Zahvaljujem.
Reč ima narodni poslanik Đorđe Vukadinović.
Izvolite.

Zahvaljujem.

Došlo je takvo vreme da moramo da se čudimo, iznenađujemo i zahvaljujemo kada institucije rade svoj posao, pa tako i ova institucija kada funkcioniše postavljanje poslaničkih pitanja, tj. kada odgovaraju neka ministarstva ili institucije kojima se obraćamo i kada ti odgovori budu više ili manje informativni, što treba istaći i pohvaliti. S tim, što bi to trebala da bude redovna praksa i normalna stvar, a ne neki izuzetak o kojem se onda treba ovde posebno govoriti i isticati.

Bilo kako bilo, dobio sam odgovor na moje prethodno poslaničko pitanje od Ministarstva trgovine, turizma i telekomunikacija, pre nekoliko dana, u kojem se kaže da holding kompanija „Krušik“ Valjevo, dana 23. marta 2018. godine podnela ovom ministarstvu, dakle, trgovine, zahtev ili dozvolu za izvoz naoružanja i vojne opreme od 32.000 minobacačkih mina, kalibra 120 milimetara u Republiku Jermeniju.

Ministarstvo kaže da je otpočelo proceduru po tom zahtevu, da prikupi potrebna odobrenja od, mislim četiri nadležne institucije i obaveštava me da nisu dobijene sve potrebne saglasnosti i da stoga nisu mogli da izdaju dozvolu, odnosno odobrenje za realizaciju pomenutog posla holding kompanije „Krušik“ Valjevo. Dakle, dozvola nije izdata iz razloga neispunjavanja propisane procedure, a propisana procedura podrazumeva pozitivno mišljenje, kažem da mislim da je četiri nadležna ministarstva, odnosno tri ministarstva i BIA.

Uz zahvalnost na ovom i ovakvom odgovoru koji pokazuje osnovanost onih natpisa i sumnji i stvari koje su većinom iznošene i koje smo mogli čuti u javnosti, ponavljam pitanje, odnosno tražim dopunu pitanja od Ministarstva trgovine, ali ga posebno adresiram na Ministarstvo odbrane, Ministarstvo spoljnih poslova, MUP i BIA, želeći da čujem, bilo od Ministarstva trgovine, bilo od neke od ovih institucija, da li su one i sa kojim obrazloženjem uskratile dozvolu za izvoz ovih mina holdingu „Krušik“ Valjevo 2018. godine?

Paradoks je, mada je to posebna tema, to treba da bude i posebno pitanje, paradoks je da je svega par meseci kasnije slična ili gotovo identična dozvola izdata privatnom posredniku koji je kupio te iste mine, naravno za manje pare od „Krušika“ Valjevo i onda ih preprodao Jermeniji.

Dakle, ako postoji školski primer takvog ponašanja, nedomaćinskog i maćehinskog odnosa države i institucija prema svojoj firmi, državnoj firmi, državnom holdingu, tj. „Krušiku“, onda je ovo što sam upravo sada naveo. S toga, bez obzira što se tu razne priče mogu plesti u vezi sa tim, tražim vrlo konkretno i jasno, odgovor na ovo vrlo konkretno pitanje, pa ćemo onda ići dalje.

Prošlo je tri minuta i više, ali ne mogu da ne pomenem makar i da ne adresujem na adresu predsednika Republike, predsednika Vlade i Ministarstva spoljnih poslova moje drugo pitanje koje se tiče ovog navodno izvikanog mini Šengena i sporazuma koji su tu sklopljeni, potpisani, nepotpisani. Ono što me zanima jeste šta je tu zapravo potpisano?

Da li je reč samo o unapređivanju procedure i ubrzavanju procedure na granici, graničnim prelazima? Što je onda više-manje u redu i poželjno, ali to onda nema potrebe i smisla da se diže na ovaj nivo, na kakav je čitava priča dignuta, sa takozvanim malim šengenom.

Ako je, pak reč o nečem višem, kako to da onda, ne samo ova Skupština, ne samo narodni poslanici, nego i srpska javnost, zapravo ne zna ništa više o tome i očekujem da predsednik, odnosno premijer, dođe ovde u Skupštinu, da nam o tome kažu, ako je reč o nečem više.

S tim u vezi, za Ministarstvo spoljnih poslova samo i završavam, komentar izjave, koji je tom prilikom u Ohridu, i reči koje je izgovorio Edi Rama, dakle premijer Albanije, pominjući da i tada, stajući pored Aleksandra Vučića, da Srbija treba da prizna Albaniju, da treba da se ukinu granice, da on ne govori o velikoj Albaniji, nego govori o brisanju granica između Albanije i Kosova. Šta bi bilo da predsednik Srbije, na primer stajući pored Rame i sa evropskim zvaničnicima, kaže da on podržava i da se zalaže za brisanje granica između Srbije i Republike Srpske. Dakle, komentar Ministarstva spoljnih poslova, na ovaj ne diplomatski gest Rame, a od ovih institucija, dakle konkretno šta je potpisano to u oktobru, u Novom Sadu i šta se sprema u Draču? Hvala.

Zahvaljujem.
Pošto se više niko od predsednika, odnosno ovlašćenih predstavnika poslaničkih grupa, ne javlja za reč, nastavljamo sa radom.
Dostavljeni su vam zapisnici sednica Petnaestog, Šesnaestog, Sedamnaestog i Osamnaestog vanrednog zasedanja Narodne skupštine Republike Srbije u Jedanaestom sazivu, Prve, Druge i Treće sednice Drugog redovnog zasedanja u 2019. godini i zapisnici Dvadeset šeste, Dvadeset sedme posebne sednice Narodne skupštine Republike Srbije u Jedanaestom sazivu.
Pošto današnjoj sednici prisustvuje većina od ukupnog broja narodnih poslanika, konstatujem da postoji kvorum za usvajanje zapisnika sa navedenih sednica.
Obaveštavam vas da je proverom u Službi za poslove Odbora za administrativno-budžetska i mandatno-imunitetska pitanja utvrđeno da u tom Odboru niko od narodnih poslanika nije dostavio u pisanom obliku primedbe na navedene zapisnike.
Prelazimo na odlučivanje.
Stavljam na glasanje Zapisnik sednice Petnaestog vanrednog zasedanja Narodne skupštine Republike Srbije u Jedanaestom sazivu, održane 22, 23, 24, 25. i 26. jula 2019. godine.
Zaključujem glasanje: za – 123, protiv – niko, uzdržan – jedan, od ukupno 192.
Konstatujem da je Narodna skupština većinom glasova usvojila Zapisnik sednice Petnaestog vanrednog zasedanja Narodne skupštine Republike Srbije u Jedanaestom sazivu.
Stavljam na glasanje Zapisnik sednice Sedamnaestog vanrednog zasedanja Narodne skupštine Republike Srbije u Jedanaestom sazivu, održane 4. septembra 2019. godine.
Zaključujem glasanje: za – 127, protiv – niko, od ukupno 144.
Konstatujem da je Narodna skupština većinom glasova usvojila Zapisnik sednice Sedamnaestog vanrednog zasedanja Narodne skupštine Republike Srbije u Jedanaestom sazivu.
Stavljam na glasanje Zapisnik sednice Šesnaestog vanrednog zasedanja Narodne skupštine Republike Srbije u Jedanaestom sazivu, održane 9, 10, 12, 13. i 17. septembra 2019. godine.

Zaključujem glasanje: za – 132, protiv – niko, uzdržanih – dva, nisu glasala devet poslanika.

Konstatujem da je Narodna skupština usvojila Zapisnik sednice Šesnaestog vanrednog zasedanja.

Stavljam na glasanje Zapisnik sednice Osamnaestog vanrednog zasedanja Narodne skupštine Republike Srbije u Jedanaestom sazivu, održane 17, 18. i 19. septembra 2019. godine.

Zaključujem glasanje: za – 132, protiv – jedan, uzdržanih – nema, nije glasalo deset poslanika.

Konstatujem da je Narodna skupština usvojila Zapisnik.

Stavljam na glasanje Zapisnik Prve sednice Drugog redovnog zasedanja Narodne skupštine Republike Srbije, održane 1. i 2. oktobra 2019. godine.

Zaključujem glasanje: za – 130, protiv – niko, uzdržan – jedan, nije glasalo 12 poslanika.

Konstatujem da je usvojen Zapisnik Prve sednice Drugog redovnog zasedanja.

Stavljam na glasanje Zapisnik Dvadeset šeste posebne sednice u Jedanaestom sazivu, održane 2. oktobra 2019. godine.

Zaključujem glasanje: za – 131, protiv – niko, uzdržan – jedan, nije glasalo 11 poslanika.

Konstatujem da je Narodna skupština usvojila Zapisnik Dvadeset šeste posebne sednice.

Stavljam na glasanje Zapisnik Druge sednice Drugog redovnog zasedanja Narodne skupštine Republike Srbije u 2019. godini, održane 2, 3, 4, 7, 8, 9. i 10. oktobra 2019. godine.

Zaključujem glasanje: za – 131, protiv – niko, uzdržanih – dva, nije glasalo 10 poslanika.

Konstatujem da je Narodna skupština usvojila Zapisnik.

Stavljam na glasanje Zapisnik Dvadeset sedme posebne sednice Narodne skupštine u Jedanaestom sazivu, održane 19. oktobra 2019. godine.

Zaključujem glasanje: za – 131, protiv – niko, uzdržan – jedan, nije glasalo 12 poslanika.

Konstatujem da je usvojen Zapisnik Dvadeset sedme posebne sednice.

Stavljam na glasanje Zapisnik Treće sednice Drugog redovnog zasedanja Narodne skupštine u 2019. godini, održane 22. i 23. oktobra 2019. godine.

Zaključujem glasanje: za – 130, protiv – niko, uzdržan – jedan, nije glasalo 14 poslanika.

Konstatujem da je Narodna skupština usvojila Zapisnik.

Prelazimo na utvrđivanje dnevnog reda.

Prvo odlučujemo o hitnom postupku.

Narodni poslanici Đorđe Komlenski i Bojan Torbica predložili su da se, po hitnom postupku, stavi na dnevni red – Predlog zakona o izmenama Zakona o sudijama.

Stavljam na glasanje ovaj predlog.

Zaključujem glasanje: za – pet, protiv – niko, uzdržanih – nema.

Konstatujem da Skupština nije prihvatila ovaj predlog.

Odbor za finansije, republički budžet i kontrolu trošenja javnih sredstava, predložio je da se stavi na dnevni red – Predlog oduke o izboru člana Saveta guvernera Narodne banke Srbije.

Stavljam na glasanje ovaj predlog.

Zaključujem glasanje: za – 127, protiv – jedan, uzdržanih – nema, nije glasalo 20 poslanika.

Konstatujem da je Narodna skupština prihvatila ovaj predlog da se po hitnom postupku stavi na dnevni red Predlog odluke o izboru člana Saveta guvernera Narodne banke Srbije.

Narodni poslanik Nemanja Šarović predložio je da se dnevni red sednice dopuni tačkom – Predlog odluke o obrazovanju anketnog odbora radi utvrđivanja činjenica u vezi sa ubistvom i političkom pozadinom ubistva Zorana Đinđića. Nije tu.

Stavljam na glasanje ovaj predlog.

Zaključujem glasanje – za je glasao jedan poslanik.

Konstatujem da nije prihvaćen predlog.

Narodni poslanik Nemanja Šarović predložio je da se dnevni red sednice dopuni tačkom – Predlog odluke obrazovanju anketnog odbora radi utvrđivanja činjenica i okolnosti u vezi sa pritiscima na državne organe i kršenje zakona tokom izbora za narodne poslanike u Narodnoj skupštini održanih 2016. godine.

Stavljam na glasanje ovaj predlog.

Zaključujem glasanje – niko nije glasao.

Konstatujem da nije prihvaćen ovaj predlog.

Narodna poslanica Nataša Sp. Jovanović predložila je da se dnevni red sednice dopuni tačkom – Predlog zakona o izmenama Zakona o državljanstvu Republike Srbije.

Reč ima narodni poslanik Nataša Sp. Jovanović. Izvolite.

Dame i gospodo narodni poslanici, skoro 15 godina u mafijaškoj Crnoj Gori pod režimom Mila Đukanovića, koji je tu državu ustanovio kao svoje privatno vlasništvo, na delu je diskriminacija Srba. Ovaj zakon je prvenstveno, u stvari njegove izmene i dopune su predložene da bi se omogućilo našim sunarodnicima kako iz Crne Gore, tako i iz Republike Srpske da brže ostvare svoje pravo, da po zakonu Republike Srbije, Zakonu o državljanstvu dobiju državljanstvo.

Zašto je neophodno da nadležni organi i jedinice lokalnih samouprava koje treba da obrade podatke na osnovu kojih se izdaje državljanstvo Republike Srbije reaguju mnogo brže? U situaciji kada mnoge porodice u Crnoj Gori traže spas od takvog režima Mila Đukanovića, koji proganja Srbe, koji im onemogućava da rade u organima državne uprave, u bilo kojim državnim institucijama, proteruju se sa posla, dobijaju otkaze, njihova deca se šikaniraju, mnogi od njih spas naravno traže u matici Srbiji i žele da ovde ostvare svoja prava, kako iz radnog odnosa, tako i njihova deca radi školovanja i ostanka u Srbiji, jer oni ne vide svoju budućnost tamo.

Druga stvar je što mi imamo već evo 20 i više godina Sporazum o specijalnim paralelnim odnosima sa Republikom Srpskom i ovaj zakon i izmena ovog člana bi pokazala da Srbija zaista poštuje sve odredbe tog sporazuma. Zato što Srbi iz Republike Srpske koji su podneli zahtev za državljanstvo Republike Srbije, a preko 50.000 zahteva je podneto u proteklih pet godina, mnogi od njih su čekali godinu i po, dve godine i oni koji su podneli zahtev za sticanje državljanstva Republike Srbije u proteklih godinu ili godinu i po dana još uvek čekaju. Ako oni imaju urednu dokumentaciju, ako daju izjavu, što predviđa ovaj zakon, da Republiku Srbiju prihvataju kao svoju matičnu državu, ako je neko poreklom iz Republike Srbije, neki od roditelja, nema razloga uopšte kao i za druge Srbe koji žive širom sveta da Ministarstvo unutrašnjih poslova i drugi organi koji treba da obrade ovu dokumentaciju, a pre svega bezbednosni sektor, jer ta bezbednosna provera je nešto što je uobičajena procedura, toliko dugo odugovlače sa ovim postupkom.

Opet ću da vas podsetim na slučaj jednog od političara iz srpskih redova iz Crne Gore koji je doživeo to da onog trenutka kada su iz mafijaškog režima Mila Đukanovića saznali da on ima srpsko državljanstvo, oduzeta su mu sva prava u Crnoj Gori i počeo je progon njegove porodice. Isti slučaj je bio i sa gradonačelnikom Kotora.

Vreme, hvala.

Stavljam na glasanje ovaj predlog.

Zaključujem glasanje: za – šest, protiv – niko, uzdržanih – nema.

Konstatujem da nije prihvaćen predlog.

Narodni poslanik Aleksandar Šešelj predložio je da se dnevni red sednice dopuni tačkom – Predlog zakona o izvršnom postupku i obezbeđenju.

Izvolite.

Dame i gospodo, pre dva meseca SRS je predala Narodnoj skupštini više od 100.000 potpisa građana Srbije za novi predlog zakona o izvršnom postupku i obezbeđenju i već dva meseca vladajuća većina u Narodnoj skupštini odbija da to pitanje stavi na dnevni red i na taj način pruža punu podršku javnim izvršiteljima i njihovom delovanju u Srbiji.

Umesto da raspravljamo o tome kakve su posledice postojanja institucije javnih izvršitelja u Srbiji, šta su oni doneli, kako građani Srbije reaguju na to i da li su istiniti ti navodi da se u stvari ta grupa javnih izvršitelja, njih 217, izrodila u jedan mafijaški klan lovaca na plen, a plen predstavljaju stambene jedinice, nekretnine, pre svega najsiromašnijih ili siromašnijih građana Srbije i jedino su usmereni to, što je ništa drugo do otimanje kuća i stanova, uzimanje ekstraprofita iz dužničko-poverilačkog odnosa, bez ikakve kontrole, uz podršku Ministarstva pravde, uz podršku Ministarstva unutrašnjih poslova, budući da se oni više nigde ne pojavljuju bez jakog policijskog obezbeđenja.

Dakle, to je današnja situacija u Srbiji i umesto da raspravljamo o tome mi smo videli u javnosti navode da će se čak i tim ljudima koji su uzurpirali neka državna ovlašćenja, sudska ovlašćenja sada biti dodeljen status službenih lica, pa će kazna za napad na izvršitelja biti do 12 godina zatvora. Dakle, pružate punu podršku izvršiteljima, ništa niste drugačiji nego DS pre vas, slepi ste za probleme najvećeg broja građana Srbije i jednostavno ne poštujete njih i više od 100.000 koji su ovu peticiju potpisali.

Srpska radikalna stranka je jedina parlamentarna stranka koja se za to zalaže, prikupila je više od 100.000 potpisa. Dužnost je i obaveza većine u Narodnoj skupštini da se o tome razgovara, a ukoliko nastavite da odbijate ovaj predlog zakona i da se razgovara na ovu temu i da se konačno pokrene postupak njihovog ukidanja, preuzećete i odgovornost za sve ovo što javni izvršitelji rade u Srbiji, a to je ništa drugo do pljačka i otimačina pre svega najsiromašnijih građana Srbije, ali i onih drugih i priznaćete kapitulaciju, nesposobnost da se sa tim problemom rešite pred jednom mafijaškom kastom.

Hvala.
Stavljam na glasanje ovaj predlog.
Zaključujem glasanje: za – 17, protiv – niko, uzdržanih – nema.
Konstatujem da nije prihvaćen predlog.
Narodni poslanik Zoran Despotović predložio je da se dnevni red sednice dopuni tačkom – Predlog zakona o izmenama Zakona o podsticajima u poljoprivredi i ruralnom razvoju.
Izvolite.

Zahvaljujem.

Dame i gospodo narodni poslanici, predložene izmene i dopune Zakona o poljoprivredi i ruralnom razvoju SRS je podnela još 15. oktobra 2018. godine sa ciljem da se poboljša standard naših poljoprivrednih proizvođača, prevashodno u ruralnim sredinama.

Imajući u vidu značaj poljoprivrede za ekonomski razvoj i napredak Srbije, kao i ogroman potencijal koji naša država ima u ovoj oblasti, predlažemo izmene Zakona o podsticajima poljoprivredi i ruralnom razvoju koje se odnose na podsticaje u poljoprivrednoj proizvodnji.

Ovim predlogom se predviđaju viši novčani iznosi, podsticaji koji bi značajno doprineli poboljšanju tržišnog položaja naših poljoprivrednih proizvođača, a time i razvoj ove grane privrede.

Članom 1. Predloga zakona se menja i član 15. stav 4. Zakona o podsticajima poljoprivredi i ruralnom razvoju tako što se predviđa povećanje iznosa premija za mleko sa sedam dinara po litru mleka na najmanje 10 dinara po litru.

Članom 2. Predloga zakona u članu 18. stav 1. Zakona o podsticajima o poljoprivredi i ruralnom razvoju menja se iznos osnovnih podsticaja za biljnu proizvodnju tako što se postojeće rešenje koje predviđa da iznos podsticaja po hektaru može iznositi najviše 6.000 dinara, menja rešenjem kojim iznos podsticaja po hektaru može biti najmanje 9.000 dinara.

Ovakvim predlogom bi se značajno poboljšao položaj poljoprivrednih proizvođača jer bi to značajno smanjilo troškove proizvodnje, a time bi se i stvorila mogućnost da ostvarenom uštedom prošire investiciona ulaganja u proširenje proizvodnje.

Želim samo da dodam da subvencije u državama u okruženju su znatno veće u odnosu na Srbiju, jer u Srbiji je negde oko 35 evra, dok u zemljama u okruženju se kreću od 500 do 900 evra po hektaru, dok je u Srbiji, kažem, nažalost, samo 35 evra.

Ruralni deo Srbije polako izumire, jer statistički podaci nam govore da više od 1.000 sela ima manje od 100 stanovnika, dok 200 naseljenih mesta nema osobe mlađe od 20 godina, a prosek poljoprivrednog proizvođača je negde između 60 i 65 godina. Hvala.

Hvala.
Stavljam na glasanje ovaj predlog.
Zaključujem glasanje: za – 15, protiv – niko, uzdržanih – nema.
Konstatujem da nije prihvaćen predlog.
Narodni poslanik Dubravko Bojić, predložio je da se dnevni red sednice dopuni tačkom – Predlog zakona o dopunama Zakona o psihoaktivnim kontrolisanim supstancama. Izvolite.