Reč ima narodni poslanik Milorad Mirčić. Izvolite

Dame i gospodo narodni poslanici, imamo ovde nekoliko predloga koji su vezani za MUP što direktno, što indirektno. Pre svega, kada su u pitanju dokumenta za putovanja, tu je nešto što je u svakom slučaju unapređenje kada je u pitanju pojednostavljivanje dobijanja tih dokumenata, odnosno produžetak važenja tih dokumenata, kao i sve okolnosti koje su vezane za ta dokumenta za putovanje, kao što su otisci, maloletna lica itd, itd i to je nešto što je u svakom slučaju napredak kada je u pitanju tehnološka opremljenost MUP.

Posle uvođenja biometrijskih dokumenata, to je potpuno jasno da se ide jednim napretkom po pitanju rokova dobijanja dokumenata.

Ono što je napravljeno u međuvremenu ovih dana korak napred to je da aktuelna vlast, konkretno predsednik države je otišao dva koraka napred tako što je poradio na tome da se napravi tzv. "mali Šengen" između Severne Makedonije i Srbije i sada to jeste na neki način dva koraka napred u odnosu na politiku koju vodi Vlada, međutim za nas srpske radikale je to potpuno zbunjujuće. Mi, jednostavno, ne možemo da se načudimo kako to da niko iz vladajuće garniture ne vidi šta se to dešavalo pre nekoliko nedelja sa Severnom Makedonijom i sa Albanijom, koje treba da pristupe pregovorima, što bi rekli u predpristupnoj fazi.

Videli ste šta je trebala sve da uradi sadašnja Severna Makedonija? Trebala je da se odrekne i imena. Trebala je i morala je da se odrekne istorije. Nema više Aleksandar Makedonski, nema više Filip. Nema više nijedne istorijske ličnosti na koju mogu da se pozovu ovi iz Severne Makedonije. Znači, Makedonija je bukvalno nešto što bi se u narodu reklo "tikva bez korena".

Sada se ide korak dalje kada je u pitanju jezik kojim govore ljudi koji su naseljeni u tom delu Balkana. Osporava Bugarska sa punim ili sa većim pravom jezik na kome se komunicira u Severnoj Makedoniji, tvrdeći da je to modifikovan oblik bugarskog jezika.

Zar vam nije jasno da iza svega toga stoji Evropa? Nije valjda da je Bugarskoj palo na pamet ili Grčkoj je palo na pamet da se odrekne Makedonija imena, a da se odrekne i da se vrši pritisak za jezik?

Drugo, istorijske ličnosti iz skore novije istorije isto tako Bugarska osporava. Kažu da su oni po nacionalnosti Bugari i to je nešto što je za nauk nama iz Srbije. Nema kod Evrope ništa što će biti dobronamerno i ništa što bi se moglo reći da će biti posuto cveće, osim puta u pakao. Put u pakao je od strane Evrope samo cvećem posut.

Evo vam najbolji primer. Ovde je jedna od tačaka je saradnja sa Evropolom. Čekajte, ljudi, kao da se na Kosovu i Metohiji, južnoj srpskoj pokrajini nije desilo nešto što je u granicama ili na nivou terorizma? Zar nisu na Kosovu i Metohiji žive slike nama svima kada u skafanderima prebrojavaju glasačke listiće koji su pristigli iz Srbije, tvrdeći da ti listići su zatrovani sa nekom supstancom, hemijskom supstancom i da je to opasnost za one koji su albanske nacionalnosti? Gde je taj Evropol? Predsednik države je intervenisao na sva zona, zvonio i rekao - ljudi, to mora da se istraži. Pa, Evropolu je još pojednostavljenije da interveniše u južnoj srpskoj pokrajini. Pa to je Euleks. To je ispostava EU. Zar ne bi Euleks mogao da utvrdi i da kaže - čekajte, to je prevara ili se stvarno radi o otrovnoj supstanci koja se koristila u Srbiji da se preko tih listića otruju samo pripadnici albanske nacionalnosti i niko više, jer su tamo jasno izveli pred kamere čak Srbina koji je rekao nit mi smrdi, niti smeta, ali odmah su ga zatvorili?

Sada nam nude ti iz Evropola saradnju koja će biti, između ostalog, u delu sprečavanja terorizma, u delu sprečavanja kriminala. Pa, ne možemo baš toliko da budemo naivni. Mi srpski radikali, ali ništa drugo, javnost upozoravamo. Ide se toliko daleko da se kaže - sada će biti prednost, ne trebaju nam pasoši, mi ćemo moći ličnim kartama da putujemo u Makedoniju i moći ćemo u Albaniju, kao da to nema veze sa južnom srpskom pokrajinom.

Tako nam je Tito doveo braću Albance nekada, pa je 250 hiljada Albanaca naselio na Kosovo i Metohiju i vidite kakve su posledice. Šta je ovo drugo, nego ono eventualno ostvarenje njihove želje da će i Niš biti pod kontrolom Albanaca? O čemu drugo čovek može da razmišlja? Kakve su to dobre namere? Nema tu nikakvih dobrih namera.

Drugo, mi ovde imamo afere koje potresaju Srbiju, a vezane su za kriminal. Pre neki dan je objavljeno da je uhvaćen albanski špijun ili špijun albanske nacionalnosti koji je zajedno sa licima koja su zaposlena u „Prvom partizanu“ iz Užica, prodali dokumentaciju za izradu municije, odnosno za izradu oružja. I šta sad mi čekamo da dobijemo neko objašnjenje da je tu brza intervencija? Pa, kako je moglo da se desi to? Kako je moglo uopšte da se desi i afera u „Krušiku“? Kako?

To što se ovde daje objašnjenje, to objašnjenje možemo mi da prihvatimo ili da ne prihvatimo, ali zar ne bi bilo logično da onaj ko je prozvan, u ovom slučaju, najdirektnije prozvan je, pre svega, ministar unutrašnjih poslova zbog srodstva sa osobom koja radi u privatnoj kompaniji, zar ne bi bilo logično da se kaže – nećemo da objašnjavamo, evo, formiraćemo i anketni odbor ili istraga neka pokaže šta je iza toga?

Mi onako dobijemo obaveštenje uhapšena su lica koja su otkrivala tehnologiju i to jeste tajna, to jeste državna tajna. I „Krušik“ je pod ingerencijom vojske. Ovo nije državna tajna. Ovde postoje fakture, postoje dokumenta i mi srpski radikali, u svakom slučaju, kažemo formalno je Obradović napravio grešku što se nije obratio policiji i istražnim organima, ali ovde se radi o utvrđivanju da li je napravljena kriminalna radnja ili nije napravljena kriminalna radnja.

Odbrana u smislu - nije moj otac vlasnik, to nije nikakva odbrana. Kada postoje svedoci koji tvrde da je dotično lice bilo u pregovorima, o čemu mi ovde pričamo? Pa, vi mislite da Evropa to ne prati. Pa, zar niste razmislili da je odmah aktivirala ove svoje poltrone, ove satelite u Srbiji, samo što nemaju nikakav ugled.

Hvala, poslaniče.

Šta hvala? Za informaciju ili za vreme?

Za vreme koje ste potrošili.

I za informaciju i za vreme.

Zahvaljujem, zaista.
Reč ima ministar Nebojša Stefanović.

Vidim ja da je gospodin Mirčić zabrinut za Evropu. Vidim da ga to naročito brine. Dobro, u nekim godinama čovek postane evrofil. Nije to čudno, bilo je tu i drugih.
Ali, ono što je meni važno da vam kažem što se „Krušika“ tiče, daću vam samo jedan podatak. U 2013 godini, kada je počela konsolidacija „Krušika“, znači to je jedna od godina u kojoj nije bio izuzetno loš, „Krušik“ je u budžet Republike Srbije uplatio 228 miliona dinara. U 2018. godini „Krušik“ je platio 1,497 milijardi dinara. To vam pokazuje koliko je napredovalo to preduzeće, a da je loše radilo, kako bi moglo da ostvari ovakvu vrstu plasmana, kako bi moglo da ostvari ovakvu vrstu pozitivnog poslovanja?
Inače, nivo investicija, dakle, broj zaposlenih danas je 3.231 bilo je 1.264 zaposlenih 2013. godine, koja nije bila njegova najlošija godina. Dajem samo poređenje o broju zaposlenih, a i pored povećanog broja zaposlenih gde ide i značajno veći utrošak za plate koje su veće nego što su bile, „Krušik“ proizvodi mnogo više i uplaćuje mnogo više Republici Srbiji.
Zato vam kažem, ja vašu raspravu, za razliku od gospođe Radete, smatram zlonamernom zato što vi pokušavate da ovo predstavite kao da se nešto radilo što je, iako sam lepo izneo sve argumente koje vam pokazujem, ne da nije bilo nekih radnji koje su protivzakonite, već namerno plasira aferu koja se stalno prenebregava, stalno te činjenice se izbegavaju u kojima govorimo da se pomenu, odnosno stalno se izvrće i ponavlja se, koliko god puta da demantujete.
Kao što vi kažete, vi odlučujete da li neko ima pravo da iznosi podatke iz „Krušika“ ili nema. Ja sebi ne dajem to pravo, ali se pitam otkud vama? Ko ste vi da u ovoj zemlji kvalifikujete da li neko ima prava da iznosi podatke iz državnih firmi i to iz fabrika vojne proizvodnje? Vrlo opasna teza. Vrlo opasna teza da neko ima pravo da iznese pet godina unazad podatke koje nemaju veze ni sa ovom firmom, nemaju veze, sve do čega je mogao da se dočepa, pri čemu mu majka radi u privatnoj firmi drugog privatnog trgovca oružjem. Evo već kad me pitate. Ista ta majka ga je zaposlila desetak godina ranije na to radno mesto u svom sektoru gde je ona bila direktor. Pa i njegovu nevenčanu suprugu. Kad je ona smenjena, on počeo da prikuplja podatke. Bilo bi interesantno da je prikupljao i dok mu je majka bila tu, ali izgleda, i to baš kad ona dobije otkaz u „Krušiku“, zaposli se sutradan kod ovog privatnog trgovca naoružanjem. Verovatno se nisu poznavali od ranije.
Ne znam, ali hoću da vam kažem da se ja ne osuđujem da kvalifikujem da li j e to ovo ili ono delo. Neka kaže tužilac, neka kaže da nema dela, neka sud oslobodi, neka ga kazni, neka urade šta god smatraju da treba, ali isto tako ne mogu da dozvolim da ljudi drugi kvalifikuju i unapred sve znaju i oni znaju da li je ovo kaže se, bilo je, video sam, čuo sam, jedan čovek mi reče.
Znate li šta sam ja sve čuo? Zamislite kada bih ja iznosio javno u skupštinskoj govornici, pričali su mi ljudi koji rade na drogama da su videli tog i tog kako diluje drogu. Ne znam da li je tačno, tako mi ljudi pričaju, a to su inspektori koji rade baš na drogama, ljudi koji su godinama u tome prisutni, kažu – nije najveći diler ali ozbiljan diler; pomaže.
(Milorad Mirčić: Ko? Kako se zove?)
Pa taj neko. Ne mogu to da kažem, kako bih to mogao da kažem? Zamislite bez dokaza da tako govorim, ministar unutrašnjih poslova. Neozbiljno bi bilo, kao i narodni poslanik. To nisu ozbiljne stvari, tako ozbiljni ljudi ne razgovaraju. Kad imate dokaze, predočite ih nadležnom državnom organu, on reaguje, sprovede se postupak i sud. Na kraju, ako dođe do suda, kaže da li je neko nešto uradio ili nije i tu se završava pravnosnažnom presudom.
Pošto sam već govorio o ovome mnogo puta, stvarno mislim da je besmisleno da kad god ko se javi za reč i ponovi temu da ja treba ponovo da kažem – uzmite stenograme, šta sam govorio prvi put, ostajem pri istom.
(Neđo Jovanović: Povreda Poslovnika.)

Poslaniče, vi ste hteli po Poslovniku? Izvolite.

Zahvaljujem se, predsednice.

Član 27. Ja bih zamolio da bez obzira što ja ne delim mišljenje da je bilo zle namere, ali moramo voditi računa o izgovorenoj reči. Ovde je grubo povređena prezunkcija nevinosti, imajući u vidu da se iznose i detalji, pa čak i inkriminacije kada su u pitanju događaji u kojima možda, ali ću ponoviti možda postoji osnovana sumnja da je izvršeno krivično delo.

S obzirom da svako ko se nalazi na javnoj funkciji mora voditi računa o izgovorenoj reči, a mi jesmo u toj poziciji i na takvom položaju, onda je jako važno kako komentarišemo pojedine događaje.

Kada je u pitanju Užice i identifikacija potencijalnih učinilaca krivičnih dela, koji za sada mogu imati samo status osumnjičenih, moramo prepustiti nadležnim organima i to je nešto sa čime sam apsolutno saglasan sa uvaženim ministrom Stefanovićem, da u konkretnom slučaju bez sprovedenog postupka i bez reakcije pravosudnih organa mi nemamo pravo da komentarišemo bilo šta.

U konkretnom slučaju bi samo izložili nekoga ko apsolutno ne treba da bude na bilo koji način doveden u vezu sa događajem, da ga inkriminišemo bez ikakvog jedinog razloga.

Mislim da i u ovom domu, ne samo ovde, bilo gde gde delujemo, postupamo, radimo, moramo da vodimo računa o tome kako pojedine događaje komentarišemo. Nije retko da su i naše kolege, javni funkcioneri, pa i narodni poslanici, upravo uz povredu prezunkcije nevinosti bili često žigosani. U ovom slučaju, mogu da budu žigosani oni koji su čak i nevini.

Bez sprovedenog postupka i analize da li postoji mogućnost da se istraga eventualno proširi i na nova lica, mi nemamo pravo komentarisati bilo šta pre nego što nadležne institucije i pravosudni organi ne kažu svoju reč.