Hvala.
Idemo dalje sa raspravom.
Reč ima Dušica Stojković. Izvolite.

Zahvaljujem, predsednice.

Uvaženi potpredsedniče Vlade sa saradnicima, drage kolege narodni poslanici, poštovani građani Srbije, nećemo se baviti kvazi aferama, bavićemo se suštinskom politikom koja rešava probleme građana Srbije. Ja biram da govorim o dnevnom redu i današnjem setu međunarodnih sporazuma i izmenama i dopunama Zakona o putnim ispravama, koje će poboljšati protok ljudi, informacije, ubrzati komunikaciju sa zemljama kao što su SAD, Bugarska, Tunis, ali i učvrstiti saradnju sa Evropolom, tj. Evropskom policijskom komisijom i saradnju sa zemljama Crnomorske ekonomske saradnje u pružanju pomoći u vanrednim situacijama i hitnom reagovanju na prirodne i izazvane katastrofe.

Želela bih u svom uvodnom izlaganju da kažem par činjenica o srpskom pasošu. Srpski pasoš je danas cenjen u svetu i to pokazuju brojna međunarodna merenja. A prema indeksu pasoša u protekloj 2018. godini, srpski pasoš je rangiran na 31. mestu od ukupno 190 država u svetu. Srbija se nalazi na 31. mestu i to je skok od sedam mesta u odnosu na 2017. godinu, kada se Srbija nalazila na 38. mestu.

To su podaci koji su dostupni javnosti i svi građani Srbije jednim klikom sada mogu da odu na sajt indeksa pasoša, "pasport indeks" i da vide o uspešnoj reformi, pre svega Ministarstva unutrašnjih poslova, validnim putnim ispravama koje predstavlja srpski pasoš.

Građani Srbije mogu da koriste svoj pasoš i mogu da bez problema uđu u 126 zemalja na svetu. Nosiocima srpskog pasoša nije potrebna nikakva viza za čak 83 zemlje, dok se za 43 zemlje viza dobija odmah po ulasku. To su rezultati rada MUP-a, Vlade Republike Srbije, to su te reforme koje sprovodimo u korist i za račun građana Republike Srbije i nikakve afere nas ne mogu u tome sprečiti, niti napraviti neki zastoj.

Postojeći zakon o putnim ispravama donet je 2007. godine, menjan je 2014. godine i primenom je uočena potreba da se neke odredbe preciznije definišu na taj način da će doprineti boljem funkcionisanju državnih organa, pre svega mislim na bolje funkcionisanje organa MUP-a, ali i svakako će omogućiti bolju zaštitu i efikasnije ostvarivanje prava građanima Srbije.

Sledeće izmene na koje želim da ukažem i koje su ključne izmene u ovom postojećem zakonu, tiču se rokova od šest meseci do prestanka važenja pasoša, kao najraniji momenat za podnošenje zahteva za izdavanje dokumenta i to je zaista ocenjeno kao neka vrsta optimalnog roka.

Vi sada ako želite da putujete u neku od zemalja članica EU, ako želite da putujete u SAD, kod apliciranja i popunjavanja neophodnih formulara, doći ćete do one kolone koja se odnosi na to do kada vam ističe vaš pasoš. Mnoge zemlje poput SAD uslovljavaju da pasoš mora da važi više od šest meseci, pre vašeg boravka u datu zemlju.

Da je predlagač izmena i dopuna ovog zakona, zaista mislio o svakom detalju, govori još jedna novina koju ove izmene predviđaju, a to se odnosi na rasterećenje građana u slučajevima kada je potrebno oglasiti putnu ispravu koja je proglašena nevažećom. Napušta se dosadašnja praksa da je nevažeća putna isprava morala da se oglasi u „Službenom glasniku“ Republike Srbije na teret i o trošku građana Srbije. Sada će to mnogo biti olakšano, sada se građani oslobađaju troška koji su imali do sada i mogu da se oglašavaju na internet stranici Ministarstva.

Takođe, želela bih da kažem da napredak na listi srpskog pasoša, to je ovaj indeks o kome sam govorila, nije jedini dokaz dobre reforme koje sprovodi, pre svega predsednik Republike Srbije, Aleksandar Vučić, ali i čitav tim u Vladi Republike Srbije, pre svih rekla bih MUP na čelu sa dr Nebojšom Stefanovićem. Vi sada imate pasoš, srpski pasoš, i možete da putujete u 126 zemalja u svetu. To do sada niste mogli. Zaista sam ponosna na rezultate Vlade Republike Srbije i MUP-a.

Takođe, svim građanima Republike Srbije, kao narodni poslanik koji dolazi iz redova SNS, mogu da kažem i sledeće podatke. Vi danas imate sve više građana iz čitavog sveta, ljude iz regiona, poslovnih ljudi, biznismena koji žele da dođu do srpskog pasoša što ukazuje, zaista, ugled koji naša zemlja uživa u svetu, a i pokazuje neku vrstu stabilnosti međunarodnog kredibiliteta koji kao zemlja imamo.

Srbija je sada lider u regionu. Moj kolega Vlada Marinković je govorio o brojnim pokazateljima našeg razvoja. Mi smo druga zemlja u Evropi po privrednom rastu. Zaista smo lideri u jugoistočnoj Evropi po direktnim stranim investicijama. Mi smo sada jedan reprezentativan, pouzdan partner, neko na koga se može osloniti i zemlje članice EU i Kina i Rusija i mnoge druge zemlje, ne samo iz Evrope, nego i iz čitavog sveta. Oni žele sa nama da sarađuju, žele sa nama da posluju, one žele da ulože u našu zemlju i to su zaista činjenice koje niko ni iz opozicije ne može da pogazi.

Srbija štiti svoje interese i zaista se trudi da na najbolji način olakša život svojim sugrađanima, da se ubrza protok ljudi, da se olakša protok robe i usluga, kapitala, nešto na čemu se bazira jedinstveno tržište EU. To su te četiri slobode na kojima se bazira celokupno zakonodavstvo EU i nešto što čini četiri kamena temeljca same EU.

S tim u vezi, zaista podržavam inicijativu predsednika Republike Srbije, Aleksandra Vučića, o osnivanju malog Šengena, koji je od strateškog značaja za razvoj celokupnog regiona i za bolji život svih naših građana u Republici Srbiji. Sastanci u Novom Sadu i Ohridu zaista su iznedrili inicijativu o malom Šengenu. Reč je o slobodnom protoku ljudi, što je dobro za čitav region. Rekla bih da najveće benefite od malog Šengena će upravo imati Republika Srbija i njeni građani.

Kao poslanik koji dolazi iz redova SNS i koji je član Odbora za evropske integracije, zaista mogu da kažem da se Evropska unija u ovom trenutku zaista nalazi pred brojnim izazovima. Mi imamo jednu zemlju članicu EU koja želi da napusti uniju, Velika Britanija koja želi da sprovede Bregzit. Imamo jednu od ključnih zemalja jezgra EU, kakva je Francuska, koja govori sve više o neophodnosti unutrašnjih reformi same EU i imamo utisak da je proces evropskih integracija zemalja zapadnog Balkana u ovom trenutku ukočen, da prosto ne ide onom dinamikom i onom brzinom kako je administracija Republike Srbije u ovom trenutku spremna.

Takođe, želela bih da kažem da mi reforme sprovodimo zbog naših građana, a ne zbog Brisela, ne zbog Evropske komisije, ne zbog ostalih institucija EU. U fokusu naših reformi su naši građani. Mi želimo da izvršimo digitalizaciju, da na jednom kliku zaista budu dostupne brojne usluge, kako to postoji u brojnim zemljama EU, na primer u Estoniji. Mi želimo da skratimo vreme i novac, a sve u korist građana ove zemlje.

Pozdravljam ideju o malom Šengenu. To će biti neka vrsta nove alternative i neka vrsta dubljih balkanskih integracija, jer je u fokusu malog Šengena, kao što sam već rekla, slobodan protok ljudi. Dobar primer ovakvih dubljih integracija pre nego što je zemlja kandidat postala punopravna članica EU, imali smo i davne 1991. godine, kada su se 15. februara tri tada države, Čehoslovačka, Poljska i Mađarska se okupile oko višegradske grupe. Te tri zemlje u tom trenutku, te davne 1991. godine, želele su dublje da se ekonomski integrišu, želele su dublje da se vojno i energetski sarađuju, da se povežu i nakon ulaska u EU, maja 2004. godine one su zaista nastavile da i dalje sarađuju i unapređuju svoju saradnju i kada su postale punopravne članice EU, što je dobro.

Iz takvih iskustava moramo da učimo. Nikada nam ništa neće pasti sa neba, nemamo čaroban štapić da neke reforme neko umesto nas sprovede umesto nas. Moramo sami da zasučemo rukave i sami da radimo na tome da poboljšamo poslovni ambijent i da poboljšamo život svih naših građana.

Takođe, želela bih da kažem da čitav prostor zapadnog Balkana teži da se ekonomski poveže i dublje integriše. Srbija će imati najveće benefite od ovih integracija. Izgradnja puteva je nešto što nas spaja. Kada imate razvijenu putnu infrastrukturu, onda ubrzavate i olakšavate poslovanje.

Drago mi je da smo ostvarili san brojnih generacija, na koji smo čekali više od 50 godina, da smo konačno završili Koridor 10. Za vreme Tadića, završeno je samo 2% Koridora, putne strukture.

Moram vam reći, ministre Stefanoviću, da zaista nisam verovala da ćemo uspeti da završimo jedan ovakav istorijski poduhvat kakav je Koridor 10. Vi danas za samo tri sata možete da dođete do Bugarske, za samo par sati možete da dođete do makedonske granice i to su benefiti za naše građane i za našu privredu.

Sada želim da govorim o sledećoj stvari, reč je o Predlogu zakona o potvrđivanju Memoranduma o razumevanju između Ministarstva unutrašnjih poslova Republike Srbije i Ministarstvo unutrašnje bezbednosti SAD, unapređenju saradnje u cilju sprečavanja putovanja terorista i borbe protiv nezakonitih migracija koji je, želim da vas podsetim, potpisan u Vašingtonu 14. maja 2019. godine.

Osnovni cilj ovog memoranduma je borba protiv terorizma. Bili smo svedoci ozbiljnih terorističkih napada u svetu. Terorizam danas postaje globalni problem i zaista se očekuje brza i adekvatna akcija i reakcija država.

Imali smo brojne nemile slike u medijima, poput onih u SAD-u i terorističkog napada od 11. septembra 2001. godine, zatim teroristički napad u Beslanu, u Ruskoj Federaciji 2004. godine i mnogi drugi. Imajući u vidu međunarodnu komponentu terorizma, jasno je da samo bliska saradnja između država može omogućiti efikasnu borbu protiv ovog zla.

Moramo, pored onih standardnih kanala, kao što je stalna komunikacije sa Evropolom i Interpolom, ići korak napred i učvrstiti tu međusobnu saradnju između država u regionu, između država i sveta, između najvećih država na svetu kakve su SAD.

Drago mi je što nećemo stati samo na sporazumima koje smo potpisali sa državama članicama EU u borbi protiv terorizma, već je u planu i izvestan je i sporazum koji je ispregovaran sa Ruskom Federacijom i koji će se nadam se uskoro naći na ratifikaciji i u Narodnoj skupštini Republike Srbije.

Kada je kod migracija reč, svrha ovog memoranduma je upravo unapređenje saradnje između Republike Srbije i SAD u cilju sprečavanja putovanja terorista i nezakonitih migracija. Želim sve svoje drage kolege i sve građane Srbije da podsetim na sledeći podatak, da je tokom 2015. i 2016. godine kroz Srbiju prošlo više od dva miliona migranata, da su se naše institucije, naši organi zaista odgovorno ponašali prema migrantima, da je naša zemlja pokazala zaista jedan humanitarni tretman na šta sam zaista ponosna.

Ovaj memorandum će omogućiti Ministarstvu unutrašnjih poslova u slučaju nekog eventualnog novog velikog migratornog talasa poput onog iz 2015. godine, da biometrijske podatke svakog lica koje bude prolazilo kroz Republiku Srbiju proveri sa podacima koji se nalaze u američkim evidencijama, tako ćemo znati da li je neko lice učestvovali u ratnim sukobima ili je povezano za terorističkim aktivnostima.

Jasno je da će navedeno direktno uticati na bezbednost Republike Srbije i svih naših građana, jer ćemo u takvom trenutku znati ko su lica koja se nalaze na ovoj teritoriji, na teritoriji Republike Srbije i mi ćemo se kao građani zaista osećati bezbednije i sigurnije.

Iskoristila bih ovu priliku da na samom kraju pohvalim rad MUP-a. Zaista idete u korak sa zahtevima i potrebama građana Srbije. Pokrenuli ste brojne reforme. Zaista vam odajem počast na tome. Ulažete zaista nadljudske napore u profesionalizaciju srpske policije, u nabavku neophodne opreme, uniformi, digitalizaciju i reforme koje idu u korist građana, koje štede i vreme i novac, ali i vodite računa da rasterećujete građane i da oslobađate plaćanja onih nameta koji zaista nisu potrebni, kakva je izmena ovog Zakona o putnim ispravama.

Pokazali ste i na delu i svakoga dana u medijima u Srbiji možemo da vidimo da ste pokazali da nikoga više u Srbiji ne može da štiti partijska knjižica, niti položaj, niti status koji uživaju u društvu. Tražila sam od mojih saradnika iz poslaničke klupe da mi samo u ova dva dana kratko izvadi pres kliping o uspešnim akcijama srpske policije. Četiri osobe su uhapšene zbog malverzacije u fabrici „Prvi partizan“, a pripadnici MUP-a i Odeljenja za borbu protiv korupcije u saradnji sa Posebnim odeljenjem za suzbijanje korupcije Višeg javnog tužilaštvu u Nišu, uhapsili su 13 osoba zbog postojane osnovane sumnje da su izvršili više koruptivnih krivičnih dela. Jutros, pripremajući se za dolazak u Narodnu skupštinu Republike Srbije, saznala sam da su pripadnici policije u Beogradu uhapsili počinioca koji je pokušao da opljačka poštu u Surčinu, tako da su to te dobre vesti koje, nažalost, možda ste nas navikli, rekla bih, i možda nekada i nedovoljno pažnje poklanjamo njima zbog ovih kvaziafera kojima smo preplavljeni na društvenim mrežama i u medijima koje neopravdano zaslužuju preveliki prostor, po mom ličnom mišljenju.

Takođe, želela bih da kažem da su korupcija i kriminal zaista rak-rana svakog društva i mnogih razvijenih društava od Srbije i zaista moramo dati adekvatne odgovore na brojne izazove koje donosi 21. vek. Radujem se što ćemo u Danu za glasanje ratifikovati sporazum koji je Republika Srbija potpisala, a reč je o dopuni Sporazuma o operativnoj i strateškoj saradnji Republike Srbije sa Evropolom, koji je potpisan u Beogradu 16. juna 2014. godine i koji se odnosi na dopunu Aneksa 1 u članu 3. o novim teškim kriminalnim radnjama i delima koja su sve više i više prisutna ne samo na nivou EU, nego i u čitavom regionu.

Neko od rešenja nude upravo ovi međunarodni sporazumi. Iskoristila bih priliku da na samom kraju, to je poslednja rečenica, pozovem sve svoje kolege narodne poslanike, bez obzira da li dolaze iz redova pozicije ili opozicije, da podrže izmene i dopune Zakona o putnim ispravama i da ratifikujemo ove važne međunarodne sporazume, kako bi građani Republike Srbije živeli u jednoj sređenijoj, sigurnijoj i bezbednijoj zemlji. Zahvaljujem.

Zahvaljujem.

Reč ima Nataša Sp. Jovanović.

Gospođo Gojković, gospodine ministre, dame i gospodo narodni poslanici, ovaj zakon čije su izmene i dopune pred nama neće doneti neke velike promene, možda u tehničkom smislu, međutim, danas smo čuli ovde od pojedinih koleginica iz SNS kako će sada ljudi brže da putuju, lakše će da dobijaju pasoše, nemojte, molim vas, da kudite policijske uprave širom Srbije, svuda se pasoši dobijaju na vreme, nigde nema zastoja.

Daću vam čak jedan frapantan podatak, možda gospodin ministar to zna i njegovi saradnici. U policijskoj upravi u Kragujevcu već nekoliko godina, nekoliko stotina, bilo je u jednom trenutku 2.000, kada je načelnik uprave bio gospodin Đorović, pasoša koje građani nisu podigli. Znači, još je začuđujuće i to da je trećina njih tražila da im se hitno izda pasoš i uplatili lepo ljudi, obavili sve, pasoš ih čeka, a niko nije došao po te pasoše.

Problem je u tome što naše policijske uprave u velikim gradovima, zbog toga što se i gradovi šire i veći broj je stanovnika i fluktuacija ljudi, mnogi od njih rade u neadekvatnim uslovima. Konkretno za grad Kragujevac, gospodine ministre, potrebna je potpuno nova zgrada policijske uprave. Ranije smo mi kao odbornička grupa SRS predlagali da to bude jedna zaista lepa i pod zaštitom je države zgrada nekadašnjeg garnizona, međutim, tamo su sada tužilaštva, Apelacioni sud, ali svakako da postoje mogućnosti da se sa budućim rukovodstvom grada, jer ovaj Radomir Nikolić je za to očigledno nesposoban, napravi neki dogovor između komisije Vlade i grada i da se ili napravi jedna nova zgrada, kakvu sada novu ima Bezbednosna informativna agencija.

S obzirom na to da dolazim, vi vrlo dobro znate i da sam rođena u Kragujevcu, iz grada gde namenska industrija ima tradiciju od preko 160 godina, tačnije 165 godina je bilo obeleženo, moram zbog ove teme koju su pokrenuli i neki poslanici, a vi ste gospodine ministre odgovarali na to, da kažem da to nije tako jednostavna stvar. Ova afera nazvana „Krušik“ i uzbunjivač Aleksandar Obradović, to je samo inicijalna kapisla da se govori o problemu namenske industrije.

Nemojte, molim vas, da vršite zamenu teza, pojedini poslanici iz vlasti, nije tu sada Vladimir Marinković, i da to sad shvatate lično, jer rekla je koleginica Radeta – ovde se ne radi ni o kakvoj hajci, s obzirom na to da Obradović u tom svom obraćanju u onome što je iznosio pominje ime vašeg oca i da je zaposlen u toj nekoj firmi koja je pod privilegovanim uslovima dobijala oružje iz „Krušika“. Radi se o zapravo mnogo ozbiljnijoj stvari, da ste vi kao vlast, koju očigledno drma ova afera i morate da je rešite, dužni da Narodnoj skupštini podnesete izveštaj, kako podnosite o poslovanju drugih javnih preduzeća, tako i o stanju u namenskoj industriji.

Ako Vlada Republike Srbije i nadležno ministarstvo, na predlog da li sada ministra ili nekog od vas, daju upravni i nadzorni odbor tih fabrika čiji je upravljač država, a treba građani da znaju, vi to znate, a znaju i neki narodni poslanici da u Srbiji nema samo ovih državnih namenskih preduzeća, ima preko 200 preduzeća, kompanija, od toga 60 njih u privatnim vlasništvima koje se bave nekom proizvodnjom i prometom. Znate šta nije dobro, gospodine ministre? Što ste doneli takav zakon, protiv koga je bila SRS, jer smo uložili brojne amandmane, da upravo vaše ministarstvo daje saglasnost na promet oružja i opreme, što nije dobro.

Tako da, mi smatramo da apsolutno svaku saglasnost za poslovanje, da li je državna ili privatna kompanija, mora da daje Vlada Republike Srbije i da dobijemo konačno izveštaj o tome. On kaže ne da odaje državnu tajnu što su sada, i naravno to što je on to pokrenuo ide naruku ovim izdajnicima iz ovog prozapadnog korpusa koji to koriste na svoj način. Mi kao odgovorna stranka, kao državotvorna stranka i kao ozbiljna opozicija vama, sa našim željama da dođemo na vlast, hoćemo da se sve raščisti oko poslovanja i „Krušika“ i namenskih proizvoda u Kragujevcu i fabrike u Lučanima i apsolutno svih pogona koje oni imaju širom Srbije.

To što se desilo sada u „Krušiku“, da vam kažem nešto, nije se pojavio nikakav tako deklarisani, osim sada već smenjenog predsednika sindikata u Kragujevcu fabrike namenskih proizvoda, neki insajder, što bi neki voleli da kažu, iz namenskih. Ali znate, u najmanju ruku je čudno da poslovodstvo fabrike već toliko godina krije to na koji način se pokrivaju gubici i koliki su oni. Zabrinuće se zaposleni. Znate, nekoliko hiljada oružara je u proteklih od 2000. godine, od ovog petooktobarskog mafijaškog puča, nekoliko hiljada njih je dobilo otkaze, oterani ljudi kući, oni su tradicionalno nasleđivali taj posao od oca na sina, pa je onda unuk tamo počeo da radi, oružarska porodica, i oni su se time dičili, podnosili su žrtve i u Prvom i u Drugom svetskom ratu.

Mnogi su streljani 1941. godine, njihovi potomci tamo da rade. Pa, isto vam je tako i u „Krušiku“ i svuda. I vi sada kažete – ne, to je hajka, zato što je pomenut otac ministra Stefanovića, a krije se druga stvar koliki su gubici, da li ih ima i kako oni posluju? To ne može da bude, po kojoj ceni neko privilegovano i ako dobija i po kojoj ceni izvozi oružje, a mnogo je više od one koju trpi onaj ko je proizveo, to ne može da bude nikakva državne tajna.

To nikada nije bilo od kada se uopšte oružari bave svojim pitanjem i svojim statusom. Mi smo kao SRS, vi ste tada bili njen član, 1996. godine, evo i gospođa Gojković u desetine hiljada primeraka štampali specijalno izdanje lista „Velika Srbija“ gde se bavimo time.

Gde su pare iz namenske proizvodnje, ovde se isto postavlja pitanje?

Uvažena poslanice, nadam se da ne kršim demokratsku proceduru time što ću vas pitati - gde je to na dnevnom redu? Da li možemo da se vratimo demokratskim procedurama?

U pravu ste gospođo Gojković, malo sam izašla iz dnevnog reda, ali eto da ilustrujem ovim primerima, dozvolite, pošto dolazim iz kako kažu grada oružara.

Što se tiče ovog Sporazuma o saradnji sa američkom državom i unapređenju saradnje u cilju sprečavanja putovanja terorista i borbe protiv nezakonitih migracija, znate, svaki sporazuma sa Amerikancima na ovu temu je za nas srpske radikale vrhunac licemerja, ne možda sa naše strane. Ako vi imate takve otvorene namere i mislite kao organ koji se time bave i bezbednosne agencije, ali sa njihove strane znate da tako nešto unapređuju oni koji su izmislili teroriste i džihadiste širom sveta.

Oni koji su osnovali „Alkaidu“ i koji dan danas produkuju kao što je slučaj u Siriji, nemire, ubistva i terorizam zato što su sami finansirali sve ćelije fundamentalnih džihadista, islamista, da kažu – mi ćemo da se borimo protiv terorizma.

Od kada je potpisan Kumanovski sporazum i od kada su Amerikanci sa svojim saveznicima došli na tlo KiM, naravno da je jasno da se i tamo uvek latentno stvaraju ćelije islamista, fundamentalista, potencijalnih terorista za koje država u ovom trenutku, naravno, preko određenih obaveštajnih i drugih saznanja može da zna, ali nikako ne možete nikoga od njih ni da uhapsite, niti da mu sudite, ako nešto tako pokuša, a to je teritorija Srbije, koja je trenutno pod okupacijom. Koja vam je garancija da taj neko uz svesrdnu pomoć svojih prijatelja iz Amerike i sa zapada i onih koji ove sada pod okriljem nekakve takozvane vojske Kosova deluju neće da dođe do Raške, do Beograda, do Kragujevca ili bilo kog drugog grada?

Ovi svi drugi sporazumi su nešto što vi morate na putu ka EU i zato što su to unificirani sporazumi kada je u pitanju oficiri za vezu, prekogranična i druga saradnja, međutim ono na čemu insistira SRS je to da morate mnogo više da povedete računa o bezbednosti zemlje, zbog toga što ste dopustili institucionalno da ovde vršljaju razne strane agenture koje, naravno imaju za cilj da uz pomoć onih koji su iz prozapadne opozicije ne žele dobro Srbiji i da vrše destabilizaciju sveukupnih naših političkih i drugih prilika. Hvala vam.

Zahvaljujem.
Reč ima ministar Stefanović. Izvolite.

Samo zbog interesa javnosti, da bi ljudi razumeli, saglasnost za promet naoružanja ne daje MUP. Ministarstvo unutrašnjih poslova daje samo garanciju da će od mesta proizvodnje do mesta transporta ta pošiljka biti bezbedna i ništa više. To je jedina uloga MUP i naš sektor za vanredne situacije u slučaju nekog akcidenta, da li ćemo biti dovoljno sposobni da reagujemo i otklonimo moguće posledice u slučaju akcidenta da se nešto tom naoružanju dogodi. To je jedino što daje MUP.
Što se tiče dozvole nju daje Ministarstvo trgovine. Ono objedinjuje saglasnosti koje provere svi ostali, provere da li to oružanje ima „end usera“ koji je dozvoljen i sve ono ostalo što ide i tako se daje dozvola.
Dakle, što se mene lično tiče, ne mislim da MUP treba da ima neku ulogu u tome, meni kao ministru to je samo otežavajuće, u MUP-u postoji petočlana komisija, dakle to ne radi jedan čovek, petočlana komisija zaseda, odlučuje o svakom predmetu, ti ljudi se potpišu i odlučuju o tome vrlo transparentno, to su ljudi koji su radili u MUP-u pre nego što sam ja došao na ovo mesto. Prosto, to je procedura.
Što se tiče „Krušika“, pošto se stalno priča o tome da je „Krušik“ imao nekakve tobože gubitke, „Krušik“ nema gubitke. „Krušik“ ima lepu zaradu. I sve kompanije koje posluju u „Krušiku“, uglavnom su u značajnoj preplati da bi obezbedile kasnije naravno i kupovinu toga, i često vrlo ozbiljnim sredstvima plaća u „Krušiku“ unapred, što je osnovna praksa koja je, očigledno, država na pametan način uspostavila, jer što bi neko radio državnim novcem, neka plati svojim, da pokaže da ima svoj, pa onda tim novcem neka radi, neka izvozi.
Da li će biti uspešan u prodaji zavisi od toga da li je ta zemlja koju je kupio uspešno, odnosno da li ona može da nešto plati ili ne, to je roba koja se nalazi na tržištu, na kraju krajeva i berzanska roba. Nije ista cena ni iz dana u dan. Da li ima negde više potreba, manje potreba, nema potreba, naravno da pada cena, niko vam ne traži. Ako ima velike potražnje cena skače, kao i sve ostalo, kao i sve drugo. Pa, ne možete da odredite ni cenu maline, kakva će biti svake godine, zavisi od ponude, potražnje, nivoa proizvodnje. Kad mi proizvedemo više, kad imamo kvalitetniji proizvod, i on je skuplji.
Dakle, što se „Krušika“ tiče, „Krušik“ stoji mnogo bolje, nego što je ovde stajao ranije. Mnogo, neuporedivo bolje, to je ono što može da se vidi iz svih podataka.
Na kraju krajeva, nadležne državne institucije proveravaju rad, kao što je DRI, proveravaju rad, a Ministarstvo odbrane kontroliše rad vezan za zakonitost u radu i vezanost za uspehe u fiskalnom smislu „Krušika“ i svih drugih fabrika namenske proizvodnje.
Dakle, u tom smislu, vrlo je jasno pokazati da… Shvatam da kad se ponovi sto puta u javnosti, kada ljudi izgovaraju to i kažu – hajde da vidimo kakvi su to gubici u „Krušiku“, a vi kažete sto puta ne da nema gubitke, ima profit i onda neko kaže opet – hajde da vidimo gubitke u „Krušiku“ i onda se reč „gubici“ proteže i onda ljudi počinju da kažu – čekajte, pa u tom „Krušiku“ postoje neki gubici. Pa, nema gubitaka. Bili su do 2012. godine, sad ih nema. Dakle, mnogo je bolje stanje u „Krušiku“ i to je dobro. Naravno, da li su sve fabrike u namenskom, u istom stanju? Nisu. Ima onih kojih imaju toliko zastarelu tehnologiju, jer po 50, 60 godine se od tehnologije ništa nije menjalo, i njihova sposobnost da budu konkurenti na tržištu je manja.
Nažalost, kada imate mašine koje su zastarele, koje ne mogu da proizvedu po istoj toj ceni koliko može neka Italiji, Francuska, Nemačka, Engleska ili Rusija, prosto, onda smo u inferiornom položaju. Za neke proizvode SDPR je napravio fabriku, municiju, uzećemo koju pravi veliki asortiman različite municije. Ja mislim da ćemo sa tom fabrikom imati mogućnost da budemo vrlo konkurentni. To nije jedina fabrika municije koju imamo, znači, imali smo potrebe da proizvedemo još jednu, što je super za zemlju.
Dakle, što se tiče ostalih pitanja koje ste pokrenuli, dakle, nama je u interesu da sarađujemo sa svima, jer kad neko ima, to vam je kao kod kršenja zakona, ako nema zakona koji nešto sankcioniše, da li će time ljudi biti destimulisani da krše? Neće, samo će biti faktički nekažnjeni. Tako i ovo. Mi imamo saradnju sa svim zemljama sveta. Ako ne napravimo sporazum o saradnji, samo mi nećemo, naša strana neće imati informacije, to njih neće sprečiti ako imaju neku zlu nameru bilo koje zemlje da prema nama nastupe agresivno i da to rade.
Kad imate definisanu saradnju onda kada tražite određeni podatak i oni vam ga daju ili vam ga ne daju, ili vam daju pogrešan, vi onda imate mehanizme zbog čega imate pravo kasnije da kažete – na osnovu toga mi smo tražili, nismo dobili. Dosada, stvarno ne mogu da kažem da smo i sa jednom zemljom imali tu vrstu problema.
Štose tiče svih ostalih, naravno da naša bezbednosna služba i te kako vodi računa ko deluje u našoj zemlji i naravno ko su oni čije delovanje prevazilazi okvire onog što je prihvaćeno normalno i što je međunarodnim standardima ustanovljeno. Na kraju krajeva, imali smo i privođenja onih koji su sarađivali sa stranim službama mimo zakona i mimo propisa i na kraju krajeva, to jeste posao BIA koja će na to, ja se nadam, nastaviti vrlo uspešno da radim u budućnosti.

Zahvaljujem.
Reč ima Jelena Žarić Kovačević.
Izvolite.

Hvala vam, uvažena predsednice.

Dame i gospodo narodni poslanici, uvaženi gospodine Stefanoviću, iz Predloga zakona, a i iz vašeg izlaganja danas sa početka sednice mi možemo da zaključimo da će izmene i dopune Zakona o putnim ispravama doprineti još efikasnijem radu državnih organa, ali i još većem rasterećenju građana u smislu postupaka, u smislu utrošenog vremena, ali i troškova zbog izdavanja ili zamene putnih isprava ili oglašavanja nevažećih putnih isprava.

U Ohridu je završen dvodnevni sastanak na kome je učestvovao i predsednik Srbije Aleksandar Vučić i na kome je utvrđena Deklaracija sa spiskom mera koja će omogućiti slobodno kretanje roba, usluga i ljudi među državama Zapadnog Balkana, odnosno prelazak preko granice sa ličnom kartom, smanjeno čekanje na graničnim prelazima, međusobno priznavanje dokumenata.

Taj takozvani „mali Šengen“ je nešto što se na Balkanu nije desilo proteklih 30 godina i predstavlja još jednu mogućnost za bolji život naših građana.

Kada se uspostave inspekcije na prelazima i kada se kamioni budu brže kretali, Svetska banka predviđa uštedu od oko 120 miliona evra samo zbog primene te jedne mere.

Otvara se mogućnosti da Srbija i Severna Makedonija imaju iste investitore, da postoji razmena inženjera, da postoji razmena radnika i to će našu zemlju učiniti još privlačnijom za investiranje, a složićete se morali bismo da zadržimo prvo mesto u svetu po privlačenju direktnih stranih investicija.

Ja sam čula ovih dana različite kritike na račun Aleksandra Vučića koje su vezane za ove „mali Šengen“ i to uglavnom od strane onih koji pri tom prstom nisu mrdnuli za Srbiju. Šta sada treba da radim onda? Da zatvorimo granice i da ne sarađujemo ni sa kim? Takođe, postavlja se pitanje koliko bi to bilo dobro za naše građane?

Problem je u tome što zapravo svi vide da Aleksandar Vučić vodi politiku u interesu građana, a ne zarad ličnog interesa, kako je to bilo do 2012. godine. To možemo da vidimo na primerima kako je vršena vlast do 2012. godine, ali i na nekim aktuelnim primerima.

Na primer, mi renoviramo Trg republike, oni čupaju saobraćajne znakove. Bastać i ekipa maltretiraju radnike, maltretiraju ljude koji rade taj Trg. On umeto da kao predsednik opštine bude na svom radnom mestu, on pravi performanse, a to ništa dobro nije donelo za stanovnike Starog grada.

Mi radimo fasade na zgradama dok Boško Obradović se snima kako crta grafite i lepi nalepnice. Mi gradimo autoputeve. Imali smo u subotu otvaranje još jedne deonice kojom je završen Koridor 10 prema Bugarskoj, a sa pravom možemo da postavimo pitanje koliko su oni autoputeva izgradili?

Mi smo proteklih nedelja ovde u Narodnoj skupštini govorili o višku para u našem budžetu, a radi se o tome da smo radili tzv. pozitivni rebalans budžeta, govorili smo i povećanju plata i penzija, a do 2012. i 2012. godine, kada je SNS preuzela vlast, mi zapravo nismo ni znali da li će uopšte biti novca za plate i penzije.

Kao što vidite, primera je mnogo. Razlika između vlasti SNS i onih koji su vršili vlast do 2012. godine je velika, ali velika je i razlika u izbornom rezultatu. Zato oni ne smeju na izbore, a mi smemo da proverimo kakva je volja građana. Spremni smo da pobedimo i da nastavimo da Srbiju vodimo napred.

U tom smislu, poslanička grupa SNS će dati podršku i ovim predlozima koji se danas nalaze pred nama, jer poslanici SNS žele da budu deo borbe za uređenu i naprednu Srbiju. Zahvaljujem.