Gospodine Marinkoviću, dame i gospodo narodni poslanici, evo imamo danas na dnevnom redu Predlog skupštinskog nadležnog odbora, za izbor predsednika Komisije za zaštitu konkurencije i člana Komisije.
S obzirom na to da je u ovom mandatu, ovaj saziv Narodne skupštine, već imao izmenu i dopunu postojećeg zakona, kao i jedan Izveštaj nedavno u junu mesecu, Komisija na čijem čelu je bio gospodin Obradović, napraviću jednu malu digresiju, kako bih vam pokazala, a to je stav SRS da ovaj paradržavni organ, koji ima upravnu nadležnost za vršenje poslova zaštite konkurencije, nije u stanju da se suoči sa ovim problemom u Srbiji.
Naime, još kada je SRS i tada bila opozicija i najveća opoziciona stranka, kada je prvi put izabran saziv ove Komisije, mi smo rekli da je skandalozno to, što Komisija preuzima na sebe određene nadležnosti kao paradržavni organ, koje treba da rade određena ministarstva, odlukom i po zakonu koji je mogao na taj način da bude izmenjen, Zakon o ministarstvima, a i već postojeća ministarstva, pre svega Ministarstvo za trgovinu, kao i Ministarstvo za privredu, imaju nadležnosti iz ove oblasti.
Ovako se stvara jedan utisak kako u Srbiji postoji nekakva Komisija čije članove nove i predsednika danas biramo, koja će tobož da reši i da spreči nelojalnu konkurenciju i da zaštiti privredne subjekte.
U praksi se pokazalo da to uopšte nije tako. Bilo je nekoliko spektakularnih primera, jedan od tih je danas pominjao i kolega Sreto Perić. Međutim, bilo je i slučajeva kada je Komisija za zaštitu konkurencije, donoseći rešenje sa ogromnom taksom, koju je trebala jedna kompanija koja je, uzgred i državno preduzeće, da plati, kasnije odlukom Upravnog suda, dobila je ta kompanija rešenje da se poništava odluka Komisije, koja je brzopleto doneta, jer je taj proces trebao da traje najmanje godinu dana, da se ispituju sve okolnosti, nego je to urađeno iz političkih razloga brzopotezno, i onda su građani Srbije platili štetu. Kako? Jer ta kompanija je sa svim kamatama, koje su iznosile preko 50 miliona evra, tražila odštetu od države.
Ova Komisija preuzima na sebe nadležnost, evo tu ima i advokata i diplomiranih pravnika upravnog postupka, pred redovnim Upravnim sudom. Ona ni svojim kapacitetom, što se pokazalo u praksi, a i sam dosadašnji predsednik Komisije je priznao da oni nemaju ni dovoljno kadra, da nemaju osposobljene ljude koji bi na kvalitetan način radili taj posao da mogu kao takve da ih prime i zaposle, da nemaju sredstva, koja još potražuju, a pri tome ovi koji sada rade imaju astronomske plate, od 250 do 300 hiljada dinara, vidite kakav je to paradoks, dakle, oni nisu svojim kapacitetom, kako stručnim, tako i tehničkim, u stanju da sprovode ovaj posao.
Ovaj posao je veoma ozbiljan i umesto da ste u okviru Vlade, kao što je to bio slučaj do 2000. godine, kada je postojala SR Jugoslavija, kasnije državna zajednica SCG, imali antimonopolsku komisiju, kao jedno telo koje radi pri Vladi, sada je formirana jedna posebna komisija koja preuzima nadležnosti sudova, u dosta sumnjivim postupcima koje ona sprovodi, najčešće po nahođenju i po odluci predsednika i članova Komisije.
Da li su oni, dame i gospodo, u stanju da to rade na jedan kvalitetan način? Mi odgovornog tvrdimo da nisu, jer da jesu, do sada bi preuzeli određene aktivnosti kada su u pitanju karteli, pre svega karteli koji uništavaju malinare, koji uništavaju voćare. Zašto se Komisija do sada nije oglasila povodom tvrdnji SRS i naših javno izrečenih primedbi, na kraju krajeva postoje za to i dokazi, jer je bila jedna takva ponuda, da je „Behtel“ prečicom, odnosno lobiranjem Zorane Mihajlović kod bivšeg ambasadora Amerike, Kajla Skota dobio posao koji je 300 miliona evra skuplji za građane Srbije i za budžet Srbije, od kineske kompanije „Čajna roud and bridžis“.
Dakle, mi dolazimo u situaciju, a da vam ne pominjem slučaj kolika je to farsa, da vam ilustrujem i tim podatkom, da je član Komisije jedno vreme kada je ona osnovana bio jedan bivši zaposlenik iz kompanije Miroslava Miškovića „Delta holdinga“. Da li mislite da će oni nepristrasno, savesno i odgovorno da sprovode proceduru kao što bi to radili pripadnici posebne, nezavisne grane vlasti, kao što je sudska vlast, nosioci tužilačkih i pravosudnih funkcija, sudije i tužioci, koji bi mogli u redovnim postupcima pred sudovima to da rade?
Ne samo da su preuzeli funkciju Upravnog suda, oni čak sprovode i određene krivično-kaznene postupke, jer šta je to drugo u tom pravnom smislu, evo nisam pravnik, ali sam dosta dugo u zakonodavnoj oblasti da mogu to realno da sagledam i da uporedim sa postojećim zakonima iz oblasti pravosuđa, da oni na sebe, Komisija, ovaj budući izabrani predsednik, može da se zove Pera Perić, Mika Lazić, nebitno je uopšte ko je on, da se ne bavi sada time, neka pompezna biografija, šta nas to briga, bitno je šta će da rade oni? Oni sada na sebe da preuzmu jednu takvu ulogu, verujte da to nije dobro.
Nije dobro jer se stvara, pravo da vam kažem, pravna nesigurnost na tržištu Srbije za kompanije koje treba da posluju, koje neće da se bave nekim špekulativnim i mutnim radnjama, da se udružuju u određene kartele pa time da se dogovaraju oko ponuda u procesu javnih nabavki itd. ili ovi koji imaju hladnjače pa uništavaju naše malinare kao da su malinari nesposobni i veliki posedi i ljudi koji imaju svoje preduzetničke firme da oni rade kvalitetnije taj posao, ali ne mogu od njih niti da se udruže, niti da oni kupe tu hladnjaču, prinuđeni su, a onda na kraju ljudi hektare zasade jednostavno iseku, jer neće da daju budzašto.
Isti vam je slučaj i kod sprečavanja poslovanja, o tome je govorio kolega Mirčić, uvozničkog lobija. Molim vas, kako će te vi, evo nije tu Milija Miletić, nekome je možda simpatično zbog načina na koji on to govori, ali zaista je u pravu, kako ćete vi da sprečite sada da se zaštiti roba koja ima i geografsko poreklo, da vam kažem da to nije lako ni da se dobije.
Vi mislite da je to on pričao o Svrljiškom belmužu. Na kraju, ako imate vremena i put vas nanese, pa idite i probajte taj čuveni specijalitet. Ništa to nije lako, znate, ni da se zaštiti, ni da se dobije za određene proizvode i određen standard kvaliteta, zelena jabuka, geografsko poreklo. To je jedan mukotrpan proces. Onda vam dođe neki tamo tajkun koji je predstavnik uvozničkog lobija, uveze neku robu koja je u najmanju ruku sumnjivog kvaliteta, ali vidite kakav je standard u zemlji, nešto je malo možda jeftinije, a i pitanje je, dakle, da država pomaže ove koji proizvode našu kvalitetnu hranu, naravno da bi ona bila povoljna za građane, i taj se pozicionira na tržištu Srbije, besomučno reklame, njihovi proizvodi, a sve naše nije dobro. Onda jednostavno vi navikavate i ljude i buduće generacije da kupuju neke druge proizvode umesto domaće, umesto da forsiramo to što mi treba da radimo.
Mi imamo zaista situaciju da se niko ozbiljno ne bavi problemima koje imaju domaće velike firme koje se bave proizvodnjom, pre svega, hrane. Ali, na kraju krajeva, da odemo i u sektor građevine, u bilo koji sektor naše privrede, industrije, to su sve problemi za njih. Komisija je do sada u svojim procesima rada donosila neke odluke na prečac, neke odluke da bi se izrekla astronomske kazne da bi oni napunili svoju kasu i da imaju visoke plate. Jel to poenta i suština rada komisije? Zar članovi i predsednik komisije trebaju da imaju platu koja je 100.000, najmanje, dinara veća od ministarske plate ili dva ili tri puta veća od predstavnika građana?
Ne radi se o tome da je to zbog novca samo, nego zbog činjenice da tako postavljene stvari i taj red veličina i način na koji oni postupaju nije dobar i neće doprineti da se nelojalna konkurencija ovde suzbije i da se zaštite, pre svega, mi na tome insistiramo, naše domaće kompanije od uvozničkog lobija, od svih onih koji žele da mešetare na srpskom tržištu, jer znate mi svi jesmo za slobodan protok robe, kapitala i svega, ali dajte da zaštitimo ono što je naše, gde ljudi mukotrpno rade na tome i generacijama, da očuvaju to i da proizvode nešto što je kvalitetno i što treba da bude naša srpska roba, da izvozimo pre svega. Evo, sada imamo i ugovor koji je za Srbiju dobar, za Evroazijsku uniju, ali znate i sami da naši privrednici i te kako imaju problema i kod izvoza, evo to ću vam otvoreno reći, robe za široko rusko tržište zato što se time, i baš da dođem do ove vaše ljubimice, zato što u Ministarstvu Zorane Mihajlović, blago rečeno mešetare sa dozvolama za prevoznike koji treba kvalitetno srpsko voće da izvoze na tržište Rusije gde imaju ugovorene poslove.