Stavljam na glasanje ovaj predlog.
Zaključujem glasanje: za – devet.
Narodni poslanik Aleksandar Šešelj predložio je da se dnevni red sednice dopuni tačkom - Predlog zakona o izvršnom postupku i obezbeđenju.
Stavljam na glasanje ovaj predlog.
Zaključujem glasanje: niko nije glasao.
Reč ima narodni poslanik Petar Jojić. Izvolite.

Dame i gospodo narodni poslanici, mi smo sa javnim beležništvom raskrstili 1945. godine. besmisleno je da se mi pozivamo na neke evropske demokratske principe i da mi uvodimo javno beležništvo na štetu naših građana.

Javni beležnici su velike štetočine, koji su uvedeni u pravni sistem Republike Srbije. Šta je ono što je karakteristično kod javnih beležnika? To je da su njihove tarife trostruko veće nego što su to bile tarife i takse koje je ostvarivao i naplaćivao sud u redovnom postupku.

Prema tome, ako imate beležnika koji je za godinu zaradio 80 miliona u jednoj opštini Beograda, onda mora biti ovo pitanje rešeno na jedan drugačiji način. Građani su brže i lakše dolazili do overavanja isprava pred sudom. Kada građanin treba da overi ugovor o prometu ili neki drugi pravni posao da obavi, mogao je to da obavi u toku jednog sata najduže. Sada to ne može građanin da ostvari pred javnim beležnikom ni danima, jer javni beležnik sada vam zakazuje overu kao kada idete na operaciju kod lekara, pa sada birajte šta vam je činiti.

Javni beležnici nisu opravdali cilj za koji su oni bili zapravo i osnovani i ugrađeni u pravni poredak. Zato SRS predlaže da se ukinu javni beležnici.

To je jedna mala grupa ljudi koju je bivši režim izabrao, ali to su ljudi koji se enormno bogate na štetu naših građana, pa nije svejedno ako overavate ugovor pred sudom koji košta možda 30 ili 40 hiljada najviše ili ćete kod beležnika da overavate ugovor i sve one radnje koje on nabroji po svojoj specifikaciji da to bude i po nekoliko stotina hiljada dinara.

Prema tome, dame i gospodo, SRS predlaže da se ukinu javni beležnici i da se vratimo u redovno stanje pred naše sudove.

Stavljam na glasanje ovaj predlog.
Zaključujem glasanje: za – 11.
Narodni poslanik Petar Jojić predložio je da se dnevni red sednice dopuni tačkom – Predlog zakona o izmeni i dopuni Zakonika o krivičnom postupku.
Reč ima narodni poslanik Petar Jojić. Izvolite.

Gospođo predsednice Narodne skupštine, gospodo narodni poslanici, radi se o jednoj veoma važnoj materiji iz oblasti krivičnog prava koje nije dobro uređeno u Republici Srbiji. Naime, mnoge odredbe Zakonika o krivičnom postupku i Krivičnog zakonika nisu usaglašene sa Ustavom Republike Srbije, a ujedno ni sa uporednim pravom modernih evropskih i drugih država.

U ime SRS ja sam predložio da se izvrši izmena i dopuna Zakonika o krivičnom postupku, a pre svega u članu 379. stav 1. koji bi trebao da se menja i da glasi – ako na glavni pretres ne dođe oštećeni kao tužilac ili privatni tužilac, niti njihov punomoćnik, koji su uredno pozvani, a postupak nisu opravdali, predsednik veća će naložiti da oštećeni kao tužilac, privatni tužilac ili njegov punomoćnik opravdaju izostanak u narednih osam dana pod pretnjom obustave postupka.

Posle stava 2. predložio sam da se dodaju st. 3. i 4. „Ako oštećeni u tom slučaju kao tužilac, privatni tužilac ili njihov punomoćnik u ostavljenom roku opravdaju izostanak sa glavnog pretresa u smislu stava 2. ovog člana, predsednik veća će nastaviti postupak u skladu sa odredbama zakona“.

Treći stav sam predložio: „Ako oštećeni kao tužilac, privatni tužilac ili njihov punomoćnik nakon ostavljenog roka ne opravdaju izostanak, predsednik veća će rešenjem obustaviti postupak“.

Dame i gospodo, Ustav Republike Srbije je normirao jednakost stranaka u postupku. Međutim, ovde nema jednakosti ako na glavni pretres ne dođe javni tužilac. Javni tužilac vam je privilegovan. On može da ne dođe na glavni pretres, pa će veće tog suda odložiti glavni pretres i zakazati za neki drugi dan. Ali, ukoliko oštećeni i kao privatni tužilac ne dođe, onda se postupak obustavlja.

Ovim predlogom zakona, dame i gospodo, unapređuje se, pre svega, ova norma u Zakoniku o krivičnom postupku i stranke u postupku, kako oštećeni, kako privatni tužilac, izjednačavaju se, kao što su to nadležnosti i prava i obaveze javnih tužilaca.

Hvala.
Stavljam na glasanje ovaj predlog.
Zaključujem glasanje: za – devet poslanika.
Konstatujem da nije prihvaćen predlog.
Narodni poslanik Petar Jojić predložio je da se dnevni red sednice dopuni tačkom – Predlog zakona o izmenama i dopuni Krivičnog zakonika.
Izvolite.

Gospođo predsednice, dame i gospodo narodni poslanici, ja sam u ime SRS predložio izmenu i dopunu Krivičnog zakonika, i to u članu 19, gde sam predložio da se menja i da glasi – nužna je ona odbrana koja je neophodno potrebna da učinilac od sebe ili drugog, od svoga dobra ili dobra drugog odbije istovremeni protivpravni napad.

Stav 3. predlažem da se manja i da glasi – učinilac koji je prekoračio granice nužne odbrane blaže će se kazniti.

Posle stava 3. predlažem da se doda novi stav koji glasi – ako učinilac prekorači granice nužne odbrane usled jake razdraženosti ili prepasti izazvane napadom, oslobodiće se krivičnog gonjenja.

Dame i gospodo, mi smo svedoci u Republici Srbiji da godišnje na hiljade krivičnih dela razbojništava, ubistava, silovanja, pljački, svesni smo svega toga što naši građani doživljavaju i preživljavaju, a da zakonom nije regulisano da taj građanin ima pravo na samoodbranu, da štiti sebe, svoj život, svoju bezbednost, svoju imovinu i da na taj način bude u skladu sa Ustavom zaštićen. Ovo pitanje je detaljno rešeno u uporednom pravu, kako kontinentalnog, tako i evropskog.

Prema tome, ovde se ukazuje nužna potreba da se u Krivičnom zakoniku konačno reguliše nužna odbrana, jer svaki čovek ima pravo na nužnu odbranu.

Imali smo slučaj u Žarkovu, kada je kriminalac provalio prozor kroz kupatilo, ušao je u kuhinju, u kuhinji je porodica doručkovala, kriminalac je uzeo nož i napao gazdu, a gazda je tada, tom prilikom, upotrebio nož i njega ranio, a on je pobegao kroz prozor od kupatila i na kraju je završio, jer je u bolnici preminuo. Ali, taj čovek, koji se banio, koji je branio i sebe i imovinu svoju i svoje građane, taj čovek je bio izložen godinama krivičnog gonjenja i suđenja.

Prema tome, smatram da je ovde nužno da se izvrše izmene i dopune Krivičnog zakonika.

Stavljam na glasanje ovaj predlog.
Zaključujem glasanje: za – sedam poslanika.
Nije prihvaćen predlog.
Narodni poslanik Miladin Ševarlić predložio je da se dnevni red sednice dopuni tačkom – Predlog deklaracije o genetički modifikovanim organizmima i proizvodima od GMO.
Izvolite.

Zahvaljujem.

U periodu od januara 2012. godine do decembra 2016. godine u Srbiji smo organizovali kampanju „Srbija bez GMO“. Rezultat te kampanje je jedinstven u Evropi. Preko 7.000 odbornika u 136 opština i gradova jednoglasno se izjasnilo za Deklaraciju protiv uvoza, uzgoja, prerade i prometa GMO i proizvoda od GMO.

Nijedna skupština opštine ili grada do danas nije poništila tu deklaraciju. Na osnovu toga, kao nestranački narodni poslanik 2017. godine sam podneo ovaj predlog krovne deklaracije, koji je potpuno isti tekst. Razlika je samo u jednom članu. Obavezuje se Narodna skupština da će pre razmatranja izmena i dopuna postojećih zakona u kontekstu GMO ili donošenja novih sprovesti narodni referendum da se građani izjasne, jer je osnovno ljudsko pravo, prvo, da ima šta da jede i drugo, da odlučuje šta će on jesti.

Zašto Narodna skupština to ne želi? Nije mi jasno. Evo, ovo je tekst izmenjenog člana 5. Zakona o bezbednosti hrane. Zakon glasi – genetički modifikovana hrana i genetički modifikovana hrana za životinje, hrana i hrana za životinje dobije od GMO. Životinje su označene kao posebna podgrupa korisnika, a ljudi nisu označeni. Zašto se stidimo da navedemo da su i ljudi korisnici genetički modifikovane hrane po odredbi člana 5. izmene i dopune Zakona o bezbednosti hrane, koji je usvojila ova Narodna skupština? Ovo je i jezički potpuno neprimereno srpskom jeziku, što je potvrđeno u Institutu za jezik SANU. Hvala.

Hvala.
Stavljam na glasanje ovaj predlog.
Zaključujem glasanje: za – tri poslanika.
Narodni poslanik Zoran Živković predložio je da se dnevni red sednice dopuni tačkom – Predlog zakona o dopuni Zakona o izboru narodnih poslanika.
Stavljam na glasanje ovaj predlog.
Zaključujem glasanje: niko nije glasao.
Narodni poslanik Zoran Živković predložio je da se dnevni red sednice dopuni tačkom – Predlog zakona o planiranju i uređenju prostora i naselja.
Stavljam na glasanje ovaj predlog.
Zaključujem glasanje: niko nije glasao.
Narodni poslanik Zoran Živković predložio je da se dnevni red sednice dopuni tačkom – Predlog rezolucije Narodne skupštine o priznanju i osudi genocida nad Jermenima počinjenom u Osmanskom carstvu u periodu od 1915. do 1922. godine.
Stavljam na glasanje ovaj predlog.
Zaključujem glasanje: niko nije glasao.
Narodni poslanik Zoran Živković predložio je da se dnevni red sednice dopuni tačkom – Predlog zakona o dopunama Zakona o visokom obrazovanju.
Stavljam na glasanje ovaj predlog.
Zaključujem glasanje: niko nije glasao.
Narodni poslanik Zoran Živković predložio je da se dnevni red sednice dopuni tačkom – Predlog odluke o obrazovanju anketnog odbora radi utvrđivanja činjenica i okolnosti koje su dovele do nezakonitog oduzimanja dozvole za rad Akcionarskog društva za osiguranje „Takovo osiguranje“, Kragujevac.
Stavljam na glasanje ovaj predlog.
Zaključujem glasanje: niko nije glasao.
Narodni poslanik Zoran Živković predložio je da se dnevni red sednice dopuni tačkom – Predlog zakona o dopuni Zakona o Vladi.
Stavljam na glasanje ovaj predlog.
Zaključujem glasanje: niko nije glasao.
Narodni poslanik Zoran Živković predložio je da se dnevni red sednice dopuni tačkom – Predlog zakona o izmeni Zakona o finansiranju političkih aktivnosti.
Stavljam na glasanje ovaj predlog.
Zaključujem glasanje: niko nije glasao.
Narodni poslanik Zoran Živković predložio je da se dnevni red sednice dopuni tačkom – Predlog zakona o dopuni Zakona o izboru predsednika Republike.
Stavljam na glasanje ovaj predlog.
Zaključujem glasanje: niko nije glasao.
Narodni poslanik Zoran Živković predložio je da se dnevni red sednice dopuni tačkom – Predlog zakona o dopuni Zakona o izboru narodnih poslanika.
Stavljam na glasanje ovaj predlog.
Zaključujem glasanje: niko nije glasao.
Narodni poslanik Zoran Živković predložio je da se dnevni red sednice dopuni tačkom – Predlog zakona o izmeni Zakona o radu.
Stavljam na glasanje ovaj predlog.
Zaključujem glasanje: niko nije glasao.
Narodni poslanik Ana Karadžić predložila je da se dnevni red sednice dopuni tačkom - Predlog odluke o obrazovanju komisije za istragu i utvrđenje broja žrtava agresije NATO pakta 1999. godine.
Izvolite.

Zahvaljujem.

Poštovana predsednice, poštovani narodni poslanici, poštovani građani Srbije, prošlo je 20 godina od NATO agresije na Saveznu Republiku Jugoslaviju, 20 godina od činjenica da je Savezna Republika Jugoslavija bombardovana bez odluke Saveta bezbednosti UN i protivnom međunarodnom pravu. Ovim putem poslanička grupa Pokreta socijalista podnosi predlog za dopunu dnevnog reda, kako bi se oformila komisija koja će utvrditi tačan broj žrtava NATO agresije imenom i prezimenom.

Mi danas na čelu Srbije imamo vlast koja se seća svojih žrtava, koja odaje počast žrtvama svih ratova, počev od obeležavanja Vidovdana, preko Prvog srpskog ustanka 1804. godine, zatim Drugog svetskog rata, proboja Sremskog fronta i preko Srba stradalih i prognanih u „Oluji“ 1995. godine.

Vlada Republike Srbije obeležava preko 80 godišnjica svake godine i odaje počast svim stradalima. Takođe se obeležava i Dan sećanja na žrtve NATO agresije, ali mi nemamo konačan broj žrtava stradalih i mi nemamo njihova imena i prezimena. Mi to dugujemo porodicama žrtava. Mi to dugujemo našoj deci i dugujemo našoj državi.

Naš narod je više puta stradao od NATO agresora - 1995. godine bombardovana je Republika Srpska, 1999. godine Savezna Republika Jugoslavija.

Nažalost, 2000. godine došli su na vlast neki kojima taj podatak uopšte nije značajan, pa su NATO agresiju nazivali često i NATO humanitarnom intervencijom ili akcijom. Uništili su našu vojsku, uništili su topove, uništili su haubice, uništili su tenkove. Bivša vlast, a sadašnja opozicija nije se setila da oda počast stradalim u NATO bombardovanju, da utvrdi ko su ta deca, ko su te majke, braća, sestre, ko su ti vojnici heroji koji su stradali od NATO zločinaca. To nije pokušala da utvrdi, ali je brže bolje pustila preko 200 albanskih terorista iz zatvora i sramotno optužila Republiku Srbiju da je genocidna država.

Godine 2016. Skupštini od strane opozicije podnet je predlog o genocidu u Srebrenici. Srbija nikada nije bila i nikada neće biti genocidna država. Dok su bili plaćeni da državu uništavaju i ruše, u istoj toj Srbiji nikada imenom i prezimenom nisu utvrdili ko su te žrtve NATO agresije, gde je ubijeno preko 2.000 civila i ranjeno preko 6.000, od toga 2.700 dece. Mi ne znamo konačan spisak i ne znamo sva imena, ali molimo narodne poslanike da danas podrže predlog da se oformi ta komisija, da se istraži i utvrdi tačan broj žrtava NATO bombardovanja…

(Predsednik: Završite rečenicu.)

… kako bismo kaznili bar na neki način ovaj zločin protiv mira koji 20 godina nije kažnjen. Hvala.