Hvala, gospodine Vukadionoviću.
Za reč se javio dr Zlatibor Lončar.
Izvolite, dr Lončar.

Gospodine Vukadinoviću, ja pretpostavljam da to zvuči za nekoga možda prihvatljivo kada vi kažete - znate, što novac od stadiona niste dali ovamo. Prvo, vi dobro znate, samo ne znam zašto to nećete… ne postoji nijedna zemlja na svetu koja sav novac koji ima troši na lekove i na lečenje. Znači, takav primer ne postoji na svetu. To je jedna stvar.
Druga stvar, mislim da smo dokazali da smo jedna izuzetno odgovorna Vlada i bio bi red da kažete - ljudi, ja vas ne simpatišem, nisam pristalica, ali mnogo više ste uložili i mnogo više ulažete i mnogo više radite nego što se radilo i mnoge stvari ste popravili koje nisu bile.
Da vas podsetim kako je to funkcionisalo do 2014. godine. Predsednica Vlade nam je rekla da smo imali isto obolelo 1000 ljudi od multipla skreloze, od retkih bolesti, od raznih karcinoma i od svega, ali to nije bila tema nigde. A da li znate zašto nije bila tema nigde? Nije bila tema zato što je određen deo budžeta iz Ministarstva zdravlja išao u medije, odnosno u te agencije, novine i televizije, gde su one navodno plaćale zdravstvene ustanove. Da li možete da zamislite? Recimo, Klinički centar plaća novinama da ga reklamira. Imate jedan jedini Klinički centar Srbije, a onda on daje ogroman novac novinama da ga reklamira i to je tako funkcionisalo. Niti su oni reklamirali Klinički centar, niti je postojala veća ustanova i tada i danas od Kliničkog centra Srbije, niti je to imalo ikakve potrebe, niti je to imalo ikakve svrhe, niti je taj novac išao za to. Ne, taj novac je išao da se ne priča o problemima. Policija je sklanjala udruženja ako slučajno priđu ministru zdravlja ili nekom iz Vlade. Ako hoće da priđu, onda bude kordon policije da skloni, da se ne čuje tema, da ne kažu da se ništa ne leči. Molim vas da me demantujete da to tako nije bilo i da me demantujete da se nekad više ulagalo i da se više pomagalo i deci i svima. Molim vas, evo ovde me demantujte pred svima da je to tako bilo.
Da li ste čuli za prevenciju? Da li ste čuli da je nama mnogo bolje da decu ne ostavimo na ulici, nego neka idu na te stadione, neka idu u sportske objekte, neka se bave sportom? Da li ste čuli da se nikada veće nagrade nisu davale za medalje i za ostalo da bi motivisali decu? Da li je prevencija najbolja stvar? Da li će manje dece da oboli ako se bavi sportom, ako živi taj sportski život, nego ona deca koja jedu brzu hranu i koja se ugoje i koja žive neki drugi način života, a ne daj Bože, završe da se drogiraju, da im prodaju drogu i slično? Retko imate da decu koja se bave sportom i koja pređu taj put, da odu u drugu stranu.
Budite samo malo realni. Nema nikakvih problema. Znači, ja vas samo molim za to, ništa drugo.
Da li postoji zemlja koja je rešila sve probleme i može da izdvoji novac za sve lekove koji se pojave? Ne postoji, apsolutno ne postoji. Proverite, evo, videćete, ne postoji.
Sistemi sa kojima nas upoređuju, nemojte me vući za jezik da pričam kako to izgleda, ne vide lekara. Do lekara specijaliste ne mogu da dođu, vide ga samo na televiziji. Da ne pričamo o listama čekanja u drugim zemljama.
Što se tiče leka za multipla sklerozu, lek je izašao, ovaj što će biti od početka sledeće godine za naše pacijente. Pre godinu, godinu i nešto dana je tek registrovan u Americi. Pa, da li vi možete da zamislite da ćemo mi isti taj lek imati ovde? A, kad je to bilo? I ne da ćemo ga imati, nego proizvodi se u Srbiji. Uspeli smo da ubedimo te ljude, taj lek se proizvodi u Srbiji. Pregovaramo da ga dobijemo po najpovoljnijoj ceni i plus da imamo rabat da oni preuzmu jedan broj pacijenata, da im daju, da im poklone taj lek, da se leče, jer neće proći ovaj ovde obavezni deo, a to je kada imamo, kada se dolazi sa novim lekovima, godinu dana da oni preuzmu određen broj pacijenata i da leče.
Što, da li je neko više vodio računa o tome? Da li je nekada bilo transparentnije? Da li se ukrao neki dinar? Da li imate podatak da je jedan dinar ukraden iz zdravstva? Recite ga, recite kada je bilo bolje. Recite kada se više ulagalo. Samo nas podsetite, samo recite. Eto, molim vas samo za tu korektnost.

Hvala, dr Lončar.
Reč ima predsednica Vlade, gospođa Ana Brnabić.
Izvolite.

Hvala.
Dakle, proverila sam sada. U zemljama regiona koje su članice EU, tipa Mađarske, Poljske i Bugarske, obuhvat pacijenata koji dobijaju terapiju protiv multipla skleroze je između 12% i 30%, dakle, ne mnogo drugačije od Srbije.
U mnogo, mnogo bogatijim zemljama, neke EU, neke van EU, tipa Engleska, Danska i Norveška, taj obuhvat je između 40% i 50%. Za onog ko mi kaže da je obuhvat 100% u regionu, tipa Crna Gora i Hrvatska, ja ih pitam koliko je ljudi dijagnostifikovano i kakav je standard da se dijagnostifikuju, jer ako imate takve standarde da se umesto devet hiljada dijagnoza da za dve hiljade ljudi i onda kažete - pa 100% je obuhvat, pa možemo i tako, ali čini mi se da je bolje da zaista dijagnoziramo sve koji su oboleli, pa da vidimo šta ćemo onda da radimo. Dakle, i u zemljama koje su mnogo, mnogo, mnogo bogatije od Srbije obuhvat je između 40% i 50%.
Sada sam, dok je minisar Lončar pričao, proverila još jednu stvar. Dakle, evo, Engleska je između 40% i 50%. Proverila sam koliko se stadiona u ovom trenutku gradi ili je u najavi u izgradnji u Engleskoj i našla sam osam najmanje: „Bradford plimunt“, „Stivinedž“, „Fulam“, „Vimbldon“, „Jork siti“, „Boston junajted“, „Aberding“ i „Gloster“. Ali, to je samo početak.
Dakle, ja bih pretpostavila, ne znam zašto sada u engleskom parlamentu neko ne kritikuje vladu zašto oni uopšte ulažu u te stadione, nego ne ulože sve u lekove?
Znate, to je dobra zamisao, ali svakako ne funkcioniše dugoročno, zato što vi gradite neke stvari i radite neke stvari, zato što će vam u budućnosti te stvari na jedan, drugi ili treći način doneti neki dodatni prihod u budžet koji će vam omogućiti da vi kontinuirano u godinama pred vama izdvajate potpuno održivo novac za ovakve prilike.
Ako imate sada u budžetu 100 miliona evra, najlakše i najlepše, politički najviše oportuno da uzmete i tih 100 miliona evra, podelite ljudima kojima su potrebni i pomognete jednoj generaciji ljudi ili jednoj grupi ljudi u jednoj godini i svi su srećni. I šta uradite sledeće godine?
Dakle, ako mene pitate, ja nacionalni stadion gledam kao investiciju, infrastrukturnu investiciju, koja će pored rezultata koje će imati kada bude izgrađena, takođe proizvesti i neke rezultate dok se gradi, zato što je značajna, velika investicija. Zaposliće neke ljude, uposliće neke firme za izgradnju. Te firme će platiti porez. Platiće i porez na te ljude koji rade. Od tog stadiona generisaće novi BDP, odnosno generisaće rast u BDP, kao svaki infrastrukturni projekat, a sam projekat će onda nama omogućiti da promovišemo Srbiju time što ćemo moći da dovodimo neka evropska svetska prvenstva ovde. LJudi će moći da dolaze ovde kao turisti da gledaju ta prvenstva. Oni će generisati ponovo neku ekonomsku aktivnost, preko restorana, prodaje pića, kupovine neke opreme, kupovine nekih stvari.
Dakle, možete da ne gradite ništa i da date sve sada za jednokratnu upotrebu za lečenje nekog, koliko god to pohvalno bilo, ali to, jednostavno, nije održiva ekonomska politika i neće obezbediti da, nažalost, ljudi koji u budućnosti budu dijagnozirani, dijagnostifikovani sa nekim drugim oboljenjima ili ovim oboljenjem, imaju sutra održiv budžet da se leče. Ako to vama nije jasno, sva sreća da vi niste zaduženi za vođenje ekonomske i socijalne politike ove zemlje, zato što bi onda sve potrošili ove godine, pa sledeće godine ko zna, šta bude bilo biće.
Što se tiče ovog poziva jedne određene političke grupacije Preševu i Bujanovcu nekih albanskih partija, ja sam sigurna da vi znate da ovo nije novo i da ovakvi pozivi od određenih političkih lidera u Preševu i u Bujanovcu na otcepljenje od Srbije i pripajanje tzv. Kosovu ili velikoj Albaniji, što je potpuno ideja koja je rezultat jedne, pa rekla bih, prilično poremećenog shvatanja geopolitičke situacije u ovom trenutku, a i u svetu, nije nova stvar. Licemerno je od vas da optužujete predsednika Vučića ili ovu Vladu da zato što pokušavaju da nađu rešenje za jedno viševekovno pitanje, doveli smo do toga da se neke političke elite u Preševu i u Bujanovcu pozivaju na otcepljenje.
Dakle, evo, sada sam našla. Prva deklaracija o pripajanju tzv. Kosovu, koju sam ja našla i za koju sam ja čula, bila je 1992. godine. Tad je održan tzv. referendum. Jedan od zaključaka referenduma iz te 1992. godine, koji su organizovale albanske političke partije, je rekla da skupština svih albanskih odbornika opština Preševo, Bujanovac i Medveđa donela je deklaraciju kojom se traži priključenje Kosovu mesta u kojima žive Albanci.
Vi znate da je to tema od tada. Ovo nije nova tema, nije tema koja je rezultat teških razgovora koje mi vodimo, pre svega, da bi osigurali da Srbi ostanu na teritoriji Kosova i Metohije, bezbednost Srba na Kosovu i Metohiji, bolji položaj Republike Srbije i sve ono što konačno odgovornom politikom vodimo, nego je to rezultat nekog politikanstva i nekog političkog oportunizma nekih albanskih lidera iz Preševa i Bujanovca u decenijama koje su prethodile nama, i vi to jako dobro znate.
Dakle, licemerno je, neozbiljno je i zaista mislim dosta jeftin pokušaj da plasirate ovu vest kao da ima bilo kakve veze sa našim naporima da nađemo rešenje koje će doneti dugoročno održiv mir, ne samo u Republici Srbiji, nego na celom Balkanu.
Zato što smo suprotno onome za šta ste vi, a to je zato što vi nemate političku hrabrost da rešavate neke probleme. Ostavljate te probleme nekim generacijama koje dolaze iza nas da ih oni rešavaju. Ne, mi ćemo rešavati probleme. Ako možemo daćemo sve od sebe da rešavamo probleme i da te probleme ne ostavljamo generacijama koje dolaze posle nas. Hvala.

Hvala, predsednice Vlade.
Reč ima dr Zlatibor Lončar. Izvolite.

Izvinjavam se, ali samo zbog narodnih poslanika, zbog svih građana, a da se ne bi stekao utisak da se mi ovde bavimo samo jednom temom, multiple sklerozom koju ste vi pomenuli, i da se to radi pod nekim pritiskom ili bilo šta, moram građanima Srbije i svima vama da kažem da su, pored najnovijih lekova za multiplu sklerozu, naše nadležne republičke stručne komisije donele odluku da od nove godine stiže najnovija terapija za karcinom pluća i najnovija terapija, jedna trenutno od najboljih, za hepatitis. Znači, ne samo za jednu stvar, što znači da razmišljamo i o svim drugim, ne samo o jednom vidu oboljenja i o jednim ljudima. Znači, stižu tri najnovije terapije.
Da vas podsetim da smo u ovoj godini uveli najnoviju terapiju za melanom i još dosta drugih terapija i da se nikada više nije radilo i uvodilo novih terapija. Moram da vama kažem i građanima Srbije, koja će terapija se uvesti donose odluku naši najveći stručnjaci iz te oblasti. Odluka ne može da se donosi pod pritiskom farmaceutske industrije, bilo koje industrije, bilo kog udruženja, bilo čega. Kada se zna koliko novca imamo, onda stručne komisije prave analizu šta za taj novac može da najbolji i najveći efekat, šta može da da najbolji rezultat i da da najveći broj izlečenih pacijenata.
To je osnov i tako se određuje i tako će se određivati dok sam ja na ovom mestu. Nema nikakvih pritisaka, niti će ih biti. Svako može da pokuša, svako može da plati kampanju, svako može da uradi. Ja te ljude razumem. Oni rade, to je biznis, oni ulažu taj novac da izmisle lek, da ga naprave, e onda moraju da krenu da ga prodaju da bi povratili taj novac da bi zaradili, ali nama je na prvom mestu zdravlje naših građana Srbije i najveća dobit koji oni mogu da dobiju u tom trenutku. Hvala.

Hvala, gospodine Lončar.
Reč sada ima predsednica Vlade Ana Brnabić. Izvolite.

Izvinite, nisam odgovorila na jedan deo pitanja. Konsultovala sam se sa potpredsednikom Vlade, ministrom Stefanovićem. Dakle, zaista mislim da u ovom trenutku nećemo koristiti vreme da odgovaramo na fabrikovane afere, kao što je fabrikovana afera „Krušik“. Nadležni organi neka kažu šta imaju da kažu o toj afere.
Za mene je ta afera zaista jedan indikator ili kompliment za sve ono što smo uradili za našu namensku industriju. Dok nije bilo namenske industrije, dok je namenska industrija bila na nogama, nije ni bilo afera. Sada odjednom imamo afere u različitim kompanijama, u različitim preduzećima naše namenske industrije. To vidim kao napad na našu namensku industriju. Ona je danas mnogo jača. Ona je danas mnogo solidnija. Ona danas donosi prihode u budžet, zapošljava ljude, i to ne sa malim platama. Mi ćemo nastaviti u nju da ulažemo.
Svakako je vaše pravo, kao opozicije, da pokušavate da fabrikujete koliki god želite broj afera kako bi sprečili nas da govorimo o rezultatima svega onoga što je urađeno od 2014. godine. Vi imate samo, ako pogledaju građani Republike Srbije, zaista indikativno, jutros sam pokušala da se setim, samo u poslednjih 10 dana koliko je bilo fabrikovanih afera. To je bio „Krušik“, pa doktorat Siniše Malog.
LJudi mi daju ultimatum da smenim ministra Sinišu Malog, a nisu sačekali obrazloženje Etičke komisije Beogradskog univerziteta. Oni nisu videli tu odluku, nisu je uopšte videli, mi je nismo videli. Etički odbor Beogradskog univerzitet još uvek nije dao odluku, obrazloženje zašto su oni odbacili izveštaj na 700 strana stručne komisije. To je vladavina prava. Oni znaju, videli su to, šta je istina.
U ovoj Skupštini sam rekla – vi ćete tražiti komisiju dok ne dođete do jedne komisije na koju možete da izvršite pritisak da donese odluku kakvu vi želite, i tako je i bilo. Pet komisija je prošlo koje su rekle da nije plagijat. Dva mišljenja stručne komisije. Našli ste jednu, a niste čekali ni obrazloženje te odluke, i rekli ste – smenite ministra Malog.
Bio je Siniša Mali, pa Nebojša Stefanović, pa ministar Vulin i ova fabrika organske hrane „Jovanjica“. Juče smo čuli potencijalno najveća afera u istoriji Srbije. Molim vas, svojevremeno je, to je fabrika organske hrane, tamo bio Aleksandar Vulin, pa je svojevremeno tamo bilo Panonsko more. Šta to tačno znači? Sada je plagijat Jelene Trivan.
Samo jedan savet. Vi toliko afera produkujete, ne samo što mi više ne možemo da odgovorimo na njih i zaista ću savetovati mojim ministrima da više ne odgovaraju, nego na svaku aferu koju vi produkujete da mi odgovorimo jednim rezultatom koji smo mi isporučili građanima Srbije, to je tolika hiperinflacija. LJudi, vi novom aferom poklapate vašu prethodnu aferu koju ste izmislili.
Što se „Krušika“ tiče, samo neka nadležni organi rade svoj posao. Mi smo Vlada koja poštuje nezavisne institucije, vladavinu prava, nemamo šta da kažemo više o toj aferi, ima ko će o toj aferi šta da kaže.
Generalno, znate šta, evo još jedna afera koju možete da, molim vas, prijavite nezavisnim medijima. Znate, jako sam volela organski paradajz iz ove „Jovanjice, što znači, pretpostavljam, da sam, kao predsednica Vlade, finansirala narkotrafikante. Ovo je još jedna velika afera u istoriji Srbiji, možda jedna od najvećih, pa možemo sledeći put i o tome da razgovaramo.
Ono što ću još jednom savetovati mojim ministrima jeste da na svako pitanje o bilo kojoj više fabrikovanoj aferi, pošto mi moramo da odgovaramo na svako pitanje i ne stižemo da govorimo o rezultatima… Mi smo ovde zbog rezultata, zbog građana, zbog toga da kažemo šta smo za njih uradili. Oni su vam kroz vas dali mandat.
Danas nisam stigla da kažem, evo, ubila bih se sada da sam izašla iz Skupštine Srbije da ne kažem ovo, da ne ponovim ovo što je danas predsednik Vučić objavio jutros kada je otvarao novu fabriku „Jang Feng“ u Kragujevcu za 800 radnika, prvi put u istoriji Srbije nezaposlenost je jednocifrena, ljudi. Prvi put u istoriji Srbije mi imamo nezaposlenost koja je jednocifrena, nezaposlenost u trećem kvartalu ove godine 9,5%. Imamo ekonomski rast koji će biti 3,5% najmanje ove godine, kako je projektovano. Imamo u prvih devet meseci dve milijarde i 870 miliona evra stranih direktnih investicija. To je 33% više nego prošle godine. Danas je otvorena još jedna fabrika za 800 ljudi u Kragujevcu. Gde ćete lepše stvari?
Da li vi razumete, poštovani narodni poslanici, poštovani građani, koliko mi više ne stižemo da govorimo o tim stvarima, o stvarima koje su važne za građane, o radnim mestima, o kvalitetu života, o platama, o penzijama, o povećanju penzija od 5,4% od 1. januara 2020. godine, o svemu tome zbog gluposti da se branimo zašto je jedan ministar bio u jednom postrojenju, u jednom gazdinstvu organske hrane?
Pa, zaista nenormalno, zaista nenormalno i zaista, na kraju krajeva i mi smo nenormalni što ne govorimo o rezultatima, nego skačemo da branimo zaista stvari koje pokažete dva papira i vidite da te stvari o kojima vi pričate nemaju nikakvog smisla, nikakvu vezu sa vezom.
Dakle, što se „Krušika“ tiče, samo napred, vi imate nadzor nad nezavisnim telima, vi držite pravosuđe, kao i pravosuđe sve nas u jednom kontrolnom mehanizmu. Molim vas, insistirajte, mi znamo da ćemo mi insistirati da se sve ove stvari razjasne i da izađu na čistac zato što smo ponosni stvarima koje radimo, kako ih radimo, energijom koju uložimo i rezultatima koje imamo za građane Srbije. Hvala.

Hvala, predsednice Vlade.
Sada reč ima gospodin Vukadinović.
Izvolite, gospodine Vukadinoviću.

Zahvaljujem.
Ja sam poslednji koji bi poricao da pomaka ima i da u raznim oblastima ima napretka. To nije sporno. Ali, u ovim drugim odgovorima, verovatno nepotrebno toliko dugim, se ipak promiče jedna doza, rekao bih junačenja i hvalisavosti koju najbolje će građani sami procenjivati koliko je realna, uključujući zdravstvo i ako ja kažem uopšte ne poričem da napretka ima.
Ono što ste vi gospođo Brnabić rekli povodom stadiona koji se gradi, šest stadiona u Engleskoj, pa ste time pokušali da odgovorite na moju primedbu u vezi sa ovim nacionalnim stadionom, samo pokazuje, odnosno baca sumnje na druge odgovore koji deluju uverljivo i ako su isto toliko ozbiljni, onda stvarno imamo razloga za brigu. Dakle, ti stadioni koji se grade, grade se privatnim sredstvima, grade ih klubovi, a ne gradi ih država i to iz kredita, odnosno iz pozajmice, kao što će naša graditi.
Da ne govorimo o kvalitetu našeg i engleskog fudbala, da deca treba da idu sa ulice, to je tačno, ali neće ta deca sa ulice ići na nacionalni stadion da se bave sportom nego im treba u njihovim školama, u njihovim mesnim zajednicama, u njihovim kvartovima. Tako da opet je to površan argument.
Da ne govorimo o tome da ste preskočili, ali sada nema veze više, o platnim razredima da odgovorite, iako ste odgovarali skoro sat vremena, opet to kažem izvođenje platnih razreda.
Što se tiče namenske industrije, da imamo je, imali smo je i ranije ona je dosta dobro poslovala, ali sada ima ozbiljnih problema. Da, hvala vam na preporuci i bez nje ćemo nastaviti da pitamo i istražujemo, ne da bi podrivali, nego baš zato da bi bolje još stvar funkcionisala.
Što se tiče malo neprimerenog rečnika, treba verovatno predsedavajući da vas upozori, vi ste rekli – licemerno je itd. mogao bih za deo vaših odgovora i optužbi takođe da kažem da su malo licemerni, ali tako je, kako je, to je naša politička kultura. Treba svi da se trudimo i sa jedne i sa druge strane ove sale i ovih stolova, odnosno ovih klupa, da bude bolje. Da bi bilo bolje, moramo se prvo pošteno pogledati i samokritički pogledati u oči svi mi, gospođo Brnabić. Hvala.