Poštovana predsednice Narodne skupštine, poštovani poslanici, dame i gospodo, nakon nešto više od godinu dana u ovom Domu se ponovo predstavlja Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o penzijskom i invalidskom osiguranju. Kao i tada i u ovom slučaju reč je o izmenama koje su usmerene prevashodno ka unapređenju položaja osiguranika, korisnika penzija, ali i administrativnih procedura i postupaka.
Unapređena stabilnost javnih finansija, kao i sve bolja situacija u pogledu finansiranja isplate penzija, stvaraju realne osnove i uslove za unapređenje sistema obaveznog penzijskog i invalidskog osiguranja. Iz navedenog razloga se pristupilo izmenama i dopunama Zakona o penzijskom i invalidskom osiguranju o kojima je danas ovde reč.
Međutim, u cilju pravilnog sagledavanja pravca razvoja penzijskog sistema i kontinuiteta u obavljanju tog posla, a sa ciljem uspostavljanja dugoročno ekonomski održivog penzionog sistema, smatram da je korisno podsetiti se svih faza reformi koje su preduzete u poslednjih 20 godina.
Naime, reforma penzijskog sistema započela je još 2001. godine kao odgovor na nagomilane probleme koji su pretili da će u potpunosti urušiti ovaj sistem. Kriza u finansiranju obaveznog penzionog i invalidskog osiguranja je nastala još devedesetih godina 20. veka, a nastavila se tokom dvehiljaditih godina i nastavila se sve do 2014. godine, a sve kao posledica sledećih faktora: nepovoljna opšta ekonomska situacija u zemlji, pre svega uzrokovana krizom nastalom devedesetih godina, finansijska nedisciplina ili neplaćanje doprinosa od strane brojnih privrednih subjekata delom zbog loše situacije u kojoj su se našli, a delom zbog smanjenje kontrole naplate i opšte krize u privrednom okruženju, što je opet uslovljeno tranzicijom ka tržišnoj privredi, sankcijama, bombardovanjem i drugim ozbiljnim faktorima.
Nizak nivo zaposlenosti, zatim nepovoljna demografska situacija, a ponavljam da je Srbija među najstarijim društvima u Evropi, produženje životnog veka stanovništva, rešavanje problema viškova radne snage kroz njihovo ubrzano penzionisanje, relativno povoljni kriterijumi za odlazak u penziju, koji se nisu prilagođavali promenama u okruženju, kao što su niska starosna granica, široka i blagonaklona definicija invalidnosti uz jednostavno ostvarivanje prava na invalidsku penziju.
Zatim, korišćenje penzionog sistema za kratkoročno rešavanje problema na tržištu rada, pre svega zbog velikog broja nezaposlenih i viška zaposlenih u velikim privrednim subjektima i zloupotrebe pri ostvarivanju prava na invalidsku penziju, ali i drugih razloga.
Navedeni faktori su za rezultat imali drastično smanjenje odnosa osiguranika i korisnika penzije, značajan rast izdatka za finansiranje rashoda penzionog sistema koji je pri tom bio brži od rasta prihoda, a kašnjenje u isplati penzija i neopravdano visoko učešće broja invalidskih penzionera.
Ove činjenice su činile neophodnim donošenje mera koje bi unapredile stanje u penzionom sistemu i stvorile osnovu za njegov razvoj u skladu sa potrebama društva. Prilagođavanje penzionog sistema promenljivim okolnostima u društvu i ekonomiji zemlje, a u cilju stvaranja uslova za dugoročnu održivost sistema sprovedeno je fazno i to u izmenama propisa usvojenih u ovom Domu 2001, 2003, 2004, 2005, 2010, 2014. i 2018. godine.
Podsetio bih vas da su 2014. godine ključne mere reforme preduzete u navedenim fazama reforme bile usmerene na postepeno prilagođavanje uslova za ostvarivanje prava na penziju umanjenim demografskim okolnostima, izmenom načina obračuna penzija, organizacione promene u sprovođenju penzionog i invalidskog osiguranja, kao i na proširenje strukture penzionog sistema, uvođenje sistema dobrovoljnih penzionih fondova.
Međutim, bez obzira na značajne pozitivne efekte izražene kroz usporavanje rasta, a zatim i pad deficita u penzionom sistemu, kao i porast prosečne starosti novih korisnika penzija, preduzete mere u prethodnim godinama nisu bile dovoljne za trajno prevazilaženje problema postojanja deficita i održivo funkcionisanje sistema u okviru postojećih društveno-ekonomskih okolnosti.
Broj korisnika penzija i dalje je rastao i bio je nesrazmerno veliki u odnosu na broj osiguranika, a demografska struktura se pogoršavala. Sve navedeno je uticalo na ponovno pogoršanje situacije u obaveznom penzionom i invalidskom osiguranju, tako da je 2014. godine, zatečen veoma visok deficit u budžetu Republike Srbije i gotovo neodrživo redovno finansiranje isplate penzija.
Iz navedenog razloga su i preduzete mere fiskalne konsolidacije, čiji je sastavni deo zbog svog velikog učešća u javnim rashodima bio i penzijski sistem. Naime, bilo je neophodno hitno zaustaviti rast deficita ovog sistema i smanjiti izdvajanje iz budžeta za finansiranje isplate penzija.
Osnov za dugoročno unapređenje finansijske održivosti obaveznog penzijskog i invalidskog osiguranja uspostavljen je usvajanjem izmenama i dopunama Zakona o penzijskom i invalidskom osiguranju kojim je predviđeno postepeno izjednačavanje uslova za starosnu penziju žena po pitanju godina života sa muškarcima na 65 godina starosti u periodu do 2032. godine.
Pored toga, pooštreni su uslovi za ranije penzionisanje uvođenjem prava na prevremenu starosnu penziju uz trajno umanjenje iznosa privremene starosne penzije za 0,34% na godišnjem nivou, 4,08% za svaki mesec ranije odlaska u penziju pre navršavanja opšte starosne granice, kao i pooštravanjem uslova za starosnu penziju za osiguranike sa beneficiranim stažom osiguranja.
Međutim, kako je fiskalna konsolidacija zahtevala i smanjenje rashoda za penziju u kraćem roku, Zakonom o privremenom uređenju načina isplate penzije su smanjene u isplati počev od penzije za novembar 2014. godine, što se primenjivalo zaključno sa isplatom penzija za septembar 2018. godine.
U cilju zaštite standarda penzionera smanjenjem nisu bile obuhvaćene penzije niže od 25.000 dinara. Dakle, i u ovom slučaju pokazani je socijalna odgovornost jer su zaštićeni penzioneri sa nižim penzijama, tako da sa navedenom merom nisu smanjeni prihodi za 61% korisnika penzija, odnosno njih oko milion. Ova mera je bila teška i rizična, ali neophodna. Penzioneri su to shvatili na pravi način čime su pokazali da su jedan od najodgovornijih delova našeg društva.
Zbog toga, imajući u vidu da su mere fiskalne konsolidacije postigle zadate ciljeve i ponovo je pokrenut razvoj zemlje, ova Vlada je posebno zahvalna penzionerima na teretu koji su podneli. Imajući u vidu potrebu zaštite materijalnog položaja penzionera, čim su se iskazali prvi pozitivni rezultati u napretku ekonomije naše zemlje i poboljšano stanje u budžetu Vlada je predložila uvećanje penzija, znatno ranije nego što je prvobitno planirano programom fiskalne konsolidacije.
U skladu sa tim opredeljenjem penzije su povećane za 1,25% u decembru 2015. godine, za 1,5% u decembru 2016. godine, za 5% u decembru 2017. godine. Pored toga, dva puta krajem 2016. i krajem 2017. godine je svim penzionerima isplaćeno po 5.000 dinara. Dakle, iako je usvajanje navedenog zakona bila nužnost, Vlada i tokom perioda fiskalne konsolidacije preduzima je mere zaštite standarda penzionera.
Da podsetimo, izmenama propisa iz prošle godine usvoje je veliki broj mera koje su doprinele unapređenju standarda korisnika penzija, kao i efikasnije sprovođenje obaveznog penzijskog i invalidskog osiguranja.
Kako je već rečeno, usvajanjem izmenama i dopunama Zakona o penzijskom i invalidskom osiguranju prestalo je važenje Zakona o privremenom uređenju načina isplate penzija, ili popularno rečeno Zakon o umanjenju penzija, tako da je, počev od penzije za oktobar 2018. godine, koja je redovno isplaćena u novembru prethodne godine, sve penzije se isplaćuju bez umanjenja.
Pored prestanka umanjenja penzija u isplati i navedenim izmenama Zakona usvojenim prošle godine utvrđen je i pravni osnov kojim je data mogućnosti Vladi za isplatu novčanog iznosa kao uvećanje uz penziju, u zavisnosti od ekonomskih kretanja i raspoloživog prostora u budžetu Republike Srbije, s tim što je dodatno utvrđeno da sredstva za ove namene ne mogu biti viša od 0,3% BDP na godišnjem nivou.
Ova novina uvedena je u cilju unapređenja standarda penzionera koji primaju niže iznose penzija, a u skladu sa tim oktobra 2018. godine usvojena je Uredba prema kojoj navedeni novčani iznos u novembru i decembru prošle godine isplaćen svim korisnicima penzija čije penzije iznose do 34.003,90 dinara. Dodatnom Uredbom, koja je usvojena u decembru 2018. godine, produžena je isplata novčanog iznosa kao uvećanja uz penziju i tokom 2019. godine.
Navedeni novčani iznos kao uvećanje uz penziju se isplaćuje u različitim iznosima u zavisnosti od visine penzije korisnika. Najviše dobijaju korisnici sa nižim penzijama čije su penzije do 26.643,75, i primaju po ovom osnovu iznos koji je jednak 5% od njihove penzije.
Koji su efekti navedenih mera?
Prestankom umanjenja visine penzija i početkom isplate novčanog iznosa, ka uvećanja uz penziju, obezbeđeno je da se ukupna primanja zbirno penzije i novčani iznos ka uvećanju uz penziju, svih korisnika penzija u novembru i decembru 2018. godine, kao i dalje tokom 2019. godine, budu uvećanje najmanje za 5% u odnosu na iznos septembarske penzije koji je isplaćen u oktobru. Dakle, ukupan iznos koji svo korisnici penzija su primili u oktobru 2018. godine i koji primaju i danas je uvećan najmanje za 5% u odnosu na iznos penzija koji su primali pre izmene zakona.
Ako se ovi iznosi posmatraju u odnosu na period pre početka smanjenja visine penzija u isplati, tj. pre novembra 2014. godine, važno je istaći da su ukupna primanja korisnika penzija sada veća za od 7,9% do 13,3% u sred zbirnog efekta usklađivanja koja su sprovedena u međuvremenu 2015, 2016, 2017. godine, kao i uvedenog novčanog iznosa ka uvećanju uz penziju.
Pomenutim izmenama zakona iz 2018. godine, takođe je utvrđeno da se sredstva Republičkog fonda za PIO mogu izuzetno koristiti za isplatu novčane pomoći korisnicima penzije i novčane naknade kada je takva pomoć potrebna velikom broju korisnika u skladu koji utvrdi Vlada, vodeći računa o bilansnim mogućnostima Fonda.
U skladu sa tim, svim korisnicima penzija u novembru 2018. godine, je isplaćeno 3.000 dinara. U međuvremenu je po ovom osnovu izvršena još jedna isplata penzionerima pošto je početkom novembra ove godine svim korisnicima penzija isplaćeno po 5.000 dinara, a za ovu isplatu iz sredstava Fonda je potrošeno 8,7 milijardi dinara.
Podaci ukazuju da su zahvaljujućim predstavljenim merama, kao i uvećanju penzija od 5% iz decembra 2017. godine, čiji su se efekti osetili u 2018. godini, ukupna primanja penzionera u 2018. godini je realno porastao za 3,6% u odnosu na 2017. godinu.
Obzirom na to da je prestanak umanjenja penzija u isplati, kao i početak isplate novčanog iznosa ka uvećanju uz penziju započeli krajem 2018. godine, tako da se njihov efekat u potpunoj meri ispoljio u ovoj godini, a takođe, imajući u vidu i malo pre spomenutu isplatu od 5.000 dinara, trenutna procena je da će ukupna primanja penzionera u 2019. godini, realno porasti za oko 4% u odnosu na 2018. godinu.
Kada zbirno sagledamo efekte, primetno je da su realna vrednost ukupnih primanja, a time i standard korisnika penzija u 2019. godini, u proseku za skoro 8% veći u odnosu na 2017. godinu, što je, priznaćete, osetno unapređenje ukoliko ostvarimo planirano nisku inflaciju u narednoj godini, predstojećim povećanjem penzija u januaru 2020. godine, za 5,4%, nastaviće se trend realnog rasta penzija i u 2020. godini.
Ovo je svakako pozitivan rezultat, iako još uvek i nedovoljan jer većina penzionera prima penzije do visine prosečne penzije, a koje će nakon povećanja od 5,4% iznositi 27.764 dinara za sve osiguranike, odnosno 29.042 dinara za osiguranike zaposlene kod kojih je i najviše.
Međutim, važno je istaći da je uspostavljen pozitivan trend realnog rasta penzija, a projektovan i dalji stabilan razvoj naše zemlje, omogućiće će i nastavak unapređenja standarda naših penzionera. Ova Vlada će o tome posebno brinuti u narednom periodu.
Na ovom mestu veoma je važno istaći da navedeno uvećanje penzionerskih primanja nisu narušila finansijsko održivost sistema, niti stabilnost javnih finansija.
Naime, u 2018. godini je bili potrebno skoro 24 milijarde dinara više za isplatu uvećanih neto penzija, novčanog iznosa ka uvećanju iz penziju i jednokratne isplate od 3.000 dinara u odnosu na sredstva isplaćena za slične namene u 2017. godini.
Prema finansijskom planu Republičkog fonda za PIO u 2019. godini je potreno 39,2 milijarde dinara više nego u 2018. godini. Dakle, za dve godine su po ovom osnovu rashodi zbirno uvećani za 63,2 milijarde dinara, što je, slažete se, veoma značajan iznos sredstava. Međutim, učešće ukupnih sredstava za sve navedene isplate penzionerima su u BDP-u smanjene sa 10,7% u 2017. godini, na 10,5% u 2018. godini, a očekuje se da će zadržati se na tom nivou i u 2019. godini.
Takođe, u istom periodu je učešće dotacija iz budžeta za pokrivanje deficita Republičkog fonda u BDP smanjeno sa 3,4% u 2017. godini na 2,9% u 2018. godini i planiranih 2,8% u 2019. godini.
Ako se dotacije iz budžeta stave u odnos sa prihodima Republičkog fonda za penzijsko i invalidsko osiguranje, njihovo učešće je u 2018. godini u odnosu na 2017. godinu smanjeno sa 27,4% na 24,2%, a očekuje se da će u 2019. godini iznositi 22,5%.
Treba napomenuti da se dotacijama, zajedno sa ostalim prihodima Fonda, ne finansiraju samo rashodi za penzije, nego i obaveze po drugim pravima, kao što su zdravstveno osiguranje penzionera i više vrsta naknada iz penzijskog i invalidskog osiguranja.
Ovo je značajan pozitivan pomak ka ostvarivanju uslova za održivo poslovanje Republičkog fonda, jer se u ranijim godinama učešće dotacija iz budžeta u ukupnim prihodima Fonda činili u jednom trenutku čak 48%.
Dakle, navedeni podaci pokazuju da usmeravanje značajnih dodatnih sredstava ka unapređenju standarda korisnika penzija ne samo da nije narušilo finansijsku stabilnost sistema, nego su finansijski pokazatelji čak i poboljšani.
Takav uspeh je omogućen zahvaljujući poboljšanoj situaciji u ekonomiji naše države, što se između ostalog ogleda i u rastu prihoda na osnovu doprinosa za penzijsko i invalidsko osiguranje.
Prihodi od doprinosa su porasli sa 397 milijardi u 2017. godini na 434 milijarde u 2018. godini, a procenjuje se da će po ovom osnovu u kasu Republičkog fonda za penzijsko i invalidsko osiguranje u ovoj godini sliti 476 milijardi dinara, što čini 8,8% BDP.
Rast prihoda po ovom osnovu doprinosa je rezultat rasta zaposlenosti, a time i većeg broja osiguranika, kao i povećanja visine zarada u prethodnom periodu. Pored toga, sve preduzete mere za uspostavljanje finansijske discipline poslodavca i obveznika uplate doprinosa su dale svoj pozitivan rezultat, a što neposredno utiče i na poslovanje Fonda.
Pored značajnih izmena, usmerenih ka unapređenju standarda korisnika penzija, ne treba zaboraviti ni ostale mere usvojene prošle godine, a važe za funkcionisanje sistema penzionog i invalidskog osiguranja.
Naime, u delu zakona kojim se uređuje matična evidencije Republičkog fonda, izvršeno je neophodno prilagođavanje zakonskih odredbi u procesu reforme javne uprave koja je definisana Strategijom reforme javne uprave u Republici Srbiji i Akcionim planom za sprovođenje strategije reforme javne uprave 2015-2017. godina.
Ovim prilagođavanjima strateškim dokumentima, kao i preporukama Svetske banke, izmene zakona su usklađene i sa preporukama i planom prioritetnih aktivnosti za smanjenje administrativnih tereta u Republici Srbiji u periodu 2016-2018. godina, stop birokratiji Vlade Republike Srbije.
Ove izmene rezultirale su smanjenjem administrativnih postupaka u matičnoj evidenciji, smanjenjem obaveza poslodavaca po tom osnovu, pojednostavljenjem postupaka izbegavanjem vođenja duplih evidencija, preuzimanjem podataka od institucija koje njima raspolažu itd, a posledično smanjenjem administrativnih troškova.
Imajući u vidu izneto, zahvaljujući svim merama preduzetim u prethodnom periodu, napretkom privrede, kao i očekivanim pozitivnim ekonomskim kretanjima u 2020. godini i u narednim godinama stvoreni su uslovi za nastavak reformskog procesa u cilju dodatnog smanjenja obaveznog penzionog i invalidskog osiguranja i penzijskog sistema u celini u cilju poboljšanja položaja osiguranika i korisnika.
U tom smislu posebno bih izdvojio pitanje usklađivanja penzija. Naime, postignuti ekonomski rezultati i uspostavljena finansijska stabilnost, kao i svođenje rashoda za penzije u okvire postavljanja fiskalnih pravila, omogućili su da se pitanje usklađivanja penzija izmesti iz Zakona o budžetskom sistemu i u potpunosti definiše matičnim zakonom o penzijskom i invalidskom osiguranju, što je upravo osnova ovog predloga zakona.
Na ovom mestu bi trebalo podsetiti da je formula za usklađivanje penzija i do sada bila sadržana u Zakona o penzijskom i invalidskom osiguranju, s tim da je njena primena bila suspendovana u korist zakona kojim se uređuje budžet i budžetski sistem, a što je bilo nužno u periodu sprovođenja fiskalne konsolidacije.
Pored toga što se predlaže da se usklađivanje penzija u buduće reguliše prema odredbama Zakona o PIO, predlog zakona sadrži i odredbe kojima se na novi način definiše formula za usklađivanje penzija, perioda u kome će se usklađivanje vršiti, kao i parametara koji će se uzimati u obzir za određivanje procenata usklađivanja.
Navedeni predlog za cilj ima obezbeđivanje sledećeg: postojanje jasnog i predvidivog načina usklađivanja visine penzija, da rast penzija bude u određenoj meri vezan za rast zarada, povećanje realne vrednosti penzija, a time i standarda penzionera, očuvanje finansijske stabilnosti i održivog načina finansiranja isplate penzija i drugih prava iz PIO. Ovo konkretno znači da će se predlogom zakona definisati i usklađivanje koje će biti sprovedeno jednom godišnje, počev od penzije za januar 2020. godine.
Parametri koji će se koristiti za određivanje procenta usklađivanja su kretanje prosečne zarade bez poreza i doprinosa i kretanje potrošačkih cena. Ovi parametri će imati podjednak udeo u formuli za usklađivanje penzija, u skladu sa popularno nazvanom švajcarskom formulom. Dakle, penzije će se usklađivati prema formuli koja uključuje 50% promene zarada bez poreza i doprinosa i 50% promene potrošačkih cena.
Na ovom mestu je važno naglasiti da se podaci o kretanju prosečne zarade bez poreza i doprinosa i kretanju potrošačkih cena koji se uzimaju u obzir prilikom obračuna visine usklađivanja odnose na kretanje navedenih parametara za period od 12 meseci, počevši od juna prethodne godine, pa unazad zaključno sa julom u odnosu na period od 12 meseci koji prethodi navedenom periodu. Dakle, reč je o prosečnom kretanju navedenih parametara za tih 12 meseci u odnosu na prethodnih 12 meseci.
Primera radi, procenat usklađivanja penzija za januar 2020. godine dobija se kao polovina procenta rasta prosečne zarade bez poreza i doprinosa za period jul 2018. godina – jun 2019. godina u odnosu na prosečnu zaradu za period jul 2017. godina – jun 2018. godina i procenta rasta potrošačkih cena za period jul 2018. godina – jun 2019. godina u odnosu na potrošačke cene za period jul 2017. godina – jun 2018. godina. Može se postaviti pitanje zbog čega je izabran navedeni referentni period, odnosno zbog čega se penzije ne usklađuju prema prosečnom kretanju navedenih parametara za prethodnu kalendarsku godinu.
Postoje dva razloga za to. Prvi razlog je više tehničke prirode i vezan je za činjenicu da se podaci o kretanju zarada objavljuju 55 dana nakon isteka perioda na koji se odnose, što je nespojivo sa namerom da se penzije usklađuju počev od penzije za januar, jer bi podaci o kretanju prosečne zarade bez poreza i doprinosa, na primer, za 2019. godinu u odnosu na 2018. godinu bili poznati tek krajem februara 2020. godine.
Drugi razlog je mnogo važniji i vezan je za već pomenutu nameru da se penzije usklađuju na predvidljiv način, uz odgovornost prema javnim finansijama. Naime, na ovaj način će procenat usklađivanja penzija u narednoj godini biti poznat već krajem avgusta tekuće godine, što s jedne strane znači da će penzioneri već tada znati sa kolikim uvećanjem svojih primanja mogu da računaju. S druge strane, usklađivanje penzija se dovodi u vezu sa procesom planiranja javnih rashoda za narednu godinu, čime se takođe postiže predvidljivost, ali i odgovornost kada je u pitanju upravljanje javnim sredstvima.
S obzirom da je jasan cilj ove Vlade da se podigne standard i zaposlenih i penzionera, pratiće se pokazatelji standarda penzionera u toku godine i, ukoliko to bude neophodno, preduzimaće se mere zaštite bilo kroz jednokratnu pomoć ili uvećanje uz penziju, a važno je istaći da smo obezbedili zakonske instrumente za intervenciju ukoliko ona bude neophodna.
Pored usklađivanja penzija, nesumnjivo centralno pitanje ovog predloga zakona, predložene izmene i dopune Zakona o PIO obuhvataju i druge ništa manje važne izmene sa aspekta uređenja penzionog sistema kao što je sledeće. Predviđeno je preciziranje normi koje se odnose na dopunsku penzijsku štednju, čime se u potpunosti vrši usklađivanje sistema penzionog i invalidskog osiguranja sa propisima o dobrovoljnim penzijskim fondovima i penzijskim planovima.
Predloženim izmenama se utvrđuje da je PIO u Republici Srbiji obavezno, a da penzijski sistem u našoj zemlji čini i dobrovoljni penzijski fondovi i penzijski planovi koji se uređuju posebnim zakonom. Ovim se u suštini sistem dobrovoljnih penzijskih fondova i penzijskih planova i formalno prepoznaje kao deo penzijskog sistema.
Dalje važne izmene se odnose na proširenje obuhvata u domenu ostvarivanja prava na porodičnu penziju. Naime, u delu ostvarivanja prava na porodičnu penziju, vanbračna zajednica izjednačava se sa brakom, čime se istovremeno vrši usaglašavanje sa odredbom člana 62. stav 5. našeg Ustava.
Dakle, početkom primene ove odredbe pravo na porodičnu penziju moći će da ostvare i lica koja su živela u vanbračnoj zajednici sa preminulim, pri čemu se postojanje vanbračne zajednice utvrđuje u vanparničnom postupku.
U cilju sprečavanja eventualnih zloupotreba koje mogu nastati fiktivnim zaključivanjem braka i fiktivnom vanbračnom zajednicom, posebnom normom se precizira da supružnik ili vanbračni partner preminulog mogu ostvarivati pravo na porodičnu penziju ukoliko su brak, odnosno vanbračna zajednica života trajali najmanje tri godine ili ako sa umrlim osiguranikom, odnosno korisnikom prava imaju zajedničko dete.
Sledeća izmena se odnosi na uređivanje isplate, naknade pogrebnih troškova, koje se isplaćuju u slučaju smrti korisnika, prava iz penzijskog i invalidskog osiguranja. Predloženo je da se isplata i visina naknade pogrebnih troškova uvede posebnim poglavljem, uz brisanje ove naknade kao prava iz penzijskog i invalidskog osiguranja, s obzirom na to da ova naknada suštinski ne pripada ni osiguraniku, ni korisniku prava iz penzijskog i invalidskog osiguranja, već licu koje je snosilo troškove sahrane. Cilj predloga je efikasnija isplata naknade pogrebnih troškova licu koje je stvarno snosilo troškove sahrane.
Razvojem dinamičnog poslovnog okruženja, u praksi se sve češće pojavljuju nove okolnosti, koje dosadašnji propisi nisu prepoznavali. Zbog toga je neophodno reagovati u što moguće kraćem roku i prilagoditi propise izmenjenim okolnostima. Cilj je da propisi ne budu kočnica daljem razvoju privrede i društva, nego da budu i da stvore uslove za napredak u drugim oblastima. Iz tog razloga, Predlogom zakona se uređuje i status lica koja rade na teritoriji naše zemlje za stranog poslodavca koji nema registrovano preduzetništvo i predstavništvo u našoj zemlji, na način da se ta kategorija lica uvodi u osiguranje u svojstvu osiguranika samostalnih delatnosti. Time se širi obuhvat osiguranja, a pored toga se rešava i situacija koja je sve više prisutna u praksi.
Takođe, na predloženi način se vrši usklađivanje propisa u penzijskom i invalidskom osiguranju sa odredbama propisa koji uređuju pitanje poreza na dohodak građana, doprinosa za obavezno socijalno osiguranje i predloženih izmena uredbe o jednostavnoj prijavi na obavezno socijalno osiguranje. Na isti način se predviđa rešavanje problema prilikom ostvarivanja prava iz penzijskog i invalidskog osiguranja, od strane lica koja obavljaju poljoprivrednu delatnost u svojstvu preduzetnika. Dakle, predlaže se da se i oni u budućnosti prepoznaju kao osiguranici samostalnih delatnosti. I u ovom slučaju se na predloženi način vrši usklađivanje propisa o penzijskom i invalidskom osiguranju sa odredbama propisa kojim se uređuju pitanja poreza na dohodak građana, doprinosa za obavezno socijalno osiguranje i predloženih izmena uredbe o jednostavnoj prijavi na obavezno socijalno osiguranje.
Odredbe Predloga zakona donose određene novine i za policijske službenike i pripadnike BIA. Naime, predlaže se da policijski službenici izjednačavaju se sa profesionalnim vojnim licem u slučaju nastanka invalidnosti, jer im se ostavlja mogućnost da obavljaju druge poslove koji nisu policijski.
Što se tiče pripadnika BIA, na osnovu predložene odredbe, Republički fond za penzijsko i invalidsko osiguranje, preuzima podatke elektronskim putem za sve osiguranike, pa i za pripadnike BIA, što je i sada već u praksi prisutno.
Naime, predložena odredba Predloga zakona je u skladu sa izmenama i dopunama zakona od 30. septembra 2018. godine, kojim je propisano da počev od 1. januara 2019. godine podatke o matičnoj evidenciji svih osiguranika, pa i pripadnika BIA, Republički fond za PIO sistematski, elektronskim putem preuzima iz baze podataka organizacija za obavezano socijalno osiguranje. Dakle, predloženom izmenom se postupanje, koje u praksi već postoji, zakonom samo dodatno uređuje i precizira.
Predlogom zakona takođe se predviđa da se pravo na specijalna pomagala, za čitanje i pisanje ubuduće uređuje propisima o zdravstvenom osiguranju, jer po svojoj prirodi i karakteru pripada propisima iz te oblasti. Na taj način se doprinosi preciznijem definisanju oblasti penzijskog i invalidskog osiguranja i nadležnosti Republičkog fonda za PIO, u sprovođenju osiguranja.
Sledeće odredbe Predloga zakona odnose se na prevazilaženje problema uočenih u praksi i unapređenje sprovođenje osiguranja. Predlaže se da domaći državljani zaposleni u inostranstvu, ako za to vreme nisu obavezno osigurani kod stranog nosioca osiguranja ili ako prava iz penzijskog i invalidskog osiguranja po propisima te zemlje ne mogu ostvariti ili koristiti van njene teritorije, više nisu u kategoriji obavezno osiguranih lica, tj. brišu se iz osiguranja.
Naime, za ova lica se ne može obezbediti obavezno osiguranje, s obzirom na to da Republički fond za PIO nema saznanja o njihovom radu u inostranstvu. Navedena lica su obavezno osigurana kada podnesu zahtev i dokaze o radu u inostranstvu, pa sada postoji velika verovatnoća da će doći do izbegavanja obaveza prijave po ovom osnovu osiguranja. Iz tog razloga, predlaže se da se promeni ova odredba, s obzirom na probleme sa primenom u praksi.
Još jedno važno pitanje na koje se odnose izmene i dopune zakona koje danas predstavljamo odnose se na rešavanje problema utvrđivanja staža osiguranja, kada se doprinos plaća po isteku roka utvrđenih zakonom.
Napominjem da se to odnosi na osiguranike kojima je iznos obavezne uplate doprinosa utvrđivao Fond i kada je obaveza uplate doprinosa za penzijsko i invalidsko osiguranje na najnižu osnovicu osiguranja izvršena po isteku roka utvrđenih zakonom.
Naime, predlaže se da se u staž osiguranja utvrđuje i vreme na koji se uplata doprinosa odnosi, tako da se iznos doprinosa dovodi u odnos sa najnižom mesečnom osnovicom važećom u momentu uplate doprinosa.
Zatim, u delu ostvarivanje prava na starosnu i prevremenu starosnu penziju, predloženim izmenama se unapređuje položaj osiguranika iz člana 14. stav 5. zakona sa ostalim osiguranicima tako što se propisuje da pravo na starosnu penziju ili prevremenu starosnu penziju mogu ostvariti ispunjenjem uslova za sticanje prava na starosnu penziju ili prevremenu starosnu penziju. Ove kategorije lica su do sada navedena prava mogli da ostvare samo prestankom osiguranja, što je stvaralo poteškoće u praksi, imajući u vidu karakter delatnosti koje obavljaju.
Navedene izmene odnose se na sledeće kategorije osiguranika: lica koja u skladu sa zakonom obavljaju privremene i povremene poslove, zatim, lica koja u skladu sa zakonom obavljaju privremene i povremene poslove preko omladinskih zadruga koje se u smislu ovog zakona smatraju poslodavcem, a imaju navršenih 26 godina života, odnosno bez obzira na godine života ako nisu na školovanju, zatim, napred navedena lica koja rade na teritiriji naše zemlje za stranog poslodavca koji nema registrovano predstavništvo u našoj zemlji, osiguranici koji su izabrana, imenovana ili postavljena lica, kao i lica koja su hranitelji. Imajući u vidu da je reč o zaista brojnim kategorijama osiguranika koji obuhvataju veliki broj lica, jasan je značaj predloženih odredbi za efikasnije sprovođenje penzijskog i invalidskog osiguranja.
Predlaže se izmena odredba vezanih za postupak ostvarivanja prava, čime se vrši usklađivanje zakona sa odredbama propisa koji uređuju opšti upravni postupak. U postupku utvrđivanja postojanja invalidnosti, telesnog oštećenja, potpune nesposobnosti za rad i nesposobnosti za samostalni život i rad, predlaže se skraćenje trajanja postupka, jer se u organu veštačenja u drugostepenom postupku daje mogućnost da izvrši ocenu i postojanje navedenih kategorija.
Na kraju, tu su i odredbe kojima se obaveze i odgovornost zaposlenih u Fondu u odnosu na pružanje usluga zainteresovanim licima podižu na jedan viši nivo, što pruža osnov za unapređenje poverenja u ukupan rad fonda. Dakle, ovaj predlog zakona sadrži veliki broj odredbi kojima se u značajnoj meri unapređuje standard korisnika penzija, a takođe se vrši dodatno uređivanje penzionog sistema i unapređenje efikasnosti sprovođenja osiguranja.
Na kraju, želim da još jednom podvučem važnost činjenice da dva puta u kratkom roku u ovom domu predstavljamo predlog zakona u kojem su mere usmerene prvenstveno ka unapređenju položaja osiguranika i korisnika, kao i većoj efikasnosti i sprovođenje osiguranja. To je dobar znak da ekonomija zemlje, uključujući i sistem PIO staju na zdrave i realne temelje. To je upravo i bio cilj svih mera Vlade, da se stvore zdravi ekonomski uslovi i stabilne finansije, kada je moguće planirati i sprovesti unapređenje standarda stanovništva, a posebno penzionera, koji su podneli najveću žrtvu tokom finansijske konsolidacije.
Ovaj zakon je još jedan primer da smo ušli u fazu stabilnog razvoja naše zemlje.
Hvala vam na pažnji. O detaljima predloga zakona imaćemo prilike da razmenimo mišljenja tokom rasprave u pojedinostima, a verujem da ćete u danu za glasanje podržati sve ove izmene i dopune zakona. Hvala.