Hvala, predsedavajući.
Uvaženi ministri sa saradnicima iz Ministarstva, ja ću danas govoriti o Predlogu zakona o agencijskom zapošljavanju.
Pre nego što krenem u obrazloženje ovog zakona, ja zaista, kao žena, kao čovek, kao poslanica, ne znam već kako da sebe definišem, kao neko ko ima veliko poštovanje prema ovoj državi, a pre svega prema predsedniku Republike gospodinu Aleksandru Vučiću, ne mogu a da se ne osvrnem na morbidne naslovne strane, pre svega prva naslovna strana u NIN-u, direktno snajper u gospodina Vučića i gospodina Dodika, sledećeg dana prazna strana, a onda 2. novembra direktna meta pluća, znači, takođe snajper, gospodin Vučić meta i danas, „Danas“, kao „Danas“ novine, koje se prodaju valjda u 15 primeraka, ali dobro, gospodin Vučić ponovo meta, i to osam meta na njemu. Sramotno je ovo i skaradno, ovo može da uradi samo bolestan um.
Ljudi, kaže gospodin glavni urednik Draža Petrović – ovo je metafora, nije meta. Kakva metafora? Metafora je skraćeno poređenje. Ovo nije skraćeno poređenje, ovo je meta, ovo je linč, ovo je poziv na ubistvo. Jeste li vi ljudi normalni? U 21. veku. Pa, radite nekakve druge stvari. Hoćete da prodate tiraž, stavite šta god hoćete, crtajte nas u najgorem mogućem izdanju. Mi smo sendvičari, mi smo bezubi, mi smo gubavi, ubavi, ko zna kakvi smo. Crtajte nas takve, ali nam nemojte stavljati metu na čelo, nemojte stavljati metu. Sećate se bombardovanja 1999. godine, svi smo bili meta. Da li to treba da se desi? Šta treba da se desi ovde? Građanski rat? Ne daj bože. Dajte se u pamet, nisu svi ljudi u Srbiji normalni, neko će da vidi ovo, pa će to i da uradi, ne daj bože. Ubili su premijera. Šta sad treba? Satanizuju predsednika na sve moguće načine. Kreiraju javno mnjenje. Te mu otac nije otac, brat mu je šef mafije. Sram ih bilo. Najveći gospodin koga sam ikada upoznala. Švercuje se drogom, oružjem, jedna afera fabrikuje drugu. Je li to poenta? Pa, dobro, radite to.
Mene su ljudi zvali, zato sam se ponovo javila. Pričala sam o ovome pre neki dan i ponovo ću i ponovo, dok ovakvih slika ne nestane. Crtajte nas svakako. Neka smo skaradni, bez glave, bez nosa, ali nemojte crtati mete. Ovo je poziv na linč. Tačka.
Nije mi ništa, ljudi se plaše kad vide nešto ovako. Ja ne znam zašto dobacujete. Pogledajte osam meta na predsedniku. Je li to normalno? Nije, to je bolesno, po meni je ovo morbidno, skaradno. Nije prijatno, neprijatno je i boje se ljudi. Šta ja da očekujem kad je na predsedniku meta?
Što se zakona tiče, zakon je dobar jer će napokon rešiti sivu ekonomiju. Šta to znači? To znači da je agencija, kojih je trenutno 111 u Srbiji, po meni premnogo, ovo je mala zemlja za 111 agencija. One treba da postoje, naravno, ali da se reguliše zakonom kako može da izgleda jedna agencija.
Znači, taksativno je nabrojano šta sve treba da zadovolji i koje uslove agencija da bi postojala. Pre svega, da čovek koji vodi tu agenciju bude fakultetski obrazovan. Zatim, da postoji poslovni prostor i tako redom, dok se ne ispune svi taksativno pobrojani uslovi, a onda da ministarstvo da dozvolu za otvaranje takve agencije.
Kad se otvori agencija, pošto je bilo puno prigovora zbog agencija, urađene su ankete i masa ljudi se izjasnila tako što su imali platu od 25.000 dinara. To ne da je nedovoljno, nego je čak ispod osnovnog minimuma, od 1. januara ide minimalac od 30.022 dinara. Znači, niko ne sme da ima platu 25.000 dinara. Šta mi radimo u stvari sa ovim agencijama? Neće više postojati privremeno-povremeni poslovi, nego uvodimo ugovor o radu, tako da će se poboljšati kvalitet, odnosno uslovi rada za te zaposlene. Kako? Tako što će imati sva prava kao ljudi koji su stalno zaposleni. Tako što će moći da dignu kredit, tako što će imati godišnji odmor, tako što će imati sve benefite kao onaj ko radi u nekoj državnoj firmi ili bilo gde, ko ima ugovor o radu. To je dobro. Tako se radi.
Inače, ako neko kaže da ovo ne valja, pa valja. Bila su javna slušanja, šira javnost je mogla da se upozna sa ovim zakonom i svako ko je želeo da da mišljenje, mogao je, to je otprilike mesec dana, i svi su mogli da se izjasne. Javna rasprava je bila u Beogradu, takođe u Nišu, Novom Sadu, ali i u Kragujevcu i Novom Pazaru. Znači, maltene kompletna Srbija.
Samo u Beogradu je bilo 90 zainteresovanih lica, između ostalog vodeće kompanije, ogromne. Znači, „Delta holding“, ali i NIS, „Hemofarm“, „Lidl“, „Trajal korporacija“, ali i Zaštitnik građana, Američka privredna komora, advokatska kancelarija. Znači, onako širok dijapazon. Svako ko je želeo mogao je da kaže svoje mišljenje i zato mi danas i govorimo o ovom zakonu na ovaj način.
Šta još treba istaći? Da ćemo podsticati zapošljavanje u manje razvijenim regionima. E, to je dobro, o tome i govorimo. Strategija od 2011. do 2020. godine govori upravo o zapošljavanju u lokalnim samoupravama. Kako smo mi došli do toga? Tako što je Srbija danas faktor stabilnosti u regionu, tako što je dobro mesto za investiranje, tako što smo zaposlili preko 300.000 ljudi, tako što smo nezaposlenost sa 27% 2008. godine sveli na istorijski minimum, 9,5%. Tako se radi. Nikada više ne bih volela da vidim ovo što sam danas videla, ne ponovilo se.
U danu za glasanje ja ću podržati sve predloge ovih zakona. Zahvaljujem se.