Zahvaljujem predsedavajući.

Uvaženi ministri, poštovane kolege i koleginice narodni poslanici, mi danas u ovom visokom domu raspravljamo u načelu o setu zakona vezanih za plate zaposlenih u javnim agencijama, javnom sektoru i u lokalnim samoupravama. Dobar razvojni budžet, kao i ukidanje zabrane zapošljavanja, koju je premijerka Srbije Ana Brnabić najavila u ovom visokom domu prilikom rasprave o budžetu dva su osnovna parametra za primenu ovih zakona.

Predloženim izmenama navedenih zakona, redefinišu se rokovi zbog specifičnosti svakog dela javnog sektora, koji moraju da se analiziraju i prate da bi zakoni u potpunosti bili primenljivi,a ja bih ovome dodala i donošenje podzakonskih akata na vreme.

Za uspešan rad svake lokalne samouprave potrebno je pored dobrog tima i objektivna slika nivoa razvoja, ali i konkretne preporuke. Postoji jaka veza između dobrog upravljanja i razvoja, jer je dobro upravljanje preduslov za razvoj. Zato je važno da zaposleni u javnom sektoru budu dobro plaćeni, da budu dobro nagrađeni za svoj rad, da se u javnom sektoru i u lokalnim samoupravama konstantno vrše edukacije zaposlenih, obuke zaposlenih, kako da lokalne samouprave apliciraju za projekte preko raznih evropskih i međunarodnih fondova.

Iskustva zemalja koja su bila u predpristupnoj fazi EU mogu biti od posebnog značaja za primenu ovog zakona. Rasprava o ovom setu zakona je i prilika da se istakne važnost implementaciji ciljeva održivog razvoja, mislim na Agendu 2030, na lokal. Važna je takođe i transparentnost u radu kao i suzbijanje sive ekonomije. Za suzbijanje sive ekonomije smatram ovaj set zakona, o kojem danas raspravljamo i koji će do kraja nedelje, nadam se, usvojiti, ključnim.

Veoma je važno što se setom ovih zakona izjednačava status radnika koji su na privremeno povremenim poslovima sa ostalim radnicima koji su zaposleni na određeno vreme i koji su u stalnom radnom odnosu bez obzira da li su zaposleni preko agencije ili poslodavaca.

Posebnu pažnju treba posvetiti i kontroli radnika u inostranstvu, naših radnika koji se zapošljavaju u inostranstvu. Verujem da će jedan od ovih zakona posebno biti važan zbog toga jer smo imali problema u prethodnom periodu.

Naravno, za primenu ovih zakona, pored ekonomske stabilnosti, važna je i unutrašnja politička stabilnost. Međutim, agresivno delovanje jednog dela opozicije, koji već godinu dana bojkotuje rad ovog visokog doma, zatim izmišljene afere za koje nemaju dokaze, naslovna strana Nedeljnika NIN, dnevnog lista „Danas“ svakako da tome ne doprinose. Crtanje mete na grudi predsednika Srbije Aleksandra Vučića svakako nije sloboda medija i to u zemlji u kojoj je ubijen premijer 2003. godine predstavlja posebnu opasnost. Naslovna strana svih novina je uvek dobro planirana i uvek ima određenu poruku, ali ona ne može da bude zamena za vraćanje poverenja građana u ljude koji su u opoziciji, u delu opozicije i koji planiraju da budu vlast, a isto tako veliki je problem što se koristi potpuno ista matrica koja je korišćena i 2003. godine kada je ubijen tadašnji premijer Zoran Đinđić. Crta se meta na grudi, kriminalizuje se porodica predsednika i to nije dobro.

Naravno da je pravo opozicije da protestvuje, da kritikuje, da predlaže, ali svakako nije pravo opozicije da pravi linč, hajku i da na taj način od Srbije pravi buduće scenarije, pokušava da pravi buduće scenarije koji su bili u nekim zemljama.

U danu za glasanje podržaću ovaj set zakona. Zahvaljujem.

Zahvaljujem.
Reč ima narodni poslanik Radoslav Cokić.
Izvolite kolega.

Poštovani predsedavajući, poštovani ministri, nema sumnje da ćemo mi podržati predloge zakona koji su danas na dnevnom redu jer ste vi naš izbor i vi uživate našu podršku i zajednički je cilj da ovu državu menjamo na bolje koliko je to moguće u oblastima gde je to moguće.

Nije lako rekonstruisati državnu upravu, lokalnu samoupravu. To se pokazalo da je jako težak posao i to nažalost ne prati industrijalizaciju zapošljavanja ljudi i progres koji imamo u društvu.

Menjale su se vlasti. Neki su ostavili katastrofalne posledice koje ne možemo ni dan danas da otklonimo ili možemo sporo da ih otklonimo prirodnim putem kako ljudi odlaze u penziju, jer se radi o živim ljudima koji su dovedeni i koji su primljeni za stalno i svako ko dođe u neko ministarstvo, na čelo neke opštine zatiče ogroman broj ljudi koji su mu stavljeni na raspolaganje, a koji rade u isto vreme protiv njega. Veoma je teško u tim uslovima da se radi. Drugo, postojanje velikog broja stranaka i ako dirnete nekoga, oni kažu – nemojte ovog našeg, pa onda drugi reaguju pa kažu – nemojte ovog našeg baš.

Mi imamo obavezu i vi na tome radite da uredimo državu upravu i lokalnu samoupravu, da je svedemo, dimenzionišemo kako to odgovara ovoj zemlji i kako budžet ove zemlje može da podnese.

Što se tiče platnih razreda, dosta tu anomalija postoji. Ne bih govorio o platnim razredima, već o nagrađivanju jer svi to znate i potpuno je apsurdno da ljudi koje je, i već je to rečeno ovde, mi imenujemo imaju dva, tri, četiri, pet puta veću platu nego što ima predsednik države. To možemo da regulišemo. Možemo to da otklonimo.

Jedno vreme sam bio načelnik okruga. Tako su se menjali iznosi plate da je na primer načelnik okruga imao 10 hiljada manju platu od šefa opštih poslova. Ne bi ni znao to da mi šef opštih poslova na to nije ukazao. Izvanredan čovek, pravnik koji je to primetio kao anomaliju.

Znači, vi ste u ministarstvu, vidite šta nedostaje i šta možete da promenite i menjajte to, molim vas. Imate našu podršku da to menjate.

Što se tiče zapošljavanja, samo da kažem veoma kratko, u ovom procesu industrijalizacije, dovođenja investitora, dovođenja radne snage, oni su odigrali značajnu ulogu, jer u ovu zemlju došli su investitori koji imaju takvu industriju koje naše obrazovanje, ne zato što je loše, nego zato što tako nije usmereno, nije moglo da prati. Mi smo praktično u svim fabrikama morali da tražimo radnike i da ih na licu mesta, odnosno u fabrici obučavamo za taj posao da bi normalno postigli produktivnost koja se od njih traži, jer su došli iz gimnazije, iz tehničke škole, iz prehrambene, iz svih škola koje imamo, sa fakultetima.

Služba za zapošljavanje u tim uslovima odigrala je značajnu ulogu. Ja verujem da će i ove agencije da daju doprinos da relaksiramo tamo gde je to potrebno i da onoga ko vodi ovu zemlju i koji je motor našeg razvoja, pratimo na adekvatan način. Ne može Aleksandar Vučić da vuče sve nas na svojim leđima, moramo da radimo i mi, moramo da dajemo doprinos, moramo da ga pratimo u njegovom nastojanju da ovu zemlju stavi na mesto koje joj pripada.

Još samo neku reč o onima koji ne sede ovde, a koji redovno primaju platu. Ne mogu da razumem te ljude, dugo, neću ni da pričam koliko dugo učestvujem u izbornim procesima, nekad zato što sam prinuđen da to tako bude, a nekada zato što dođu redovni izbori, a ako hoću da se bavim ovim poslom, pa ja jedva čekam da dođu izbori.

Oni žele da bojkotuju izbore, a opozicija su, i traže neke druge načine da dođu na vlast. Molim vas ljudi, iznesite program, iznesite jedno rešenje za probleme u ovoj zemlji koje imamo, kako da nešto rešimo, još nijedno rešenje nisam čuo od onih koji ne žele izborima da dođu na vlast. Zbog toga SNS, koja u teškim uslovima vodi takvu politiku da ovu zemlju izvede na pravi put, da je modernizuje, da je stavi na nivo srednje razvijenih zemalja, sigurno će da zabeleži impozantan rezultat na izborima koji dolaze sledeće godine. Hvala.

Zahvaljujem.
Reč ima narodni poslanik Milan Knežević.
Izvolite.

Poštovani predsedavajući, uveženi ministre sa saradnicima, koleginice i kolege poslanici, poštovani građani Srbije koji pratite ovu skupštinsku debatu, na početku bih samo podsetio, što i mi znamo, da smo u zadnjoj nedelji novembra usvojili budžet u zakonskom terminu, budžet koji je pokazao da je Srbija na pravom i stabilnom putu ekonomskog razvoja, budžet koji je razvojni, koji podrazumeva povećanje plata u javnom sektoru, koji ima velike investicije.

Sam taj budžet da bi bio realizovan, implementovan u tom cilju, prate i ovi zakoni koje mi razmatramo u ove dve objedinjene tačke. Prva objedinjena tačka u načelu odnosila se na set poreskih zakona koji sad trebaju da omogućuju bolje okruženje, bolju implementaciju i realizaciju budžeta, a sve u cilju, naravno daljeg i boljeg ekonomskog razvoja i poboljšanja životnog standarda Republike Srbije i njenih građana.

Ova druga tačka objedinjena, rekle su kolege, podrazumeva tri izmene i dopune tri zakona vezana za plate u javnom sektoru, u javnim agencijama i lokalnoj samoupravi. Radi građana reći, to su promene koje se odnose na pomeranje datuma, primene ovih zakona na 2021. godinu, što je sasvim logično, jer potrebno je još više poboljšati i stvarati bolje ekonomske pravne uslove da bi moglo da se na pravi način implementiraju ovi zakoni, kako se popularno kaže, o platnim razredima.

U ovoj drugoj tački, već su i pominjale kolege u prethodnoj diskusiji, imamo Zakon o agencijskom zapošljavanju koji je sistemski zakon, novi zakon koji do sad nije postojao. Zbog građana, navesti nekoliko razloga potrebe za donošenje ovog zakona. Prvo, Skupština Republike Srbije je usvojila Zakon o potvrđivanju Konvencije i Međunarodne organizacije rada broj 181 o privatnim Agencijama za zapošljavanje. Znači, donošenjem ovog zakona Republika Srbija se obavezala da uredi rad preko privatnih agencija za zapošljavanje, odnosno za zapošljavanje radnika sa ciljem da se stavljaju na raspolaganje trećoj strani, koja može da bude ili fizičko ili pravno lice.

Druga stvar, značajna, jeste što u ovom Zakonu o radu našem, nema i nije definisan uopšte odnos poslodavca i posrednika između poslodavca i zapošljavanju radnika. Tako da praktično Zakon o radu ne uređuje zapošljavanje u svrhu ustupanja zaposlenih, drugim subjektima, odnosno korisničkim preduzećima.

Jedini oblik radnog angažovanja u svrhu ustupanja drugim poslodavcima u domaćem zakonodavstvu je radno angažovanje na privremenim i povremenim poslovima preko omladinskih i studentskih zadruga, znači jedini.

Treća stvar koja je omogućila dosadašnje formiranje ovih agencija za zapošljavanje jeste Zakon o zapošljavanju i osiguranju za slučaj nezaposlenosti. Na bazi ovog zakona su regulisani i uslovi za osnovanje i rad Agencije za zapošljavanje i praktično mi nismo imali pravu zakonsku regulativu u ovoj oblasti. Zbog nedostatka te zakonske pravne regulative bilo je mnogo oblika narušavanja ustavnih i zakonskih prava iz rada, socijalnog osiguranja, tako da je tu i u tu oblast potpada i rad na crno.

Donošenjem ovog zakona se postiže više, naravno, dobrih efekata i označavaju na pravi način razrešenja ovog problema.

Prvo, ovaj zakon će pozitivno uticati na tržište rada u smislu smanjivanja nezaposlenosti. Sigurno će dovesti do povećanja ugovora o radu. Doprineće poboljšanju materijalne i socijalne sigurnosti iznajmljenih radnika. Isto tako, dovešće do ukidanja nelojalne konkurencije između agencije i poslodavca i doprineće većoj konkurentnosti samih agencija.

Praktično, ovim Zakonom o agencijskom zapošljavanju predviđa se maksimalna zaštita onih koji se zapošljavaju preko agencije, a to će sve imati uticaj i doprinos za smanjenje rada na crno. Praktično, agencijskim zaposlenima biće obezbeđena jednaka zarada i drugi osnovni uslovi rada poput radnog vremena, odmora bezbednosti, zdravlja na radu i drugim uslovima rada koji se primenjuju na zaposlene koji neposredno zapošljava poslodavac.

Sve ovo uticaće na smanjivanje rada na crno, smanjivanje zone sive ekonomije. Tako da, ovaj sistemski zakon dovodi do pravne, jasne regulative u ovoj oblasti, što će se manifestovati sigurnošću uposlenih radnika.

U danu za glasanje podržaću ovaj zakon.

Zahvaljujem.

Reč ima narodni poslanik Ljiljana Malušić.

Izvolite.

Hvala, predsedavajući.

Uvaženi ministri sa saradnicima iz Ministarstva, ja ću danas govoriti o Predlogu zakona o agencijskom zapošljavanju.

Pre nego što krenem u obrazloženje ovog zakona, ja zaista, kao žena, kao čovek, kao poslanica, ne znam već kako da sebe definišem, kao neko ko ima veliko poštovanje prema ovoj državi, a pre svega prema predsedniku Republike gospodinu Aleksandru Vučiću, ne mogu a da se ne osvrnem na morbidne naslovne strane, pre svega prva naslovna strana u NIN-u, direktno snajper u gospodina Vučića i gospodina Dodika, sledećeg dana prazna strana, a onda 2. novembra direktna meta pluća, znači, takođe snajper, gospodin Vučić meta i danas, „Danas“, kao „Danas“ novine, koje se prodaju valjda u 15 primeraka, ali dobro, gospodin Vučić ponovo meta, i to osam meta na njemu. Sramotno je ovo i skaradno, ovo može da uradi samo bolestan um.

Ljudi, kaže gospodin glavni urednik Draža Petrović – ovo je metafora, nije meta. Kakva metafora? Metafora je skraćeno poređenje. Ovo nije skraćeno poređenje, ovo je meta, ovo je linč, ovo je poziv na ubistvo. Jeste li vi ljudi normalni? U 21. veku. Pa, radite nekakve druge stvari. Hoćete da prodate tiraž, stavite šta god hoćete, crtajte nas u najgorem mogućem izdanju. Mi smo sendvičari, mi smo bezubi, mi smo gubavi, ubavi, ko zna kakvi smo. Crtajte nas takve, ali nam nemojte stavljati metu na čelo, nemojte stavljati metu. Sećate se bombardovanja 1999. godine, svi smo bili meta. Da li to treba da se desi? Šta treba da se desi ovde? Građanski rat? Ne daj bože. Dajte se u pamet, nisu svi ljudi u Srbiji normalni, neko će da vidi ovo, pa će to i da uradi, ne daj bože. Ubili su premijera. Šta sad treba? Satanizuju predsednika na sve moguće načine. Kreiraju javno mnjenje. Te mu otac nije otac, brat mu je šef mafije. Sram ih bilo. Najveći gospodin koga sam ikada upoznala. Švercuje se drogom, oružjem, jedna afera fabrikuje drugu. Je li to poenta? Pa, dobro, radite to.

Mene su ljudi zvali, zato sam se ponovo javila. Pričala sam o ovome pre neki dan i ponovo ću i ponovo, dok ovakvih slika ne nestane. Crtajte nas svakako. Neka smo skaradni, bez glave, bez nosa, ali nemojte crtati mete. Ovo je poziv na linč. Tačka.

Nije mi ništa, ljudi se plaše kad vide nešto ovako. Ja ne znam zašto dobacujete. Pogledajte osam meta na predsedniku. Je li to normalno? Nije, to je bolesno, po meni je ovo morbidno, skaradno. Nije prijatno, neprijatno je i boje se ljudi. Šta ja da očekujem kad je na predsedniku meta?

Što se zakona tiče, zakon je dobar jer će napokon rešiti sivu ekonomiju. Šta to znači? To znači da je agencija, kojih je trenutno 111 u Srbiji, po meni premnogo, ovo je mala zemlja za 111 agencija. One treba da postoje, naravno, ali da se reguliše zakonom kako može da izgleda jedna agencija.

Znači, taksativno je nabrojano šta sve treba da zadovolji i koje uslove agencija da bi postojala. Pre svega, da čovek koji vodi tu agenciju bude fakultetski obrazovan. Zatim, da postoji poslovni prostor i tako redom, dok se ne ispune svi taksativno pobrojani uslovi, a onda da ministarstvo da dozvolu za otvaranje takve agencije.

Kad se otvori agencija, pošto je bilo puno prigovora zbog agencija, urađene su ankete i masa ljudi se izjasnila tako što su imali platu od 25.000 dinara. To ne da je nedovoljno, nego je čak ispod osnovnog minimuma, od 1. januara ide minimalac od 30.022 dinara. Znači, niko ne sme da ima platu 25.000 dinara. Šta mi radimo u stvari sa ovim agencijama? Neće više postojati privremeno-povremeni poslovi, nego uvodimo ugovor o radu, tako da će se poboljšati kvalitet, odnosno uslovi rada za te zaposlene. Kako? Tako što će imati sva prava kao ljudi koji su stalno zaposleni. Tako što će moći da dignu kredit, tako što će imati godišnji odmor, tako što će imati sve benefite kao onaj ko radi u nekoj državnoj firmi ili bilo gde, ko ima ugovor o radu. To je dobro. Tako se radi.

Inače, ako neko kaže da ovo ne valja, pa valja. Bila su javna slušanja, šira javnost je mogla da se upozna sa ovim zakonom i svako ko je želeo da da mišljenje, mogao je, to je otprilike mesec dana, i svi su mogli da se izjasne. Javna rasprava je bila u Beogradu, takođe u Nišu, Novom Sadu, ali i u Kragujevcu i Novom Pazaru. Znači, maltene kompletna Srbija.

Samo u Beogradu je bilo 90 zainteresovanih lica, između ostalog vodeće kompanije, ogromne. Znači, „Delta holding“, ali i NIS, „Hemofarm“, „Lidl“, „Trajal korporacija“, ali i Zaštitnik građana, Američka privredna komora, advokatska kancelarija. Znači, onako širok dijapazon. Svako ko je želeo mogao je da kaže svoje mišljenje i zato mi danas i govorimo o ovom zakonu na ovaj način.

Šta još treba istaći? Da ćemo podsticati zapošljavanje u manje razvijenim regionima. E, to je dobro, o tome i govorimo. Strategija od 2011. do 2020. godine govori upravo o zapošljavanju u lokalnim samoupravama. Kako smo mi došli do toga? Tako što je Srbija danas faktor stabilnosti u regionu, tako što je dobro mesto za investiranje, tako što smo zaposlili preko 300.000 ljudi, tako što smo nezaposlenost sa 27% 2008. godine sveli na istorijski minimum, 9,5%. Tako se radi. Nikada više ne bih volela da vidim ovo što sam danas videla, ne ponovilo se.

U danu za glasanje ja ću podržati sve predloge ovih zakona. Zahvaljujem se.

Zahvaljujem.

Reč ima narodni poslanik Miljan Ljubić.

Izvolite.

Zahvaljujem.

Poštovani predsedavajući, uvaženi ministri sa saradnicima, poštovani narodni poslanici, predloženim izmenama predloženih zakona redefinišu su rokovi uslovljeni potrebom za prelazak na nov sistem plata. Svi zaposleni moraju imati zdravstveno osiguranje i moraju biti adekvatno plaćeni. Takođe, značajna je borba protiv sive ekonomije. Suština je finansijska isplativost i održivost, a pritom se ne narušava finansijska stabilnost. Uspostavljanjem fiskalne i makroekonomske stabilnosti imamo i razvojni budžet za 2020. godinu. Cilj je da se kvalitet života unapredi i poveća broj zaposlenih.

Svedoci smo šta svakodnevno radi Savez za Srbiju, nakon pokušaja nasilnog ulaska u zgradu Radio-televizije Srbije, pokušaja ograničavanja slobode predsedniku, narodnim poslanicima i niza incidenata. Došli su dotle da na naslovnoj strani NIN-a i dnevnog lista „Danas“ na slici sa jasno uperenom puškom u predsednika Srbije Aleksandra Vučića i sa nacrtanom metom nastavljaju medijsku kampanju protiv njega. Kakvu tu poruku šalju? Stvaranje atmosfere u kojoj je njima sve dozvoljeno. Ideje mržnje i nasilja nikome dobro nisu donele. Ako se ovakva poruka šalje predsedniku države, šta onda mogu drugi da očekuju?

Srbija je danas zemlja kranova i gradilišta u kojoj se grade brojni kapitalni objekti u svim sferama života, od novih auto-puteva do novih bolnica i škola. Očito da to njima ne odgovara. Smeta im veći broj zaposlenih, veće plate za sve građane, onima koji hoće da dođu na vlast bez izbora, smeta onima koji ništa nisu uradili i koji ništa nisu ostavili iza sebe. Zato se služe ovakvim metodama spinovanja i lažima i očito da žele da nas vrate u vreme kada su oni bili na vlasti, kada su Srbiju devastirali. Napuštaju ih mladi, rasturaju im se odbori, a stranka im se deli. Ovo odražava nemoć politike koju vode i zbog toga oni podršku u narodu nemaju. Zahvaljujem.

Reč ima narodni poslanik Blaža Knežević.
Izvolite.