Poštovane dame i gospodo narodni poslanici, nastavljamo rad Sedme sednice Drugog redovnog zasedanja Narodne skupštine Republike Srbije u 2019. godini.

Na osnovu službene evidencije o prisutnosti narodnih poslanika, konstatujem da prisustvuje 82 narodna poslanika.

Radi utvrđivanja broja narodnih poslanika prisutnih u sali, molim narodne poslanike da ubace identifikacione kartice u poslaničke jedinice elektronskog sistema za glasanje.

Konstatujem da je primenom elektronskog sistema za glasanje utvrđeno da je u sali prisutno 92 narodna poslanika, odnosno da su prisutna najmanje 84 narodna poslanika i da postoje uslovi za rad Narodne skupštine.

Da li neko od predsednika, odnosno od ovlašćenih predstavnika poslaničkih grupa želi da zatraži obaveštenje ili objašnjenje u skladu sa članom 287. Poslovnika o radu Narodne skupštine?

Reč ima narodni poslanik prof. dr Vojislav Šešelj.

Izvolite.

Dame i gospodo narodni poslanici, vama je svima poznato i u vašim redovima koliko je istaknutih partijskih kadrova steklo preko noći diplome na univerzitetu Megatrend i kakve su se afere rešavale oko rada i poslovanja tog univerziteta, ali vidimo sad Mića Jovanović, njegov vlasnik, po svaku cenu želi da se otarasi Megatrenda i da ga nekome proda. Obavestio je javnost da ga je prodao za nekih 50 miliona evra, s obavezom novog vlasnika da uloži još 150 miliona.

Međutim, taj novi vlasnik nema više od 5.000 evra, ali daje izjavu u javnosti da iza njega stoji država. I to je za mene bio signal da se malo pozabavim tim pitanjem.

Ja sam malo proučio koja to država stoji iza Megatrend univerziteta i ustanovio da je ta država Zorana Mihajlović, potpredsednik Vlade Republike Srbije, ministar za razne stvari, za građevinarstvo, saobraćaj, infrastrukturu itd.

Ona je od 2008. godine profesor na tom univerzitetu, redovni profesor. Sad, možda će se neko pojaviti sa inicijativom da država bude kupac tog univerziteta. Dala mi je inspiraciju jedna izjava, ne znam ni čija, u jučerašnjoj štampi, da je najbolje da Vlada to i kupi, pa onda ne mora jednu po jednu diplomu da plaća, nego može mesečno šleper diploma da štampa i da deli besplatno onima koji žele diplome, kojima su diplome potrebne iz nekih razloga.

Međutim, iskoristio bih ovu priliku da postavim pitanje predsedniku Vlade Ani Brnabić, povodom još jedne kriminalne afere u koju je umešana Zorana Mihajlović. Ovog puta u pitanju je opasna mafija, mafijaška organizacija, na čijem čelu stoji Vanja Špiljak, sin Mike Špiljka. Vi se sećate da je on osamdesetih godina bio jedan od direktora zagrebačke INE, da je jednom prilikom ukrao celi tanker nafte na Atlantskom okeanu, više od 10.000 tona nafte, da je velika afera pokrenuta i da je Đureković, koji je hteo s tim da izađe u javnost, morao da beži u Nemačku i tamo je počeo da objavljuje neke knjige, da raskrinkava aferu, a onda je na saveznom državnom vrhu odlučeno da Đureković bude ubijen. To su saglasili Stane Dolanc, glavni šef svih policijskih obaveštajnih, kontraobaveštajnih službi, član predsedništva SFRJ i Milka Planinc, predsednik Savezne vlade.

Pavle Gaži, tadašnji ministar unutrašnjih poslova Hrvatske, insistirao je da se Đureković kidnapuje i živ dovede kako bi mogao da svedoči o svim aferama. Međutim, Gaži je bio nadglasan i ubrzo smenjen. Išla je teren ekipa Dolančevih likvidatora, u kojoj su bili i Arkan i Giška. Nemačka je upravo pre izvesnog vremena osudila Zdravka Mustaća, koji je bio šef savezne UDBA i glavni Dolančev poslušnik i Josipa Perkovića, koji je u to vreme bio šef hrvatske UDBA, mislim obojica na doživotnu robiju, pa se sad pregovara da im se to pretvori u 30 godina zatvora da bi mogli u Hrvatskoj da izdržavaju.

Taj Mika Špiljak je ostao netaknut, a sad je glavni snabdevač naftinim derivatima NATO pakta na Kosovu i u regionu.

Mi imamo veći broj firmi koje su nosioci energetskih licenci za skladištenje i trgovinu derivatima nafte koje koriste rečni saobraćaj. Imali smo i nekoliko terminala za skladištenje tog goriva. Onda je donesen 2012. godine Zakon o plovidbi i lukama na unutrašnjim vodama, koji je obavezao sve firme koje se bave trgovinom naftom i naftnim derivatima da svoje poslovanje usklade u sklopu ovih članova novog zakona.

Međutim, Zorana Mihajlović propisala posebne vrlo komplikovane uslove za preregistraciju tih firmi, tako da je do sada samo jedna firma dobila pravo, monopol, osim NIS-a, NIS se ne računa u to, samo jedna firma, koja se zove „Mitanol“ Smederevo, koja je u vlasništvu Mike Špiljka, Vanje Špiljka. Pa, dobro i Mike, Mika je tu kao duh, svemoćni.

(Predsedavajući: Zahvaljujem.)

Samo da kažem još dve rečenice.

Njihov je cilj da se unište sve domaće firme koje to rade. I to za velike pare radi upravo Zorana Mihajlović. Čak joj se i Privredna komora Srbije obraća sa zahtevom da se te stvari srede, regulišu, da se ne čini ogromna šteta, jer veći broj naših firmi su već došle u situaciju da moraju da prekinu poslovanje. To su domaće firme koje traju po deceniju, dve, i više, i zašto sada da se daje monopol Hrvatima, hrvatskoj firmi, a da se naše firme uguše.

Vlada Srbije mora hitno da reaguje na tu situaciju i konačno jednom da tu Zoranu Mihajlović uhapsite, izvedete pred sud. Dosta je više. Em Megatrend univerzitet, redovni profesor, em ovamo stvara monopole za najkrupniju mafijašku organizaciju, jednu od najkrupnijih koja je delovala na Balkanu, i koja je stasala još u vreme komunizma.

Mi u Srbiji nemamo nijednu mafijašku organizaciju koja je stasala u vreme komunizma, a na Balkanu imamo i upravo ovu hrvatsku, na čijem je čelu Vanja Špiljak.

Zahvaljujem, profesore Šešelj.
Da li još neko od predsednika, odnosno ovlašćenih predstavnika poslaničkih grupa želi da zatraži obaveštenje ili objašnjenje u skladu sa članom 287. Poslovnika?
Reč ima narodni poslanik Marijan Rističević.
Izvolite.

Zahvaljujem.

Dame i gospodo narodni poslanici, pošto je Mika tu negde, kako je rekao prethodni govornik, moje prvo pitanje je za BIA. Da li im je poznato i da li ima napretka da se otkrije grob prvog gerilca Evrope, đenerala Draže Mihajlovića? Čisto iz razloga pomirenja, a da i druga strana može stručak cveća da položi na grob vrhovnog komandanta Ravnogorskog pokreta i da na takav način i jedni i drugi imaju gde da odu i da odaju poštu onima koje simpatišu kao pokrete, oslobodilačke pokrete u Drugom svetskom ratu.

Moje sledeće pitanje je za nadležne organe, Ministarstvo pravde, tužilaštvo, sud itd. – dokle je stigla istraga protiv, recimo, Marinike Tepić? To je gospođa koja je tamo još 2002. godine tvrdila da je Srbija imala logore za Hrvate…

(Vojislav Šešelj: Misliš na Mariniku Čobanu.)

Na Mariniku Tepić, kako se sad potpisuje. Dakle, da li postoji istraga protiv Marinike Tepić ili Marinike Čobanu u zavisnosti kako se kada potpisivala? Da li postoji istraga vezana za stan iza Banovine u Novom Sadu? Radi se o stanu od preko 200 kvadrata koji je stečen dok je vršila funkciju Pokrajinskog sekretara za omladinu i sport. Dokle je došla istraga, ako je uopšte ima, za dodelu sredstava partijskim kadrovima njene stranke? Tada je bila Liga socijaldemokrata Vojvodine, koliko se sećam, pre toga LDP, pa posle toga Janković, pa pokret, pa Živković, više ne znam u kojim strankama nije bila, ali da li postoji istraga i dokle je došla vezano za dodelu sredstava za banatske šore? Radi se o nekoliko krpenih predmeta i dva-tri štapa gde su dati višemilionski iznosi.

Da li je vođena istraga oko projekta „Seks za početnike“ gde je Marinika Tepić dodelila svom partijskom kolegi preko šest miliona dinara? Ne znam ko je praktično izvodio taj projekat, ali da li je vođena istraga, da li je neko ispitao? Pod kojim okolnostima je, recimo, finansirala bodibilding klubove, sportaše, kako ona to kaže? Dakle, da li je tim lepo oblikovanim ljudima dodeljivala pare, novac i iz kojih razloga?

Sledeće moje pitanje je – da li se vodi istraga protiv Vuka Jeremića zbog pranja para iz kriminalnih poslova sa Patrikom Hoom, koji je osuđen u Americi na višegodišnju kaznu zatvora?

Da li se vodi istraga protiv Borka Stefanovića zbog nagodbe u aferi „Satelit“ gde su on i Boris Tadić nekoliko snimaka, starih nekoliko godina, platili 28,7 miliona evra?

Dalje, da li se vodi istraga protiv Boška Obradovića zbog pranja para, odnosno zbog uzimanja novca iz budžeta za političku stranku i prelivanja preko preduzetničkih radnji u njegove privatne džepove?

Dalje, da li se vodi istraga protiv Borisa Tadića zbog veleizdaje zemlje odnosno zbog promene Rezolucije UN, čime je izbacio Rusiju i Kinu, i u proces pregovaranja sa lažnom državom Kosovo, uveo Euleks i EU?

Takođe, šta policija i tužilaštvo preduzima protiv nelegalnih okupljanja, odnosno javnih okupljanja koja u skladu sa zakonom nisu prijavljena, koji se danima, mesecima, a već evo godinu dana održavaju Beogradu?

Šta će preduzeti povodom akcija Boška Obradovića koji je, recimo, zaključao televiziju? Šta preduzima protiv Bastaća zbog mučenja sopstvenog kuma, zbog pregrađivanja ulice, zbog čupanja znakova itd?

Dakle, šta policija, nadležno tužilaštvo radi u istragama koje se vode ili će se voditi protiv ovih lica koja sam nabrojao? Smatram da se politikom i opozicionim delovanjem ne može sakrivati, prikrivati kriminal. To nije amnestija od kriminala i zato su moja pitanja, po meni, veoma precizna i želim precizne odgovore. Hvala.

Zahvaljujem, kolega Rističeviću.
Reč ima narodni poslanik Đorđe Vukadinović. Izvolite.

Zahvaljujem, predsedavajući.

Ovde sam već postavljao pitanje kada je bila Vlada u vezi sa najavom zabrane automobila sa neadekvatnim ekološkim standardima motora, a povodom kojih neoprezne ili barem preuranjene izjave i najave predsednik Aleksandra Vučića, koji je o tome govorio u jednoj TV emisiji. Nakon toga su i mediji i neka ministarstva izlazili sa različitim stavovima po tom pitanju i kada sam, sada na poslednjem susretu sa predsednicom Vlade, direktno postavio pitanje ministru ekologije, dobio sam neki odgovor koji, blago rečeno, nije zadovoljavajući, nisam ga razumeo, pretpostavljam da nije jasan ni većini građana zemlje. Pri tome, to je stvar koja zanima najveći broj, veliki broj građana Srbije, jer najveći broj njih ima automobile koji bi, po ovoj najavi, bili zabranjeni, odnosno ne bi bili dozvoljeni da se voze. Znači, to je ovaj standard evro četiri, tri, zapravo evro tri, a pitanje je šta je sa ovim evro četiri standardom motora?

Dakle, ono što smo čuli od gospodina Trivana je samo da, i to na moje direktno pitanje, niko neće oduzimati automobile. To je lepo. Znači, neće ih niko oduzimati. Da li će biti zabranjen uvoz tih automobila sa tim motorima i kada? Da li će prilikom tehničkog pregleda biti ustanovljavano, ne koji je nivo motora, odnosno koji je standard motora, već kolika je štetnost tih izduvnih gasova koje to konkretno vozilo proizvodi, pa će na osnovu toga biti preduzimane mere?

Dakle, mnogo je nejasnoća, a tiče se većine ili, kažem, najvećeg broja građana ove zemlje. Zato apelujem na Ministarstvo saobraćaja, Ministarstvo ekologije, naravno, pre svega, na Vladu, ali ovo su nadležna ministarstva da izađu, već do Nove godine, sa jasnim stavom po tom pitanju, ako ga imaju, ako ga nemaju da ga zauzmu, jer ovo ostavlja prostor za spekulacije. Niko ne zna da li da kupuje automobile. Uvoznici ne znaju da li će biti zabranjeno, da li neće biti zabranjeno. Ostavlja se prostor i za spekulacije i za manipulacije, sa jedne strane, a sa druge strane stvara se konfuzija i kod običnih građana i potencijalnih i sadašnjih korisnika tih automobila.

Interesantno, uzgred budi rečeno, na moje direktno pitanje je stigao odgovor od Ministarstva saobraćaja, pitanje u vezi sa ovim, koje se sastoji od jedne rečenice koja kaže da odgovor nije u nadležnosti ovog ministarstva. Pitao sam Ministarstvo saobraćaja, nisam pitao Ministarstvo sporta i omladine, nisam pitao, ne znam, Ministarstvo za verska pitanja. Dakle, ko je nadležan ako nije Ministarstvo saobraćaja nadležno za ovo, kažem, u korelaciji, komunikaciji sa, pretpostavljam, Ministarstvom ekologije? Dakle, što pre konkretan stav po ovom pitanju. Da li će biti doneta ta uredba? Da li će važiti od polovine sledeće godine ili kasnije? U svakom slučaju da se već sada najavi i da ljudi, građani mogu da računaju sa nečim pouzdanim, a ne da budi žrtva glasina i spekulacija.

Moje drugo pitanje ide na adresu Ministarstva poljoprivrede i MUP i tiče se ove afere „Jovanjica“, odnosno proizvodnje marihuane u blizini Beograda, a na parceli od gotovo 12 hektara, pri čemu se ispostavilo da je gotovo slučajno ili gotovo slučajno otkrivena ta ogromna, najveća proizvodnja marihuane, ne samo u Srbiji, nego u čitavom ovom regionu, svakako na Balkanu, a možda i u Evropi.

Ima dosta kontraverzi u javnosti i zbog toga što su neki visoki funkcioneri ove vlasti ranije posećivali to imanje. Naravno, gospođa Brnabić je duhovito, opet u razgovoru sa mnom, rekla da je tu bilo nekada Panonsko more, da li je tako, pa šta sad to znači, to nije nikakav dokaz. Naravno da nije dokaz, ali mogli su ministri čupkati štetne biljke ili brati paradajz ili rotkvice na nekom drugom imanju. Postoje indicije o bliskosti sa nekim strukturama vlasti. Kako god, to su spekulacije.

Ono što je konkretno - dakle, da li Ministarstvo poljoprivrede dalo subvencije „Jovanjici“ i da li su Ministarstvo unutrašnjih poslova i Ministarstvo poljoprivrede bili zaduženi za kontrolu proizvodnje, tako osetljivog proizvoda kao što je industrijska konoplja umesto koje je na „Jovanjici“ osvanula marihuana?

Dakle, da li je bilo podsticaja za proizvodnju za „Jovanjicu“ i da li je bilo kontrole toga šta je na „Jovanjici“ proizvođeno? Hvala.

Zahvaljujem kolega Vukadinoviću.
Reč ima narodni poslanik Marija Jevđić.
Izvolite, koleginice.

Zahvaljujem.

Poštovani predsedavajući, kolege narodni poslanici, moje današnje pitanje upućujem Ministarstvu za građevinu, saobraćaj i infrastrukturu, odnosno ministarki Zorani Mihajlović.

Pitanje se odnosi na dugo očekivani Moravski koridor i ja sam u načelnoj raspravi, kada smo u Skupštini razmatrali poseban Zakon o Moravskom koridoru i ukazala na bojaznost građana sela koja se nalaze duž koridora, odnosno uz koridor koji prolazi kroz Kraljevo, odnosno pored Zapadne Morave, a to su sela Sirča, Oplanić i Morava, na njihovu bojaznost da im se ne ukine most koji ih je spajao sa njihovim njivama, sa druge strane Morave, pošto je prvim projektom to bilo i planirano.

Ministarstvo je izmenilo projekat, te je sada planiran most preko Morave i želela bih da iskoristim priliku da se zahvalim i resornom ministarstvu i samoj ministarki. Time je omogućeno da obrađuju svoje njive, olakšan im je život, i sama egzistencija njihova na selu.

Inače, put koji sada postoji kroz selo Sirča je napravljen još davne 1919. godine i napravio ga je tadašnji ministar u Kraljevini Jugoslaviji, Stevan Burmazović, inače Kraljevčanin i to je put koji nikada nije plavio bez obzira koliko su se puta meštani borili sa poplavama. Naravno, još jednom zahvalnost i samih meštana za razumevanje njihove potrebe da most ostane gde je i bio.

Moje pitanje danas glasi - da li je moguće i da li je izvodljivo da se u produžetku mosta nadogradi nadvožnjak? Taj nadvožnjak bi prelazio preko autoputa i time bi bio omogućen najbezbedniji i najbrži put, odnosno najbrža komunikacija sa gradom Kraljevom, kao i sa industrijskom zonom „Magnohrom“, gde inače u novootvorenoj fabrici „RVM kartonaža“ radi oko 100 ljudi iz samog sela Sirča.

U samoj industrijskoj zoni je planirano da uskoro počnu da rade još dve fabrike i taj nadvožnjak će mnogo značiti ne samo meštanima sela Sirča, Oplanići i Popovići, kojih ima oko šest – sedam hiljada, nego i budućim radnicima koji će početi da rade u novim fabrikama.

Nadam se da će Ministarstvo naći najbolje rešenje koje neće narušavati projekat izgradnje Moravskog koridora, koji je preko potreban ne samo Kraljevu, nego i celoj Raškoj oblasti, a da sa druge strane se pomogne i olakša našim građanima koji su odlučili da ostanu na selu i svojim radom ožive srpska sela. Hvala.

Zahvaljujem koleginice Jevđić.
Reč ima narodni poslanik Josip Broz.
Izvolite kolega.

Poštovani predsedavajući, uvažene kolege narodni poslanici, koristeći svoje pravo iz člana 287. Poslovnika, postavio bih pitanje ministru energetike, gospodinu Antiću. Strateško opredeljenje Srbije u oblasti energetike je obezbeđenje energetske stabilnosti i bezbednosti, kao i zadovoljenje energetskih potreba i privrede i građana.

Pored ostalih, energetski izvori za nas je od velike važnosti i prirodni gas kao energent 21 veka. Vodeći računa o ekološkim standardima i zaštiti životne sredine, možemo reći da je prirodni gas kao energetski izvor najprihvatljiviji i najčistiji.

Srbija je pre nekoliko godina započela rad na projektu izgradnje gasovoda koji treba da obezbedi dovoljne količine prirodnog gasa i to iz Ruske Federacije i da se poveže sa ostalim korisnicima u regionu.

Taj projekat nažalost u jedno vreme zastao, a sada se intenzivno realizuje kroz projekat zvani „Turski tok“ koji je izuzetno aktuelan ovih dana. Da podsetim, gasovod „Tuski tok“ je ukupne dužine 1.100 kilometara, proteže se od Rusije preko Crnog mora i namenjen je snabdevanju gasom kako Turske, tako i zemalja Južne i Jugoistočne Evrope. Njegova izgradnja doprineće da čitav ovaj region bude energetski stabilniji i bezbedniji.

Dužina trase „Turskog toka“ kroz Republiku Srbiju iznosi 403 kilometra, što Srbiju čini značajnim partnerom u povećanju ukupne energetske bezbednosti i stabilnosti čitavog regiona.

U vezi sa tim želim da pitam ministra Antića – kolika je kapitalna investicija u pitanju i do koje faze realizacije se stiglo i šta će izgradnja ovog gasovoda „Turski tok“ značiti za privredu i građane Srbije?

Drugo pitanje bih postavio Ministarstvu prosvete. U zadnje vreme primećeno je osipanje nastavničkog kadra iz škola. Obrazloženje iz razgovora sa njima je da ne mogu više da trpe maltretiranje dece i učenika starijih razreda.

Da li Ministarstvo prosvete planira nešto da spreči dalje osipanje kadrova jer samo u školi moje ćerke je troje nastavnika u zadnjih mesec dana podnelo otkaze isključivo iz ovih razloga? Hvala.