Kad je u pitanju ovaj zakon on na neki način doprinosi da se što preciznije definiše kada nastaju te poreske obaveze kada je u pitanju imovina.

Naime, isto tako definiše kada i po kom osnovu prestaju obaveze za plaćanje poreza na imovinu. Mi u Srbiji imamo dosta tih paradoksalnih situacija, a one se odnose na imovinu i plaćanje poreza na tu imovinu. Mi imamo ljude koji su zvanično u javnom životu prepoznatljivi kao milioneri, a kada pogledate njegove poreske obaveze za svu tu imovinu s kojom on raspolaže, na kraju krajeva, i prihoduje ne mala sredstva, onda je to nešto što je minimum.

To su neke kontradiktornosti, a to je zahvaljujući praksi, gde u praksi imamo da, bez obzira koliko raspolaže imovinom, oni su pronašli, kako bi se to reklo, rupe u zakonu, i izbegavajući plaćanje poreza faktički nanose štetu budžetu i državi Srbiji. Tome bi trebalo konačno da se stane u kraj, kao što imamo recimo, ljude koji su prebogati, kada je u pitanju kapital, a s druge strane kada im pogledate njihova primanja ona su minimalna.

Onda se postavlja logično pitanje kako sa tolikom imovinom ne plaća porez na nekretnine, ili kako sa tolikim bogatstvom da ima minimalna primanja. Bogatstvo naravno, u nekretninama i svemu ostalom. To treba da se rešava, ne samo ovim zakonom, nego treba da se rešava i nekim postupcima koji podrazumevaju procesuiranje određenih slučajeva da dobiju svoj epilog na sudu. Kada se to okonča onako kako ne ide u korist takvih lica, onda će to postati pravilo i drugi će i te kako biti disciplinovani i izmirivati svoje obaveze, i u skladu sa zakonom prijavljivati imovinu. Hvala vam.

Zahvaljujem.
Na član 8. amandman je podneo narodni poslanik Aleksandar Šešelj.
Da li neko želi reč? (Ne.)
Na član 8. amandman je podneo narodni poslanik dr Aleksandar Martinović.
Vlada i Odbor za finansije, republički budžet i kontrolu trošenja javnih sredstava prihvatili su amandman.
Odbor za ustavna pitanja i zakonodavstvo smatra da je amandman u skladu sa Ustavom i pravnim sistemom Republike Srbije.
Konstatujem da je ovaj amandman postao sastavni deo Predloga zakona.
Da li neko želi reč? (Ne.)
Na član 9. amandman je podneo narodni poslanik Nikola Savić.
Da li neko želi reč?
Reč ima narodni poslanik Nikola Savić. Izvolite.

Zahvaljujem, predsedavajući.

Dame i gospodo narodni poslanici, podneo sam amandman na član 9. Predloga zakona o porezima na imovinu. Naime, ovim sam amandmanom tražio brisanje ovog člana.

Ovaj član dovodi se u vezu sa javnim beležnicima i to je razlog zbog čega sam tražio brisanje ovog člana. Srpska radikalna stranka smatra da nijedan državni posao ne treba poveravati javnim beležnicima, nego da su za to nadležni određeni sudovi i druge državne institucije.

Dakle, naš stav o javnim beležnicima identičan je stavu o javnim izvršiteljima, a taj stav javnosti je dobro poznato. Dakle, i javni beležnici i javni izvršitelji su institucije, doduše koje nije uvela ova vlast, ali nije učinila ništa ni da ih ukine iako veliki broj građana Srbije se žali na njihovo ponašanje i snosi posledice toga. Tako da smatram da ovaj amandman je Vlada trebala prihvatiti, ali vi ste odlučili da bude tako, a građani će odlučivati šta će biti i kako će biti.

Zahvaljujem.
Na član 9. amandman je podneo narodni poslanik dr Aleksandar Martinović.
Vlada i Odbor za finansije, republički budžet i kontrolu trošenja javnih sredstava prihvatili su amandman.
Odbor za ustavna pitanja i zakonodavstvo smatra da je amandman u skladu sa Ustavom i pravnim sistemom Republike Srbije.
Konstatujem da je ovaj amandman postao sastavni deo Predloga zakona.
Da li neko želi reč? (Ne.)
Na član 10. amandman je podnela narodni poslanik Vjerica Radeta.
Da li neko želi reč?
Reč ima narodni poslanik Vjerica Radeta.

Amandman smo podneli da bismo skrenuli pažnju na neslaganje SRS sa tim što su sve ove prebačene na notare zato što to puno košta građane Srbije. Mi danas ceo dan radimo veoma ozbiljno i imali smo između ostalog i veoma ozbiljnu i prijateljsku posetu Njegove Ekselencije gospodina Lukašenka koji je iskreni prijatelj Srbije i srpskog naroda i iskreni prijatelj našeg predsednika dr Šešelja već više decenijski. Njegova poseta je kod nekih moralnih nakaza izazvala neke čudne reakcije. Pa se pojavljuju na društvenih mrežama sa konstatacijama da je u pitanju autokrata, diktator i onda se ovim moralnim nakazama Sandi Rašković Ivić koja je inače ustaški špijun u Srbiji i ovoj Aleksandri Jerkov koja je sa svim CIA škola, CIA špijun u Srbiji, pridružio pre sat, dva vremena i Bojan Pajtić. Za njega je kaže, gospodin Lukašenko autokrata.

A znate po čemu je Bojan Pajtić u Srbiji poznat? Inače, svi su ga zaboravili ovako po nekim ozbiljnim stvarima. Poznat je po dve stvari. Jedna je zbog koje je odavno trebao biti u zatvoru ozbiljna pljačka „Razvojne banke Vojvodine“ koju je opljačkao zajedno sa Borisom Tadićem. Dakle, puno je podataka o tome, ali mi vreme ne dozvoljava i nije nešto bitan da sad toliko o njemu govorimo, a Bodrum je treći. Da, Bodrum znači krađa u Narodnoj skupštini, glasanje na daljinu i po tome će ostati poznat, a ostaće poznat i po tome što je radio, odnosno što ima doktorat koji nikada niko nije video.

Dakle, postoje dve stvari u Srbiji koje niko nikada nije video. Jedna je ostavinsko rešenje vesele udovice Ružice Đinđić, niko nije video drugi primerak, a ona ne zna koliku je silnu imovinu nasledila. Drugi akt u državi Srbiji koji niko nikada nije video je doktorska disertacija Bojana Pajtića.

Zamislite sada takve moralne gromade poput tih troje srpskih izdajnika, izdajnika države Srbije, imaju nešto protiv što Srbiju posećuju prijatelji Republike Srbije i srpskog naroda.

Zahvaljujem.
Na član 11. amandman je podneo narodni poslanik Sreto Perić.
Da li neko želi reč? (Da.)
Reč ima narodni poslanik Sreto Perić.
Izvolite.

Dakle, gde god se pojavljuju javni beležnici, mi imamo intervencije na te članove bilo kojeg zakona, ali ovde želimo reći nešto drugo. Srpska radikalna stranka smatra da je prihod koji ostvari država i jedinica lokalne samouprave od poreza na imovinu veoma veliki i da je on u 2018. godini iznosio 45 milijardi dinara.

Zanimljivo je i tu ću vam pokazati jedan odnos prosečnosti. Uporedićemo ove podatke sa prosečnim primanjima u Srbiji. Jedan Beograđanin je ovaj porez na imovinu platio 7.924.000, to je bio najveći porez na imovinu. On ima preko 3.000 kvadratnih metara stambenog prostora, gde su stanovi i kuće i negde blizu 400 kvadrata garažnog prostora. Onaj građanin u Beogradu koji je platio najmanje, to je 800 dinara. Kada bi se izveo tu jedan prosek, onda bi bilo da građani u Beogradu prosečno plaćaju 3.962.000 dinara. To je isto kao prosečno primanje 500 evra. Ili taj što je platio najmanje u odnosu na taj prosek, on je manji za 4.953 puta. To su proseci, to su pokazatelji kojim vi vrlo često baratate. Pomaka ima, još jednom da kažem, ali ne treba se uvek slepo držati toga.

Ima još jedan zanimljiv podatak što Vlada neće da uzme u obzir i uzme u razmatranje. Ukoliko se desi da se kasni sa plaćanjem poreza na imovinu, onda je referentna kamatna stopa Narodne banke Srbije koja iznosi 2,25 uvećava se još za 10 indeksnih poena. Tako da kamata za kašnjenje u plaćanju poreza na imovinu iznosi 12,25%.

Zanimljivo bi bilo šta će Vlada da uradi sa problemom koji ima „Sava centar“, gde ima negde oko 6,3 miliona evra duga po osnovu poreza na imovinu.

Hvala vam.

Zahvaljujem, kolega Periću.

Na član 12. amandman je podnela narodni poslanik Nataša Sp. Jovanović.

Da li neko želi reč? (Da.)

Reč ima narodni poslanik Nataša Sp. Jovanović.

Izvolite.

Poreske uprave gradova i opština u Srbiji pojedine korektno rade svoj posao i u gradu Kragujevcu, iako je apsolutno katastrofalno stanje u gotovo svim preduzećima i u onome koje je objedinio Radomir Nikolić ukidajući pet preduzeća, a koja su imala svoju izvornu i veoma važnu funkciju poput preduzeća za izgradnju grada Kragujevca, ne mogu da kažem, eto, to je i neko moje lično iskustvo da Poreska uprava odnosno uprava koja vrši rešenja i dostavlja ih građanima poreza na imovinu, ne radi korektno taj posao.

To je zato što tamo sede opet neki ljudi koji su uspeli da opstanu zahvaljujući time što imaju to znanje, a ovaj naš nesrećni gradonačelnik se nije usudio da ih menja. Međutim, u mnogim drugim gradovima u Srbiji sa ovakvim izmenama zakona, gospodine Đorđeviću, ti poreski organi neće moći da se snađu.

U ovom članu za koji mi sada predlažemo amandman, predviđa se da neko lice, fizičko ili pravno, koje ima boravište ili sedište na primer u Kragujevcu, a to lice dobije u nasledstvo, na poklon, na bilo koji drugi zakonom propisani način, neku dugu nepokretnost u pet gradova u Srbiji, ili dva, ili čak u jednom, nije bitno, poresku prijavu može da podnese po mestu svog prebivališta. To je apsolutno neizvodljivo. Bilo bi kada bi funkcionisalo sve, od e-uprave, od poreske prijave, ovako dugmetom na klik.

Da li vi znate da organi poreskih uprava u jedinicama lokalne samouprave i dan danas ne mogu da na pravilan način razvrstaju i da utvrde, to je ogromna imovina, šta pripada nekom preduzeću, šta pripada nekom pravnom licu koje više ne postoji, šta pripada preduzećima koja su odavno likvidirana itd, pa čak i stečajni upravnici imaju problema da utvrde neku imovinu, a tek sada pošto se dešava sve ovo sa restitucijom koju vi podržavate, koju su ovi žuti izglasali, tek će tu nastati jedan opšti haos.

Naravno, sve to ima veze sa Katastrom odnosno Geodskom upravom Republike Srbije, koja je pod nadležnošću ministarstva Zorane Mihajlović i sa direktorom, kako mu je ime, da li beše Bora, uglavnom preziva se Drašković, koji vedri i oblači katastrom Srbije.

Ovo što je gospodin Jojić pričao, toliko puta smo i mi to spominjali u našim diskusijama, to su nerešeni predmeti, njih preko 40.000 i ljudi zbog toga imaju probleme, i u imovinsko-pravnim odnosima i kod nasleđivanja.

Ne samo to, evo gospodine Milićeviću, jer vi ćete da glasate za to u Danu za glasanje, na takav način će to zaista stvoriti problem poreskim organima u lokalnim samoupravama, gde ćete da uterujete novac drugoj kasti u Srbiji, a to su javni beležnici, odnosno notari, koji će, eto tako, što im je zakon za koji glasate dao to pravo da uzimaju ogroman novac od građana Srbije.

Zahvaljujem, koleginice Jovanović.
Na član 14. amandman je podneo narodni poslanik dr Aleksandar Martinović.
Vlada i Odbor za finansije, republički budžet i kontrolu trošenja javnih sredstava prihvatili su amandman.
Odbor za ustavna pitanja i zakonodavstvo smatra da je amandman u skladu sa Ustavom i pravnim sistemom Republike Srbije.
Konstatujem da je ovaj amandman postao sastavni deo Predloga zakona.
Da li neko želi reč? (Ne.)
Na član 14. amandman je podneo narodni poslanik Filip Stojanović.
Da li neko želi reč? (Da.)
Reč ima narodni poslanik Filip Stojanović.
Izvolite.