Otvoreni Parlament | Sedma sednica Drugog redovnog zasedanja , 2019-12-03.

Slušamo danas i malo je teško verovati, hvalite se da ste smanjili neke takse, kao da mislite da narod ne zna kolike realno takse plaća. Jeste li možda smanjili takse na overe potpisa? Jeste li možda smanjili takse na overe prepisa, na overe kopija? Ne. To ste sve prepustili notarima i notari deru kožu sa leđa preko tih taksi, koje su najčešće.

Ovo što ste negde kao malo smanjili takse, to se tako reći i ne primećuje, jer u suštini niste ovde menjali tarifne brojeve u smislu menjanja iznosa taksi, već ste nešto menjali onako jezički, preformulisali ponešto itd, pa tako je i kada je u pitanju, recimo, ovaj tarifni broj 98. gde se govori o visini taksi za izvoz oružja i onda zaista ovde, kada se ceo ovaj tarifni broj vidi, mogu da se primete neke stvari koje su možda bile propuštene u toku nekog prethodnog perioda kada je iznikla ta afera u „Krušiku“ koja još uvek nema svoj epilog, a bilo bi dobro da ima, bilo bi dobro zbog države Srbije, da ne kažem, i zbog vas iz trenutne i aktuelne vlasti.

Tarifni broj 67, između ostalog, govori i o administrativnim taksama za rešenja po zahtevu za utvrđivanje ispunjenosti veterinarsko-sanitarnih uslova u objektima za uzgoj i držanje životinja, klanja životinja itd.

Koliko vi ovo loše radite? Znate, za ovo rešenje se plaća taksa od 4.220 dinara i verujte to nije mnogo. To nije mnogo pod uslovom da vaše inspekcije rade svoje posao, ali ne rade i zato se dešavaju ove strašne stvari, zato se dešava da u novinama osvane na naslovnoj strani da je uništeno desetine hiljada tona mesa, druge hrane, zato se dešava da se u prodavnicama prodaju proizvodi na ivici isteka roka trajanja ili sa istekom roka trajanja. Vi se hvalite da je inspekcija uništila 20 ili 30 tona mesa. Postavlja se pitanje, logično, koje zabrinjava ovaj narod – koliko je takvog mesa pre nego što je otkriveno prodato i koliko je takvog mesa završilo u obrocima našeg naroda?

Dakle, ne radite ni jedan posao ozbiljno. Možete vi da pričate kolikog god hoćete, površni ste. Vi samo pričate svoju mantru, kako se ono kod nas u narodu kaže – ko o čemu baba o uštipcima. Vi samo - izgradili ste auto-puteve, koridore. Jeste, to vam niko ne osporava, ali mnogo toga je životno, dnevno-životno važno ovom narodu i mnogo toga vi niste uradili. To je taj problem o kojem mi želimo uporno da govorimo sa ovog mesta, želimo i vas da uključimo u jednu ravnopravnu raspravu, ali zaista na te teme, a ne sad ne znam koliko da se šire teme.

Mi smo danas imali u poseti prijatelja Srbije, prijatelja srpskog naroda. Trebao bi svako normalan u Srbiji da bude ponosan što je takav jedan čovek došao da se obrati Narodnoj skupštini.

Mi srpski radikali smo zaista dodatno ponosni što je gospodin Lukašenko čak malo izašao iz protokola da se ovde pozdravi, izgrli sa našim predsednikom dr Šešeljem zato što su oni stari prijatelji. Nisu oni prijatelji koji su se sreli negde na margini nekog sastanka, već iskreni stari prijatelji, splet okolnosti je bio takav, pa se nisu dugo videli.

Vi ste sa ove strane govorili da se pojavljuju neki tvitovi od ovih moralnih gromada, ove Jerkov i Sande Rašković Ivić. Sanda Rašković je pre neki dan već napisala da nju slučajno, ne daj bože, neko pita ona bi zabranila Lukašenku, kao diktatoru, da dođe u Srbiju. Ova Jerkov kaže – Lukašenko, diktator, izljubio se sa ratnim zločincem Vojislavom Šešeljem. One su neznalice. One su agenti u ovoj državi. Ne znam kome to više nije jasno. Sad, kada bih rekla ono naše uobičajeno da su one ustaške profuknjače, neko bi mi zamerio – ju, šta sam rekla ženama. Ne, one su gmazovi najobičniji.

U politici se ne možemo deliti na žene i muškarce, nego se samo možemo deliti na patriote i na one koji ne vole svoju državu. To su i upravo odnosom prema gospodinu Lukašenku i Belorusiji pokazale i ta Sanda Rašković i ta Aleksandra Jerkov.