Slušamo danas i malo je teško verovati, hvalite se da ste smanjili neke takse, kao da mislite da narod ne zna kolike realno takse plaća. Jeste li možda smanjili takse na overe potpisa? Jeste li možda smanjili takse na overe prepisa, na overe kopija? Ne. To ste sve prepustili notarima i notari deru kožu sa leđa preko tih taksi, koje su najčešće.

Ovo što ste negde kao malo smanjili takse, to se tako reći i ne primećuje, jer u suštini niste ovde menjali tarifne brojeve u smislu menjanja iznosa taksi, već ste nešto menjali onako jezički, preformulisali ponešto itd, pa tako je i kada je u pitanju, recimo, ovaj tarifni broj 98. gde se govori o visini taksi za izvoz oružja i onda zaista ovde, kada se ceo ovaj tarifni broj vidi, mogu da se primete neke stvari koje su možda bile propuštene u toku nekog prethodnog perioda kada je iznikla ta afera u „Krušiku“ koja još uvek nema svoj epilog, a bilo bi dobro da ima, bilo bi dobro zbog države Srbije, da ne kažem, i zbog vas iz trenutne i aktuelne vlasti.

Tarifni broj 67, između ostalog, govori i o administrativnim taksama za rešenja po zahtevu za utvrđivanje ispunjenosti veterinarsko-sanitarnih uslova u objektima za uzgoj i držanje životinja, klanja životinja itd.

Koliko vi ovo loše radite? Znate, za ovo rešenje se plaća taksa od 4.220 dinara i verujte to nije mnogo. To nije mnogo pod uslovom da vaše inspekcije rade svoje posao, ali ne rade i zato se dešavaju ove strašne stvari, zato se dešava da u novinama osvane na naslovnoj strani da je uništeno desetine hiljada tona mesa, druge hrane, zato se dešava da se u prodavnicama prodaju proizvodi na ivici isteka roka trajanja ili sa istekom roka trajanja. Vi se hvalite da je inspekcija uništila 20 ili 30 tona mesa. Postavlja se pitanje, logično, koje zabrinjava ovaj narod – koliko je takvog mesa pre nego što je otkriveno prodato i koliko je takvog mesa završilo u obrocima našeg naroda?

Dakle, ne radite ni jedan posao ozbiljno. Možete vi da pričate kolikog god hoćete, površni ste. Vi samo pričate svoju mantru, kako se ono kod nas u narodu kaže – ko o čemu baba o uštipcima. Vi samo - izgradili ste auto-puteve, koridore. Jeste, to vam niko ne osporava, ali mnogo toga je životno, dnevno-životno važno ovom narodu i mnogo toga vi niste uradili. To je taj problem o kojem mi želimo uporno da govorimo sa ovog mesta, želimo i vas da uključimo u jednu ravnopravnu raspravu, ali zaista na te teme, a ne sad ne znam koliko da se šire teme.

Mi smo danas imali u poseti prijatelja Srbije, prijatelja srpskog naroda. Trebao bi svako normalan u Srbiji da bude ponosan što je takav jedan čovek došao da se obrati Narodnoj skupštini.

Mi srpski radikali smo zaista dodatno ponosni što je gospodin Lukašenko čak malo izašao iz protokola da se ovde pozdravi, izgrli sa našim predsednikom dr Šešeljem zato što su oni stari prijatelji. Nisu oni prijatelji koji su se sreli negde na margini nekog sastanka, već iskreni stari prijatelji, splet okolnosti je bio takav, pa se nisu dugo videli.

Vi ste sa ove strane govorili da se pojavljuju neki tvitovi od ovih moralnih gromada, ove Jerkov i Sande Rašković Ivić. Sanda Rašković je pre neki dan već napisala da nju slučajno, ne daj bože, neko pita ona bi zabranila Lukašenku, kao diktatoru, da dođe u Srbiju. Ova Jerkov kaže – Lukašenko, diktator, izljubio se sa ratnim zločincem Vojislavom Šešeljem. One su neznalice. One su agenti u ovoj državi. Ne znam kome to više nije jasno. Sad, kada bih rekla ono naše uobičajeno da su one ustaške profuknjače, neko bi mi zamerio – ju, šta sam rekla ženama. Ne, one su gmazovi najobičniji.

U politici se ne možemo deliti na žene i muškarce, nego se samo možemo deliti na patriote i na one koji ne vole svoju državu. To su i upravo odnosom prema gospodinu Lukašenku i Belorusiji pokazale i ta Sanda Rašković i ta Aleksandra Jerkov.

Zahvaljujem.
Na član 30. amandman je podneo narodni poslanik Dubravko Bojić.
Da li neko želi reč?
Reč ima narodni poslanik Dubravko Bojić. Izvolite.

Hvala, gospodine potpredsedniče.

Dame i gospodo narodni poslanici, na Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o republičkim administrativnim taksama podneo sam amandman na član 30. koji se odnosi na visine takse za rešenja po zahtevu za određivanje karantina za uvezene životinje, jaja za priplod i reproduktivni materijal u iznosu od 3.220 dinara, kao i izmenu, odnosno dopunu rešenja u određivanju karantina za navedene kategorije u iznosu od 500 dinara. Ostaje, međutim, nejasno zašto se takse povećavaju i tamo gde nije povećana složenost poslova, pa samim tim i troškova.

Uzgred navodim primer kako nas država tera na poštovanje rokova za zamenu dokumenata, ličnih karata, pasoša, vozačkih i saobraćajnih dozvola. Podsećam da se tu ništa nije menjalo, osim roka koji je propisala sama država.

Sve u svemu pitanje republičkih administrativnih taksi posmatran u širem kontekstu bi trebalo ozbiljnije proučiti, jer propisanim postupcima izazivaju pozitivne ili manje pozitivne efekte i kod građana, ali i u poreskoj politici. Ponekad su one blage, a ponekad njihova krajnost. Pitanje za zakonodavca je pronaći pravu meru.

Poznato je da se takse mogu uvesti samo zakonom. Međutim, ostaje nejasno zašto. Na drugoj strani obrazloženja ste naveli da je pravi osnov sadržan u tri nekadašnja pravilnika. Očigledno je u pitanju ostatak stare svesti, taksomanije, gde su takse uvođene i ukidane i podzakonskim aktima. Hvala.

Zahvaljujem.
Na član 33. amandman je podnela narodni poslanik Aleksandra Belačić.
Da li neko želi reč? (Ne.)
Na član 35. amandman je podnela narodni poslanik Ljiljana Mihajlović.
Da li neko želi reč? (Ne.)
Na član 36. amandman je podneo narodni poslanik Marijan Rističević.
Da li neko želi reč?
Reč ima narodni poslanik Marijan Rističević. Izvolite.

Dame i gospodo narodni poslanici, radi se o oružju, o taksama. Čisto zbog političkih protivnika, da znaju da se to ne radi na način na koji to opisuje Gajtandžijeva, kako se zove bugarska novinarka, osovina Gajtandžijeva – Marinika. Dakle, ne radi se to tako, kao što one govore. To što su one radile je donelo bugarskoj namenskoj industriji poslove od 80 miliona evra. To je gospodin Orlić govorio, a „Krušik“ i naša namenska industrija je dobila 80 miliona evra manje. Dakle, taj posao nismo sklopili, a nismo ga sklopili zato što su Bugari imali saveznike, a sada u štampi piše da vlasnici određenih namenskih poslova u Bugarskoj su usko povezani sa kupcem „Dajrekt medije“ Dragana Đilasa. Znači, poslovni partner Dragana Đilasa je ujedno i partner onih koji su profitirali na nevolji naše namenske industrije koju je prouzrokovala gospođa Marinika i Gajtandžijeva, čini mi se da se tako zove bugarska novinarka, možda nisam dobro izgovorio. Ako sam to pogrešio, izvinjavam se i Mariniki i bugarskoj novinarki. Dakle, mislim da je to samo nastavak rada, jer svi misle da namenska industrija samo proizvodi oružje, municiju za strane zemlje.

Namenska industrija radi za našu vojnu tehniku, za našu vojsku i ukoliko uništavate namensku industriju vi uništavate i vojnu moć ove države. Mislim da je to njihov cilj. Ono što su počeli 2000. godine žele da nastave.

Dakle, ostavili su jedan pokvareni MIG bez akumulatora i to je ono što su ostavili. Sada su protiv aviona 14, dakle, cele eskadrile, MIG-ova 29, generacije četiri plus. Oni su i protiv ovih helikoptera koje zapadnjaci zovu „vatrene kočije“.

Dakle, oni su protiv vojne moći države Srbije. Oni su navikli, Boris Tadić, Vuk Jeremić, koji je dopustio da ih gotovo u centru Beograda ubiju dva vojnika, još da ih okrive da su izvršili samoubistvo, što je ona istraga 3D u potpunosti opovrgla. Dakle, radi se o ubistvu vojnika koje su prikrili u najvišem državnom vrhu.

To su ljudi koji optužuju našu namensku industriju da ne znam šta je uradila, da je neko izvozio oružje itd, a oružje se i proizvodi i izvozi. Naš cilj je da više izvezemo, nego što uvezemo, da imamo pozitivne bilanse iz svih oblasti.

Ovde se govori o taksama šta sve treba. Dakle, treba vam: Upis u Registar lica i taksa 19.080 dinara, za Dozvolu za obavljanje spoljne trgovine 12,720, pa idete sledeći papir, Međunarodni uvozni sertifikat, pa imate izdatu Dozvolu za obavljanje spoljne trgovine, pa imate izmene i dopune Rešenja za upis u Registar lica, pa imate o identifikaciji robe, pa imate o potrebi kontrole spoljne trgovine za fizičko lice, za dozvolu za obavljanje spoljne trgovine kontrolisanom robom naoružanje vojna oprema, pa onda imate Izvod iz Registra lica ovlašćenog za obavljanje poslova spoljne trgovine u oblasti naoružanja i vojne opreme, Potvrda o upisu u Registar lica ovlašćenih za obavljanje poslova spoljne trgovine u oblasti naoružanja 5,000 dinara, evo rekao sam i neke cene, za Rešenje o saglasnosti za izvoz tehnologije, za rešenje o opozivu tajnosti podataka iz dozvole, znači za Rešenje o opozivu tajnosti podataka, to onaj lažni uzbunjivač itd. špijun, koga žele da pretvore u uzbunjivača itd.

Ukupno je ovde potrebno dva, četiri, šest, osam, deset, dvanaest, četrnaest… Jedno 16 raznih dozvola, rešenja itd. da bi se neko bavio izvozom naoružanja i opreme.

Čisto da kažem da ovi koji su nam od vojske napravili umesto dobro naoružanu, dobro razoružanu vojsku i umesto vojno neutralne zemlje i vojske napravili vojno neutralisanu, čisto da gledaoci znaju da nije tačno ono što tvrde Gajtandžijeva i Marinika, da je to apsolutna laž. Hvala.

Zahvaljujem kolega Rističeviću.
Po amandmanu reč ima narodni poslanik Vladimir Orlić.
(Vladimir Orlić: Replika.)
Repliku ste želeli?
Izvolite.

Pravo na repliku. Mislim da će biti dovoljna ta dva minuta.

Pošto ste, gospodine Rističeviću, već pomenuli taj slučaj i ta pitanja, evo malo zvaničnih podataka. Mislim da je to možda najbolji pokazatelj kako stoje stvari kada neko kaže, a ovi Đilasovi lažovi to često pričaju, kako danas, zamislite, neko hoće da uništi „Krušik“, da neko od nas hoće da upropasti namensku idustriju.

Samo da vidite zvanične podatke, što se kaže, današnje, a da vidite kakvi su bili njihove tamo do 2013. godine, 2014. godine dok su oni rukovodili tim preduzećem i tim sistemom, pa da se vidi ko šta hoće da navodno uništi.

Ukupni prihodi 2018. godine u odnosu na njihovo vreme 2013. godine, 2014. godine 603% veći. Znači, 11 milijardi 385 miliona u odnosu na milijardu i 200 i narednu godinu su imali malo bolju, ali to je tačno šest puta manje nego 2018. godina. Znači, toliko neko upropašćuje danas.

Rezultat pre oporezivanja, njihova 2013. godina, koliko ja vidim, minus 994 miliona, 2014. godina minus 263 miliona. Godine 2017. rezultat na kraju godine skoro cela milijarda. Godina 2018. rezultat na kraju godine je preko 500 miliona. Znači, uporedite sada one njihove minuse i ove rezultate pa da vidimo ko šta hoće da uništi.

Ostvaren iznos u dolarima, opet 630% bolji i veći 2018. godine u odnosu na 2014. godinu. Šta još ima? Broj zaposlenih, 2018. godine 3.230 ljudi radi, a 2013. godine i 2014. godine, nije neka razlika, 1.260 i 1.270. Znači, više nego duplo je zaposleno ljudi, a sa kojom platom? Znači da ne pričamo koliko je kasnila onda, a onda je bila 37 hiljada i nešto dinara, a danas preko 51 hiljade dinara. I onda neko na ove stvari kaže – mi hoćemo nešto da upropastimo, mi hoćemo odnekud nešto da uzmemo.

Tada, u to njihovo sjajno vreme, 222 miliona je moglo da se uplati u budžet, a danas se uplaćuje milijardu i po. Oni gurnuli u blokadu milijardu i po, a danas pričaju o tome zašto je račun u blokadi. Pogledajte kakav je to odnos notornih lažova, besomučnih lažova, patoloških lažova prema svemu čega se dotaknu kao teme.

(Predsedavajući: Zahvaljujem.)

Vidite samo na osnovu ovih rezultata.

Poslednja rečenica. Ovo je jedno preduzeće samo. Pogledajte celu namensku. Onda nije mogla da sanja da izvozi ukupno cela industrija preko 140 miliona. Nije to bilo ne znam kada. To je bilo samo deset godina unazad. Mi smo prošle godine izvezli 800 miliona. Ove godine blizu milijardu.

Gospodine Rističeviću, kada neko to gleda sa strane i kaže – mogao bi bar tih 80 miliona, koje ste vi pomenuli, da ukradem tim Srbima, onda je meni potpuno jasno koga će prvo da nađe da mu bude na usluzi, te Đilase, te Marinike i ostale njihove Boškiće.

Zahvaljujem.
Kolega Rističeviću, želite repliku?
Izvolite.

Neću dugo, gospodine Orliću.

Drago mi je što ste podrobno potvrdili sve ono što sam ja sumnjao. Samo pitam Zagorku Dolovac – šta se čeka i zašto se ne preduzmu mere iz nadležnosti tužilaštva, ako ne može protiv Gajtandžijeve, odnosno protiv Marinike? Hvala.

Zahvaljujem kolega Rističeviću.

Na član 39. amandman je podneo narodni poslanik Miljan Damjanović.

Da li neko želi reč? (Ne.)

Na član 40. amandman je podneo narodni poslanik Aleksandar Šešelj.

Da li neko želi reč? (Ne.)

Na član 42. amandman je podnela narodni poslanik Nataša Sp. Jovanović.

Da li neko želi reč?

Izvolite koleginice Jovanović.