Moram da ispravim, nije reč o propagandi, ni pozitivnoj ni negativnoj, reč je o činjenicama. Dakle, mi pričamo o rastu. Kad kažemo da je rast od plus 4,4% zabeležen na godišnjem nivou, dakle nije to neki kvartal, nego na godišnjem nivou prethodne godine, to je realan rezultat, rezultat koji dolaze od strane međunarodnih faktora koji sve to mere, beleže i objavljuju te rang liste.

To jeste bio jedan od top deset rezultata kada je reč o rastu za prethodnu godinu. Ako pričamo o ovoj, pogledajte šta se očekuje sada. Dobićemo mi konačnu vrednost, pa ćemo da je uporedimo sa onim što je bilo prikazano na početku godine kao očekivano, ali u ovom trenutku se očekuje da to najavljeno na početku godine bude premašeno.

Pričalo se tada o rastu za ovu godinu od 3,5% i sećate se, kao i svake godine, ali bukvalno svake godine, reakcije na to su bile - nema šanse da bude tako, nema šanse da bude toliko, neće biti ni tri, kao što su nam govorili i za prethodnu godinu - neće biti koliko vi projektujete ili očekujete i za godinu pre nje, i za onu onamo, kao što nam svaki put kažu - nema šanse da bude budžet na karaju godine kao što ste planirali, pa da završite sa tim deficitom, nego će da bude veći.

Mi, evo, tri godine uzastopno, četvrta je ovo, obezbeđujemo suficit u budžetu i rast. Prošle godine bude plus 4,4, a ove godine, realno je, biće veći nego što je bilo najavljeno.

To su stvari koje nemaju nikakve veze sa propagandom. To su stvari koje se tiču postignutog rezultata. Ne moramo, slažem se tu, da im imena pominjemo nikada nikome od njih, ni ovom Đilasu, ni Jeremiću, ni Bošku.

Nikome od njih ne moramo ime da pomenemo, ali oni kada bi hteli da se takmiče sa ovim našim rastom od 4,4 ili blizu četiri, koliko će biti sada, oni bi morali da imaju isti takav ili bolji, da ga stave naspram našeg rezultata i da kažu – evo, vidite, šta mi umemo.

Znate šta jedino imaju da stave? Minus 3,1. To je bio njihov rekord u to njihovo fenomenalno vreme. Naravno, ako hoće nešto da stave pored toga, nemaju šta drugo do 619 miliona na računima Đilasovih firmi. Eto, i da ne znate o kome je reč i da mu ime nisam rekao, da ste čuli 619 miliona, znali biste o kome se radi. To je ono što je njih zanimalo sve vreme, a za ostalo, i to je četvrta stvar sa kojom ću da se složim, to ste dobro rekli – šta ih boli briga.

Pravo na repliku, narodni poslanika Milorad Mirčić.

Najbolji primer i na neki način služi za opomenu i za nauk svima nama je ovo što se dešava sa jednom od političkih partija koja je u kontinuitetu dugi niz godina bila neprikosnovena kada je u pitanju vlast i na republičkom i na pokrajinskom i na lokalnom nivou, a zvala se, i to kažem precizno, Demokratska stranka.

Poštovani kolega, samo da vam ispričam jedan istinit događaj koji može da služi za nauk. Boris Tadić je za vreme svog mandata predsednika Srbije često išao u Italiju, ne iz razloga da doprinese nešto što bi bilo dobro i korisno za Srbiju, nego zato što je imao švalerku u Italiji. Ona je bila visoko pozicionirani diplomata u okviru diplomatije Srbije.

(Predsedavajući: Kolega Mirčiću.)

Istinit je događaj. Samo kao primer navodim.

Gledajte, desilo se nešto što je Berluskoni, predsednik Italije, iskoristio. Pošto je Boris Tadić patio od tih kompleksa da ga zovu lepotan, da ima spoljni izgled, nije bitno kakav je sadržaj, Berluskoni je znao za to i videli ste, ima ta slika i dan danas, može da se pogleda, kada Berluskoni predsednika Srbije oslovljava sa mister Kluni.

Tadić je mislio da je to zbog lepote. Ne, nego je švalerka njegova bila plavuša, kao što je Klunijeva devojka isto plavuša. Dao mu je jasno do znanja da ne ceni ni njegovo znanje, ni to što je on predsednik države, nego da zna da podređuje sve nekim sitnim ličnim interesima, nekim strastima. To su strasti.

Sećate se kada je ministra odbrane, onog visokog Šutanovca, koji obučavan u CIA kampovima, uzeo za ruku i vodio ga onako kao malu bebu i stavlja ga gde on želi. To su poniženja. To vam govori da uvek morate voditi računa kada ste na vlasti kako i na koji način se ponašate i šta dobro donosite Srbiji.

Zahvaljujem, kolega Mirčiću.
Pravo na repliku, narodni poslanik Vladimir Orlić.

Dobro, o ovim stvarima koje ste upravo pomenuli zaista nemam saznanja i zato ne mogu ni da ih komentarišem uopšte. Ali, oko jedne stvari ćemo da se složimo. Mislim da ćemo da se složimo da ništa slično sigurno niste čuli ni videli na račun ljudi koji predstavljaju Srbiju danas i to je jedan od dobrih pokazatelja koliko su razlike velike i značajne.

Ne mora uopšte ništa da se tiče ljudi imenom i prezimenom i ličnog odnosa među njima, da se držimo, recimo, smanjenja taksi, da se držimo povećanja plata, da se držimo tehnike koju danas nabavljamo, a nekada smo je samo uništavali i to da, u pravu ste, radili su to baš ovi ljudi koje ste imenovali. Za detalje iz njihovog privatnog života zaista ne znam, ali da su uništavali tehniku to znaju svi. To je činjenica.

Da uzmemo samo to da danas imamo i puteve i pruge i mostove koje u njihovo vreme da zamislimo nismo mogli, jer mislim da su to više nego dovoljne stvari da se svako u ovoj zemlji opredeli. Na kraju, vidi se po tome sa čim ste ušli u određenu priču, sa čim iz te priče na kraju izlazite.

Kaže Aleksandar Vučić kad god počnu sa svojim lažima na tu temu – slobodno pogledajte imovinu moju, moje porodice, uže, šire i videćete da ništa nismo imali više u bilo kom trenutku nakon 2012. ili 2014. godine, kako god hoćete, u odnosu na ono što smo imali pre nego što sam ja stupio, dobio priliku da se o Srbiji staram. Ništa više, samo manje.

Uporedite to sa samo jednim slučajem, sa onim čuvenim Tadićevim predsednikom kancelarije. Misli na Dragana Đilasa, naravno. Čovek je imao, po sopstvenom priznanju, kada je stupao na političku scenu, kada je postajao sve i svja u toj Demokratskoj stranci koju ste pomenuli, ali na žalost građana ove zemlje i u Srbiji,74.000 evra potencijalno zarađenih, maksimalno zarađenih od svojih biznisa u Češkoj. Dakle, to je mogao da ima i samo manje od toga, ništa više.

Da li znate sa čim je završavao karijeru kada su ga ljudi oterali sa poslednje pozicije, a to je bilo mesto gradonačelnika Beograda? Od strane nadležnih službi sa zabeleženim prilivom 619 miliona evra na račune njegove četiri firme, a ličnim bogatstvom koje je opet taj Đilas sam prijavio, tešim 25 miliona evra u nekretninama samo, nije rekao ništa o tome šta ima na računu, šta drži ispod jastuka, šta iza slike u kući. Samo ono što je prijavio bilo je 25 miliona evra u nekretninama isključivo. Mislim da je to više nego jasno svakome da zaključi na koji način se neko odnosio prema državi, prema sistemu o kom se starao, a na koji način o sebi i svom ćefu i svom džepu.

Zahvaljujem.
Nastavljamo dalje.
Na član 6. amandman je podneo narodni poslanik Nemanja Šarović.
Da li neko želi reč? (Ne.)
Na član 8. amandman je podneo narodni poslanik Nikola Savić.
Da li neko želi reč? (Da.)
Kolega Saviću, izvolite.

Dame i gospodo narodni poslanici, podneo sam amandman na član 8. Zakona o republičkim administrativnim taksama i podsetiću vas da se ovaj član odnosi na odobrenje za unošenje, odnosno iznošenje oružja i municije iz Republike Srbije.

Tu ništa nije sporno da se ove radnje oporezuju republičkim administrativnim taksama. Međutim, SRS smatra da ove takse koje su propisane u zakonu da su visoke i zato sam svojim amandmanom tražio njihovo smanjivanje.

Ono što je dobro u ovom članu zakona što sam primetio i moram da pohvalim, da se ove takse ne odnose na ono oružje i municiju koja služi za streljački savez, streljačka udruženja, streljačke klubove, a to je pogotovo dodatni razlog koji ja želim ovde sada da istaknem da su naši sportisti, naši strelci jedni od najuspešnijih sportista Srbije, ako ne i najuspešniji. Sa svih velikih svetskih takmičenja, olimpijada, svetskih i evropskih prvenstava se vraćaju sa medaljama, tako da je to jedna dobra stvar.

Međutim, kada je oružje u pitanju, uvek moramo biti oprezni. Bez obzira da li se radi o trofejnom, streljačkom ili nekom drugom oružju, a to najbolje pokazuje i ova afera „Krušik“ o kojoj je bilo mnogo reči u poslednje vreme u javnosti. Naravno, to nije predmet ovog zakona i ja neću šire o tome da govorim. Kažem, bez obzira na sve ovo, mora da se vodi računa o svemu onome kada je oružje u pitanju i municija, jer su to i te kako osetljive stvari.

Zahvaljujem.
Reč ima narodni poslanik Dragana Barišić.
Izvolite, koleginice.

Zahvaljujem.

Uvaženi predsedavajući, poštovani ministre sa saradnicima, poštovane koleginice i kolege, poštovani građani Srbije, ja bih se složila sa stavom Vlade što se tiče ovog amandmana, da se odbije, jer smo o Predlogu zakona dosta čuli i složili se da je zaista u redu i da je u svrhu boljitka svih naših građana.

Ono što bih ovom prilikom želela da dodam i da se osvrnem jesu neki tvitovi koje su objavili Bastać Marko i Borko Stefanović tokom prethodnih par sati.

Naime, Bastać Marko je rekao da nisu to spontano okupljeni građani koji protestvuju protiv opozicije. Te građane organizuje danas narodna poslanica iz Kruševca. Ona crta metu Draganu Đilasu.

Borko Stefanović kaže: „A u međuvremenu narodna poslanica SNS, iz Kruševca, organizuje crtanje mete na čelo Draganu Đilasu, lekarka, političarka, poslanica“. Tu je moja slika i meta gde piše: „Đilase, ne ubijaj Srbiju“, a u centru mete piše: „I ja sam Vučić“.

E pa gospoda koja mene prozivaju, ja mogu slobodno da im kažem da u centru mete piše „I ja sam Vučić“ i ja stojim iza toga, i ja sam Vučić i slobodno mogu da nacrtaju metu i meni i svim onim Kruševljanima, a njih je sinoć na gradskoj šetnji gde su se spontano okupili bilo preko šest hiljada. I ja sam ponosna na to, što je šest hiljada, preko šest hiljada Kruševljana pokazalo, jasno reklo „ne“ politici Dragana Đilasa i svih onih koji bojkotuju rad ove Skupštine. Jasno je reklo da ne žele politiku fašizma koju oni promovišu, a jasno je osudilo naslovnice NIN-a i „Danas“, gde se crta meta legitimno izabranom predsedniku Republike, gospodinu Vučiću.

Slobodno mogu da im kažem i ja sam Vučić i svi oni Kruševljani i svi oni pristojni građani Srbije. Jasno su građani pokazali to da jednostavno ovi koji pišu ovakve, ne znam sad da li da ih nazovem, ne znam da li su pristalice SZS-a ili su hejteri, uglavnom pišu ovakve komentare i statuse, ismevaju sve one ljude koji su spontano izašli sinoć na ulicu, prošetali se. Nisu koristili vuvuzuele, ozvučenja, kao što je njih dvadesetak dok se šetalo pre par meseci ulicama Kruševca, više smetalo ljudima koji žele da prođu tu i da prošetaju sa decom nego što su nešto uradili. Videli su da nemaju podršku i sada im smetaju što šest hiljada Kruševljana izašlo na ulicu da da podršku politici koju vodi predsednik Republike, politici napretka, prosperiteta države Srbije.

Jedini način da ova gospoda koja prozivaju i mene i moje kolege, da pokažu da ta većinska Srbija, koja jasno kaže „ne fašizmu“, a „da miru i prosperitetu i napretku“, jeste to da ako grešimo, da ta gospoda izađu sa programom, planom, strategijom na izbore i da pokaže koliko vredi. U stvari, građani će pokazati to, ali ne, oni nikako da izađu iz svojih mišijih rupa gde su se zavukli, jer plan očito nemaju, strategiju i program nikako.

Ono što još mogu da kažem da su oni pokazali koliko vrede u 12 godina koliko su vladali. Većina njih je bilo ili na funkcionerskim mestima ili su bili članovi te partije i pokazali su koliko vole i moj Kruševac, ponosno mogu da kažem moj Kruševac, ali i Srbiju.

Pokazali su i uništili Srbiju, doveli je do bankrota. Tako da gospodin Bastać i gospodin Borko Stefanović, neka pitaju ove njihove poslanike, koji uredno primaju platu, idu po delegacijama svuda gde im se prohte, uzimaju dnevnice, putne troškove, a na radnom mestu nisu došli više od 300 dana. Toliko, hvala.

Zahvaljujem.
Na član 9. amandman je podneo narodni poslanik Petar Jojić.
Da li neko želi reč? (Da)
Izvolite, kolega Jojiću.