Dame i gospodo narodni poslanici, u ime SRS ja sam podneo amandman na član 9. i predložio sam da ove takse treba, u svakom slučaju, dovesti na nivo koji bi trebalo da se uvede neki red u pogledu tih taksi, jer i te takse opterećuju građane, a osim toga imaju funkciju da se puni budžet.

Dame i gospodo, ono što je dobro, ovim zakonom se objedinjuju takse iz drugih propisa koje su bile predviđene ranije, tako da je to jedna pozitivna stvar.

Međutim, dame i gospodo narodni poslanici, ja postavljam pitanje vladajućoj koaliciji, kako je moguće da vladajuća koalicija ne preduzima ama baš nikakve mere da se naplati pljačkana imovina od strane građana Republike Srbije koju su pljačkali demokrate kada su bili na vlasti?

Ja bih samo podsetio jer je ovo u funkciji budžeta, SARTID je privatizovan bio prethodno, milijardu i 700 miliona je šteta. „Azotara Pančevo“ je štetovala kroz privatizaciju 2006. godine 80 miliona evra. Ta fabrika je 2006. godine prvobitno bila prodata za 13 miliona i 100 hiljada dolara da bi „Karbamid 2“, koja je bila u sastavu „Azotare“, fabrika proizvodila je amonijak i trebala je u stvari da bude puštena kao jedna od najsavremenijih u Evropi.

Međutim, tadašnji kriminalci su tu „Azotarinu“ fabriku, taj pogon „Karbamid 2“ prodali za 32 miliona evra, a njihova knjigovodstvena vrednost „100 Karbamida“ bila je 45 miliona evra, odnosno dolara. Vidite kolika je šteta.

Šteta privatizacije „Luka Beograd“ 50 miliona evra. „Galenika“ 34 miliona evra. „C market“ 29 miliona evra. „Keramika Kanjiža“ 15 miliona evra.

Izvoz šećera kod onog kriminalca koji je dobio pet šećerana od Đinđića i platio svega 29 dolara, zatim on je uvezao 10 hiljada šlepera, pa prepakovao i prodavao kao da je to šećer koji je proizveden u Srbiji.

TANJUG je štetovao privatizacijom i građani Srbije su oštećeni na ovoj firmi samo četiri i po miliona evra. Nacionalna štedionica sedam miliona evra. U sklopu te privatizacije, tih lopova DOS-ovskih, privatizovano je 2.280 preduzeća. Moje pitanje vama, gospodo iz koalicije, kada ćete vi da oduzmete imovinu od tih lopova? Šta je uradio Putin? Pozvao oligarhe i rekao – sedite ovde, uradićete to i to ili u Sibir.

E, gospodo, vreme je da se ovih 24 privatizacija, koje se milijardama evra cene, treba pokrenuti hitno postupak preko organa gonjenja, a to je dužna ova vlast da uradi, bez odlaganja, a sve da se naplati sa kamatom. Ne možete vi dozvoliti da se ovolika pljačka događa, a da vlast ćuti. Dosta je bilo, trebate da preduzmete mere.

Da sam na vlasti, ja bih znao šta bih radio. Da sam i ministar privrede, znao bih šta bih predložio Vladi i šta bih predložio Narodnoj skupštini. Lopovi bi završili u zatvoru, ali bih ja do gole kože ih skinuo i oduzeo celokupnu imovinu. Ono što su eventualno oni uložili, to im dati ali bez kamate.

Zahvaljujem.

Na član 10. amandman je podneo narodni poslanik Tomislav Ljubenović.

Da li neko želi reč? (Da)

Izvolite, kolega Ljubenoviću.

Hvala, predsedavajući.

Poslanička grupa SRS podnela je ovaj amandman na Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o republičkim administrativnim taksama i predložili smo izmenu člana 10.

Članom 10. predlagač ovih izmena zakona je predložio izmenu tarifnog broja 33 koji se odnosi na izdavanje dozvole za nošenje oružja, izdavanje oružanog lista, kao i izdavanje kolekcionarske dozvole.

SRS predlaže smanjenje pojedinih iznosa administrativnih taksi i to za izdavanje dozvola za nošenje oružja umesto dosadašnjih 900 dinara, predloženo je da ubuduće bude 500 dinara. Za izdavanje kolekcionarske dozvole umesto dosadašnjih 900 dinara, predloženo je da u ovom slučaju 500 dinara bude.

Za lica koja su posedovala oružane listove ili odobrenje za držanje oružja, izdate po zakonu koji je važio do dana početka primene Zakona o oružju i municiji, predložili smo niži iznos administrativne takse koja se plaća uz zahtev za izdavanje oružanog lista, sa čipom u koji se unose podaci o registrovanom oružju sa olučenim cevima i to 1.800 dinara umesto 2.800 dinara, kako je napisao zakonodavac.

Vidimo da je predlagač ovim izmenama u obrazloženju naveo da se tarifni broj 33 menja zbog usklađenja sa zakonom o oružju i municiji i ovom prilikom vrši propisivanje, odnosno povećanje propisane takse.

Smatramo da su propisane takse u nekim slučajevima visoke, pa smo iz tih razloga podneli ovaj amandman. Prihvatanjem amandmana poslaničke grupe SRS je u interesu građana Republike Srbije, jer su iznosi koji su predloženi našim amandmanima korektniji od iznosa koji je propisao zakonodavac. Hvala.

Zahvaljujem.
Na član 11. amandman je podnela narodni poslanik Ružica Nikolić.
Da li neko želi reč?
Izvolite, koleginice.

Zahvaljujem, gospodine Arsiću.

Dame i gospodo narodni poslanici, mi smo amandmanom na Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o republičkim administrativnim taksama predložili izmenu tarifnog broja 35 i ovim tarifnim brojem propisuje se taksa za odgovarajuća akta organa kojima je izvršeno odbijanje zahteva za izdavanje odgovarajuće vize.

Mi smo predložili smanjenje taksi u okviru ovog tarifnog broja 35. I kada su administrativne takse u pitanju, SRS smatra da su neprimerene i neprihvatljive za sve građane Srbije da se takse podižu na ovaj način i ukoliko pogledamo, ako uporedimo povećanje plata i penzija, o čemu od predstavnika vladajuće većine danima slušamo hvalospeve i povećanje taksi procentualno je mnogo veće povećanje taksi.

Da li se na ovaj način kažnjavaju građani, jer sada za duplikat nekog dokumenta 30% više treba da plate? Iako se država, između ostalog, izdržava od taksi, mi smatramo da za ova povećanja nema opravdanog razloga i da je ovo povećanje takse neprihvatljivo i takođe se postavlja pitanje na koji način je predlagač zakona došao da se u zakonu odrede ovolike i ovakve administrativne takse? Zahvaljujem.

Zahvaljujem.
Na član 15. amandman je podnela narodni poslanik Vesna Nikolić Vukajlović.
Da li neko želi reč? (Ne.)
Na član 18. amandman je podneo narodni poslanik Marijan Rističević.
Da li neko želi reč?
Kolega Rističeviću, izvolite.

Dame i gospodo narodni poslanici, ovde je, čini mi se, reč o taksama za detektive, privatno obezbeđenje itd. Ja bih voleo da se pojavi konačno detektiv koji može i koji želi na ozbiljan način, a tu, pre svega, mislim na tužilaštvo i pravosuđe.

Naš narod misli da kada pobedite na izborima, da ste vi odgovorni vršeći vlast i za pravosuđe, za nepravde koje pravosuđe isporučuje, jer često pravosuđe štiti krive, a kažnjava nevine. I obično je kriva vlast za to, a pri tome, nezavisno sudstvo sastavljeno 2009. godine, po nalogu ovih nesrećnika koji sada bojkotuju Narodnu skupštinu, tužilac Zagorka Dolovac, koju je ovde Borko Stefanović kovao u zvezde, pa mu sad kao ne valja.

Ja bih voleo da se među njima pojavi neko i da se pojavljivao neko ko je mogao, recimo, da ispita plovila, ova velika plovila, ne čamac koji ima radnik na Dunavu, ne radnik koji odmara na Fruškoj Gori, već ovi koji imaju jahte i odmaraju na Maldivima, belosvetskim ostrvima, luksuznim destinacijama. Da se vidi kako to dobitnici tranzicije, recimo, Miodrag Kostić, koji je malopre, čini mi se, ovde bio pomenut, ne samo kako je kupio jahtu, znači, kroz privatizaciju, kao srećni dobitnik privatizacije kupiš šećeranu za tri evra, pa onda još napraviš šećernu aferu, nije on šećer prepakovao u inostranstvu, već nama.

Zato je cena šećera u Srbiji bila dugo 600 evra tona, zato što je preferencijalna cena u Evropi takođe bila 600 evra. Šećer je gotovo duplo bio jeftiniji u Bosni. Ali su namerno žuti držali cenu šećera da celokupnu proizvodnju koju je Srbija imala izvezu napolje, po preferencijalnoj ceni, a onda, ta cena je bila ista na našem tržištu, onda šećer od šećerne trske prepakovao nama. Ali, uhvatili su ga, jer su videli da bilansi proizvedenog i izvedenog šećera se podudaraju. I naša zemlja je platila kaznu.

Ja bih voleo da se proveri zašto tako jedan srećni dobitnik jahte registruje u stranim zemljama da ne bi platio porez, zašto izbegava na način na koji to izbegava N1 televizija? Zašto si ovde kroz privatizaciju zaradio milione i milijarde, a ne želiš ni da jahtu registruješ na sopstvenu zemlju gde si ostvario takve enormne prihode?

Šteta koju su oni naneli kroz privatizaciju kombinata i zadruga je enormna, zato što su stočni fond poklali, radnike otpustili. Naša klanička i prerađivačka prehrambena industrija radi sa 30% do 40% kapaciteta. To je drugi štetni efekat privatizacije koja je izvedena. Treći štetni efekat je pljačka poljoprivrednika, individualnih, jer su kroz kupovinu zadruga i kombinata kupili i otkupne stanice, koji ono što seljaci privatno proizvedu, a to je gro proizvodnje, kroz kontrolu, kroz vagu, kroz lagu itd, i dalje ih pljačkaju.

Dakle, postoji nekoliko negativnih efekata privatizacije, odnosno grabizacije koju su oni izveli.

Zato bih voleo da se pojave privatni detektivi i sve to kazne, ispitaju i kazne krive, a zaštite nevine. Hvala.

Zahvaljujem.
Na član 18. amandman je podneo narodni poslanik Aleksandar Šešelj.
Da li neko želi reč? (Ne.)
Na član 22. amandman je podneo narodni poslanik Filip Stojanović.
Da li neko želi reč?
Kolega Stojanoviću, izvolite.

Zahvaljujem.

Dame i gospodo narodni poslanici, poštovani ministre sa saradnicima, podneo sam amandman na član 22. Predloga zakona o izmenama i dopunama zakona o republičkim administrativnim taksama.

Ja sam svojim amandmanom tražio da se u tarifnom broju 47. izmeni stav 1, odnosno tačka 6. navedenog stava. Stav SRS je da se ove stvari moraju uraditi na drugi način. Ovo je jedan veoma važan zakon i kod njegove primene ne sme biti nikakve nedoumice, niti zloupotrebe.

Mi smo imali slučajeva da je na indirektan način dolazilo do korupcije u ovoj oblasti. Korupcija je oduvek predstavljala veliki društveni problem svih režima, tako da i ova vlast nije izuzetak u tom smislu.

Međutim, nema uspešne borbe protiv korupcije ukoliko nosioci vlasti ličnim primerom ne pokažu da su zaista spremni da se iskreno obračunaju sa korupcijom, ali kako verovati u ovo ako znamo da su mnogi nosioci visokih državnih funkcija u najmanju ruku na sumnjiv način došli do svojih akademskih zvanja? Nikada nisu razrešeni slučajevi sumnjivih diploma nekih državnih funkcionera.

Onaj ko je na sumnjiv način došao do akademskog zvanja, taj je logično podložniji korupciji od onoga ko je do tog zvanja došao na regularan način. Sve dok se ne počnu ozbiljno rešavati i ovakvi slučajevi, to će se odražavati i na iznos neplaćenih administrativnih taksi. Zahvaljujem.

Zahvaljujem.
Na član 27. amandman je podnela narodni poslanik Vjerica Radeta.
Da li neko želi reč?
Izvolite.