Zahvaljujem.
Na član 4. amandman je podneo narodni poslanik Aleksandar Šešelj.
Da li neko želi reč? (Ne)
Na član 5. amandman je podneo narodni poslanik Nikola Savić.
Da li neko želi reč? (Da)
Reč ima narodni poslanik Nikola Savić.
Izvolite, kolega Saviću.

Dame i gospodo narodni poslanici, podneo sam amandman na član 5. Predloga zakona o poreskom postupku i poreskoj administraciji. Mojim amandmanom sam tražio brisanje navedenog člana.

Naime, podrazumeva se da pravna lica, kao i preduzetnici, predstavljaju privredne subjekte i iz tog razloga sam smatrao da je predložena izmena, kako se to u zakonu predlaže, apsolutno nepotrebna, jer, trebalo bi da ostane onako kako jeste.

Međutim, Vlada je smatrala drugačije i u obrazloženju koji je Vlada navela za odbijanje mog amandmana stoji da se to radi iz razloga što je potrebno precizirati neke stvari. Ja apsolutno nemam ništa protiv toga, čak naprotiv, treba sve stvari precizirati, ali, ako je to već tako, ako su predlozi zakona koje piše ova Vlada tako precizni i jasni, čemu onda ovoliki broj amandmana koje pišu predstavnici, odnosno poslanici vladajuće većine? Pogledajte spisak amandmana pa ćete se sami uveriti da je to zaista tako.

Dakle, ovaj amandman koji sam predložio, mislim da bi trebalo usvojiti. Ako je u pitanju preciziranje, kao što je razlog za odbijanje amandmana, u mom prethodnom amandmanu koji sam obrazlagao na prethodni zakon, upravo sam govorio o preciziranju, međutim, Vlada nije prihvatila ni taj amandman, što govori samo po sebi da Vlada samo formalno pregleda amandmane, a nema nikakvu nameru da usvaja amandmane opozicionih stranaka, bez obzira kakva je njihova suština, da li oni doprinose ili ne doprinose poboljšanju teksta zakona.

Zahvaljujem, kolega Saviću.
Na član 6. amandman je podnela narodni poslanik Aleksandra Belačić.
Da li neko želi reč? (Ne)
Na član 7. amandman je podneo narodni poslanik Dubravko Bojić.
Da li neko želi reč? (Da)
Reč ima narodni poslanik Dubravko Bojić. Izvolite.

Hvala, gospodine Milićeviću.

Dame i gospodo narodni poslanici, na Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o poreskom postupku i poreskoj administraciji ispred SRS podneo sam amandman na član 7. ovog predloga, gde sam tražio brisanje ovog člana uz naše obrazloženje da upoznavanje sa poreskim aktom preko portala Poreske uprave ne može biti obaveza poreskog obveznika.

Dostavljanje elektronske pošte mora biti obaveza Poreske uprave i to je već regulisano u članu 36. postojećeg zakona.

Kako reče moja koleginica Vjerica Radeta, Poreska uprava i poreska politika je jedna od najneorganizovanijih službi u državi. Istina je da se ovim predlogom u nekoliko unapređuje komunikacija između poreskih obveznika. Biće, istina, manja gužva na šalterima, manje prijava, odjava, zahteva, podnesaka, a više elektronike. Znači, u svakom slučaju će se malo skratiti ovaj poreski postupak.

Ali, mi smatramo da ne može elektronika zameniti nešto što je u svesti, u navici našeg naroda, jer ne može svest da prati i elektroniku, zato što se nivo svesti i poreske kulture uveliko razlikuju.

Smatram značajnim, ali ne i dovoljnim merama, da se PIB ne može dodeliti preduzetniku koji ima dospele, ali neizmirene obaveze po osnovu javnih prihoda, kao i meru u pogledu obezbeđenja naplate poreza kroz moguću zabranu raspolaganja novčanim sredstvima.

Zahvaljujem.
Po amandmanu, reč ima narodni poslanik Milija Miletić.
Izvolite, kolega Miletiću.

Zahvaljujem, predsedavajući.

Po amandmanu, jer sam ja imao jedan amandman, a pošto sam bio zajedno sa predsednicom Skupštine Majom Gojković, sa ministrom spoljnih poslova, nisam mogao da govorim o amandmanu. Hteo bih sada nešto da kažem, što sam ja predložio, a vezano je za oslobađanje dela obaveznih poreza i doprinosa za naše poslodavce koji bi otvarali svoje firme u opštinama koje su devastirane, četvrta grupa nerazvijenosti.

U okviru tog amandmana dao sam predlog da se oslobode ti poslodavci koji otvaraju tamo radna mesta za radnike onog dela bruto iznosa, da se oslobode do 80% obaveznih poreza i doprinosa i da se veći deo tog oslobađanja vrati kroz platu radnika, da bi tamo radnici u tim našim opštinama imali veću naknadu zarade, da bi plata bila, što se kaže, primerena životu i da bi te opštine izašle iz četvrte grupe nerazvijenosti i da te opštine budu opštine u kojima može lakše i bolje da se živi.

Moj predlog je bio taj amandman. Još jednom bih se zahvalio kolegama, posebno koji će glasati za taj moj predlog amandmana, a ujedno mislim da je potreba velika svih nas ovde u Skupštini, a i u Vladi Republike Srbije, da se obezbedi jača finansijska podrška kroz takve stimulativne mere za nova radna mesta. Oslobađanje tih obaveznih poreza i doprinosa, verujte mi, ljudi, ako to ne uradimo za narednih desetak godina u tim opštinama biće vrlo mali broj ljudi, a još manji broj radnika.

Još jednom, siguran sam da će to biti uvaženo, zato što je i predsednik Srbije gospodin Vučić stavio akcenat na te stvari. Ja kao predsednik Ujedinjene seljačke stranke i čovek koji živi na jugoistoku Srbije bih voleo, i to bi voleli veliki broj ljudi koji tamo žive, koji tamo rade, da se njima obezbede bolji uslovi za život kroz ovakve olakšice i sa većim finansiranjem takvih područja.

Zahvaljujem, kolega Miletiću.
Na član 8. amandman je podneo narodni poslanik Miljan Damjanović.
Da li neko želi reč? (Ne.)
Na član 9. amandman je podneo narodni poslanik Zoran Despotović.
Da li neko želi reč?
Reč ima narodni poslanik Zoran Despotović.
Izvolite, kolega Despotoviću.

Zahvaljujem.

Dame i gospodo narodni poslanici, na Predlog zakona o izmenama i dopuna Zakona o poreskom postupku i poreskoj administraciji amandman SRS se odnosi na član 9. Predloga zakona, jer smo tražili da se briše, uz obrazloženje da zabranu raspolaganja novčanim sredstvima može ustanoviti samo nadležni sud.

Ovaj zakon je od donošenja 2002. godine do danas preživeo sijaset ispravki, doterivanja, izmena i dopuna. Postavlja se jedno logično pitanje – sa toliko izmena, koliko je ovaj zakon operativan u svojoj nameni? Pitanje je – da li stalno inoviranje ovog zakona vodi u pojednostavljenje poreskog postupka i poboljšanje elektronske komunikacije između nadležnih poreskih organa i građana Republike Srbije ili preciznije poreskih obveznika?

Postupak daljeg poboljšanja elektronske komunikacije između učesnika u poreskom postupku može se tumačiti kao neki pomak napred, ali kako će se izaći na kraj sa predlogom rešenja da se spreče poreski obveznici da skladište ili smeštaju dobra i obavljaju delatnost u prostorima i prostorijama van kontrole poreskih organa?

Rešenje ovog pitanja iz ovog Predloga zakona se ne nazire, ali vreme i praksa će pokazati svoje. Hvala.

Zahvaljujem, kolega Despotoviću.
Na član 9. amandman je podneo narodni poslanik Marijan Rističević.
Da li neko želi reč?
Reč ima narodni poslanik Marijan Rističević.
Izvolite, kolega Rističeviću.

Dame i gospodo narodni poslanici, poreski obveznik – zabrana raspolaganja novčanim sredstvima. Odredba koja bi trebala da važi za sve. Ali, recimo, da svako poljoprivredno gazdinstvo koje pređe šest, sad mi se čini osam miliona dinara, mora da ima PIB – poreski broj.

Ali, gle čuda, ja ovde držim dokument N1 televizije. Evo, ovde, vidite zaglavlje. Televizija N1, ovde se poštapaju malo i sa „Si-En-En“, vrlo je lako i vidljivo. Potpisnik ovog dokumenta je zakonski zastupnik, to je onaj savetnik onog narko bosa, Baškim Ulaja za 249.000 evra. Evo tog dokumenta ovde. Ovde je zakonski zastupnik, ujedno i savetnik Baškim Ulaja, narko bosa, koga jure UN zbog pranja para, vođa tropojske mafije.

E, sad, zamislite ovu našu, domaću mafiju. Televizija N1 nema PIB. Poljoprivredna gazdinstva imaju PIB, obućar ima PIB, potkivač ima PIB, bilo koji zanatlija, ugostitelj ima PIB, advokati imaju PIB, bilo ko, ko vrši neku uslugu ima PIB. Televizija N1 nema PIB.

Ja vas pitam - kako ćemo mi njima zabraniti raspolaganje novčanim sredstvima kad oni nemaju PIB?

Ali, gle čuda, N1 televizija nije registrovana u APR-u, nije registrovana ni kao pružalac medijskih usluga kod REM-a, što svi domaći TV kanali jesu. Oni su navodno luksemburška televizija, koja ovde reemituje program, znači, ono što prikazuje u Luksemburgu, što emituje u Luksemburgu, njihovim gledaocima, to reemituju ovde. Tako oni pričaju, mada je to laž, jer luksemburški regulator kaže da oni tamo ne emituju program. Samo su fiktivno registrovani, ali nema emitovanja programa.

Ovde navodno ima reemitovanja. Tamo ne plaćaju porez, jer ovde ostvaruju prihode, a ovde ne plaćaju porez jer nisu registrovani.

Ali, gle čuda, dole su napisali da imaju PIB. Da ne čitam broj, ne znam da li je to poverljivo ili nije, da li se sme ili ne sme, ali uglavnom, proverom smo ustanovili da to nije PIB N1 televizije, da je to PIB firme koja se zove "Adria njuz d.o.o. Beograd".

Sad vas ja pitam, oni tvrde da posluju u okviru "Adrie njuz d.o.o", sad vas ja pitam, kako jedna televizija, jedna firma, pravno lice registrovano u Luksemburgu može da posluje sa PIB-om jedne domaće firme? Za mene je to težak poreski prekršaj. Mislim da poreski organi treba da preduzmu neke mere prema ovom pravnom licu, ne zato što se meni ne sviđa njihov program, neka emituju šta god hoće, ali neka se registruju u APR-u, neka se registruju kod REM-a, nek izvade da N1 televizija ima matični broj i PIB. Ovde oni koriste svoju mejl adresu, piše lepo info N1 itd, a svi drugi podaci su firme "Adria njuz".

Dakle, to je jedna prevara koja košta milione. Zašto oni to rade? Naravno, da izbegnu poreske obaveze ovde. Ali, nije to sve. Televizija N1 radi u sklopu SBB-a i Junajted grupe. Znači, to su međusobno povezana lica. Onda ona pretplata koju plaćaju građani Republike Srbije se ispumpava tako što se televizija N1 i Nova S i Sport klubovima plaća navodno reemitovanje, koga nema.

Tako se ispumpavaju pare u Luksemburg. Tamo se ne plaća porez, jer tamo ne vrše nikakvu delatnosti samo su fiktivno registrovani, a ovde se koriste nazivom druge firme, podacima druge firme itd. Za mene je nemoguće… Da li je pravno lice „Adria njuz“? Sve i da jeste osnivač N1 televizije, moralo bi na zaglavlju televizije da bude „Adria njuz“ ili bi novonastalo pravno lice moralo da ima novi PIB. Ako firma osnuje drugu firmu, i ta druga firma mora da ima poreski broj.

Ovde N1 televizija, ne samo da ne reemituje program, ne samo da vara gledaoce, ne samo da ne plaća porez, ne samo da na divlje emituje reklame, ovde se služe falsifikatom, tuđim matičnim brojem, tuđim poreskim brojem.

Pozivam poreske organe da probaju N1 televiziji da zabrane upotrebu novčanih sredstava, prenosa itd. Nemoguće je, jer oni to nemaju. Oni se služe podacima druge firme. Ne može firma koja nije emiter da služi kao podloga za jednu stranu televiziju i tome se mora stati na put. Da li će se poreski organi upustiti u ovo zato što će ovde dići dreku o neslobodi medija itd? Ponovo ponavljam, nek N1 televizija emituje što god hoće, program kada god hoće, ali nek se registruje, nek ima poreski broj i nek plaća porez državi Srbiji. Hvala.