Zahvaljujem, kolega Šešelj.
Na član 18. amandman je podneo narodni poslanik Petar Jojić.
Da li neko želi reč? (Ne)
Na član 19. amandman je podnela Vlada.
Odbor za rad, socijalna pitanja, društvenu uključenost i smanjenje siromaštva prihvatio je amandman, a Odbor za ustavna pitanja i zakonodavstvo smatra da je amandman u skladu sa Ustavom i pravnim sistemom Republike Srbije, pa konstatujem da je ovaj amandman postao sastavni deo Predloga zakona.
Da li neko želi reč? (Ne)
Na član 19. amandman je podnela narodni poslanik Vjerica Radeta.
Da li neko želi reč? (Da)
Reč ima narodni poslanik Vjerica Radeta. Izvolite.

Zahvaljujem.

Kada je svojevremeno Nada Mesarović, kao predsednik Vrhovnog suda, čitala presudu za ubistvo Zorana Đinđića, onda joj je neposlušni jezik izgovorio istinu i rekla je - dobili smo presudu.

Bila sam ubeđena da to niko nikada neće zaseniti, dok se danas nije pojavila koleginica Ljiljana Malušić i javnosti rekla ono što je, nažalost, tužna istina - da se u Narodnoj skupštini ne donose zakoni, već da se ovde samo glasa.

Mi znamo odavno da je to tako i da je Narodna skupština u službi Vlade Republike Srbije, ali, eto, dobro je da to čujemo i od nekoga ko je poslanik vlasti.

Ovde je u jednom od prethodnih amandmana, kada je bilo reči o izjednačavanju bračne i vanbračne zajednice kada su u pitanju penzijsko-invalidsko osiguranje i naravno, to je dobro da je tako. Ali je takođe koleginica koja je polemisala pokazala da zapravo nije čitala Predlog zakona. I to stvarno jeste suštinski problem, što ovde kolege iz vlasti, i ne kaže se pozicija, kako kaže koleginica, nego postoje vlast i opozicija, a ne pozicija i opozicija, dakle, kolege iz vlasti imaju samo tu mantru - bravo Vlada, bravo Vučić, bravo ovo, bravo ono i ne mogu uopšte da uđu u jednu ozbiljnu raspravu o Predlogu zakona.

Ako su bračne i vanbračne zajednice izjednačene i ako se sudskom presudom utvrđuje pravo na izdržavanje, to je regulisao član 8, šta će vam onda član 32, koji to posebno propisuje? Ako će to raditi sud, onda ne treba da stoji ovde.

Što se tiče konkretno ovog amandmana, naš predlog je da se penzije usklađuju dva puta godišnje i to u odnosu na rast cena na malo i rast prosečne zarade u Srbiji. To je jedino realno da bi se koliko-toliko dostigao neki pristojan iznos penzija, jer ovo što je sada je nešto što je nedostojno života čoveka koji je radio 30, 40 godina.

Evo, završavam ovom rečenicom, nepromenjen stav SRS je da najniža penzija, kao i najniža plata, ne može biti manja od najniže potrošačke korpe, to je u ovom momentu 37 hiljada dinara, sve ispod toga je uvreda. Sve ispod toga je socijalna pomoć. Sve ispod toga je nesposobnost i nebriga Vlade Republike Srbije. Hvala vam.

Zahvaljujem.

Koleginice Malušić pomenuti ste tokom izlaganja koleginice Radeta i imate osnova za repliku. Izvolite.

Hvala najlepše.

Već sam rekla da je bio lapsus lingve, odnosno bila sam prekinuta. Zaista, u ovoj Skupštini prvo što pročitamo u Poslovniku piše šta mi ovde radimo i koja je funkcija, i vi to dobro znate da ja znam, zakonodavna i kontrolna. Ali, htela sam da kažem da mi ne donosimo zakone, pa ste me tamo prekinuli smehom, ne meni, nego onako, „baj d vej“, kao što su donosili žuti.

O krađi, stalno nas prozivate – pa, kako vi to njih ne hapsite? Kako mogu da ih hapsim kad su donosili zakone, a zarad sopstvenih interesa. Znači, ovaj kupio Šećeranu za dva evra, ovaj uradio ovo, ovome otpisan dug banke, ovaj ima ovo... To sam htela da kažem i vi to dobro znate.

Dajte sam malo da pričamo opet o penzijama. Naravno da je bravo za Vladu. Koliki nam je suficit u budžetu? Šezdeset i šest milijardi dinara, naravno da je bravo za Vladu. Ove godine 1.314,5 milijardi dinara, naravno da je bravo za Vladu.

Sad ćete opet da me prozovete, jer smo napravili 350 kilometra autoputeva. Radimo brze pruge, renovirali smo bolnice, škole, gradimo nove škole. Za godinu, dve dana ćemo da otvorimo i Koridor 11. Radimo sve što treba da se radi i sve što smo obećali.

Imam pravo da napravim lapsus, kao što pravite svi. Ako smo dotle došli, ja ću sad da počnem da pišem ko šta priča i svaki put kad neko nekog prozove ja ću da se javim. Hvala.

Zahvaljujem, koleginice Malušić.
Koleginice Radeta, želite repliku?
(Vjerica Radeta: Da.)
Reč ima narodna poslanica Vjerica Radeta. Pravo na repliku.
Izvolite.
(Aleksandar Šešelj: Neće jezik, nego pravo.)

Da, neće jezik nego pravo, to je stara narodna, evo, često se pokaže kao istinita.

Da li nešto piše u Poslovniku? Piše. Da li se Poslovnik poštuje? Ne poštuje se. Da li nešto piše u Ustavu? Piše. Da li se Ustav poštuje? Ne poštuje se. Evo, konkretno kad su u pitanju penzije. Ovde smo danas imali celu jednu raspravu kako treba da vidimo šta je rekao Ustavni sud.

Znate li vi šta je rekao Ustavni sud kada su u pitanju penzije, odnosno onaj zakon na osnovu koga su se četiri godine otimale penzije? Ustavni sud je rekao da neće da se izjašnjava zato što je zakon privremenog karaktera. Zamislite vi tu nenormalnost.

Zamislite da, recimo, nekoj skupštinskoj većini, daleko bilo, padne na pamet da donese zakon – sledeća tri meseca dozvoljeno ubijanje na ulici. Ustavni sud, taj naš, takav, bi rekao – nećemo ocenjivati ustavnost zato što je to zakon privremenog karaktera. Vi onda uopšte pričate o Ustavnom sudu, o ulozi Ustavnog suda. Ma, može on biti 300 puta Ustavni sud, odluka mu je neustavna. To je nešto što ne može niko…

Nije Ustavni sud Sveto pismo, nešto zacrtano što ne sme da se kritikuje. Ako ne sme da se kritikuje, onda ga stavite negde u ilegalu, kao Zagu Dolovac što ste stavili u ilegalu.

Priča koleginica o suficitu koliki je. Moram da kažem, nema trenutno ministra Siniše Malog, on bi se sigurno složio, jer je on čovek iz te materije i to zna, onaj ko se hvali suficitom ne zna šta je budžet. Niti je u budžetu dobar suficit, niti deficit. Vlada koja ne ume da napravi pravi budžet, pravi budžet ili sa deficitom ili sa suficitom, onako kako joj odgovara. Da li mislite da je to neko realno stanje, imate negde puno para, itd.? Nemojte da obmanjujete narod.

Što se tiče ovog što je kupio šećerane za tri evra, jel to onaj što je zbog tog kriminala osuđen na 12 godina robije? Nije? Nije niko osuđen. Ćutite onda.

Zahvaljujem, koleginice Radeta.

Reč ima narodni poslanik Ljiljana Malušić. Pravo na repliku.

Izvolite, koleginice.

Stoti put, znači, nismo mi donosili, žuti su doneli zakone da bi mogli da pljačkaju. Mi donosimo potpuno drugačije zakone, zato i država ide napred.

Što se tiče budžeta, unazad, od 2008, 2009. godine, da ne pričam kakvi su im bili budžeti pre, kad je bio veći? Moramo da pričamo o suficitu iz budžeta. Kako bi povećavali plate i penzije, kako bi davali poklone, kako bi gradili autoputeve, u budžetu ima živih para 730 miliona evra za Moravski koridor? Kako bi gradili brze pruge? Naravno, iz kredita. Ali, imamo i živih para, ljudi, zašto se ne bismo hvalili? Radimo dobro, ne krademo, kao što su krali žuti i ostali sa njima. Ko je bio, mene to ne zanima.

Ne mogu više da pričam o krađama, ali moram da se hvalim onim rezultatima našeg rada, Vlade Republike Srbije, predsednika. Zašto da ne? Radi čovek svaki dan, ja mislim da nikada niko nije radio kao što radi gospodin Vučić. I da je vaš predsednik Republike ja bih, verujte mi, isto tako rekla. Radi i ima rezultate rada, to je poenta i uvek ću da kažem ono što je dobro, a kritikovaću ono što nije dobro. Hvala.

Zahvaljujem, koleginice Malušić.
Reč ima narodni poslanik Vjerica Radeta. Pravo na repliku.
Izvolite.

Bravo, koleginice Malušić.

Žuti su donosili zakone da mogu da kradu, kaže koleginica. Oni su, kao i vi, samo glasali, nisu donosili, ali nije to sad važno.

Evo, tačno je, pa ko je bio protiv tih zakona, ko se borio u Narodnoj skupštini, ko je pričao šta će ti zakoni proizvesti, nego mi srpski radikali? Ali, šta se desilo u međuvremenu? Zašto te zakone niste menjali? Zašto ne donosite zakone na osnovu kojih može krivično da odgovara onaj ko je lopov? Zašto ne primenjujete zakone koji postoje?

Postoji mnogo zakona na osnovu kojih bi mnogi ljudi trebalo odavno da su na robiji, ali vi nećete to da radite zato što ih štitite. Ponovićemo milion puta – Dinkić, Labus, Vlahović, Pitić, Đelić, zaboravila sam, naravno, najmanje još ovoliko njih.

Vi iz vlasti, možda koleginica Malušić toga nije ni svesna, možda je ona suviše u nekim svojim idealima oko „Bravo Vlada“, možda ni mnogi od vas nisu, ali, zapamtite šta vam kažemo mi srpski radikali, koji odlično to znamo, vlast namerno štiti te ljude, prolongira sve to da bi uskoro nastupila zastarelost i da onda mogu da kažu, svako od tih ljudi – ne smeš da mi kažeš da sam lopov, prošlo je 20 godina i od krivičnog dela za koji sam izvršio. Može da prizna tada, tada može da izađe na televiziju i da kaže, kao Dinkić – tačno je, ja sam sa dugim cevima ušao u Narodnu banku. Kada prođe 20 godina, niko mu ne može ništa i čak ga ne sme niko nazvati kriminalcem zbog toga.

Ljudi, mora nešto da se nauči i da se pročita da bi moglo u ovoj sali da se raspravlja. Dakle, namerno radite to, vlast radi, evo, neću reći narodni poslanici… izvršna vlast radi to da sva ova krivična dela zastare zato što ste se udilovali sa tim lopovima iz bivše vlasti, neke ste uzeli u vlast, neki su vam ministri, neki državni sekretari, neki direktori javnih preduzeća, neki formalno nisu ništa od toga, ali su neformalno i te kako sa vama.