Ovaj malo pre predlog zakona i ovaj sad i ova dva naredna su zapravo identični, iste izmene su u pitanju, ali sada ljudi koji gledaju prenos, današnji prenos sednice Narodne skupštine koji će plaćati veću taksu za RTS za dva dana otprilike ćete glasati za to povećanje takse, sad misle, Bože šta ovi poslanici rade. Kako se to u Narodnoj skupštini radi, regulišu plate, donose neke zakone i tako dalje. Radi se o tome da mi ovde treba da glasamo prethodno da raspravljamo o tome da Vlada Republike Srbije nije uradila svoj posao. Da nisu doneli platne razrede i da danas samo treba da produžimo, njima da damo novi rok kada će to da urade. A kolege iz vlasti hvale biće ovo, biće ono, povećanje, privreda. Kaže ovaj kolega čije je mesto poznato po tome da mu je predsednik opštine svoje ime isklesao na česmi na groblju, kako će ovaj zakon uticati na rast privrede. Ljudi moji, to zaista, dajte pročitajte nešto pre nego… čudite se u koji je to grad. Pa, to je Leskovac. U Leskovcu je gradonačelnik svoje ime isklesao na česmi na groblju.

Dakle, radi se o tome da treba Vlada da nas sasluša. Evo, četvrti put se menja ovaj zakon neka ovo bude poslednja izmena i da stvarno 20 godina i sa primenom od januara 21. godine konačno država Srbija dobije platne razrede. Ministar Ružić, klima glavom da hoće. Ministre, pritisnite ovo dugme i kažite javno da će se to desiti. Svi pre vas su obećavali, nijedan nije ispunio. Hajde da vidimo da li ćete vi.

Reč ima narodni poslanik Snežana Paunović. Izvolite.

Zahvaljujem, predsedavajući.

Uvaženi ministre sa saradnicima, ima razloga za ovaj kritički ton koji čujemo od koleginice Radete, međutim ono što sigurno znam jeste da ministar Ružić neće biti čovek koji će površno gledati na jednu ovakvu promenu.

Tačno je da treba ustrojiti sve one nepravde koje nam se dešavaju i koje živimo, ali je takođe tačno da to nije uopšte mali posao i da je bolje produžiti rok nego doneti pogrešno rešenje. Kada to kažem, može nam se desiti, sigurna sam da će se kolege složiti sa nama, da ukoliko krajnji studiozno ne priđemo ovom problemu eventualno predvidimo neku situaciju koja bi kasnije mogla da ukaže da ni zakon koji smo doneli nije mnogo bolji od prethodnog perioda ili perioda kada zakon nismo imali.

U tom smislu, zaista bez onog subjektivnog pristupa pod okolnostima da se radi o zakonu, odnosno ministru koji dolazi iz SPS iako sa punim pravom smo ponosni na njega, jer čvrsto verujem da će novi rok koji je dat u predlogu izmene ovog zakona biti ispoštovan kada je u pitanju Ministarstvo državne uprave i lokalne samouprave i gospodina ministra Ružića. Hvala vam.

Na član 2. amandman je podneo narodni poslanik Ružica Nikolić.
Da li neko želi reč? (Ne)
Na član 2. amandman je podneo narodni poslanik Marijan Rističević.
Da li neko želi reč? (Ne)
Na član 3. amandman je podneo narodni poslanik Aleksandar Šešelj.
Da li neko želi reč? (Ne)
Pošto smo završili pretres o svim amandmanima, zaključujem pretres Predloga zakona u pojedinostima.
Pošto smo obavili pretres Predloga zakona u načelu i u pojedinostima Narodna skupština će u danu za glasanje odlučivati o Predlogu zakona u načelu i u pojedinostima, u celini.
Primili ste amandmane na Predlog zakona o izmenama Zakona o platama službenika i nameštenika u organima autonomna pokrajina i jedinice lokalne samouprave, koji su podneli narodni poslanici.
Primili ste izveštaj Odbora za ustavna pitanja i zakonodavstvo i Odbora za pravosuđe, državnu upravu i lokalnu samoupravu, kao i mišljenje Vlade o podnetim amandmanima.
Pošto je Narodna skupština obavila načelni pretres, saglasno članu 157. stavu 3. Poslovnika Narodne skupštine, otvaram pretres Predloga zakona u pojedinostima.
Na član 1. amandman je podneo narodna poslanik Vjerica Radeta.
Da li neko želi reč? (Da)
Reč ima narodna poslanica Vjerica Radeta.
Izvolite.

Želim, naravno, da ne bih ponavljala ono što sam rekla za ova prethodna dva predloga zakona i ovde se radi samo o produženju roka. Zapravo, ovi predlozi zakona su molba, valjda Vlade Republike Srbije Narodnoj skupštini da im daju još jednu godinu da završe svoj posao koji je trebalo da završe davnih dana.

Ovde moram da podsetim da je ministar Ružić u polemici sa nama kada smo u načelnoj raspravi govorili, tvrdio da postoji način obračunavanja povećanja ili smanjenja plata na osnovu učinka na radu kod službenika i nameštenika u organima autonomna pokrajina i jedinica lokalne samouprave, a onda nam sad ovde predlaže nagrađivanje službenika po osnovu ostvarenih rezultata rada, određivanje većeg koeficijenta u skladu sa ovim zakonom počeće da se primenjuje od 2022. godine, na osnovu ocena u 2020. i 2021. godini.

Dakle, na dugom štapu, ali bez osnova. Kako će, na osnovu čega će se izvršiti ocenjivanje za 2020. i 2021. godinu? Nema, ne postoje egzaktni načini, egzaktni razlozi, podaci koji mogu da se napišu tamo u neku tabelu i na osnovu njih da se kaže koju ocenu može da dobije.

Verujte, a sigurna sam da u ministarstvu dobijate ko zna koliko primedbi na ime ocenjivanja, neposredni rukovodilac je taj koji pravi haos, koji ocenjuje kako mu napamet padne, s kim se danas posvađa taj će dobiti manju ocenu, onaj s kim je u boljim odnosima, ako ode da mu donese kafu on će dobiti veću ocenu. Zaista se prave neverovatne stvari. Pa, se na osnovu toga ljudi premeštaju, pa neko ko je radio.

Na primer, u imovinskom pravnim poslovima 10, 12 godina se prebacuje, ne znam u opštu upravu i obrnuto bez ikakvog kriterijuma. Pravi se od ionako lošijih kadrova, sa tim lošim raspoređivanjem po lokalnim samoupravama pravi se zaista haos, niko ništa tamo ne zna da radi, verujte ministre, niko ništa po lokalnim samoupravama, uglavnom, čast izuzecima po negde, ali uglavnom niko ništa ne zna da radi.

Na član 2. amandman je podneo narodni poslanik Milorad Mirčić.
Da li neko želi reč? (Da.)
Reč ima narodni poslanik Milorad Mirčić.
Izvolite, kolega Mirčiću.

Nastojanje da, to je nagrađivanje bude pravično i da bude ravnomerno, ali to je u svakom slučaju i svi znamo nešto što je idealno, što bi bilo suviše idealizovano kada je u pitanju teoretsko razmatranje.

Međutim, bar približno može neka pravednost ili pravičnost da se sprovede, a to je ako bi se uveli kriterijumi koji bi bili objektivni. Objektivni su oni koji ne zavise od pojedince, ne zavisi od samovolje, u ovom slučaju ona ga ko određuje koeficijent ili ko određuje u krajnjem slučaju i ove službenike koji trebaju da budu nagrađeni za svoj rad.

Ta objektivnost se sprečava tako što uvek treba da postoji kontrola ili treba, bolje rečeno, treba da se kroz sistem napravi ta vrsta kontrole, a to je da postoje neki realni parametri. Na osnovu tih parametara može da se donese odluka o eventualnom stimulisanju i nagrađivanju, a ne kako je to ovde prepušteno na odlučivanje pojedinca, odnosno neko ko je na određenoj funkciji ili je u mogućnosti da to radi. Čim je to subjektivno, čim to zavisi od jednog čoveka otvara mnoge sumnje.

S druge strane, postiže se taj negativan efekat. Ako se nešto uradi na nepravdu ili na štetu drugog ne izaziva se onaj efekat, koji u svakom slučaju i gospodim ministar misli da bi trebalo da bude efekat objektivnosti, on bi trebao da stimuliše radnike da se trude da svojim radom doprinose da budu nagrđeni za taj svoj rad.

Mi, srpski radikali insistiramo da budu platni razredi, insistiramo da to budu parametri, da to budu upitnici koji se popunjavaju na bazi realnih činjenica tako da se i zauzimaju kriterijumi.

Ovo je sve improvizacija. To je nešto što što improvizuje i što će u krajnjem slučaju i dalje zavisiti od volje pojedinca. Čim zavisi od volje pojedinca nema ni traga od objektivnosti.

Zahvaljujem.
Na član 2. amandman je podneo narodni poslanik Marijan Rističević.
Da li neko želi reč? (Da.)
Reč ima narodni poslanik Marijan Rističević.

Dame i gospodo narodni poslanici, povika je na vuka, a lisice meso jedu. Ono što meni, generalno, smeta u javnom sektoru, koji još uvek spram realnog živi kako hoće, a realni kako mora su neujednačene plate.

Ovde se radi o pokrajini, lokalnoj samoupravi, ali da uzmemo i agencije i nezavisna regulatorna tela i tako dalje, mnogi od njih naruče kolika im plata treba, 400.000, 500.000, 300.000 i tako dalje.

Ovde se ne radi o tome, ali kažem, generalno mi smeta što obični građani misle da su narodni poslanici i ministri ljudi sa najvećim primanjima, obično misle da su narodni poslanici najveće lopuže. Vide ljudi na televiziji i oni misle da mi svi zarađujemo kao Lepa Brena, maltene i onda kažu - ne znam, restoran, koja sve jela nabrajaju, ja ih nisam ni video. U restoran ne idem tri godine. Plate, krađe… E

Evo, ja tvrdim da moje kolege mogu da ukradu Poslovnik, dve fascikle, tri hemijske, olovke i bunt papira, toliko mi imamo u poslaničkom klubu nečega što bi mogli ukrasti, ali po pitanju nameštenika javnih službenika situacija baš i nije takva.

Čisto radi građana i ja očekujem te platne razrede i ja očekujem da to bude nagrađivano prema radu, stručnoj spremi, da postoje jasni kriterijumi i tako dalje. Čisto radi građana da kažem da smo mi po platama daleko ispod agencija, raznih fiskalnih saveta i tako dalje, da mi postavljamo i biramo ljude koji po pet puta imaju veću platu od predsednika Republike Srbije, pa kad se diže povika, onda se diže malo i na pokrajinske organe, na pokrajinske poslanike, pokrajinske funkcionere, lokalne funkcionere koji račune u kafani, Lepa Brena za četiri osobe i tako dalje, nema šta nema, svaki funkcioner nekog preduzeća tipa Aleksića, jedan zaposleni, jedna sekretarica, dva vozača, dvoja kola, računi, benzinske pumpe, gorivo i tako dalje.

Mi ta prava, gledaoci da znaju, nemamo i ubuduće da malo više pažnje posvete lokalnim samoupravama, to im je najbliže, bolje da to osmotre, pokrajinama, agencijama i kad dižu glas protiv javnog sektora, da dignu malo glas i protiv njih, a ne samo protiv nas. Hvala.

Zahvaljujem.
Reč ima narodni poslanik Danijela Stojadinović. Izvolite.