Hvala vam, predsedavajući.

Pridružiću se želji nekih mojih narodnih poslanika da će uskoro javni servis moći sam da se finansira, ali do tada trebalo bi da podržimo njihovo funkcionisanje. U tom smislu ja ću glasati za ovaj predlog u danu za glasanje, jer nam daje određeno rešenje za ovo pitanje. Pored primedbi koje smo mogli da čujemo u dosadašnjim raspravama, zaista jeste apsolutno malo informacija o tome šta radimo u Narodnoj skupštini. Nekad mi se čini da na RTS-u možemo da dobijemo više informacija o tome šta se radi u nekim drugim skupštinama nekih drugih zemalja nego naše zemlje.

Želim da kažem da se sa svim slažem i u svemu onome što je rekla koleginica Aleksandra Tomić, pa se u tom smislu ne bih ponavljala. Moram da kažem i da imamo situaciju da, sa jedne strane, recimo, na RTS-u nema Skupštine ili je zastupljena u vrlo maloj minutaži, a sa druge strane imamo vrlo instruisane televizije i novinare koji otvoreno napadaju i SNS i u svojim emisijama vrlo otvoreno zastupaju opoziciju, tačnije Savez za Srbiju ili razne organizacije, kao što je „Jedan od pet miliona“. Na taj način, ja ne znam da li su oni svesni toga, upravo daju podršku pozivanju na linč njihovih političkih neistomišljenika.

Očigledno je da su danas u Srbiji neke stvari normalne koje ranije nisu bile ili ne bi trebalo da budu. To su svakodnevni pritisci na Aleksandra Vučića i na SNS. Mi tim pritiscima ne podležemo. Borimo se i borićemo se i dalje, bez obzira na to što oni crtaju mete koje stavljaju na naše grudi ili prave neke samo njima smešne karikature i fotomontaže. Zahvaljujem.

Zahvaljujem.

Na član 1. amandman, sa ispravkom, je podneo narodni poslanik Aleksandar Šešelj.

Da li neko želi reč?

Reč ima narodni poslanik Aleksandar Šešelj. Izvolite.

Dame i gospodo narodni poslanici, došli smo u takvu situaciju… Dakle, malopre smo sada govorili da je za RTS, koji plaćaju svi građani iz budžeta, Kosovo nezavisna država. U svim informativnim i drugim programima oni objavljuju mapu Srbije bez Kosova. To se na veoma obilan način iz budžeta Srbije finansira.

To sada kao argument da bude što se nekad finansiralo više, a danas je manje ne može da stoji. Zato što, ukoliko bi u Srbiji bilo stanje sređenije, valjda bismo trebali da imamo nacionalnu televiziju koja, ako se finansira iz budžeta, onda treba da ima i nadzorni ili upravni odbor koji imenuju parlamentarne političke stranke, a ne da se plaća iz budžeta, da se finansira svako ko koristi struju u Srbiju on tako i koristi javni servis i plaća RTS, a posle toga sami se biraju i nemamo nikakvog uticaja na to ko je tamo izabran u te upravne odbore i po kom principu. To prvo.

Mi smo čuli još ovde da je suština javnog servisa raznolikost i raznovrsnost programa, tj. sadržaja. Jeste raznoliko. Na RTS-u može da se vidi i Vučić i Vulin i Drecun i svi ostali, neki od istaknutijih poslanika ili funkcionere SNS. Gde su ostale političke stranke na javnom servisu i koliko one imaju vremena?

Dakle, to je jedno od osnovnih pitanja što se toga tiče, a to da mi gledamo kako su neki drugi, pa ćemo tako i mi, mislim da to, što se tiče RTS, ne stoji.

Zahvaljujem, kolega Šešelj.
Na član 2. amandmane, u istovetnom tekstu, podneli su narodni poslanik Nataša Sp. Jovanović, sa ispravkom, i zajedno narodni poslanici Tatjana Macura, Vladimir Đurić, Aleksandar Stevanović, Nemanja Radojević i Ljupka Mihajlovska.
Da li neko želi reč? (Ne.)
Na član 2. amandman je podneo narodni poslanik Marijan Rističević.
Da li neko želi reč?
Reč ima narodni poslanik Marijan Rističević. Izvolite.

Dame i gospodo narodni poslanici, vaše pravo da znate sve. To je slogan Javnog servisa RTS. Kao višestruki pretplatnik, odnosno davalac takse, četiri puta plaćam Javni servis koji me je cenzurisao, ne samo devedesetih godina, gospodo Martinoviću i Orliću, u sred Skupštine. Ja verujem da sam ovde jedini poslanik koji je više puta cenzurisan na sednicama Narodne skupštine od Javnog servisa RTS. Vaše pravo da znate sve.

Ja mogu reći da nemam ništa protiv da se to plaća, ali neću da glasam. Da glasam za žutog Bujketa i žute urednike koje je postavio Boris Tadić, ja za to neću da glasam. Mogu da plaćam četiri puta. Mogu da trpim to što me cenzurišu. Nedavno su me bili zvali u „Upitnik“. Posle 30 godina zamalo da budem uživo u jednoj informativnoj emisiji, a da nije vezana za izbore. Zamalo, ali su me ujutru zvali i rekli – znate šta, vas ćemo zvati neki drugi put. U principu, dva opozicionara, dva, koja su trebala da budu, ono njih dvojica, a ja sam, su to uslovili. Ako ja dođem, oni neće da učestvuju, pa je najlakše bilo mene otpisati.

(Đorđe Komlenski: Koji to?)

Đorđe Vukadinović je jedan od njih.

Dakle, uprkos svemu, ja ću da platim, ali neću da glasam, jer sam od Bujoševića dobio odgovor da je, po pitanju njegovog ugovora sa Đilasom, to poslovna tajna između te dve strane i da ja ne mogu da znam, a naše je pravo da znamo sve, sadržinu tih ugovora, jer su se oni dogovorili da to predstavlja poslovnu tajnu. Zato naši gledaoci ne mogu da gledaju televizijske prenose najvažnijih događaja koje prenose protivzakonito lažne prekogranične televizije, koje još emituju i reklame i RTS se ne buni protiv toga, jer kad im treba novac, oni se obrate nama, pa mi iz budžeta, pa mi taksu i tako finansiramo i žutog Bujketa, a Boga mi i žutog Đilasa. Hvala.

Zahvaljujem.
Reč ima narodni poslanik Mirko Krlić, po amandmanu. Izvolite.

Hvala, gospodine predsedavajući.

Teško je oboriti argumente koje je naveo moj kolega Marijan Rističević. Zaista ih ima puno i on je u tu temu opšte upotrebe medija koje emituju televizijski program vrlo duboko ušao i, naravno, svakodnevnim analizama otvorio oči mnogima šta se zaista dešava na tom televizijskom tržištu.

Međutim, ipak bih ga zamolio da promeni svoje mišljenje i da se odluči i da podrži javni servis. Ovde je čak jednom prilikom rečeno da ima previše zaposlenih u javnom servisu, i to je tačno. To je zatečeno stanje i veliki je broj zaposlenih. Međutim, nešto i o tim zaposlenima moramo reći istine radi, a zbog ljudi koji tamo rade.

Imao sam prilike da sa asocijacijom i sesijom o kojoj sam govorio budem član delegacije koja je posetila ORF u Austriji, Javni servis i Radio televiziju Slovenije u Ljubljani. Ovi naši kamermani, koji su za miksetom, verovatno bi bili oduševljeni da vide tehniku ORF-a, da vide sa kakvim se sve studijima mogu suočiti i kako je sve tehnika napredovala. Međutim, kako smo tamo proveli nekoliko dana, imali smo prilike da gledamo i taj program. Taj program, reći ću slobodno, nije ni 30% kvaliteta RTS-a.

Hoću da kažem, tehnika jeste važna, ali javni servis u Srbiji čine ljudi, te ljude moramo poštovati i zbog tih ljudi, ne zbog menadžmenta, zbog onih koji prave taj program i koji nekada sa tehnikom koja možda već zaslužuje da bude muzejski eksponat proizvode program koji je zadivljujući i koji je sigurno najbolji u ovom delu Evrope. Zbog toga, gospodine Rističeviću, zaboravimo menadžment, jer ti ljudi zaslužuju svoje plate.

Reći ću vam da mladi novinar koji diplomira i zaposli se sada na jednoj od radio-televizija, tj. u Javnom servisu sa Fakultetom žurnalistike, da li u Beogradu ili Novom Sadu, spada u red novinara četvrte kategorije sa nekih 30 do 35 hiljada plate. To je još jedna stvar o kojoj u ovom trenutku ne možemo raspravljati, ali mislim da je potrebno razmisliti o toj socijalnoj strani, i zbog toga je ova taksa takođe neophodna.

Zahvaljujem kolega Krliću.
Pravo na repliku narodni poslanik Marijan Rističević.
Izvolite, kolega Rističeviću.

Ja se bojim da je kolega Krlić pogrešno razumeo. Ne tvrdim da nama ne treba Javni servis. Ja tvrdim da nam ne treba ovakav Javni servis.

Dakle, da ću prihvatiti odluku i plaćati četiri pretplate, ali da je vreme da se nešto menja u menadžmentu i načinu ponašanja Javnog servisa. Ne tražim čak da vladajuće stranke imaju popust, čak ne plačem i nad činjenicom da je Boško Obradović bio pet puta, da je Sanda bila četiri puta za godinu dana, da je Đorđe Vukadinović bio pet puta za godinu dana, da ja nisam bio nijednom. Dakle, ja i to prihvatam. Njihovo je pravo na uređivačku politiku da mene eliminišu kao jednog od najaktivnijih poslanika i da tu neke dremljive koji bojkotuju, puštaju, ne znam, četiri, pet puta. Sve im je oprošteno.

Ali, ne mogu da prihvatim taj menadžment, znači sve mogu i da platim, ne mogu da prihvatim one koji su preksinoć, recimo, pola sata naricali nad sudbinom DS u jednoj političkoj emisiji. U TV Dnevniku su iz Niša prikazali 10 hiljada ljudi tri sekunde, protest tri sekunde, ali se onda iza toga pojavio marsovac. On ide pet sekundi, kao neko ga dirnuo dok je šetao. Međusobno se pokačili, onaj bajati student od 35 godina.

Ne mogu da prihvatim da se RTS ne buni protiv prekograničnih kanala koji mu izimaju deo novca kroz reklame. Znači, neregistrovane televizije emituju srpske reklame, srpske brendove, srpske fabrike itd. i tako direktno ulaze u džep RTS. Ne mogu da se ne budnim. To što RTS neće da kupi prava, već ih kupuje od Đilasa ili ih ne kupuje uopšte, pa nama najvažnije sportske događaje gledaoci, koji imaju pravo da znaju sve, ne mogu to da prate.

Iz tih razloga ne mogu da glasam, ali mogu da prihvatim odluku. Javni servis nam treba, ali ovakav sa žutim Bujketom na čelu, i sa tom žutom ekipom urednika, a ja nisam delio ni nacionalne frekvencije, niti sam imenovao te urednike, niti imam portira, niti iko od vas tamo ima portira. Dakle, neka uređuje svoju uređivačku politiku kako hoće, ali ja ne mogu da glasam za tu ekipu. Hvala.

Zahvaljujem, kolega Rističevuću.
Na član 2. amandman, sa ispravkom, je podnela narodni poslanik Vjerica Radeta.
Da li neko želi reč?
Reč ima narodni poslanik Vjerica Radeta.
Izvolite.