U načelnoj raspravi mi smo se na neki način dotakli ove teme, a to je plaćanje takse za javni medijski servis, gde se ta taksa povećava vrednosno sa 200 na 255 dinara. Suštinski mi smo protiv načina kako se plaća ova taksa. Ova taksa se i dalje plaća uz račun za struju preko pretplate za brojilo i malo smo, da bi skrenuli pažnju javnosti, karikirali stvari i rekli – dokle će Srbija da plaća javni servis tako što kad čovek uključi ringlu na električnom šporetu da skuva sebi kafu odmah mora da plati javnom servisu pretplatu, a nema televizor? To je potpuno apsurdna situacija.

Postoji nešto što je mnogo krupnije od ovog trivijalnog razloga, a to je sam rad i način rada i funkcionisanje javnih servisa. Kad kažem javnih servisa, to je Radio televizija Srbije i Radio televizija Vojvodine koje se finansiraju na ovakav način.

Vi kada pogledate kakav je program, kakva je uređivačka politika, kakav je odnos najodgovornijih ljudi, onda smo gotovo ubeđeni da je većina Srbije protiv ovakvog načina plaćanja. Ovo je plaćanje poreza pod moranje. Gledao ti RTS i RTV ili ne gledao moraš da platiš.

Program je katastrofa. Evo, recimo uzimam jedan primer, emisiju „Šta radite bre“. To je katastrofa, to je cirkus. Rijaliti, to je ništa. „Parovi“ su zanemarljivi u odnosu na to. To je možda nekada izvorno bila dobra ideja, možda je nekada bila, ali to sada ne liči na ništa. Ne liči iz razloga što se ne poštuje na kraju krajeva i volja građana Srbije.

U parlamentu postoje stranke, predstavnici stranaka koji su na bazi volje birača, građana Srbije ovde prisutne, a u Javnom servisu nema toga.

Na RTV-u ne sme da se pojavi ni „s“ od SRS. Da li je to normalno? Plaćaju i oni koji su glasali i za radikale i za Naprednu stranku i za druge stranke i svako želi da vidi predstavnike svoje političke opcije, ako već tako gledamo.

Ne, to je samovolja, a pri tome obaveznost je uz račun za struju da vi platite 255 dinara. Gde to ima? Nema nigde. Ova vlasti, ova garnitura je čvrsto stajala na pozicijama da treba ukinuti ovakva način plaćanja takse, da se to ostvari na neki drugi način. U krajnjem slučaju, zašto ne poštovati većim delom i konkurenciju, pa da vidimo koliko to gleda taj kvalitetni program javnih servisa, a koliko gleda nekih drugih televizija? Srpska radikalna stranka iz tog razloga predlaže da se briše ovaj član 1. i visina i način, pre svega način plaćanja.

Zahvaljujem, kolega Mirčiću.
Po amandmanu kolega Krlić.
Izvolite.

Zahvaljujem, gospodine predsedavajući.

Gospodine ministre, poštovani narodni poslanici, ima mnogo argumenata, kada se kritikuje uređivačka politika, kada se kritikuje menadžment i tu se možemo složiti ili ne.

Način naplate jeste uvek problematičan kada se nama desilo nešto,što se na sreću nekih drugih republika, prilikom raspada SFRJ nije desilo, nisu ukidali taksu, nisu ukidali plaćanje radio-televizije i nekako je u stara vremena radio-televizija bila sasvim normalna, plaćanje uz telefon, struju i sve ostalo.

Mi smo u jednom trenutku ukinuli plaćanje, pa ga vraćali, pa podizali na 500 dinara, pa smanjivali. Sada od 220 predlog da se takse digne na 255, ali naravno i budžet koji se izdvaja za javne servise smanjen je za milijardu i po dinara. Jedan razlog je što je završena zgrada na Mišenluku tj. RTV će uskoro preuzeti svoju zgradu, tj. već je prošle nedelje imala jedno emitovanje sa nove adrese.

Javni servis RTS beleži dobre rezultate. Plaćanjem takse i smanjivanjem izdvajanje iz budžeta mi se u stvari borimo za samostalnost uređivačke politike i za samostalnost Javnog servisa.

Ja bih se složio da što se tiče informative, često ima nezadovoljnih, ali nije Javni servis samo to. Treba znati šta je u stvari sve Javni servis. Javni servis je čuvar nacionalnog dobra. Javni servis je širenje kulture, gajenje jezika, čuvanje ogromne fonoteke, videoteke.

Javni servis Srbije, jedan i drugi, doživeo je što niko drugi nije - bombardovanje, uništavanje, a zatim 5. oktobra je i onom čuvenom revolucijom, sa izuzetnim intelektualnim veličinama kao što je Džo bagerista i ovi drugi. Samo što nisu ubili direktora televizije.

Prema tome, Javni servis nam je potreban. Komercijalne televizije su, pre svega okrenute ka sredstvima, ka zarađivanju para. Samo preko Javnog servisa možemo ostvarivati sva ova dobra. Na kraju da nema Javnog servisa ne bi bilo ni ovog našeg zasedanja, ni prenosa zasedanja, jer to verovatno komercijalne televizije ne bi želele da rade.

Prema tome, ja vas pozivam da ipak razmislite i da podržimo Javni servis. Javni servis je potreban Srbiji. Sticajem okolnosti ovih godinu dana, kao predsednik Odbora za kulturu i informisanje, bio sam član jedne asocijacije koja se bavila razvojem javnih servisa Zapadnog Balkana. Zapadni Balkan su sve one zemlje koje nisu u EU i imali smo prilike da vidimo sve druge javne servise. Mogu vam reći da je Javni servis Srbije daleko ispred svih drugih, da i dalje jeste najgledanija televizija u ovom delu, dok su u ovim drugim zemljama odavno komercijalni programi preuzeli svaku ulogu nad javnim servisima.

Da li može bolje? Sigurno da. Menadžment je smenjiv. Uvek možemo na to računati, ali molim vas da ipak vodimo računa o tome kakav je značaj Javnog servisa – kultura dijaloga, popravljanje kulture dijaloga. Na kraju krajeva, i mi sami pred građanima jesmo onakvi kakvi jesmo. Možda smo zato mnogi izabrani upravo zahvaljujući Javnom servisu koji prenosi sve ono što radimo. Na neki način je i naša kontrola. Hvala.

Zahvaljujem kolega Krliću.
Kolega Mirčiću, vi želite repliku na izlaganje kolege Krlića?
(Milorad Mirčić: Jeste.)
Izvolite.

Uvaženi kolega, ovde je jasan stav nas srpskih radikala. Način na koji se plaća je sporan. Uz račun za struju to se radi. Postoje i drugi način. Postoji na kraju krajeva, zašto bežati od toga, da se iz budžeta finansira. Ne treba bežati od toga.

Ako mi budemo pravili ovde neke sisteme kako bi i na koji način i šta bi trebalo da se finansira kada je u pitanju Javni servis, onda ćemo i o način plaćanja, u visini plaćanja morati isto da neke kriterijume smislimo i recimo da oni koji imaju šporet sa keramičkom pločom da oni plaćaju polovinu od ovoga zato što više štede, da oni koji imaju stari sistem funkcionisanja električnih šporeta, pogotovo rerni da plaćaju možda i 15% dodatno na ovu cenu. Čemu to vodi?

Svi mi znamo šta je uloga Javnog servisa, ali i vidimo šta je Javni servis. Mi imamo potpuno neverovatnu situaciju. Mi imamo kapitalnu zgradu RTV u koju su utrošene velike pare, ogromne količine novca, a pri tom i dalje stoji odluka da je ta RTV medijski promoter evropske Vojvodine. Na predlog srpskih radikala da treba razmisliti, ne ulaziti u toliku investiciju koja će budžet koštati, ovu državu koštati, ima prazan prostor. Sportsko-poslovni centar Novi Sad koji ima funkcionalno sve za funkcionisanje Javnog servisa. Ima i prostor, ima i infrastrukturu, ima sve. Ipak se pristupilo tome.

Šta sad mi da objasnimo onima što uključe, recimo, ringlu, da kažemo – znate to je buduća evropska Vojvodina i malo više stavljajte da kuvate na tim šporetima da bi što bolje funkcionisao taj servis koji se zove RTV. Tu mora da postoje jasna pravila. Ako funkcioniše, onda treba racionalno sa novcem postupati, a ne ulagati ogromne pare u nov objekat, u kapitalno zdanje tako što to sutra nekome da bude spomenik, a pri tom i dalje je ova odluka, kolega Martinović, to dobro zna, da je to promoter, medijski evropske Vojvodine.

(Predsedavajući: Zahvaljujem kolega Mirčiću.)

To je Božidar Đelić još u ono vreme potpisao. Moramo nešto da odlučimo, ili ćemo plaćati evropskoj Vojvodini ili ćemo to da ipak na neki način racionalnije da rasporedimo.

Zahvaljujem kolega Mirčiću.
Pravo na repliku narodni poslanik Mirko Krlić.
Izvolite kolega.

Upravo je racionalnost, o kojoj govorite, doprinela da to rešenje bude preko računa za struju. Posebno štampanje računa, distribucija samo tih računa samo bi povećavala troškove. No, možemo polemisati oko toga na koji način treba vršiti naplatu.

Međutim, ono gde niste u pravu, zakon nalaže, na kraju, i svi svetski, evropski standardi da se što manje javni servisi, ako je moguće uopšte ne finansiraju iz budžeta.

Finansiranje iz budžeta jeste pravi, direktni uticaj onoga ko je na vlasti, na javni servis. Možda bi nama u ovom trenutku najviše odgovaralo da javni servis potpuno bude finansiran iz budžeta, pa da možemo da diktiramo, kao neko ko kontroliše vlast. Ali, politika SNS jeste da svake godine smanjujemo finansiranje iz budžeta i da javni servis bude samostalan u svom finansiranju. Samo tako će biti samostalan i što se tiče programa i što se tiče svega drugog.

Meni je žao što mi dobijamo redovne izveštaje, nadam se da dobijaju i članovi Odbora za kulturu i informisanje iz SRS da možete videti redovne izveštaje, tromesečne izveštaje i RTV Vojvodine. njihovu novu programsku šemu, njihovo opredelenje, misiju, viziju.

Slažem se ja sa vama da je slobodna Vojvodina i da je bilo tu mnogo različite priče zbog čega je u svoje vreme onih godina, davnih kada je od Vojvodine neko zamišljao republiku i jačao pokrajinske organe, zaista jačao i tu televiziju u tom pravcu. Mislim da ona to danas nije, uz sve kritike koje možemo uputiti i nikako se oko toga sa vama ne mogu složiti.

Mogu vam samo reći da je 12. novembra održano javno slušanje na temu kako unaprediti birački proces i kako smanjiti diskriminaciju u medijskom prostoru na budućim izborima. Bile su pozvane sve političke stranke. Odazvalo se oko 18 političkih stranaka sa svoja dva predstavnika, bili su pozvani i predstavnici REM-a, predstavnici međunarodnih organizacija i bili su pozvani narodni poslanici, Odbor, kao i svi mediji, čak i oni mediji koju nemaju nacionalnu frekvenciju, koji emituju televizijski program. Pozvani su direktori i glavni urednici.

Na moju veliku, e ovde ću vam možda dati za pravo na moju veliku žalost i dužnost je da i javnost i narodne poslanike obavestim o tome, jedino direktori javnih servisa se nisu odazvali. Mislim da je to malo nepoštovanje Skupštine i u ovom trenutku želim da uputim tu kritiku pred svim narodnim poslanicima, jer ne znam koje je bilo važnije mesto i koje je važnije mesto bilo nego da budu u Narodnoj skupštini, da budu pred narodnim predstavnicima, koje je taj narod koji im treba sada da plaća taksu, dao podršku.

Međutim, opet ću reći, nije menadžment taj zbog koga mi treba da razmišljamo o javnom servisu. To je izuzetan broj ljudi, izuzetan broj kvaliteta i izuzetno društveno, nacionalno blago koje stoji u javnom servisu, u PGP-u, Radio Beogradu, u RTV – Vojvodine itd.

Zbog toga svakako podrška javnom servisu po svaku cenu.

Pravo na repliku ima narodni poslanik Milorad Mirčić. Izvolite.

Pa ono što je potpuno jasno, niko ne smatra da bi trebalo 100% budžetski finansirati javne servise. Ali, ono što je bitno za državu, za društvo, to treba da sadrži budžetsko finansiranje i tu niko nema ništa protiv.

Kada je u pitanju RTV Vojvodine, realne potrebe ima samo zbog nacionalnih zajednica i manjina koje žive na području, skoncentrisan sam jer su najviše na području Vojvodine, u velikom broju. I to je taj program, programska šema koja služi za informisanje pripadnika nacionalnih zajednica, odnosno nacionalnih manjina.

Jel shvatate vi da je Srbija 6,5 miliona stanovnika, sedam. U nekim realnim razmenama, to je jedan osrednji grad u nekim svetskim razmerama. Mi ovde imamo dva servisa. Tri, izvinjavam se, hvala vam puno kolega, tri servisa. Izvinjavam se, nenamerno sam ipak ispustio, znači tri servisa imamo. Postoji opravdanost zbog čega ova dva, ali odnosno RTV Vojvodina i RTS, ali ne postoji opravdano za tolike investicije.

Drugo, kolega uvaženi, vi zaboravljate da to ide na zbirni račun za struju. Vi kada plaćate struju, dolazite da plaćate račun za struju, vama se naplaćuje pretplata za javni servis. To može da bude u istom kovertu sa računom za struju, ali posebno da se plaća. Što bi plaćao onaj ko nema televizor, onaj koji ne koriste te usluge? Gde to ima da se plaćaju usluge koje ne koristite? Struju morate platiti.

Drugo, u tom računu, ako niste obraćali pažnju, ima nešto što se izražava procentualno kao troškovi na ukupan trošak, tako da je to nešto što je nelogično. Ovde je samo od ranije ideja bila između ostalog da se poveća učešće budžetskih sredstava, bila je ideja da se to posebno, a ovde je potpuno logika stvari, neka ide u krajnjem slučaju, ali kao poseban papir, poseban račun u pravom smislu reči i da se tako plaća.

Zahvaljujem kolega Mirčiću.
Pravo na repliku, narodni poslanik Mirko Krlić.
Izvolite kolega.