Kada je izvršena izmena Zakona o dvostrukom oporezivanju onda je tačno definisano koji je to deo koji pravna lica ne treba da plaćaju ako je taj porez plaćen u inostranstvu i on može da se koristi kao poreski kredit. Međutim, nastao je problem u praksi pošto ta izmena traje već godinu dana. Oko samog podnošenja prijave mnoge računovođe, čak i one sa višedecenijskim iskustvom nisu taj pravilnik koje je dalo Ministarstvo finansija razumela na pravni način, samim tim, mnogi kasne u ostvarivanju tog svog prava.

Želim ovom prilikom, pošto se odlično uklapa u ovu temu, i u problem koji ima veliki broj privrednika u našoj zemlji, da pokrenem opet pitanje kašnjenja povraćaja PDV-a. O tome kolega Mirčić neprestano govori i na Odboru za finansije, govorio je i ovde, i onda kada vršite kvartalnu analizu stanja u budžetu Republike Srbije naravno da će i taj zbirni PDV koji ste naplatili da se prikaže, a kašnjenja su neopravdano velika.

U Zakonu o poreskom postupku i poreskoj administraciji, u Zakonu o povraćaju PDV vi crpite mogućnost, mislim da je tamo neki član 320. i neki, tih zakona, da poreska inspekcija proveri da li je taj pravni subjekat sa razlogom i osnovano podneo zahtev za povraćaj PDV-a.

Ne znam i ustanovljeno je, čak nismo mi radili tu analizu, jer nam nisu dostupni svi podaci, ali ovi vaši mentori iz Svetske banke, koje vi slepo slušate, oni su radili analizu i pokazalo se da preko 46% kašnjenja povraćaja PDV-a je iz razloga što neko namerno to u Poreskoj upravi opstruiše. Ko? Taj neko kome ste vi dali nalog – zadržavajte taj novac, jer nam je potreban za to i to i da nam se prikaže baš tada da ga imamo u budžetu.

Jasno se pokazalo kroz poresku inspekciju da je 328, čini mi se, tačan je taj podatak, rešenja izdato da je bilo neosnovanog zahteva za povraćaj PDV-a. Šta ćemo sa svim ostalima koji kasne, koji ne mogu da koriste svoj novac? Objasnite zašto ne isplaćujete taj novac?

Zahvaljujem.
Na član 7. amandman je podneo narodni poslanik Nemanja Šarović.
Da li neko želi reč? (Ne)
Na član 8. amandman je podneo narodni poslanik Aleksandar Šešelj.
Da li neko želi reč? (Ne)
Na član 9. amandman je podneo narodni poslanik Milorad Mirčić.
Da li neko želi reč? (Da)
Izvolite, kolega Mirčiću.

Ono što je interesantno za javnost, to je da je naglasak u ovom Predlogu o izmenama i dopunama Zakona stavljen na olakšice koje su namenjene bankama, komercijalnim bankama, pogotovo za onaj deo kredita koji je u švajcarskim francima i gde je država, u želji da pomogne građanima, na neki način olakšala. Međutim, nama iz nerazumljivih razloga ide se na to da se maksimalno izađe u susret bankama.

Banke imaju svoju korist, banke posluju po jasno propisnim principima, banke u svakom slučaju zarađuju. Da ne širimo sad priču na onaj period kada su ubeđivali građane da u švajcarskim francima se zadužuju, ali ovde država pravi još dodatni ustupak komercijalnim bankama, misleći da će na taj način banke odobrovoljiti da i dalje funkcionišu po nekim pravilima koje ima Centralna banka i na kraju krajeva i zakon po kom treba da funkcionišu.

Banke su strane, bez obzira koliko vi ubeđivali nas da su to domaće banke, a poreklom iz inostranstva. One iznose svoj profit, svoju zaradu na veoma, veoma čudan način. Niko to ne može da objasni kako ne može da se stane na kraj i na put tim špekulacijama kojima se služe. Dobit izvlače napolje, prebacuju u sedište tih banaka, a ovde i dalje rade na bazi depozita sredstava od deponenata koji su, ne samo privreda, nego i građani sa svojom štednjom.

Po nama, srpskim radikalima, iako se želelo napraviti neki ustupak, pomoći građanima, nije sad trebalo ići ovoliko daleko u „sažaljevanju“ kada su u pitanju komercijalne banke.

Komercijalne banke svojim špekulacijama, svojim potezima, kako to rade na ovom tržištu, i te kako ubiraju veliku dobit. Od te dobiti najmanje ima koristi Srbija.

Pošto smo završili pretres o svim amandmanima, zaključujem pretres Predloga zakona u pojedinostima.
Pošto smo obavili pretres Predloga zakona u načelu i u pojedinostima, Narodna skupština će u Danu za glasanje odlučivati o Predlogu zakona u načelu, pojedinostima i u celini.
Primili ste amandmane koje su na Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o porezima na upotrebu, držanje i nošenje dobara podneli narodni poslanici.
Primili ste izveštaj Odbora za ustavna pitanja i zakonodavstvo i Odbora za finansije, republički budžet i kontrolu trošenja javnih sredstava, kao i mišljenje Vlade o podnetim amandmanima.
Pošto je Narodna skupština obavila načelni pretres, saglasno članu 157. stav 3. Poslovnika Narodne skupštine, otvaram pretres Predloga zakona u pojedinostima.
Na član 1. amandman je podneo narodni poslanik Dubravko Bojić.
Da li neko želi reč?
Izvolite, kolega Bojiću.

Hvala, gospodine Arsiću.

Dame i gospodo narodni poslanici, amandman SRS se odnosi na član 1. koji se menja i glasi - U Zakonu o porezima na upotrebu, držanje i nošnje dobara, „Službeni glasnik RS“ , sad brojke ima ih mnogo, da ih ne iščitavam, uglavnom su godine, u rasponu od 2001. godine do 2018, u članu 5. stav 1. tačka 6. posle reći „električni“ dodaje se zapeta i reč „odnosno, ako je jedan od pogona električni, tzv. hibridna vozila“.

Mi pozdravljamo uvođenje poreskog olakšanja za mnoge kategorije, pa tako i za vozila čiji je jedan od pogona električni, tzv. „hibridna vozila“, što je i predmet mog amandmana.

Što se tiče oružja, ono je posebna priča i otvorena tema. Što se tiče njegovog oporezivanja, treba sagledati da li je u pitanju strast, ljubav prema oružju. Ako je u pitanju strast ona se svuda posebno plaća u svetu.

Kod izuzimanja od oporezivanja pasiviziranog registrovanog oružja postavlja se dosta logičnih pitanja – da li je oružje kupljeno u marketu, kolika je njegova cena, da li je jeftino? Čemu javni pozivi da se oružje vrati i preda policiji, kao i koliko oružja ima kod građana Srbije?

Mi Srbi imamo jednu tradicionalnu sklonost i ljubav prema oružju. Možda to datira iz davnih dana kada smo vodili mnoge ratove, a to ću vam ilustrovati jednim primerom. Najveći ruski pesnik 19. veka, Aleksandar Sergejević Puškin, govorio je o Srbima kao jednom malom i hrabrom narodu koji voli oružje, pa je jednu pesmu posvetio Karađorđevoj kćeri, gde govori o devojčici od par godina koja se ne igra krpicama i lutkama, koja u rukama drži oružje.

Možda u ovoj tradicionalnoj ljubavi možemo smatrati, možemo videti i svrhu da je ostala navika i kada je prestala potreba za nošenjem i baratanjem oružja. Hvala.

Na član 1. amandman su zajedno podneli narodni poslanici Stefana Miladinović i Dejan Radenković.
Da li neko želi reč? (Ne)
Na član 2. amandman je podneo narodni poslani Nikola Savić.
Da li neko želi reč? (Da)
Izvolite, kolega Saviću.

Zahvaljujem, predsedavajući.

Dame i gospodo narodni poslanici, podneo sam amandman na član 2. Predloga zakona o upotrebi, držanju i nošenju dobara.

Vlada nije, naravno, prihvatila ovaj amandman, ali se zato hvali kako je donela jednu odredbu, kako zakon predviđa to da se od sada prilikom registracije vozila sve može uplatiti na jedan račun, a onda će se sa tog računa, znači oni tamo koji su za to zaduženi, vršiti raspodelu u određenom iznosu na određene račune.

Principijelno, to i nije ništa loše, mada je većina ljudi to radila i do sada, ali ne direktno na ovaj način, nego preko agencija koje vrše, preko osiguravajućih društva. Nije poenta u tome.

SRS smatra da su takse i dalje, bez obzira o čemu se radi, pogotovo one takse koje se odnose na najveći broj građana Srbije, znači na najšire slojeve društva, da su te takse i dalje neprimerene našem standardu i da treba vršiti njihovo smanjivanje u onom delu gde je to moguće.

Uvek tvrdimo da za tako nešto postoji prostor. Postoji prostor, vidimo da otkad su na javnoj sceni javni beležnici, javni izvršitelji da su takse mnogostruko povećane.

Zbog čega je to tako? Bilo je dosta reči, evo danas baš u toku ove sednice zvao me je jedan rođak, preziva se isto kao ja, nije bitno, ako vam je bitno, i u njegovoj firmi se vrši neka dodatna klasifikacija radnih mesta i sada im trebaju, postoji opasnost da će neki verovatno ostati bez posla i sve ostalo i sada im traže da ih boduju, da dostave svu moguću dokumentaciju kako bi ih izbodovali. Zamislite, samo za overu diploma, svedočanstva, radi se o čoveku koji ima četvrti stepen stručne spreme, treba mu tri hiljade da plati kod notara. To je 10% od njegove plate, a mi smatramo da je to zaista nešto što nije primereno, apsolutno, ni ovoj državi ni ovim građanima.

Na član 3. amandman, sa ispravkom, podneo je narodni poslanik Zoran Despotović.
Da li neko želi reč? (Da)
Izvolite, kolega Despotoviću.

Hvala.

Dame i gospodo narodni poslanici, na Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o porezima na upotrebu, držanje i nošenje dobara, SRS je podnela amandman na član 3. predloga da se posle člana 15a doda član 15b, koji glasi – porez na upotrebu plovila ne plaća se na plovila za koje je obveznik poreza MUP, uz obrazloženje da amandman na bolji i precizniji način definiše predmet ovog zakona.

Videli smo da se ova ista odredba odnosi, kao što je moj uvaženi kolega Bojić rekao, kad su u pitanju i električni pogoni, odnosno hibridi.

Kada je u pitanju oružje, stvar je sasvim drugačija, a njega ima kod građana, da ne kažem mnogo, ali dosta sigurno, čak i previše. Ko zna koliko je pojedinaca sa dva ili više komada oružja.

Kakvi su efekti u odnosu na stanje bezbednosti i da li se otklanjaju svi mogući negativni efekti u slučaju prodaje ili vraćanja registrovanog oružja? Za ovo nema valjane argumentacije. Oružje je specifična rabota, često opasna, a povremeno i tragična, jer ako neko nameri da nekog liši života, sasvim mu nije bitno da li je oružje registrovano ili nije. Zato ne može da stoji tvrda da izuzimanjem od oporezivanja pasiviziranog registrovanog oružja daje se doprinos oporezivanju srazmerno ekonomskoj moći obveznika. Hvala.

Na član 4. amandman je podneo narodni poslanik Sreto Perić.
Da li neko želi reč?
Kolega Periću, izvolite.