Zahvaljujem.
Po amandmanu reč ima narodni poslanik Jelena Žarić Kovačević. Izvolite.

Zahvaljujem, predsedavajući.

Uvaženi ministre sa saradnicima, dame i gospodo narodni poslanici, dok još govorimo o penzijskom i invalidskom osiguranju, trebalo bi možda da sumiramo dosadašnju raspravu i ja ću pokušati da to učinim u onom delu koji se odnosi na Predlog zakona.

Dakle, pre svega, uskladiće se sistem penzijskog i invalidskog osiguranja sa propisima o dobrovoljnim penzijskim fondovima na taj način što je utvrđeno da je penzijsko i invalidsko osiguranje obavezno.

Izjednačena je vanbračna zajednica sa brakom u pogledu ostvarivanja prava na porodičnu penziju. Takođe uređuje se isplata pogrebnih troškova u smislu obavezivanja Fonda PIO da te troškove refundira. Na kraju zbog javnost treba objasniti šta čeka penzionere od 1. januara i zašto govorimo o tzv. švajcarskom modelu, kako god da se zove taj model usklađivanja penzija biće dobar i za penzionere i za državu sa druge strane.

Dakle, penzija će se usklađivati u procentu koji predstavlja zbir polovine procenta rasta potrošačkih cena i polovine procenta rasta zarada. I pored različitih mišljenja o ovom Predlogu zakona smatram da ga treba usvojiti sa svim predloženim rešenjima i dati šansu njegovoj primeni.

Danas imamo PIO fond koji je sve samostalniji. Država sve manje dotira za isplatu penzija, a sa druge strane postoji mogućnost da penzije rastu. Mere fiskalne konsolidacije jesu bile teške i svakako ne popularne, ali su bile nužne i mi smo subjektivni. Ne kažemo da je u Srbiji sve najbolje na svetu, kažemo da ima još dosta posla za Vladu Srbije i za sve nas, ali isto tako želimo da kažemo i da smo svesni da smo postigli određene rezultate. U skladu sa tim smatram da treba podržati i ovaj Predlog zakona. Zahvaljujem.

Zahvaljujem koleginice Žarić Kovačević.

Na član 29. amandman je podnela narodni poslanik Nataša Sp. Jovanović.

Da li neko želi reč?

Reč ima narodni poslanik Nataša Sp. Jovanović.

Izvolite.

Gospodine ministre, ovde imamo jednu veoma važnu situaciju u ovom članu 29. za buduće penzionere i drago mi je da je došao ministar Đorđević.

Prošle godine kada smo izvršili izmenu Zakona o PIO, imali ste tu nameru, gospodine Đorđeviću, da se ubrza izdavanje rešenja za odlazak u penziju tako što je zakon promenjen da obračunska godina u kojoj je neko podneo zahtev za odlazak u penziju ne mora da se čeka kalendarski do kraja, već da se uzima prosek iz te godine i iz prethodne koja je protekla kako bi se to ubrzalo. Međutim, u praksi to nije tako.

Srpska radikalna stranka je protiv toga da Fond za PIO u ovakvom roku, kao što to daje ovaj zakon koji ste vi promenili i sada imamo novu izmenu, donosi tzv. privremena rešenja. Nema nikakvog razloga, osim ako nije ostvarivanje prava za odlazak u penziju sa radnim stažom iz inostranstva, sa neke od područja bivše Jugoslavije, pa zbog opstrukcije tamošnjih organa PIO ne može da se dođe do svih tih podataka.

Jednostavno gospodine Đorđeviću, ti ljudi koji su podneli zahtev za odlazak u penziju, a čekaju rešenje tri, četiri meseca, a ima slučajeva i duže, traže da se sa takvom praksom prekine.

Tu je i koleginica Stanija koja je radila na tim poslovima toliko godina u Kosovskoj Mitrovici, pa je i tamo isto problem, je li tako, kada treba da se sabere taj staž iz raznih preduzeća, a naročito iz ovih koje su opljačkali ovi žuti, pa nisu uplaćivali doprinose radnicima za odlazak u penziju, ali ako je ipak sve u redu. Ovim putem pozivam sve one ljude koji su dobili privremeno rešenje da odmah podnesu nadležnoj jedinici Fonda PIO zahtev da im se da konačno rešenje. Taj rok može da bude sada čak i do tri godine.

Šta će se desiti po ovom članu, za koji traži da se promeni SRS? Ako protekne taj period i nekome je akontativni iznos…

(Predsedavajući: Vreme.)

… završavam gospodine Milićeviću. Ovo je važno za građane.

(Predsedavajući: Izvolite.)

… ako je isplaćen u mnogo višem iznosu, taj neko posle toga mora trećinu po ovom vašem predlogu da izdvaja viška što je dao, a mi tražimo da to bude petina, a da do toga uopšte ne bi došlo, jednostavno neka se izda u najkraćem mogućem roku konačno rešenje i da onda svako zna kolika mu je stvarna penzija. Zahvaljujem.

Zahvaljujem koleginice Jovanović.
Na član 30. amandman je podneo narodni poslanik Marijan Rističević.
Da li neko želi reč?
Reč ima narodni poslanik Marijan Rističević.
Izvolite.

Dame i gospodo narodni poslanici, u vezi odluke Ustavnog suda – član 166. Ustava Republike Srbije – Ustavni sud je samostalan i nezavistan državni organ koji štiti ustavnost i zakonitost i ljudska i manjinska prava i slobode. Odluke Ustavnog suda su konačne, izvršne i opšte obavezujuće, nadam se i za narodne poslanike, posebno za one koji su usvajali ovaj Ustav. Ja nisam bio u toj poziciji, ali i za mene je ovo obavezujuće, posebno odluka Ustavnog suda.

Ovde smo uglavnom slušali o deljenju, vrlo malo o stvaranju. Ponovo ponavljam da se penzije, kao i plate zarađuju i mi smo u obavezi da zaradimo ne samo svoje plate, već i pristojne penzije generaciji koja se penzionisala.

Zašto je penzija vezana za BDP? Ako BDP poraste 4,5%, to znači, gospodine ministre, da smo mi zaradili ove godine više milijardu i 800 nego prethodne godine. Ako penzije učestvuju sa 10%, ako se ne varam, u BDP nešto više, to znači novih 180 miliona evra za penzionere i zato težište treba baciti na stvaranje, a ne na deljenje.

Imam osećaj da pojedini poslanici kao kada bi iz neke posude uzimali tečnost, neki bi samo da uzimaju a ništa da ne daju i to može da traje određeno vreme i onda kada uzmete kutlačama sve, na kraju dole ne ostane ništa. Dakle, treba voditi računa i o stvaranju.

Taj BDP mi seljaci doživljavamo ovako – svako po malo učestvuje recimo u pogači. BDP je jedna velika pogača. Neko ore, neko seje, neko žanje, a onda neko to samelje, neko umesi testo, neko to ispeče i kada svi zajedno učestvujemo onda treba da napravimo što veću pogaču i kada to uradimo onda svako od nas može više da deli. Ukoliko smo više posejali, više obrali, više samleli, više umesili, više ispekli, svi ćemo onda biti zadovoljni i zato je težište i kod penzija. Treba baciti na stvaranje, a ne samo na deljenje. Zahvaljujem.

Zahvaljujem kolega Rističeviću.
Na član 30. amandman je podneo narodni poslanik Nikola Savić.
Da li neko želi reč?
Reč ima narodni poslanik Nikola Savić.
Izvolite.

Zahvaljujem predsedavajući.

Dame i gospodo narodni poslanici, podneo sam amandman na član 30. Predloga zakona o PIO i ovaj amandman Vlada nije prihvatila iz formalnih razloga. Naime, u obrazloženju Vlade stoji da postupak, odnosno rešenje ako se pokreće po službenoj dužnosti ili po zahtevu mora da nosi isti datum, ali neka to bude i tako. Međutim, to nije najveći problem niti kod ovog člana, niti kod ovog zakona.

Srpska radikalna stranka smatra da je najveći problem sa penzijama u tome što su penzije male, što je njihov iznos nizak i što građani, odnosno korisnici tih penzija ne mogu da žive od istih.

Naime, ovde smo čuli od puno kolega iz vladajuće većine da penzije nisu umanjivanje velikom broju penzionera, milion i 300 hiljada nisu imali priliku da im se smanji penzija i to je svakako u redu i to je sve za pohvalu, ali svi ti penzioneri, milion i 300 hiljada penzionera kojima nije smanjivana penzija potpadaju upravo pod ovu kategoriju ljudi koji ne mogu da žive od penzije. To je najveći problem.

Naravno, za sve ovo ne možemo optužiti samo ovu vlast. To je nasleđen problem. Tu ima više faktora koji utiču na to, pre svega starosna struktura. Nažalost, Srbija je svakim danom u proseku sve starija i starija i veliki broj mlade populacije odlazi u inostranstvo, ali zato ne treba da se hvalite sa time što ste toliko povećali penzije jer od penzija najveći broj ljudi i dalje ne mogu da žive. Nekada su bila srećnija vremena kada je to moglo. Nažalost, sada to više nije moguće.

Zahvaljujem, kolega Saviću.
Na član 31. amandmane, u istovetnom tekstu, podneli su narodni poslanici Dubravko Bojić i Milorad Mirčić.
Da li neko želi reč?
Reč ima narodni poslanik Dubravko Bojić.
Izvolite, kolega.

Hvala gospodine potpredsedniče.

Nešto što se više puta danas čulo ovde, moram da ponovim, i kažem da ne delim mišljenje onih koji su za mere fiskalne konsolidacije morali zadirati u nečije stečeno pravo, a to su penzije. Možda su poslušali savete svojih evropskih savetodavaca, a mi mislimo da su postojale i druge mogućnosti.

Imate u Skupštini većinu, mogli ste izglasati leks specijalis, mogli ste izglasati da je Srbija na Bliskom istoku, mogli ste taj novac namiriti od tajkuna, agencija nevladinih organizacija i njima sličnih parazita, na grbači našeg naroda.

Rekao bih da je naš penzioni sistem, iako u nekoliko stabilizovan, još uvek veoma ranjiv, a najvažnije pitanje za Vladu – kako napraviti stabilan i dugo održiv sistem?

Međutim, ne vidi se jasno kakve će se mere preduzeti za realizaciju ovog sistema. Mi ovde vidimo samo naznake, a treba nam vizija o daljem razvoju zemlje, o investicijama, o novom zapošljavanju, čime će se popraviti ključni odnos između broja osiguranika i broja penzionera. Bliži smo uverenju da na ovom planu još uvek ima više enigmi, nego što tvrdite da ste postavili sistem na zdrave temelje.

Često pominjani u javnosti švajcarski model je po mišljenju nas radikala samo računska tehnika. Švajcarska lepo zvuči kao bogata i natprosečno stabilna zemlja i ovaj model kod njih uspeva, a da li će odgovarati naša ekonomska klima ovom pelceru ostaje da se vidi, i da li će se i kako ovaj švajcarski mehanizam realizovati i na naš srpski ekonomski pogon. Hvala.