Ovde ima nekoliko problema. Najpre, to što ste vi u kampanji obećavali da ćete ukinuti pretplatu, pa je niste ukinu već je povećali, evo sad je povećavate za 35 dinara, tih 35 dinara je otprilike nekih 12%, čudna neka računica za isti procenat ste svojevremeno povećali putarinu. Gde Vlada dođe do tog procenta - to niko živi ne zna.

Nećemo o tome što ste obećali pa niste ispunili to je samo jedna u nizu neispunjenih obećanja, ali zaista postoji puno problema i vi koji ćete glasati za ovaj zakon, kao i mi koji nećemo, ste pominjali uređivačku politiku tzv. Javnog servisa kao veoma lošu, što je apsolutno tačno. Ali, treba da napomenemo činjenicu da mi plaćamo i direktne prenose Narodne skupštine i da se sve češće dešava da taj RTS prekine prenos sednica Narodne skupštine, da to presecaju nekim sportskim događajima, potom nekim filmovima itd.

Dakle, ovo je civilizacijska tekovina za koju smo se borili i izborili pre skoro 30 godina i niko više ne sme da prekine prenose sednica. Mi kad kažemo – evo, sad nema prenosa, onda vi iz vlasti kažete – vi hoćete da govorite samo zbog televizije. Naravno, mi hoćemo da govorimo zbog javnosti i ne vidimo šta je tu sporno.

Da vi ne kažete da mi pričamo neku populističku priču radi političkih poena, ja ću citirati samo deo programa SRS koji u tački 91. tretira informisanje. Kaže, između ostalog govori se o raspodeli frekvencija – država bi raspolagala sa tri televizijska kanala od kojih bi jedan samo formalno bio pod ingerencijom državne vlasti jer bi se u potpunosti komercijalizovao i prepustio privatnoj inicijativi i njenoj slobodnoj volji. Takođe, državna televizija ne bi bila finansirana na način na koji je to do sada činjeno televizijskom pretplatom, odnosno taksom, već bi se neophodna sredstva pribavljala komercijalnim putem i iz budžeta države. Time bi građani naše zemlje bili oslobođeni finansijskih nameta sa kojima su bili suočeni tokom prethodnih decenija jer bi brigu o programu svoje televizije konačno preuzeo državni aparat.

Srpska radikalna stranka se zalaže da organe države televizije bira Narodna skupština, umesto da ih kao do sada imenuje Vlada.

Završavam. Ako postoji nešto demokratskije i nešto što je više u interesu naroda i javnog informisanja evo dajte argumente.

Zahvaljujem koleginice Radeta.
Povreda Poslovnika narodni poslanik Marijan Rističević.
Izvolite kolega Rističeviću.

Dame i gospodo narodni poslanici, član 106, član 107.

Dame i gospodo narodni poslanici, neka dignu ruku svi oni koji su 9. marta učestvovali na demonstracijama u Beogradu.

(Đorđe Komlenski: Sa koje strane?)

Sa bilo koje.

Sada, oni koji su bili sa druge strane su dozvoli prenos. Dozvolili. Znači, gospodin Komlenski je dozvolio, a gospođa Tomić, gospodin Jovanović i ja smo bili oni koji smo tražili da se sednice Narodne skupštine prenose i da Budihna da ostavku, da Mitrović da ostavku, pa usput je otišao i ministar policije. Tražili smo mi još mnogo što šta, ali televizijski prenosi su tekovima 9. marta.

Mislim da žuti Bujke baš to ne može da nam oprosti. Ne znam na kojoj je on strani bio. Verovatno je bio na onoj koja je bila protiv TV prenosa i ne čudi me što malo malo pa TV bude odložen, pa se prenosi neka utakmica čija sportska prava je otkupio Dragan Đilas, a to su obično neke utakmice i neki sportovi koji nisu toliko gledani ili se prenosi neki strani teniser itd.

Uglavnom, najvažniji događaji, najvažnije utakmice, evropska, svetska prvenstva, Olimpijske igre, kada igra naša reprezentacija, košarka, fudbal itd. i kvalifikacije koje spadaju na listu najvažnijih događaja, to žuti Bujke ne prenosi. On to prepušta Draganu Đilasu i Šolaku da oni to prenose na „Novoj S“, na „Sport klubovima“, znate zašto? Jer se na takav način stiču pretplatnici za SBB i „Total televiziju“, a pri tom u zakonu piše da televizije koje ne pokrivaju celo tržište Republike Srbije nemaju pravo da prenose takve sportske događaje. On to radi da bi podigao Šolaku i Đilasu biznis.

Ponovo kažem, treba nam Javni servis, ali nam žuti Bujke ne treba, ali se ne mešam u njegovu uređivačku politiku. Hvala.

Kolega Rističeviću, smatram da kolega Milićević nije povredio Poslovnik dok je vodio sednicu.

Da li želite da se izjasnimo? (Ne.)

Po Poslovniku reč ima narodni poslanik Nataša Sp. Jovanović.

Izvolite.

Moram da se javim za povredu Poslovnika jer te istorijske činjenice nisu baš takve kao što ih je prezentovao kolega Rističević i zbog dostojanstva Skupštine i zbog činjenice da je istina sasvim drugačija.

Naime, zato postoje pouzdani podaci u raznim službama bezbednosti. Vuk Drašković je još 1990. godine vrbovan od vojnih obaveštajnih službi i on je u tu svrhu taj rušilački pohod 9. marta organizovao pod izgovorom da treba da se smeni rukovodstvo RTS, a zaista je iza toga stajala namera onih sa kojima je on bio u dosluhu iz vojnih najviših struktura tadašnje JNA, jel tako gospodine Atlagiću, da se izvrši nasilna smena Slobodana Miloševića.

Naravno, kasnije se kroz noviju istoriju, ali to nije bilo tako davno, zato kažem novija istorija, kroz izvesno vreme kako su otpočele i ratne godine za odbranu našeg naroda zapadno od Drine i Dunava, pokazala njegova stvarna uloga i zaista šta je bila ta početna namera tog 9. marta. Ne znam zaista ko bi mogao time da se ponosi i da aplaudira na tako nešto?

Istina je zapravo sasvim drugačija, tek posle izbora 1992. godine, bili su izbori na svim nivoima, kako republičkih, tako saveznih izbora, bili su tada izbori za predsednika Republike, Srpska radikalna stranka koja je u tadašnjoj Saveznoj skupštini, kao opoziciona stranka osvojila najveći broj mandata, a pre svega u republičkoj Skupštini na izborima, kada je osvojila 73 poslanička mandata, neprestano insistirala na tome da nijedna sednica Narodne skupštine Republike Srbije ne može da se odvija bez direktnog televizijskog prenosa.

To je, kolega Ružiću, jel tako, bilo sve do 2000. godine. To je trajalo pod nekom maskom ovih petooktobarša, nekakve demokratije sve do 2003. godine, kada su malo, po malo sa RTS počeli da obaveštavaju Narodnu skupštinu da iz tih i tih razloga prekidaju prenose sednica Narodne skupštine. Sada nas uopšte više ne obaveštavaju, ali (Isključen mikrofon.)

Zahvaljujem.
Koleginice Jovanović niste mi spomenuli član koji sam povredio?
(Nataša Sp. Jovanović: Član 107.)
Član 107.
Smatram da nije povređen navedeni član.
Da li želite da se Narodna skupština u Danu za glasanje izjasni o povredi Poslovnika? (Ne.)
Hvala.
(Nataša Sp. Jovanović: Sada po amandmanu.)
Nemate pravo po amandmanu.
Pošto smo završili pretres o svim amandmanima, zaključujem pretres Predloga zakona u pojedinostima.
Pošto smo obavili pretres Predloga zakona u načelu i pojedinostima, Narodna skupština će u Danu za glasanje odlučivati o Predlogu zakona u načelu, pojedinostima i u celini.
Primili ste amandmane koji su na Predlog zakona o izmenama Zakona o sistemu zaposlenih u Javnom sektoru podneli narodni poslanici. Primili ste Izveštaj Odbora za ustavna pitanja i zakonodavstvo i Odbora za pravosuđe, državnu upravu i lokalnu samoupravu, kao i mišljenje Vlade o podnetim amandmanima.
Pošto je Narodna skupština obavila načelni pretres, saglasno članu 157. stavu 3. Poslovnika Narodne skupštine, otvaram pretres Predloga zakona u pojedinostima.
Na član 1. amandman je podnela narodni poslanik Vjerica Radeta.
Da li neko želi reč?
Izvolite, koleginice Radeta.

Ovaj zakon kao i naredna tri zakona zapravo ne mogu da se suštinski zovu zakonima, jer se radi samo o tome da je produžen rok za utvrđivanje osnovice za plate sa 2020. na 2021. godinu, zato što Vlada Republike Srbije i resorno ministarstvo nisu uradili svoj posao, ono što su obećavali i što se obećava dve decenije u Srbiji. To znači da nisu urađeni platni razredi, za utvrđivanje zarada u autonomnim pokrajinama i jedinicama lokalne samouprave i generalno u javnom sektoru i ovo je zaista ozbiljan problem koji pravi i probleme u budžetu, koji dovodi do korupcije zaposlenih, koji dovodi do priličnog haosa u javnom sektoru i do toga da ozbiljni, odgovorni stručni ljudi ne žele da rade za tako male plate.

Znate, narod misli kad se kaže neko radi u nekom organu u opštini ili u autonomnoj pokrajini, da taj ima ne znam koliku platu. Tamo je najviše zaposleno tzv. nameštenika koji rade za platu koja je u visini minimalca i ovi ostali zaposleni sa visokom spremom imaju plate od 50 do 60, 70, u vrh glave hiljada dinara.

Ali zato postoji jedna velika nelogičnost gde u svim tim organima postoji po jedan manji broj ljudi koji imaju neverovatno visoke zarade, tako da imamo i državne činovnike koji imaju veće zarade od predsednika republike, predsednika Vlade, predsednika Ustavnog suda, Vrhovnog kasacionog suda itd. Te nelogičnosti su apsolutno neprihvatljive. Zaista je krajnje vreme da se urade ti platni razredi i da se jednom za vazda zna, gospodine Ružiću najveća plata u Srbiji mora biti plata predsednika Republike. Ne govorim imenom o predsedniku, nego govorim o funkciji, a sve ispod toga moraju biti niže plate. Vi ministri imate u vašim ministarstvima državne sekretare i pomoćnike koji imaju veće plate nego vi kao ministri. Da li je to normalno, nije.

Dakle, taj deo mora da se uredi kada je u pitanju ovaj zakon o autonomnim pokrajinama ili jedinicama lokalne samouprave, a i o drugim zakonima ćemo u narednom periodu.

Reč ima narodni poslanik Miletić Mihajlović.
Izvolite.

Javljam se povodom izneto amandmana. Zapravo ovde imamo četiri zakona o izmenama i dopunama koji se odnose na plate u javnom sektoru, na plate službenika i nameštenika u organima autonomne pokrajine i jedinice lokalne samouprave.

Zapravo, ovde se predlaže brisanje ovog člana, a brisanjem ovog člana ne podržava se produženje roka za primenu zakona u delu koji se odnosi na utvrđivanje osnovica za obračun plata zaposlenih u javnom sektoru, odnosno organima pokrajine ili lokalne samouprave.

Znamo da je jedno od strateških opredeljenja i ove i prethodne Vlade i Ministarstva za državnu upravi i lokalnu samoupravu u čijoj su nadležnosti ova pitanje, da se zaposlenima u javnom sektoru omogući pravilniji model plata. U tom smislu je 2016. godine donet Zakon o sistemu plata zaposlenih u javnom sektoru kojim se ustanovljava obaveza primene novog modela obračuna plata, a to je uvođenje platnih razreda.

U skladu sa ovim zakonom u prethodne tri godine su doneti posebni zakoni koji se tiču plata u pojedinim delovima javnog sektora. Tu pre svega mislim na plate zaposlenih u organima lokalne samouprave i autonomne pokrajine, u javnim agencijama i javnim službama.

Podržavam novi model obračuna plata, jer bi po mom mišljenju bio pravedniji i omogućio bi približno istu platu za isti rad. Tako će se smanjiti razlike koje u platama postoje između mnogih lokalnih samouprava, što destimuliše zaposlene u manjim ili nedovoljno razvijenim opštinama.

Podržavam predlog da se produže rokovi za primenu novih osnovica, jer je ipak potrebno detaljno i precizno sagledati sve faktore i sve kriterijume koji bi bili od uticaja na plate u pojedinim delovima sektora.

Kako smo čuli od ministra, potrebno je izvršiti preciziranje učinka za svako radno mesto i stručnu spremu zaposlenih kako bi se na što pravedniji način uvelo ocenjivanje radnog učinka i nagrađivanje. Istovremeno je potrebno izvršiti i budžetsku analizu, odnosno uticaj takvog modela na budžetsku stabilnost države.

Iskoristio bih priliku da pohvalim aktivnosti i projekte Ministarstva za državnu upravu i lokalnu samoupravu, o čemu sam govorio i u načelu kada smo govorili o budžetu, kojima se podstiču lokalne samouprave na kvalitetniji rad i profesionalniji odnos javnih službi prema potrebama građana.

Petrovac na Mlavi, odakle dolazim, je jedna od opština koja aplicira za sredstva u Fondu za jedinice lokalne samouprave. Ovo je veoma značajno i korisno, naročito za manje razvijene opštine iz treće i četvrte kategorije. Hvala.

Reč ima narodni poslanik Danica Bukvić.
Izvolite.