Zahvaljujem.

Poštovani ministre, uvažene koleginice i kolege, svaka vrsta poboljšanja izbornog procesa je zaista važna i neophodna. Mi imamo različita traumatična iskustva iz prethodnih izbornih procesa, jer je bilo mnogo, nepravilnosti, mnogo, zloupotreba i nepoštovanja, čak i onih izbornih pravila koja su bila propisana kako zakonom, tako i posebnim pravilnicima RIK-a.

Zato će poslanici Stranke pravde i pomirenja podržati ove predloge, kao i što učestvuju konstruktivno u razgovorima koji se već vode oko učešća na predstojećim izborima, ali izražavamo svoju bojazan da ove sve izmene i dopune nisu samo papirološke i da je vrlo važno iste implementirati na celokupnom terenu Republike Srbije.

Ilustrovaću vam to jednim vrlo konkretnim primerom. Evo, u ruci mi je diplomatski pasoš koji sam dobio kao narodni poslanik i koji koristim evo već tri, četiri godine, međutim, pre dva dana na graničnom prelazu Uvac, Priboj prema Rudom, bukvalno sam zadržan 45 minuta, iako sam pokazivao ovaj diplomatski pasoš. Ovi ljudi koji su na granici govore – sve je u redu sa vašom putnom ispravom, ali vas nema u sistemu. I, onda ponavljaju – da nemate neki drugi dokument? Ja kažem – ovaj pasoš je prošao četiri dokumenta, ovom granicom prolazio 15, 20 puta, nikada nije bio problem te vrste. Međutim, 45 minuta govore da diplomatski pasoš koji je izdalo Ministarstvo spoljnih poslova meni kao narodnom poslaniku, ne postoji u graničnom sistemu Republike Srbije.

Na koncu, kad im kažem da znam razlog zbog čega samo u Priboju ne postoji, da je tome razlog što sam na prethodnoj sednici ministru unutrašnjih poslova govorio o nepravilnostima u Policijskoj stanici Priboj i da je verovatno to razlog zbog čega se maltretiram ja i grupa studenata, onda oni, brže bolje, za minut kažu – sve je u redu, možete proći dalje.

Na povratku iz Sarajeva, prelazimo granični prelaz, međutim u samom Priboju nas zaustavlja saobraćajna policija i iznova maltretira mene kao nosioca diplomatskog pasoša, imuniteta narodnog poslanika i grupu studenata, bez ikakvog obrazloženja, pokušavajući da nametne nešto što nije istina.

Da nije bilo reakcije jednog našeg uvaženog kolege iz Priboja, bili su spremni i da nas privode u policijsku stanicu. Zašto? Zato što smo ukazali na nepravilnosti u toj policijskoj stanici ovde prisutnom ministru.

Šta želim s ovim da kažem? Da je vrlo važno da se sve ove izmene i dopune sprovedu na celokupnom prostoru države Srbije, jer nažalost kao što meni u Priboju nije diplomatski pasoš vredeo, sve dok se nisam malo pobunio, a vredeo je i za Ameriku, i za Afriku, i za Aziju i za 40, 50 evropskih zemalja u kojima sam boravio, tako isto i ovi izborni procesi, zakoni koje menjamo verovatno neće vredeti tamo gde ne bude odgovaralo lokalnim vlastima i gde će na svaki način pokušati da zloupotrebe svoje ovlasti.

Mi imamo iskustva da, recimo, da vam ne govorim ovde mnogo puta spominjanim, famoznim snimcima krađe izbora u Tutinu koje smo mi uredno snimili i prijavili, tužbe podneli, evo već šest godina nikakvog procesuiranja te otvorene krađe.

Imamo dokaze da svaki put na tim lokalitetima, naročito u Tutinu, u Sjenici, itd, u završnim satima izbornog procesa veliki broj policijskih službenika zajedno sa kriminalnim grupama vrši pritisak nad biračima na biračkim mestima i to se sve notira. Međutim, nikakvih reakcija nadležnih i sankcija prema njima. Zato, kao i zloupotrebe službenih položaja, javnih funkcionera, pa se lepo, ne znam ni ja, vozilima čistoće kače transparentni itd, međutim nikad nikakve sankcije.

Nama je vrlo važno da i ove sve izmene koje se danas ili ovih dana rasprave usvoje, budu implementirane, tj. da važe na celoj teritoriji države Srbije isto kao što bi ovaj pasoš i moj imunitet narodnog poslanika trebao važiti i u Priboju, jer je to granični prelaz ove države, jer je to granični prelaz koji kontrolira naša granična policija. Isto tako bi trebalo sve ovo da važi na teritoriji celokupne Republike Srbije.

Samo, time ću završiti, nisam u tome samo bio problem ja, već je bio problem što je u toj ekspediciji bilo 15 studenata, od čega osam ili devet devojaka koje su u kasnim satima bile prinuđene da stoje, da budu maltretirane od policije. Zašto? Zato što se neko usudio da kaže nešto o tome da policija zloupotrebljava svoje ovlasti u jednom gradu koji je grad u Republici Srbiji.

Zato smo mi zaista spremni da sve učinimo da dođe do implementacije ovih zakonskih rešenja, jer ukoliko ovo budu samo formalne izmene, a u izbornom danu, u izbornom procesu ne bude bilo kakvih izmena, nego budu istovetni uvjeti kao do sada, a da ne govorim o zloupotrebama biračkih spiskova, onda nikakvih pomaka neće biti.

Mi verujemo, mi se nadamo, da će ovog puta zaista, gledajući ovu odlučnost onih koji imaju moć da sprovedu ove zakone, biti konkretnih promena. Nadamo se tome, i u skladu sa tim, podržaćemo najavljene promene zakona. Hvala.

Hvala, dr Fehratoviću.
Reč ima dr Vladimir Orlić, pravo na repliku.
Izvolite.

Samo kratko. Prvo da kažem da žalim ako se zaista dogodilo da nije bilo moguće pročitati putnu ispravu, ali samo da znate, to nema nikakve veze sa bilo kim lično.

Isto to se događalo i nekima od nas. Poslaniku Rističeviću se desilo baš sa diplomatskim pasošem. Meni se dogodilo sa mojim ličnim pasošem. Nekada prosto, znate, tehnika zakaže. Onaj digitalni čitač, onaj uređaj koji se nalazi na stolu, ne uradi stvar kako treba. To ne utiče na validnost isprave niti bi trebalo da utiče na postupanje službenog lica u tom trenutku.

Druga stvar, važnija, koje ste se dotakli - birački spisak. Upravo ovim predlozima, ali ne samo ovim predlozima, vi to znate ovde, govorimo o onima koji su u stanju da čuju i razumeju, ovi koji neće ne moraju, upravo zahvaljujući svim ovim stvarima koje radimo mi danas imamo tačniji birački spisak nego ikada ranije i to nije sve. Danas postoji mogućnost da se elektronski, daljinski proveri da li je građanin upisan na onom biračkom mestu kom pripada, tamo gde trenutno stanuje.

Sada uvodimo i nešto potpuno novo - mogućnost da svaki čovek može da proveri nakon samog izbornog postupka, dakle nisu to samo mere vezane neposredno za izborni dan, nego je za čitav period pre i nakon tog izbornog dana, da može da proveri da li je registrovano da je on glasao. Možda neko ne želi na izbore da izađe, ima pravo na to, može da proveri da li je evidentirano da je on glasao ili nije i time se, uveren sam, potpuno otklanja svaka sumnja.

Čuli ste već kako pričaju ovi Đilasovi i mnogi drugi, iz tog njihovog tabora sve, kako neko zloupotrebljava pa glasa umesto ljudi koji na izbore nisu izašli. Sada o tome postaje potpuno deplasirano govoriti. Lepo može da se utvrdi crno na belo svako za sebe da proveri može. Ako nisam izašao da li je evidentirano da je neko glasao umesto mene, nije niko. Dakle, to je jedna od stvari koje smo omogućili, a na temu rezultata izbora.

Pored toga što su, ja sam uveren vi to dobro znate, apsolutno nemoguće nelegalne radnje na tu temu kada se zna da svi imaju svoje predstavnike na licu mesta, da ti predstavnici prate materijal, a kada materijal dođe da se broji da opet na mestu gde se broji svi svoje predstavnike imaju, sada još dodatno obezbeđujemo viši nivo transparentnosti.

Ti zapisnici koji su se uvek po pravilu objavljivali na biračko mesto, sada će biti i dostupni, što se kaže, on-lajn, po ovom novom govoru. Dakle, moći će da se daljinskim putem interneta, svako će moći da proveri i da se uveri da li je to baš ono što je utvrđeno stanje.

Ja sam siguran, složićemo se oko toga, takve mere i takvi predlozi zaslužuju samo da budu podržani od svih nas ovde i od vas i od nas i od svakoga kome je stalo do toga da imamo najbolji mogući izborni proces. Na kraju krajeva, to je interes građana Srbije.

Hvala, dr Orliću.
Pravo na repliku ima dr Fehratović. Izvolite.

Hvala vam na ovim vašim rečima podrške. Da nije bilo ovog drugog zadržavanja nakon povratka od nekoliko sati, ja bih možda i poverovao da je bila greška u tome da se ne može pasoš očitati.

Međutim, u povratku sa tog događaja u Sarajevu saobraćajna policija nas opet maltretira 45 do 50 minuta. Ja sam rekao da nije bilo jednog kolege iz vaše stranke iz Priboja, verovatno bi nas iako su nam pretili ti saobraćajci, privodili u policijsku stanicu.

Dakle, nije to bilo nenamerno i nije bilo onako samo reda radi, već je vrlo bilo ciljano i sa namerom da se pokaže, da se dokaže da ipak onaj ko je lokalni šerif može zloupotrebiti svoje ovlasti kako bi, pa je nekoga ko je narodni poslanik, ko je biran glasovima građana ove države ipak da mu pokaže kako on ne treba dirati baš svaku temu.

Slažem se sa vama da je jako puno toga popravljeno i nadamo se, zato sam kazao, da je ohrabrujuće jer su se ove promene i svakako da zaslužuju našu podršku i u svakom smislu, ali i ova bojazan koju imamo je dosta realna. I zato na vreme govorimo da je vrlo važno sve ovo što se nalazi u paketu izmena da bude implementirano i u samom izbornom procesu. Hvala.

Hvala, dr Fehratoviću.
Idemo, nastavljamo dalje sa radom.
Reč ima dr Miladin Ševarlić. Izvolite.

Hvala, gospodine potpredsedniče.

Na početku želim da uputim molbu predsedniku Republike, Aleksandru Vučiću. U parku između Skupštine i Predsedništva Republike, već preko dva meseca protestvuju veterani, učesnici odbrambenih ratova Republike Srbije ili SRJ u prethodnom periodu.

Za ta dva i više meseca više puta sam razgovarao sa resornim ministrom Đorđevićem, koji mi je objasnio neke mogućnosti, ali i nemogućnosti izlaženja u susret, ali i sa generalom Delićem koji je često njih posećivao.

Ne vidim razloga da više od dva meseca učesnici odbrane naše zemlje ne mogu biti udostojeni posete i razgovora sa predsednikom Republike. Ja uvažavam da je predsednik Republike izuzetno zauzet raznim državnim obavezama, ali je sigurno mogao za preko dva meseca naći desetak minuta da, već treći mesec, susede i komšije udostoji jednim prijemom i razgovorom u kome bi mogla da se reše mnoga nerazjašnjena pitanja, bez obzira na predlog zakona koji će uskoro o tom pitanju biti predmet razmatranja ovde u Skupštini Republike Srbije.

Dakle, još jednom apelujem na predsednika Republike da primi učesnike odbrambenih ratova naše zemlje i da porazgovara sa njima. Oni su u subotu imali protestni skup i protestnu šetnju. Ja sam bio na protestnom skupu, nisam bio na protestnoj šetnji, a ni jedno sredstvo informisanja nikakvu informaciju o tome nije donelo.

Takođe, želim da istaknem da su mi prijatelji pomogli da prikupim neke podatke u vezi jedne od tema koja će biti raspravljana na ovoj sednici Skupštine. Prema tim podacima u Australiji u poslednjih 60 godina izlaznost na izborima ne pada ispod 90%, izlaznost na poslednjim parlamentarnim izborima u Belgiji bila je 89,37%, u Boliviji 87,45%, u Argentini 80%, u Grčkoj je samo u godini dužničke krize i ograničene isplate na bankomatima i u bankama štednih uloga izlaznost bila ispod 70%.

Šta je omogućilo ovakvu izlaznost koja je neuporediva sa izlaznošću na izborima kod nas? Pre svega, shvatanje demokratije kao vladavine naroda. Da bi narod mogao da vlada, onda građani, pripadnici jednog naroda, moraju da savladaju svoju stepenicu u tom demokratskom procesu, da iskoriste svoje pravo, ispune obavezu da glasaju na izborima – predsedničkim, parlamentarnim i lokalnim.

Praksa u svetu i kod nas govori da veliki broj građana ne koristi ovo svoje pravo, a to proizvodi brojne posledice negativne po jednu državu i društvo u celini. Da bi se predupredile te posledice, moj predlog je da pravo glasa, koji je temelj demokratije, postane i zakonska obaveza kao što je to slučaj u navedenim i drugim zemljama. Zato predlažem da Republika Srbija određenom zakonskom regulativom obaveže svoje građane da izađu na izbore i da omogućimo barem dijaspori da glasa elektronski, jer je nemoguće drugačije učestvovati na izboru, i to je jedan od osnovnih razloga zašto imamo izlaznost na izborima, odnosno neizlaznost na izbore sa 40 i više procenata, što je u suštini najveće učešće glasača, odnosno neučešće glasača na izborima.

Postoji više zemalja u svetu, pored ovih koje sam naveo Belgije, Grčke… Luksemburg, takođe, ima obavezu izlaska na izbore, Australija takođe, Argentina, Brazil, Bolivija, Ekvador, Dominikanska Republika, Honduras, Meksiko, Urugvaj, Peru, Kostarika, Paragvaj, Egipat, Kongo, Singapur, Tajland itd. Ista je zakonska obaveza u svim navedenim zemljama, ali se razlikuju sankcije za neizvršavanje obaveza. Australija ima kaznu od nekoliko desetina dolara. U Belgiji ukoliko ne izađete na četiri izborna kruga gubite pravo na glasanje u 10 narednih godina. U Boliviji ukoliko nemate specijalnu karticu da ste glasali na izborima imate onemogućeno podizanje plata u naredna tri meseca od održanih izbora. Grčka nema više zakonski propisanih mera kazni za neizlazak, ali građani koji ne iskoriste svoje biračko pravo mogu se suočiti sa administrativnim preprekama prilikom dobijanja određenih dokumenata, od vozačke dozvole i drugih.

Najvažniji rezultat ovakve izborne politike u svim pomenutim državama jeste velika izlaznost na izborima, a to daje daleko veći legitimitet svim izabranim narodnim poslanicima, nego što je slučaj u zemljama gde ne postoji takva obaveza. Hvala vam na pažnji.

Hvala vama.
Pravo na repliku ima dr Orlić. Izvolite.

Biće ovo kratko i samo na jednu temu, pošto smo već dosta pričali o tome ko i kako glasa iz sveta i kako je to uređeno.

Ono što sam smatrao važnijim, na pitanje – kako se danas država odnosi prema herojima koji su otadžbinu branili, takođe smo govorili dosta i o tome koliko se danas više poštuju i koliko, primera radi, danas imate i odgovarajućih obeležja, pa i bulevara koji nose ime po, nesporno, herojima naše zemlje i kako se država na najviše mogućem nivou odnosi prema različitim jubilejima i za nas važnim datumima. To je sve bilo potpuno nezamislivo do 2012. godine. Znate kako se odnosio bivši režim prema tim ljudima i koliko je značajno drugačija, u pozitivnom smislu, situacija danas.

Hteo sam samo na sve to što smo već rekli da dodam jednu stvar za koju verujem da niste čuli, vi ili građani Srbije, 2009. godine bilo je tačno 10 godina od odbrane države u vreme NATO agresije. Da li je tako? Ko se tih ljudi tada setio? Da li je taj jubilej obeležen na bilo koji način? Da li je iko tim ljudima ruku pružio i rekao – hvala? Nije. Sećate se i zašto. Državom su vladali oni koji su nalazili samo opravdanja za agresiju na sopstvenu državu, za uništavanje sopstvenog naroda.

Ove godine 20 godina. Ovako izgleda vojna spomenica povodom 20 godišnjice odbrane otadžbine od NATO agresije. Ovako se danas odnosi država prema tim ljudima. Dakle, država koju vodi Aleksandar Vučić i SNS ceni sve to što su ti ljudi pružili svojoj otadžbini i ona to ume na odgovarajući način da obeleži. Ono je bila povelja, a ovako izgleda sama spomenica.

Verujem da ćete se složiti da je razlika ogromna. Mi smo, pre svega, posvećeni svojoj zemlji i mi smo više nego svesni koliki je doprinos svakako ko je u odbrani otadžbine učestvovao. Za nas je ona svetinja, a ovi drugi sve su pokazali. Mnogo puta je na ovom primeru, a možda i ponajbolje koliko prekjuče kada su državnim znamenjem, zastavom, koristeći je kao motku najobičnijom, pokušavali a razbiju staklo na ulaznim vratima Doma Narodne skupštine. Toliko o njima, a toliko o Srbiji danas, Aleksandru Vučiću i SNS.

Hvala.
Pravo na repliku ima prof. dr Ševarlić. Izvolite.