Stavljam na glasanje ovaj predlog.
Zaključujem glasanje: za – 13, protiv – niko, uzdržanih – nema.
Konstatujem da ovaj predlog nije prihvaćen.
Narodni poslanik Zoran Despotović predložio je da se dnevni red sednice dopuni tačkom – Predlog zakona o izmenama Zakona o podsticajima u poljoprivredi i ruralnom razvoju, koji je podneo Narodnoj skupštini 15. oktobra 2018. godine.
Da li narodni poslanik Zoran Despotović želi reč?
Izvolite.

Zahvaljujem.

Dame i gospodo narodni poslanici, SRS je i ovog puta, kao i u više navrata pri Predlogu zakona o dopuni dnevnog reda, predlagala da se nađe Predlog zakona koji se tiče podsticaja u poljoprivredi i ruralnom razvoju.

Prihvatanjem ovog predloga značajno bi se poboljšao položaj našeg poljoprivrednog proizvođača, a i razvoj ove privredne grane. Time bi pokazali da je Vladi Republike Srbije, kao i resornom ministarstvu, stalo do našeg poljoprivrednog proizvođača i poljoprivrednih proizvoda koji su sigurno po kvalitetu zdraviji od proizvoda zemalja koje nam nameće Poglavlje 11, a i manje uvozom takvih i sličnih proizvoda odagnaćemo sumnju u sam kvalitet i prisustvo, kako hemijskih, tako i genetskih modifikovanih organizama.

Naš predlog se odnosi na smanjenje količine mleka po kvartalima, odnosno umesto dosadašnjih 1.500 litara smanji na 1.000 litara da bi poljoprivredni proizvođači sa otežanim uslovima proizvodnje, gde je skupa hrana, mehanizacija, ostvarili pravo na premiju.

Predložili smo da se premija za mleko poveća sa dosadašnjih sedam dinara na deset dinara, a takođe i za biljnu proizvodnju gde je iznos podsticaja do sada bio 6.000 dinara da se poveća na najmanje 9.000 dinara.

Ako bi se prihvatio predlog SRS, poljoprivredni proizvođač bi imao veću volju i želju da što više ulaže u poljoprivrednu proizvodnju, a time i svoj materijalni položaj da poboljša.

Kroz ovu dopunu želim da resornom ministarstvu skrenem pažnju na lošu organizaciju veterinarske službe. To ne datira od pre pet, šest godina, već od same loše privatizacije veterinarskih stanica koje je još dosovska vlast uradila i od ove službe danas u pojedinim opštinama u Srbiji napravila siromašne veterinare, tako da je sve veća pojava rada na crno, upotreba antibiotika bez kontrole i sve ono što ovu službu degradira.

Ovo je jedan vrlo ozbiljan problem kada je u pitanju ova služba. Konkretno, u razgovoru sa ljudima iz Bajine Bašte, gde su dali primedbe, gde su tražili pre pet godina da ova opština ima veterinarskog inspektora sa sedištem u Bajinoj Bašti, jer je to pogranično područje i da granični prelaz nema kontrolu u ovom delu. Imaju problem oko pregleda mesa i mleka, s obzirom da ima nekoliko klanica i, naravno, imaju proizvodnju mleka. Sedište veterinarskog inspektora za deo opština Zlatiborskog okruga je u Kosjeriću, što je neizvodljivo i fizički ne može da se postigne. Opština Bajina Bašta se više puta po ovom pitanju obraćala i Ministarstvu poljoprivrede i Upravi za veterinu, kao i Sektoru … (Isključen

0mikrofon.)

Vreme.
Stavljam na glasanje ovaj predlog.
Zaključujem glasanje: za - 12, protiv - niko, uzdržanih - nema.
Konstatujem da ovaj predlog nije prihvaćen.
Narodni poslanik Sreto Perić predložio je da se dnevni red sednice dopuni tačkom - Predlog zakona o stavljanju van snage Zakona o izvršenju i obezbeđenju, koji je podneo Narodnoj skupštini 15. oktobra 2018. godine.
Stavljam na glasanje ovaj predlog.
Zaključujem glasanje: za - niko, protiv - niko, uzdržanih - nema.
Konstatujem da ovaj predlog nije prihvaćen.
Narodni poslanik Nikola Savić predložio je da se dnevni red sednice dopuni tačkom - Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o udžbenicima, koji je podneo Narodnoj skupštini 15. oktobra 2018. godine.
Izvolite kolega Saviću.

Zahvaljujem.

Dame i gospodo narodni poslanici, tražio sam da se dnevni red ove sednice dopuni Predlogom zakona o izmenama i dopunama Zakona o udžbenicima.

Naime, radi se o jednoj veoma važnoj oblasti, u kojoj danas slobodno možemo reći da vlada haos, a svedoci toga smo gotovo svakodnevno.

Danas imamo situaciju da udžbenike piše svako, izdaje svako i svako vrši njihov odabir. Ovo je posebno važno kada su u pitanju udžbenici koji obrađuju nacionalnu kulturu i nacionalnu istoriju.

Poslednjih nedelju dana imamo u svim medijima, na svim društvenim mrežama, priče o aferi o udžbeniku istorije za sedmi razred, gde se bukvalno "Danak u krvi" prikazuje u pozitivnom svetlu, u nekoj pozitivnoj konotaciji. Ali, ja ne bih o tome, o tome je bilo dosta reči.

Ima nešto što je još opasnije od ovoga. Savet Evrope je pokrenuo inicijativu da se napiše zajednički udžbenik iz istorije za sve zemlje starog kontinenta. Tim povodom, u Parizu je nedavno održana i konferencija, na kojoj je bio prisutan i naš ministar prosvete i razgovaralo se na ovu temu.

Zajednički udžbenik iz istorije bi bilo nešto najtragičnije po Srbiju i srpski narod, jer znamo dobro šta sve može da se nađe u tom udžbeniku i ko bi pisao i ko bi vodio glavnu reč o tom udžbeniku.

Čak i ovi udžbenici iz istorije iz kojih smo učili mi, moja generacija i stariji, i taj udžbenik su pisali ljudi koji nisu bili naklonjeni srpskom narodu, konkretno Jiriček i ostali, a možemo zamisliti šta bi se tek desilo i šta će se desiti ako zaista Srbija pristane i prihvati da se piše zajednički udžbenik iz istorije za sve evropske zemlje. Onda možemo misliti koliko bi postali i zvanično genocidni narod.

Dakle, ovde ne sme biti nikakvog odstupanja i SRS smatra da ovako nešto ne sme da se prihvati ni po koju cenu.

To se pravda time da ćemo imati neke stručnjake iz te oblasti koji će uticati na to da se neke nepravde isprave, a kakvi su to stručnjaci iz istorije videli smo na primeru ovog pominjanog "Danka u krvi" i na primeru toga kako se prikazuju ratovi od 90-ih godina. Neki, nažalost, nazovi ili kvazi-istoričari to nazivaju - ratovi za jugoslovensko nasleđe.

Zahvaljujem, kolega Saviću.
Stavljam na glasanje ovaj predlog.
Zaključujem glasanje: za - 11, protiv - niko, uzdržanih - nema.
Konstatujem da ovaj predlog nije prihvaćen.
Narodni poslanik Nikola Savić predložio je da se dnevni red sednice dopuni tačkom - Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o bezbednosti saobraćaja na putevima, koji je podneo Narodnoj skupštini 28. marta 2019. godine.
Kolega Saviću, da li želite reč? (Da.)
Izvolite.

Zahvaljujem.

Dame i gospodo narodni poslanici, što se tiče ovog zakona o bezbednosti saobraćaja na putevima, kada sam pre četiri-pet dana video da je u proceduru Vlada pustila izmene i dopune tog zakona, obradovao sam se, misleći da će tim zakonom koji je predložila Vlada napokon biti obuhvaćeno i ono što ja već godinu dana tražim da se ispravi u tom zakonu, odnosno neke nedoslednosti i neke nelogičnosti.

Međutim, kada sam pogledao taj zakon koji je u proceduri i koji će, verovatno, do kraja saziva ovog mandata i ući u Skupštinu i naći se na dnevnom redu, video sam da nema ni reči o članu 47. koji reguliše saobraćaj na raskrsnicama. Dakle, neko iz ministarstva zaduženog za saobraćaj nije uzeo, nije ni razmatrao ono o čemu sam ja ovde govorio i ono na čemu insistira SRS.

I ne samo to, veliki broj stručnjaka iz oblasti saobraćaja uporno iskazuje da propis odnosno pomenuti član 47. koji reguliše saobraćaj na raskrsnicama je nedorečen i na osnovu toga člana zakona ne može se jasno utvrditi ko je vinovnik eventualne saobraćajne nezgode koja će se tu desiti.

Znači, za tako nešto nije potrebna nikakva mudrost, nikakav novac, nikakva preterana pamet. Jednostavno, samo treba da se to pogleda, da se promeni par, ili, u najgorem slučaju, redosled reči u rečenici, kako ne bi došlo do pogrešnog tumačenja i različitog tumačenja, jer pravnici ove stvari tumače na jedan način, stručnjaci iz oblasti saobraćaja na drugi način i zato dolazi do nesuglasica i problema koji su potpuno bespotrebni.

Zahvaljujem, kolega Saviću.

Stavljam na glasanje ovaj predlog.

Zaključujem glasanje: za - 11, protiv - niko, uzdržanih - nema.

Konstatujem da ovaj predlog nije prihvaćen.

Narodni poslanik Miroslava Stanković Đuričić predložila je da se dnevni red sednice dopuni tačkom - Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o biomedicinski potpomognutoj oplodnji, koji je podnela Narodnoj skupštini 14. marta 2019. godine

Stavljam na glasanje ovaj predlog.

Zaključujem glasanje: za - niko, protiv - niko, uzdržanih - nema.

Konstatujem da ovaj predlog nije prihvaćen.

Narodni poslanik Aleksandar Šešelj predložio je da se dnevni red sednice dopuni tačkom - Predlog zakona o izvršnom postupku i obezbeđenju, koji su Narodnoj skupštini ponela 22 narodna poslanika poslaničke grupe Srpska radikalna stranka, 17. septembra 2019. godine.

Izvolite kolega Šešelj.

Dame i gospodo narodni poslanici, Zakon o izvršenju i obezbeđenju je jedna od najgorih tekovina DS danas u Srbiji.

Dakle, Zakon o izvršenju i obezbeđenju u Srbiju je uveo javne izvršitelje koji su uzurpirali sudske nadležnosti i sada kao privatnici, kao privatna lica sa ovlašćenjima sudova upravljaju izvršenjima, a to se kroz ovih osam godina pokazalo kao otvorena pljačka građana Srbije, prezaduženih građana Srbije pod potpunom zaštitom države imajući u vidu da izvršitelji sada posmatraju imovinu građana Srbije kao lovinu i trude se kako najlakše moguće da dođu do pre svega nekretnina, stambenih jedinica, a oni koji ispaštaju jesu najčešće oni najsiromašniji građani Srbije.

Srpska napredna stranka u vreme dok je bila opozicija nije podržavala ovo rešenje, bila je protiv javnih izvršitelja, a posle toga kada je došla na vlast, videli smo i 2015. godine, ali i ranije ove godine da je svesrdno podržala javne izvršitelje i na taj način opravdala njihovo postojanje i pružila im podršku za ono što rade u Srbiji.

Srpska radikalna stranka je predala više od 100.000 potpisana građana Srbije koje je prikupila za manje od dva meseca, kako bi se ovaj Predlog zakona našao na dnevnom redu u Skupštini, kojim bi se promenilo ovo stanje u Srbiji, kojim bi se ukinuli javni izvršitelji i kojim bi se proces izvršenja vratio u sudove. Dakle, sudovi treba da sprovode i da obavljaju sudsku nadležnost.

Mi želimo da ukažemo da kako je DS nekada, tako i SNS danas ide linijom manjeg otpora, ne želi da sredi stanje u našem sudstvu, da napravi ambijent da sudovi budu efikasniji i da sudovi sprovode izvršenje, a da onda ne može nikom da se ugrozi ni ljudska prava, ni pravo na dom, ni ljudsko dostojanstvo, već da samo se dugovi plaćaju u srazmeri onoga što je neko dužan, a ne da država Srbija kroz MUP, dakle, policiju podržava nesmetanu otimačinu i pljačku javnih izvršitelja.

Upozoravam vladajuću većinu da ukoliko uskraćuju podršku raspravi na ovu temu, podržava javne izvršitelje i preuzima odgovornost za sve ono što oni rade danas u Srbiji.

Stavljam na glasanje ovaj predlog.
Zaključujem glasanje: za - 13, protiv – niko, uzdržanih – nema.
Konstatujem da Narodna skupština nije prihvatila ovaj predlog.
Narodni poslanik Petar Jojić predložio je da se dnevni red sednice dopuni tačkom – Predlog zakona o stavljanju van snage Zakona o javnom beležništvu, koji je podneo Narodnoj skupštini 8. novembra 2019. godine.
Izvolite, kolega Jojiću.

Dame i gospodo narodni poslanici, čuli ste stav SRS kada su u pitanju javni izvršitelji. Slično mišljenje SRS jeste i njen stav da se ukinu javni beležnici.

Javni beležnici nisu dali očekivane rezultate. Javni beležnici su jedna nova, dakle, grupa ljudi koji se enormno bogate. Kako je moguće da jedan javni beležnik za godinu dana zaradi 100 miliona, a da je plata jednog sudije 90.000 ili 100.000 dinara? Sad vidite u kakvoj su oni poziciji i u kakvoj su ravnoteži.

Javni beležnici su sporiji, znatno sporiji i neefikasniji prilikom overa isprava naših građana. Imate slučajeve kada dođe čovek iz Vranja, ode u Suboticu da overi ugovor o kupoprodaji, tamo mu kažu – dajte sad dokumentaciju, a dođite za tri ili sedam dana da overimo ugovor. To kod suda nije moglo da se dogodi.

Kod suda su troškovi višestruko manji za građane Srbije, nego što su to troškovi javnih beležnika.

Javni beležnici zaista su jedna grupa koja se bogati i SRS predlaže da se vrate ovlašćenja redovnim sudovima da overavaju isprave i obavljaju one poslove koje su veoma efikasno i uspešno vodili pre nego što su uvedeni javni beležnici.

Osim toga, neki javni beležnici su postali do te mere arogantni prema građanima, kao svojim klijentima koji dolaze da overavaju isprave. Ima slučajeva šikaniranja, nepriznavanja isprava, vraćanje isprava, upućivanje na sud da sud utvrđuje sada da li je jedna isprava za overu ili nije, da li ispunjava sve uslove ili ne ispunjava. Sad se gubi vreme između javnog beležnika i suda i suda i javnog beležnika.

Dakle, u svakom slučaju nema mesta više da oni opstanu. Ovo je, dakle, proizvod DOS-ov. To je ta revolucionarna pravda od 2000. godina koja je nametnuta Srbiji i zato srpski radikali, isto kao što je rekao gospodin Šešelj da se ukinu javni izvršitelji, da se ukinu javni beležnici. Oni ne daju rezultate koji si ovom narodu i našoj državi potrebni.