Zahvaljujem.
Stavljam na glasanje ovaj predlog.
Zaključujem glasanje: za - 14, protiv - niko, uzdržanih – nema.
Konstatujem da predlog nije prihvaćen.
Narodni poslanik Petar Jojić predložio je da se dnevni red sednice dopuni tačkom – Predlog zakona o izmeni i dopuni Zakona o krivičnom postupku, koji je podneo Narodnoj skupštini 8. novembra 2019. godine.
Da li narodni poslanik Petar Jojić želi reč?
Izvolite.

Dame i gospodo narodni poslanici, mi smo u situaciji da prihvatamo određene zakonske predloge od zumbula iz EU, da preko noći moramo po hitnom postupku da donosimo zakone, one koji njima odgovaraju, a nažalost ti zakoni koji se traže da Srbija donosi nisu, pre svega, takvi koji štite prava i obaveze naših sugrađana.

Dame i gospodo narodni poslanici, ovde se radi o jednom sistemskom zakonu. Ne radi se o nekim dopunskim ili sporednim zakonima. Zakonik o krivičnom postupku je sistemski zakon. Dakle, tu se moraju menjati odredbe člana 19. i u tom slučaju smatram da je potrebno da se stranke u postupku izjednače.

Šta to znači? Vi imate pred sudom da postupaju kao stranke javni tužioci, a imate kao stranke da postupaju i građani kada podnose privatne krivične tužbe ili kada su u postupku pred sudom oštećeni. Njihova prava nisu ista.

Ustav Republike Srbije garantuje građanima da imaju jednaka prava, međutim, prema važećem Zakoniku o krivičnom postupku koga su menjali kao što sam napomenuo, revolucionari iz 2000. godine, ne daje ta prava našim građanima.

Evo primera, ako na glavni pretres ne dođe javni tužilac, sud odlaže glavni pretres i zakazuje ga za drugi termin, ali ako na glavni pretres ne dođe privatni tužilac koji je podneo privatnu krivičnu tužbu ili ako se na glavnom pretresu pojavljuje i kao oštećeni, u tom slučaju ni oštećeni, ni privatni tužilac nemaju prava dalje da učestvuju, jer tada sud donosi rešenje kojim se obustavlja postupak.

Sada vas pitam gospodo narodni poslanici, a u koje su uprte oči ove nacije – da li je ovo veoma značajno ili nije, a radi se o sistemskom zakonu, a Ustav Republike Srbije propisuje da su svi pred zakonom i Ustavom jednaki, a ovde konkretno građani Republike Srbije nisu jednaki u ostvarivanju svojih prava. Zato sam u ime SRS predložio Narodnoj skupštini ovaj predlog da se dopuni i stranke izjednače.

Zahvaljujem.
Stavljam na glasanje ovaj predlog.
Zaključujem glasanje: za – 12, protiv – niko, uzdržanih – nema.
Konstatujem da ovaj predlog nije prihvaćen.
Narodni poslanik Petar Jojić predložio je da se dnevni red sednice dopuni tačkom – Predlog zakona o izmenama i dopunama Krivičnog zakonika, koji je podneo Narodnoj skupštini 8. novembra 2019. godine.
Izvolite gospodine Jojiću.

Dame i gospodo narodi poslanici, ja sam u ime SRS takođe predložio da se dopuni i izmeni jedan sistemski zakon.

Ovaj zakon je i te kako značaj za sve građane Republike Srbije, a radi se o zaštiti života, zaštiti njihovih prava i zaštiti njihovih dobara i dobara drugih.

Dakle, ja sam predložio u ime SRS da se izvrši jedna izmena, utoliko da se u članu 19. stav 2. izvrši menjanje koje bi glasilo – nužna odbrana je ona odbrana koja je neophodno potrebna da učinilac od sebe ili drugog od svoga dobra ili dobra drugog odbije istovremeni protivpravni napad.

Stav 3, predložio sam da se promeni – učinilac koji je prekoračio granice nužne odbrane blaže će se kazniti.

Međutim, posle stava 3. predlažem da se donese novi stav, koji glasi, ovo je jako važno za građane Srbije i mnoge koji su doživeli i koji će doživeti, ukoliko ne bude promene ovog zakona – ako je učinilac prekoračio granice nužne odbrane usled jake razdraženosti ili prepasti izazvane napadom, oslobodiće se krivične odgovornosti.

U tome je razlika što mi predlažemo, srpski radikali, da se zaštite građani, da se zaštiti njihov život, njihove porodice i njihovih dobara. Jer, šta se u praksi događa, vi imate u važećem zakonu da će sud, ukoliko je neko prekoračio granice, ublažiti kaznu. Šta to znači? Da ima pravo da ga osudi. To znači, ako je izvršio krivično delo za koje je propisana kazna od 20 godina, može ga kazniti 10 godina zatvora. Da li je to ublažavanje kazne ili je to oslobađanje od kazne? Šta se događa u praksi, dame i gospodo, hiljade ubistava od 2000. godine do današnjeg dana, desetine hiljada razbojništva, hiljade silovanja, hiljade napada, hiljade pljački imovine naših sugrađana i građana se vrši, a da država ne menja zakon utoliko, što će dati pravo svakom građaninu Republike Srbije da može lopova, pljačkaša, siledžiju ubiti u svome stanu, ukoliko je noćas u jedan sat došao kod njega i traži pare ili život.

Dame i gospodo, ovo je sistemski zakon, ovo je zakon koji mora biti menjan. Ovde u parlamentu sede ugledni pravnici, ja smatram da su oni razumeli ovo što sam ja rekao, razumem one ljude koji…

Zahvaljujem.
Stavljam na glasanje ovaj predlog.
Zaključujem glasanje: za – 20, protiv – niko, uzdržanih – nema.
Konstatujem da ovaj predlog nije prihvaćen.
Narodni poslanik Zoran Živković, predložio je da se dnevni red sednice dopuni tačkom - Predlog zakona o dopuni Zakona o izboru narodnih poslanika, koji je podneo Narodnoj skupštini 16. avgusta 2016. godine.
Stavljam na glasanje ovaj predlog.
Zaključujem glasanje: za – niko, protiv – niko, uzdržanih – nema.
Konstatujem da ovaj predlog nije prihvaćen.
Narodni poslanik Zoran Živković, predložio je da se dnevni red sednice dopuni tačkom - Predlog zakona o planiranju i uređenju prostora i naselja, koji je podneo Narodnoj skupštini 16. avgusta 2016. godine.
Stavljam na glasanje ovaj predlog.
Zaključujem glasanje: za – niko, protiv – niko, uzdržanih – nema.
Konstatujem da ovaj predlog nije prihvaćen.
Narodni poslanik Zoran Živković, predložio je da se dnevni red sednice dopuni tačkom - Predlog rezolucije Narodne skupštine o priznanju i osudi genocida nad Jermenima počinjenim u Osmanskom carstvu u periodu od 1915. do 1922. godine, koji je podneo Narodnoj skupštini 16. avgusta 2016. godine.
Stavljam na glasanje ovaj predlog.
Zaključujem glasanje: za – niko, protiv – niko, uzdržanih – nema.
Konstatujem da ovaj predlog nije prihvaćen.
Narodni poslanik Zoran Živković, predložio je da se dnevni red sednice dopuni tačkom - Predlog zakona o dopunama Zakona o visokom obrazovanju, koji je podneo Narodnoj skupštini 15. oktobra 2018. godine.
Stavljam na glasanje ovaj predlog.
Zaključujem glasanje: za – niko, protiv – niko, uzdržanih – nema.
Konstatujem da ovaj predlog nije prihvaćen.
Narodni poslanik Zoran Živković, predložio je da se dnevni red sednice dopuni tačkom - Predlog odluke o obrazovanju anketnog odbora radi utvrđivanja činjenica i okolnosti koje su dovele do nezakonitog oduzimanja dozvole za rad akcionarskog društva za osiguranje „Takovo-osiguranje“ Kragujevac.
Stavljam na glasanje ovaj predlog.
Zaključujem glasanje: za – niko, protiv – niko, uzdržanih – nema.
Konstatujem da ovaj predlog nije prihvaćen.
Narodni poslanik Zoran Živković, predložio je da se dnevni red sednice dopuni tačkom - Predlog zakona o dopuni Zakona o Vladi, koji je podneo Narodnoj skupštini 25. jula 2016. godine.
Stavljam na glasanje ovaj predlog.
Zaključujem glasanje: za – niko, protiv – niko, uzdržanih – nema.
Konstatujem da ovaj predlog nije prihvaćen.
Narodni poslanik Zoran Živković, predložio je da se dnevni red sednice dopuni tačkom - Predlog zakona o izmeni Zakona o finansiranju političkih aktivnosti, koji je podneo Narodnoj skupštini 16. avgusta 2016. godine.
Stavljam na glasanje ovaj predlog.
Zaključujem glasanje: za – niko, protiv – niko, uzdržanih – nema.
Konstatujem da ovaj predlog nije prihvaćen.
Narodni poslanik Zoran Živković, predložio je da se dnevni red sednice dopuni tačkom - Predlog zakona o dopuni Zakona o izboru predsednika Republike, koji je podneo Narodnoj skupštini 1. novembra 2016. godine.
Stavljam na glasanje ovaj predlog.
Zaključujem glasanje: za – niko, protiv – niko, uzdržanih – nema.
Konstatujem da ovaj predlog nije prihvaćen.
Narodni poslanik Zoran Živković, predložio je da se dnevni red sednice dopuni tačkom - Predlog zakona o dopuni Zakona o izboru narodnih poslanika, koji je podneo Narodnoj skupštini 12. januara 2017. godine.
Stavljam na glasanje ovaj predlog.
Zaključujem glasanje: za – niko, protiv – niko, uzdržanih – nema.
Konstatujem da ovaj predlog nije prihvaćen.
Narodni poslanik Zoran Živković, predložio je da se dnevni red sednice dopuni tačkom - Predlog zakona o izmeni Zakona o radu, koji je podneo Narodnoj skupštini 9. decembra 2016. godine.
Stavljam na glasanje ovaj predlog.
Zaključujem glasanje: za – niko, protiv – niko, uzdržanih – nema.
Konstatujem da ovaj predlog nije prihvaćen.
Narodni poslanik Aleksandar Stevanović, predložio je da se dnevni red sednice dopuni tačkom - Predlog zakona o izmeni Zakona o budžetskom sistemu, koji su Narodnoj skupštini podneli narodni poslanici Aleksandar Stevanović i Saša Radulović 8. novembra 2017. godine.
Izvolite, kolega Stevanoviću.

Hvala, predsedavajući.

Zakon o budžetskom sistemu Republike Srbije predviđa kao maksimalan dug konsolidovane države Srbije isključujući dug po obavezi restitucije, da može biti 45%. Istovremeno, taj zakon predviđa da ukoliko država prekrši svoj sopstveni zakon, onda u tom slučaju država mora podneti plan kojim se smanjuje ukupni dug Republike Srbije.

To je jedna odredba koja, kako da kažem, u stvari potpuno relativizuje prvu odredbu zakona i na neki način tih 45% ne služe ničemu. Stoga je naš predlog, Stranke moderne Srbije da se kao maksimalna visina duga konsolidovane države Srbije postavi 60% iz nekoliko razloga.

Prvi razlog je da Srbija u ovom momentu prilično uspešno ispunjava kriterijume konvergencije, odnosno kriterijume koji su neophodni da Srbija onda kada postane članica EU, što se mi nadamo da će se desiti u što skorijem periodu, može veoma brzo posle toga aplicirati za članstvo u Evropskoj monetarnoj uniji i uvesti evro kao srpski novac. Uvođenjem evra kao srpskog novca svi znaju da bismo imali mnogo veću dobit, nego što imamo sa nacionalnom valutom dinarom i verovatno bismo imali mnogo niže kamatne stope i sve pogodnosti korišćenja jednog od najkredibilnijih novaca u svetu.

Sa te strane mi mislimo da ne trebamo biti veći katolici od pape, nego mislimo da je ono što je sadržano u kriterijumima o konvergenciji je sasvim dobar kriterijum. S druge strane, država Srbija ne bi došla u poziciju da suštinski, sad ne mogu da kažem krši, pošto je 45% po samom tekstu zakona vrlo relativno, jer zakon u narednom članu kaže da to može da se prekrši, nego bismo imali jednu odredbu koja bi bila zakucana munjom u kamenu. U izuzetnim okolnostima u vreme recesije država bi mogla delovati kontraciklično i podići javni dug i na taj način se boriti protiv recesije, a u godinama ekspanzije, kao što su recimo godine u kojima sada živimo, država bi težila da dug smanji na nivo koji je nešto niži, recimo baš tih 45%.

Osciliranje državnog duga između 45% i 60% dalo bi sasvim dovoljno prostora da vodimo kontracikličnu politiku, zadovoljimo kriterijume konvergencije i uopšte imamo kredibilniji budžetski sistem u Republici Srbiji.

Stavljam na glasanje ovaj predlog.

Zaključujem glasanje: za – pet, protiv – niko, uzdržanih – nema.

Konstatujem da ovaj predlog nije prihvaćen.

Narodni poslanik Ljupka Mihajlovska predložila je da se dnevni red sednice dopuni tačkom – Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o izboru narodnih poslanika, koji su Narodnoj skupštini podneli narodni poslanici Ljupka Mihajlovska i Tatjana Macura 20. novembra 2019. godine.

Reč ima narodni poslanik Ljupka Mihajlovska.

Izvolite.

Hvala, predsedavajući.

Koleginice i kolege, imam danas zadatak da pokušam da vas ubedim da podržite predlog da se na dnevni red stavi zakon koji sam predložila, a gde ja prvenstveno predlažem da, ako bi se usvojio ovaj zakon, svaka lista na narednim parlamentarnim izborima među prvih 10 kandidata treba da ima osobu sa invaliditetom.

Dakle, za mene nije tema da li će naredni izbori biti bojkotovani ili neće biti bojkotovani, jednog dana sigurno neće biti bojkota, čak i ako ga sada bude, ali se ja bojim da i oni koji budu bojkotovali i oni koji ne budu, ako se ovo danas ne usvoji, odnosno ne stavi na dnevni red, neće na svojim listama među prvih 10 kandidata imati osobu sa invaliditetom.

Zbog čega ja to predlažem? Da ne bude da ja to radim, da neki zli jezici pomisle da bih sebi osigurala mesto na nekoj listi, ja sam spremna da javno kažem da ću pristati da ne budem ni na jednoj listi ako ovaj skupštinski saziv usvoji taj zakon.

Godine 2000. u našem parlamentu bilo je svega 12% žena, danas je to 40%, naravno, sa težnjom da ovaj procenat bude i veći. Koliko imam informaciju, u Makedoniji će uskori kvota biti 50% žena u parlamentu. Zbog čega je to važno? Mi tim kvotnim sistemom smo došli u situaciju da pre svega u lokalnim skupštinama imamo afirmisane brojne žene političarke koje daju izuzetan doprinos i koje vrlo stručno pristupaju svakoj temi. Nama se i u subotu sprema jedna velika konferencija Ženske parlamentarne mreže, gde ćemo mi zapravo videti da li je uloga žena na našoj političkoj sceni stvarna ili se ona još uvek samo svodi na određene kvote, dakle, koliko se glas žena zaista čuje i uvažava u politici. Isto smatram da i kada su u pitanju osobe sa invaliditetom veoma je važno da najpre kroz kvotni sistem pokušamo da izjednačimo participaciju osoba sa invaliditetom u političkom životu Srbije.

Kao što znate, i u Srbiji kao i u svim drugim zemljama ima 10% osoba sa invaliditetom i nerealno je očekivati da će neko koga se ova tema lično ne tiče, da neko ko ne zna kako je otići uveče u grad i tempirati tako da ne provedete više od dva sata, jer nemate gde da odete u toalet ili nemate čime da se prevezete i sve vas to znatno više košta nego nekog ko nema invaliditet, nerealno je očekivati da će neko zastupati prava i interese ove populacije ako ga se to lično ne tiče.

Zbog toga smatram da je važno da u ovom parlamentu imamo predstavnike osoba sa invaliditetom, i to različitih vrsta invaliditeta, jer niko bolje od njih samih ne može da zastupa interese ove populacije. Tako da očekujem da se na narednim listama na svakoj listi nađe po jedna osoba sa invaliditetom. Hvala vam.

Zahvaljujem.
Stavljam na glasanje ovaj predlog.
Zaključujem glasanje: za – 14, protiv – niko, uzdržanih – nema.
Konstatujem da ovaj predlog nije prihvaćen.
Narodni poslanik Vladimir Đurić predložio je da se dnevni red sednice dopuni tačkom – Predlog zakona o izmenama Zakona o finansiranju političkih aktivnosti, koji su Narodnoj skupštini podneli narodni poslanici Vladimir Đurić, Tatjana Macura, Aleksandar Stevanović, Ljupka Mihajlovska i Nemanja Radojević 23. septembra 2019. godine.
Da li narodni poslanik Vladimir Đurić želi reč?
Izvolite, kolega.

Hvala, predsedavajući.

Mi smo u Predlogu zakona o finansiranju političkih aktivnosti predložili nekoliko mera koje treba da izmene sistem na koji se politički subjekti u Srbiji finansiraju.

Sada bih skrenuo pažnju samo na jednu od predloženih mera, a to je da se promeni procenat poreskih prihoda koji se izdvaja za finansiranje političkih subjekata po različitim nivoima vlasti.

Naime, zakon predviđa određeni procenat koji se na određenom izbornom nivou iz poreskih prihoda izdvaja za finansiranje izbornih kampanja i za finansiranje redovnog rada političkih subjekata.

Nije logično da svi nivoi vlasti u Srbiji imaju propisan jednak procenat poreskih prihoda, kada ti različiti nivoi vlasti u Srbiji različito učestvuju u raspodeli poreskih prihoda. Onda imate na centralnom republičkom nivou jedan isti procenat na veliku osnovicu koji političkim subjektima donosi velik novac za finansiranje njihovog rada, dok na pokrajinskom i na opštinskom nivou taj isti procenat primenjen na zanemarljivo malu osnovicu, zbog malog učešća lokalnog nivoa vlasti u poreskim prihodima, donosi sredstva za finansiranje rada tih političkih subjekata koja su potpuno nedovoljna, čak i za finansiranje najelementarnijih operativnih troškova.

Dakle, suočeni smo sa situacijom da političke organizacije koje deluju, recimo, na lokalnom opštinskom nivou, koje nemaju ambicije da učestvuju na republičkom i nacionalnom nivou, jer su pre svega fokusirane isključivo na lokalne politike, politike bliže građanima i njihovoj svakodnevici, čak ni ako osvoje mandate na opštinskim izborima iz zakonom propisanih javnih izvora finansiranja za svoj realan rad ne mogu da dobiju dovoljna sredstva čak ni za zakup kancelarije, eventualno zapošljavanje nekog tehničkog sekretara ili sekretarice, fiksne telefone, struju, vodu, grejanje ili internet konekciju, zato što je propisano da taj jedan te isti procenat primenjen na malo učešće u poreskim prihodima lokalnog nivoa vlasti njima daje nedovoljna sredstva.

Zato smo predložili da se uradi preraspodela da manji procenat bude izdvajan na centralnom nivou, a veći na opštinskom. Na taj način mislimo i da bi politički sistem bio svojevrsno decentralizovan, zato što bi opštinske organizacije političkih subjekata došle do nekih finansijskih sredstava koja bi im omogućila nezavisan rad, a ne da non-stop zavise od svoje stranačke centrale i čekaju od nje da pusti novac za kiriju ili za internet konekciju. Naravno, ujedno smo i predložili da ukupna masa novca koja se izdvaja po svim ovim osnovama bude manja nego što je sada, dakle, da se novca izdvaja manje i da bude preraspoređen u korist lokalnog nivoa vlasti. Hvala.