Zahvaljujem, predsedavajući.
Drugarice i drugovi, dame i gospodo, uvažene kolege, 1. januara 2010. godine, znači za nešto malo više od dvadesetak dana, naravni će se ravno 10 godina, od kada su u zakonodavni sistem Republike Srbije uvedeni prekršajni sudovi. Više od devet, uskoro će biti, ako ne usvojimo ovaj predlog i punih 10 godina, sudijama koji sude prekršajnu materiju, primanja nisu izjednačene sa njihovim kolegama, koji sude u drugim sudovima.
Ja nemam razloga da posebno objašnjavam, jer je svima jasno šta to znači. To nije samo nepravda, to je jednostavno nešto što je bila dužnost i obaveza još 2010. godine, kada su uvedeni u zakonodavni sistem Republike Srbije, da se uradi. Očigledno da što više vremena prođe, sve je teže odraditi, ali iskreno ne vidim ni jedan jedini razlog koji bi govorio protiv toga da se ovakav zakon donese.
Između ostalog reći ću, samo jedan podatak, da je samo Prekršajni sud u Beogradu, naplatom prekršajnom novčanih kazni, u 2018. godini, u budžet Republike Srbije uneo milijardu 222 miliona dinara. Kompletna primanja svih zaposlenih, ne samo sudija, nego kompletnog osoblja, u Prekršajnom sudu u Beogradu, na godišnjem nivou iznosi 465 miliona dinara. Praktično, skoro 800 miliona dinara, u 2018. godini, je Prekršajni sud u Beogradu, inkasirao u korist budžeta Republike Srbije. Da bismo izjednačili njihove zarade, na način kako to i zaslužuju i uskladili to sa Ustavom Republike Srbije, na godišnjem nivou je potrebno nekih 220 miliona.
Iz svega ovoga jasno proizilazi da sudije za prekršaje, nisu teret ovog budžeta i da oni svoje plate trostruko opravdavaju i zarađuju radeći svoj posao savesno, ažurno i čestito. Ako u budžetu Republike Srbije iznađemo mesta za kojekakve nevladine organizacije, koje rade protiv interesa Republike Srbije, onda stvarno mislim da u budžetu Republike Srbije mora da bude mesta da ovi ljudi dobiju plate kakve treba da imaju, kao i ostale njihove kolege. Hvala.