Hvala, gospođo predsednice.
Dame i gospodo narodni poslanici, i ja bih, pošto polako privodimo kraju raspravu, iskoristio priliku da prvo zahvalim, naravno, svima koji su u raspravi učestvovali.
Vi svakako znate da je to jedini pravi način da se bavimo pitanjima koja su od političkog interesa, koja se tiču građana Republike Srbije i kao što smo uvek ponavljali, ovo mesto, ovaj Visoki dom je prava adresa za svaki razgovor na temu političkih slaganja, neslaganja, eventualnih zamerki, komentara, predloga da se bilo šta reši na ovaj ili onaj način. Vidite, to je naš principijelni stav sve vreme i taj se stav i ogleda u činjenici da i dijalog na temu izbornih uslova u Srbiji mi u Narodnoj skupštini vodimo i to uvek naglašavamo kao posebno važno. Onaj ko hoće u tim razgovorima da učestvuje iskreno uvek je dobrodošao, ali zna se gde se taj razgovor vodi. Još jednom, u Narodnoj skupštini. Zna se ko je domaćin tog dijaloga, to je predsednica Narodne skupštine, gospođa Gojković.
Govorili smo i ponavljam – ova Narodna skupština odlučuje o predlozima zakona koji se tiču izbornog procesa na bilo koji način. Volja narodnih poslanika će biti ili neće biti da se predlozi zakona usvoje, baš kao što je, to ste danas i videli, volja narodnih poslanika članova nadležnog Odbora bila da se određene izmene u ovaj tekst odnesu.
Konačno, izjasnićemo se onda kada Dan za glasanje zakaže predsednica Narodne skupštine, u ono vreme koje bude saopšteno sa mesta gde sedi predsedavajući. To je jedini pravi način i to je odgovoran odnos prema institucijama.
Ne tražimo ništa više. Tražimo, dakle, da se uvažava svaka institucija ove zemlje, da se to pokazuje tako što ćete voditi dijalog u Domu Narodne skupštine, tako što ćete raditi svoj posao kao narodni poslanici. Svakako, ne tako što ćete provaljivati u Dom Narodne skupštine pokušavajući da razbijete staklo na ulaznim vratima pomoću srpske zastave, onako kako su razbijali Đilas i njegovi staklo na ulaznim vratima RTS-a. To, dakle, nisu primeri odgovornog odnosa prema bilo kojoj instituciji.
Ne tražimo ništa više nego da se uvaži činjenica – mi danas podižemo standarde i usvajamo ona rešenja za koja će svako moći samo da kaže – da, predstavljaju više transparentnosti. Da, predstavljaju bolje uređen postupak, otklanjaju nelogičnosti ili nedostatke, nedorečenosti koje su postojale u zakonima koje je sve sam bivši režim usvajao. I ništa više od toga.
Mi kažemo – da, predložili smo i strožije kazne zato što su svi zainteresovani akteri rekli da o tome treba razmisliti i to treba usvojiti. Kažemo – da, propisali smo rokove zato što su zainteresovani akteri na raznim stranama govorili da ti rokovi nedostaju, odnosno nisu bili predviđeni u onim tekstovima koja je usvajao bivši režim. Taj bivši režim koji, naravno, danas priča da to ništa ne valja i da njihovi rođeni tekstovi ne valjaju ništa.
Naš je stav i naš je pristup, verujem, sve vreme bio samo racionalan, ozbiljan, odgovoran i nismo slagali ni na sekund kad smo rekli – ljudi, ne bežimo ni od jedne teme.
Možemo da se dogovorimo o svakom, ali bukvalno svakom aspektu izbornog procesa i videćete, na samom kraju, svaki aspekt izbornog procesa biće unapređen. To vam je činjenica kako stvari danas stoje.
Nema ni jednog jedinog ugla posmatranja izbornog procesa, a da ćete sutra reći – nije unapređen. Birački spisak je unapređen, obuke za ljude koji su angažovani da izborne radnje sprovode su obezbeđene, materijali, edukacija za građane, detaljno informisanje, prebacivanje u digitalni oblik svih rezultata zapisnika, zakoni kojima se regulišu opasnosti od zloupotrebe resursa ili funkcionisanja kampanje. Apsolutno svaki segment mi smo pokrili i, kao što smo uvek govorili, biće nam čast da kažemo – podigli smo taj nivo kvaliteta, ako hoćete, i demokratiju i slobodu u Srbiji tamo gde ih nikada nije bilo, po najmanje u vreme bivšeg režima koji se samo obogatio i samo o sebi mislio. Baš ih je bilo briga i za izborne zakone i za narod i za demokratiju, ništa ih to zanimalo nije.
Dame i gospodo narodni poslanici, tražimo kao principijelni i fer stav samo priliku za sve one ljude koji se nečim u Srbiji bave, da prosto kažu – evo, to smo uradili i ništa više. Prvi smo kada treba da se zauzme stav – nema zloupotreba, prvi smo kada kažemo – ne treba da bude partijske koristi od javnih resursa na bilo koji način. Ali, prvi i kad treba da se kaže – pružite fer priliku svakome ko je nekada rekao građanima – hoću da učinim to i to, da sutra može pred te građane da stane i kaže – evo, vidite, jesam to uradio i to sad izgleda tako i tako. Mi uvek imamo samo priliku da odgovorimo – šta je bilo sa pitanjem odgovornosti u ovoj zemlji i ništa više sem toga. Pa, kad neko pita na primer za brzi odgovor, jeste to je princip da na jednom mestu možete da završite svu, kako narod kaže, papirologiju.
Jesmo to radili? Jesmo, mi smo vodili objedinjene procedure. Jel to digitalizujemo danas i činimo automatskim? Da, mi to radimo i ništa više ne tražimo, samo priliku da to kažemo i da to pokažemo, i da smo se trudili da propadne plan, pakleni plan bivšeg režima, da „Ikarbus“ potone, da ga onda oni razvlače budzašto i da u svoje džepove natrpaju apsolutno sve što u ovoj zemlji vredi. Pa, rekli – da, u više gradova obezbedili smo autobuse koji su zaista kreirani u saradnji sa Mercedesom i da pronašli smo dobro rešenje sa našim prijateljima iz Narodne Republike Kine i za to preduzeće. Samo šansa da to kažemo i ništa više. To je za narod više nego dovoljno.
Čipovi, investicije u IT sektor, pa prosto da kažemo – vidite, 23 puta su veće investicije u taj sektor danas nego pre pet godina, i da to pokažemo ako treba i na primeru kompanije u Novom Sadu i ako treba na primeru Pančeva, Zrenjanina, Beograda, gde god želite, ali sam fer priliku da se građanima izveštaj podnese. I, da kažemo – jeste, po prvi put je metro planiran našim budžetom i po prvi put zaista za to neko razmišlja da obezbedi sredstva. Nisu to više šarene laže Đilasove, kao 2009. ili 2010. kada je pričao – to ću ja za dve godine, pa nije bilo ni prvi, ni drugi, ni koji god hoćete put, kad je to bila samo priča. Velika je razlika u odnosu na to kada se ozbiljno planira pa su domaćinski kreiranom budžetu za to sredstva i obezbede.
To su naša principijelna stajališta. Bilo je pitanja, pa dobro, šta sad mi osećamo kada čujemo na primer da neko iz Evropskog parlamenta na sve to što radimo, kaže, ne radi vlast dovoljno, nije htela da implementira 60 ili koliko god hoćete posto? Šta da vam kažem, slegnete ramenima, zapitate se, da li je greška ili nije greška, ali da je neistina, neistina je. Nemamo nikada ni strah, ni nelagodnost da to kažemo otvoreno. I, to govorimo i danas, evo mi u ovoj raspravi reći ćemo i evroparlamentarcima i večeras i sutra i kad god hoćete, 60% je apsolutno 100% već implementirano svega onoga o čemu smo pričali, što je bila tema pre dva meseca ili kada je pre mesec dodato ili ovih dana, šta god hoćete, već je gotovo. Ostalo, u debeloj fazi realizacije. I, biće jako brzo 70, 80, 90 sve do dana kada će izbori da se održe, a održaće se onako kako to Ustav propisuje i kako to zakoni nalažu. Nikakav problem sa tim nemamo, pa kad greše, da im kažemo – grešite. Ali, nasmejali smo se par puta i to ste možda primetili jer je bilo pitanje na temu, kaže neko od ovih evroparlamentaraca, moraćemo da vidimo nešto oko roka za te izbore.
Što smo se nasmešili? Pa, pod jedan zato što mi to dobro znamo i svi to ovde dobro znamo, zna to i naš narod, Ustav kaže, kad će to da bude. Baš je ne deplasirano, nego poprilično neozbiljno, da neko sad tamo sa Đilasom ili ovim njegovim po budžacima nekim priča na temu da li to može na jesen. Da i to može sad za devet meseci? Ne može ni na jesen, ne može ni za devet meseci. Pored toga što to naravno, Ustav kaže, pored toga što je to propisano zakonima postoji jedna stvar koju treba da imaju u vidu svi koji se tim pitanjem bave, pre svega recimo, ti ljudi iz Evropskog parlamenta. Potpuno je besmisleno da na tu temu pričaju sa Đilasom ili ovim njegovim čaušima bilo kakvim, potpuno je besmisleno čak i nama da prenose poruke želje i fantazije Đilasove.
Postoji samo jedno mesto na kom ima smisla da postave bilo kakvo pitanje, ako im što god nije jasno u vezi sa tim kad će izbori. U ovoj zemlji, izbore za narodne poslanike raspisuje predsednik Republike. Tačka. Đilasi, Obradovići, koji god hoćete bogovi, s tim nemaju ništa i ako Evropski parlament ili nekog desetog, bilo šta zanima, ako im slučajno nije jasno postoji Andrićev venac, ali znaju oni jako dobro kakav odgovor mogu da dobiju, na bilo kakvu fantaziju, na tu temu. Pa, verovatno takvih pitanja neće ni biti, niti ih može biti.
Na samom kraju, u ovoj zemlji, šta god ko mislio i šta god ko hteo da razume ili to eventualno ne želeo da prizna, ne glasaju, pa samim tim i ne odlučuju o budućnosti ove zemlje, ni OEBS, ni Evropski parlament, ni bilo koja međunarodna organizacija. Glasaju građani ove zemlje, glasa narod Srbije. Baš zato što je to tako, odgovor će da bude jasan, sloboda, demokratija, perspektiva za ovaj narod, ekonomiju da izgrađujemo, kuću da čuvamo, da pravimo i te puteve koje smo čekali decenijama i fabrike, kliničko-bolničke centre i naučno-tehnološke parkove i firme da dovodimo nove, kao što već sa uspehom radimo. To znači, Aleksandar Vučić, SNS i politika perspektive za ovu zemlju ima apsolutnu podršku građana ove zemlje i apsolutno niko se drugi u ovoj zemlji ne pita, sem njenog naroda, dok smo mi, iz SNS na čelu sa Aleksandrom Vučićem u prilici da se za to staramo. Hvala vam najlepše.
