Zahvaljujem.
Stavljam na glasanje ovaj predlog.
Zaključujem glasanje i saopštavam: za – deset, protiv – niko, uzdržanih – nema, nije glasalo 136 narodnih poslanika.
Konstatujem da Narodna skupština nije prihvatila ovaj predlog.
Narodni poslanik Ružica Nikolić, na osnovu člana 92. Poslovnika Narodne skupštine, predložila je da se dnevni red sednice dopuni tačkom – Predlog zakona o izmenama Zakona o presađivanju ljudskih organa, koji je podnela Narodnoj skupštini 15. oktobra 2018. godine.
Da li narodni poslanik Ružica Nikolić želi reč?
Izvolite.

Zahvaljujem, gospodine Milićeviću.

Dame i gospodo narodni poslanici, u ime poslaničke grupe SRS podnela sam Predlog zakona o izmenama Zakona o presađivanju ljudskih organa i predložene izmene se odnose na član 23. ovog zakona.

Izmene koje se predlažu su sa ciljem ukidanja pretpostavljene saglasnosti svakog punoletnog državljanina Republike Srbije, jer pretpostavljena saglasnost ostavlja ogroman prostor za zloupotrebu i može da dovede do trgovine ljudskim organima, iako je to zakonom izričito zabranjeno i tretira se kao krivično delo.

Zakonom je propisano da se organi uzimaju sa umrlog lica ukoliko se to lice pre smrti nije usmeno ili pisano usprotivilo tome i na taj način ne postoji apsolutno nikakva garancija da će takvo lice u tom momentu ikome preneti informaciju da li želi ili ne želi da bude donor.

Takođe je veoma diskutabilno i pitanje moždane smrti, a kada je čovek praktično još uvek živ, a znamo da se organi uzimaju samo sa živih lica.

Takođe, članom 23. Zakona o presađivanju ljudskih organa, čije izmene tražimo, prekršen je član 25. Ustava Republike Srbije koji kaže da je fizički i psihički integritet nepovrediv i da niko ne može da bude izložen mučenju, nečovečnom ili ponižavajućem postupanju ili kažnjavanju, niti podvrgnut medicinskim ili naučnim ogledima bez slobodno datog pristanka.

Članom 23. ovog zakona krši se član 23. Ustava Republike Srbije koji kaže da je ljudsko dostojanstvo neprikosnoveno i da su svi dužni da ga poštuju i štite, kao i da svako ima pravo na slobodan razvoj ličnosti ako time ne krši prava drugih.

Znači, predložene izmene su u smeru ukidanja pretpostavljene saglasnosti za darivanje ljudskih organa u slučaju smrti i mi insistiramo na ukidanju upravo te pretpostavljene saglasnosti, odnosno tražimo izmenu protivustavnog člana 23. Zakona o presađivanju ljudskih organa, jer ne može se zakonom nametnuti nešto što je suprotno Ustavu i doniranje organa radi presađivanja moguće je samo ukoliko je to isključivo volja donora i donorom se ne može zvati niko kome se organi uzimaju mimo njegove volje i sve to predstaviti kao dobrovoljni čin. Zahvaljujem.

Zahvaljujem.
Stavljam na glasanje ovaj predlog.
Zaključujem glasanje i saopštavam: za – 11, protiv – niko, uzdržanih – nema, nije glasalo 135 narodnih poslanika.
Konstatujem da Narodna skupština nije prihvatila ovaj predlog.
Narodni poslanik Filip Stojanović, na osnovu člana 92. Poslovnika Narodne skupštine, predložio je da se dnevni red sednice dopuni tačkom – Predlog zakona o dopunama Zakona o graničnoj kontroli, koji je podneo Narodnoj skupštini 15. oktobra 2018. godine.
Da li narodni poslanik Filip Stojanović želi reč?
Izvolite.

Zahvaljujem, gospodine Milićeviću.

Dame i gospodo narodni poslanici, podneo sam Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o graničnoj kontroli i tražim da se on uvrsti u dnevni red današnje sednice. Svima je poznato da su najvažnije karakteristike svake zemlje njene međunarodno priznate granice kojima je ona odvojena od drugih zemalja, odnosno od svojih suseda.

Država Srbija ima definisane i međunarodno priznate granice prema svojim susedima. Granice države Srbije prema svom južnom susedu, odnosno Albaniji, definisane su Rezolucijom 1244 koju je doneo Savet bezbednosti UN. Na žalost, Srbija je jedna od retkih zemalja kojoj je nasilno otet deo teritorije od strane 19 država NATO pakta, te kao i neke druge države koje žele da legalizuju stanje okupacije i da granicu AP KiM prema ostatku Srbije proglase kao međunarodnu granicu.

Mi ne krivimo aktuelni režim zbog situacije u kojoj se našlo KiM, ali krivimo zbog nečeg drugog. Naime, rukovodeći organi Republike Srbije moraju neprestano insistirati na Rezoluciji 1244 koja garantuje celovitost državne teritorije Republike Srbije. Međutim, do sada nismo videli da ovaj režim insistira na Rezoluciji 1244 i to smatramo nedopustivim.

Podsećam vas da po Rezoluciji 1244 Srbija ima pravo da na granici prema Albaniji rasporedi 1.000 pripadnika svojih snaga bezbednosti. Uvek ću tražiti od svih režima da insistiraju na poštovanju Rezolucije 1244. Ova Rezolucija garantuje celovitost teritorije Republike Srbije i nema govora o nekoj podeli ili razgraničenju i to je stav svih Srba sa KiM.

Ovo tim pre što se međunarodne okolnosti polako menjaju u našu korist i ubeđen sam da nećemo dugo čekati dan kada će KiM ponovo biti integrisano sa ostatkom Republike Srbije. Zato oko državne teritorije ne bi smelo da bude nikakvih kompromisa, dok se o drugim temama može razgovarati sa Albancima.

Po ovom pitanju režim mora biti beskompromisan, ne pristajući ni na kakve pregovore ili dogovore na ovu temu. Zato imamo Ustav Srbije, imamo Rezoluciju 1244 i imamo uz nas Rusiju i Kinu.

Smatram da će usvajanje ovog zakona koji sam ja predložio stvoriti jasne pretpostavke i neophodnosti što skorijeg stavljanja okupiranog dela naše teritorije pod našom punom kontrolom. Zahvaljujem.

Zahvaljujem.

Stavljam na glasanje ovaj predlog.

Zaključujem glasanje i saopštavam: za - 13 narodnih poslanika, protiv - niko, uzdržanih - nije bilo, nisu glasala 134 narodna poslanika.

Konstatujem da Narodna skupština nije prihvatila ovaj predlog.

Narodni poslanik Tomislav Ljubenović, na osnovu člana 92. Poslovnika Narodne skupštine, predložio je da se dnevni red sednice dopuni tačkom - Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o finansijskoj podršci porodici sa decom, koji je podneo Narodnoj skupštini 15. oktobra 2018. godine.

Da li narodni poslanik Tomislav Ljubenović želi reč? (Da)

Izvolite.

Hvala, predsedavajući.

Podneo sam Predlog zakona o izmeni i dopuni Zakona o finansijskoj podršci porodici sa decom, da se dopuni u dnevni red.

Republika Srbija je poslednjih decenija suočena sa velikim demografskim problemima, a jedan od najvećih demografskih problema je nedovoljan broj novorođene dece, broj novorođenih je mnogo niži od broja preminulih, što dovodi do negativnog prirodnog priraštaja.

Evidentan je veliki broj mladih ljudi koji napuštaju zemlju, pa je izuzetno povećan udeo starog stanovništva u ukupnom broju stanovništva.

Ekonomska situacija u Republici Srbiji je sve lošija, pa se veliki broj porodica suočava sa nedostatkom finansijskih sredstava, što se direktno odražava na rađanje i podizanje dece.

Imajući u vidu ove činjenice, neophodno je da država hitno preduzme sve mere kojima bi se stvorili uslovi za poboljšanje finansijskog položaja porodica sa decom i omogućila sigurnost u pogledu davanja države budućim roditeljima.

Usvajanjem predloženih izmena i dopuna Zakona o finansijskoj podršci porodici sa decom uticalo bi u značajnoj meri na rešavanje jednog od najvećih demografskih problema, a to je nedovoljan broj novorođene dece.

Što se tiče finansijskih sredstava potrebnih za sprovođenje ovog zakona, stav SRS je da treba napraviti trajnu preraspodelu sredstava u budžetu Republike Srbije, i to tako što će se konačno prestati sa finansiranjem raznih nevladinih organizacija i taj novac opredeliti za isplatu dečijeg i roditeljskog dodatka, na način kako SRS predlaže ovim izmenama i dopunama Zakona o finansijskoj podršci porodici sa decom.

Usvajanjem ovih izmena i dopuna, stvorio bi se osnov za podsticaj rađanja više dece i za finansijsko osnaživanje porodica sa decom, koji bi motivisao roditelje da ostanu u Srbiji i da se zaustavi trend masovnog odlaska iz Srbije.

Svedoci smo svakodnevnog odlaska čitavih porodica sa juga Srbije. Odlaze mladi ljudi, mladi bračni parovi sa malom decom. Oni koji odu, sigurno se više neće vratiti. Ali, treba uložiti sve napore da oni koji su tu i ostanu.

Ukoliko nastavi da se oglušuje o ovakve naše predloge, znači da vlasti nije bitno kakva će biti budućnost Srbije. Hvala.

Zahvaljujem.
Stavljam na glasanje ovaj predlog.
Zaključujem glasanje i saopštavam: za - 11 narodnih poslanika, protiv - niko, uzdržanih - nije bilo, nisu glasala 134 narodna poslanika.
Konstatujem da Narodna skupština nije prihvatila ovaj predlog.
Narodni poslanik Dubravko Bojić, na osnovu člana 92. Poslovnika Narodne skupštine, predložio je da se dnevni red sednice dopuni tačkom - Predlog zakona o dopunama Zakona o psihoaktivnim kontrolisanim supstancama, koji je podneo Narodnoj skupštini 15. oktobra 2018. godine.
Da li narodni poslanik Dubravko Bojić želi reč? (Da)
Izvolite.

Hvala, gospodine predsedavajući.

Dame i gospodo narodni poslanici, moj predlog dopune dnevnog reda ove sednice koji sam podneo ispred SRS odnosi se na Zakon o psihoaktivnim kontrolisanim supstancama, gde sam tražio dodavanja dva člana koja se odnose na uništavanje one droge koja nije za dalju upotrebu.

Moram da vam kažem da od kako sam dobio ovu temu, koristio sam svaku priliku i često zloupotrebio u društvu prisustvo inspektora, psihologa, lekara i drugih stručnjaka iz ove oblasti, kako bih sa više različitih aspekata osvetlio ovaj fenomen.

Droga je opšte društveni problem, sa kojim se nije lako izboriti, još ako je ta borba mlaka, bez žara, bez prave kampanje, nije ni čudo što se droga toliko ukorenila i rasprostranila.

U Srbiji je toliko omasovljena proizvodnja biljaka od kojih se droga dobija, otkrili su cele plantaže pod zasadom ovih biljaka, cele porodice se bave ovim, nazovi porodičnim biznisom, a nedavni slučaj Stare Pazove govori da se i cele firme organizovano bave proizvodnjom ovih biljaka. To je i razlog što se svi ovi uspesi o kojima se svakodnevno govori oko otkrivanja plantaža i laboratorija, oduzimanje velikih količina droge i hapšenja dilera, kao da se ne dotiču srpskog narko tržišta.

Nedavno je ministar policije izneo jedan podatak da je za prvih 11 meseci ove godine oduzeto više od šest tona narkotika, što je mesečno otprilike oko 600 kilograma ili 20 kilograma dnevno. Ovo je velika količina za malo srpsko tržište.

Međutim, kada sam pitao stručnjake koliko će se odraziti slučaj Stare Pazove na srpskom tržištu narkotika, rekli su mi - to je kao da ste iz olimpijskog bazena zahvatili bure vode.

Pre neki dan je na graničnom prelazu Gostun takođe oduzeta veća količina marihuane, 221 kilogram.

Ponovo je bilo postavljeno pitanje legalizacije proizvodnje kanabisa, gde su mišljenja stručne javnosti bila podeljena, a prevladavao je stav da kanabis izaziva zavisnost.

Dame i gospodo, ako nećemo da postanemo bolesno društvo, a skoro da smo u nokdaunu, i ako nećemo da budemo nokautirani, da se poslužim ovom bokserskom terminologijom, moramo svi kao sistem, kao društvo, da uradimo mnogo više u borbi protiv ove narastajuće pošasti modernog doba. Hvala.

Zahvaljujem.
Stavljam na glasanje ovaj predlog.
Zaključujem glasanje i saopštavam: za – 11 narodnih poslanika, protiv – niko, uzdržanih – nije bilo, nije glasalo 135 narodnih poslanika.
Konstatujem da Narodna skupština nije prihvatila ovaj predlog.
Narodni poslanik Zoran Despotović, na osnovu člana 92. Poslovnika Narodne skupštine, predložio je da se dnevni red sednice dopuni tačkom – Predlog zakona o izmenama Zakona o podsticajima u poljoprivredi i ruralnom razvoju, koji je podneo Narodnoj skupštini 15. oktobra 2018. godine.
Da li narodni poslanik Zoran Despotović želi reč? (Ne)
Stavljam na glasanje ovaj predlog.
Zaključujem glasanje i saopštavam: za – niko, protiv – niko, uzdržanih – nije bilo, nije glasalo 147 narodnih poslanika.
Konstatujem da Narodna skupština nije prihvatila ovaj predlog.
Narodni poslanik Sreto Perić, na osnovu člana 92. Poslovnika Narodne skupštine, predložio je da se dnevni red sednice dopuni tačkom – Predlog zakona o stavljanju van snage Zakona o izvršenju i obezbeđenju, koji je podneo Narodnoj skupštini 15. oktobra 2018. godine.
Da li narodni poslanik Sreto Perić želi reč? (Da)
Izvolite.

Dame i gospodo narodni poslanici, SRS je ovom visokom domu prvi put podnela Predlog zakona za stavljanje van snage Zakona o izvršenju i obezbeđenju 15. oktobra 2018. godine.

Računajući da oni koji su bili kreatori ovakvog zakona su već izvan ovog Parlamenta i da i kad su tu nemaju značajnu ulogu u osporavanju tog zakona, da ćemo naići na razumevanje kod naših kolega narodnih poslanika koji podržavaju ovu Vladu. Međutim, tu nije bilo uspeha i mi moramo prvo da kažemo ko su javni izvršitelji, ko su oni u statusnom smislu.

U statusnom smislu javni izvršitelji su privatni preduzetnici na koje je država zakonom prenela određena ovlašćenja, a kako oni to obavljaju i šta su u praksi, e tek to je posebno pitanje.

U praksi se ponašaju vrlo često kao da su oni u nekoj drugoj državi, kao da treba da urade protiv svojih građana i ovo je skoro pravilo bez izuzetka. Od 214 javnih izvršitelja i tri njihova zamenika skoro da se ne bi mogao navesti pozitivan primer onih koji ovaj posao rade, uključujući neku veštinu. Odmah, da bi bilo jasno i vama i građanima Srbije, SRS se ne zalaže da dužnici ne izmiruju svoje obaveze. Naprotiv, svako mora da izmiri svoje obaveze, ali u skladu sa zakonskim mogućnosti, odnosno u skladu sa propisima.

Vrlo često se dešava da ovi izvršitelji prekorače svako ovlašćenje. Vrlo često su u saradnji sa predstavnicima sudske vlasti, sa policijom i onda građani Srbije dolaze u jako, jako tešku situaciju.

Kada smo primetili da ne možemo da dobijemo podršku vladajuće većine za ovakav zakon, a računali smo da je to realno, da je moguće, onda smo krenuli u prikupljanje potpisa, pa smo za nepuna dva meseca preko 100.000 potpisa od strane građana Srbije prikupili. Moram da vam kažem da je to jedna dobra praksa koju smo mi mogli da sagledamo kakva je situacija i da je mali broj, naravno, ima ih, da mali broj članova SRS koji imaju posebne i velike probleme sa ovim izvršiteljima.

Da bi se zahvalili građanima Srbije koji su nam dali tu podršku, a za nas napravili obavezu, mi smo štampali specijalno izdanje „Velike Srbije“. Sada ovaj primerak delimo onima koji su nam dali potpis za ovu podršku. Mi lično mislimo da je određeni rezultat već usledio zbog ove naše aktivnosti, a to su izmene i dopune zakona koje su negde polovinom ove godine usledile. Nije u onoj meri u kojoj mi to želimo i mi ćemo sa našim aktivnostima nastaviti dalje, ali smo uspeli da izdejstvujemo da se bar smanje tarife, tarife koje naplaćuju, odnosno naknadu za svoje usluge javni izvršitelji. Oni nisu najveći i jedini problem. Svakako da nadilaze nekoliko puta osnovni dug, ali to nije najveći problem.