Zahvaljujem.
Reč ima narodni poslanik Milija Miletić. Izvolite.

Zahvaljujem se.

Uvaženi predsedavajući, poštovani ministre, kao ovlašćen ispred našeg poslaničkog kluba Ujedinjena seljačka stranka, Narodna seljačka stranka, govoriću o ovim predlozima sporazuma o kojima u toku današnjeg dana govorimo i koje ćemo sutra verifikovati i dati mogućnost našoj državi da može u narednom periodu da obezbedi bolje uslove života za sve one naše građane koji žive na celoj teritoriji Republike Srbije.

Ja sam uvek govorio o svim onim našim stvarima i problemima koji se tiču malih sredina, nerazvijenih opština, brdsko-planinskih područja, jugoistoka Srbije, a i ostalih delova Srbije, gde smo putem donošenja određenih sporazuma obezbedili mnogo kvalitetnije uslove, kreditne linije koje su stvarno dale rezultata i zato sada naša država Srbija, naš budžet jeste stabilan i ima mogućnosti da se radi i da se gradi. Svedoci smo radova u svakom delu naše Republike Srbije. Da li je to sever, da li je istok, da li je zapad, da li je jug, da li je centralna Srbija, svuda se gradi, svuda se radi i radi se nešto što do unazad nekoliko godina uopšte nije bilo ni u najavi. Bilo je u nekim bajkama nekih prethodnih vlasti koje su radile ne za dobrobit Srbije, nego za dobrobit samo njihovih ličnih interesa i za dobrobit svojih uskogrudih partijskih interesa.

Svedoci smo propadanja naše zemlje Srbije posle 2000. godine, kada su bila puna usta obećanja svih onih pozitivnih stvari, izgradnje puteva, ulica, poboljšanja života naših ljudi koji žive na selu, poboljšanja života za sve, ali došli smo do toga da je došlo do kataklizme i u privredi i u poljoprivredi i svuda. Zato se sada ovi sporazumima koje sada mi ovde verifikujemo, dajemo podršku ovde u Skupštini, tim sporazumima daje se mogućnost da se određene stvari koje su do sada bile započete u nekom prethodnom periodu, da se to mora malo balansirati, rešiti za dobrobit budućnosti naše dece i dece naše dece.

Vezano za ovaj sporazum sa Slovačkom, to je ta kreditna linija kojom se daje mogućnost da se povoljnije rešavaju ti problemi, da se uštedi i da se, normalno, da veća podrška našem budžetu, stabilnosti monetarnoj i svemu onome što je bitno.

Što se tiče sporazuma sa SAD, tu se neke stvari rešavaju, usaglašavaju, jer mi kao zemlja uvek smo gledali da to bude za dobrobit svih. Normalno, usaglašavanjem imaćemo mogućnost da neke stvari poboljšamo i da na neki način imamo normalan odnos sa najjačom zemljom na svetu, normalno zajedno sa Rusijom.

Još jedna od stvari koja je vezano za ove sporazume jeste i podrška našem sporazumu sa Ruskom Federacijom, gde je izgradnja železnice. Ja sam unazad i 2014, 2015. i 2016. godine govorio, a i posle toga govorio o problemima železničke pruge koja se tiče ovog dela jugoistoka Srbije, odnosno dela istoka Srbije od Niša, Svrljiga, Knjaževca, prema Prahovu, gde je bilo niz negativnih stvari i iskakanja vagona i šina, gde je bilo niz incidenata, a sve zbog toga što je ta pruga bila u katastrofalnom stanju, zato što je ta pruga građena u prošlom veku, gde je učešće u toj pruzi imao i Milutin Milanković, čovek koji je stvarno naš veliki stručnjak, čovek koji je dao veliki doprinos razvoju ne samo u Srbiji, nego i u celom svetu, gde su u tom delu rađeni mostovi, to je bilo 1915. i 1916. godine, kada je ta pruga bila projektovana za 80 kilometara na sat da ti vozovi idu. Posle toga nije ništa ulagano, ništa nije rađeno i svedoci smo, došli smo do toga da je bila u katastrofalnom stanju.

E sada, gospodo draga moja i dragi moji prijatelji, ta pruga se rekonstruiše, ta pruga se stavlja u projektovano stanje, ta pruga će u narednom periodu biti nešto za primer, gde će moći da to bude u funkciji privrede, u funkciji poljoprivrede, u funkciji turizma, u funkciji prevoza putnika. Mislim da je to ono za šta se mi zalažemo, za šta se zalaže ova Vlada i za šta se zalaže naš predsednik Srbije, koji stvarno kao kapa na sve nas ovde pokušava da svakom obezbedi ono što je potrebno, a to je bolji život, sigurniji život i bezbednija budućnost za sve u našoj Srbiji.

Što se tiče ovog našeg sporazuma vezano za kreditiranje izgradnje pruge železnice, to je ono što je potrebno, da u svakom delu imamo brze pruge. Ja govorim o ovom delu koji se tiče jugoistoka Srbije, a to važi i za ostali deo Srbije, jer na svakom mestu svaki naš putnik koji želi da koristi železnicu imaće sigurno mogućnost da to bude kvalitetnim vozovima, da to bude na brži i jeftiniji način.

Ja sada pozivam kolege poslanike koji nisu bili tamo kod nas na jugoistoku Srbije skoro, ili koji su nekada davno putovali prugom, da dođu i da vide kako se radi na rekonstrukciji pruge, kako se to radi na najbolji način i gde je već jedan deo težeg tog dela pruge koji je u delu Svrljiga, to je tzv. Niševačka klisura, dotle se došlo i tu se nastavlja sa radom.

Inače, velika stvar za sve nas je ta aktivnost naše države za te naše brze pruge, za rekonstrukciju pruga, jer stvarno Srbija jeste čvorište puteva, saobraćajnica, a Niš je jedno od najbitnijih čvorišta gde prolaze sve one potrebne stvari iz železnica. Tu je sad i niški aerodrom koji je veoma frekventan, gde se u okviru tog našeg aerodroma, titular je država Srbija, stvarno radi na najbolji način, gde ima niz tih letova koji su veoma kvalitetni, niska cena, a može da se ode do skoro svakog mesta u Evropi, ali i u svetu.

Kao narodni poslanik i predsednik Ujedinjene seljačke stranke, više puta sam govorio o svim ovim stvarima, govorio sam o razvoju infrastrukture sa akcentom na ova područja koja su sa otežanim uslovima života, na Niš kao centar jugoistične Srbije. Svedoci smo da od Niša veliki broj puteva vodi i autoputeva sada i prema Grčkoj, prema Bugarskoj, a sada se rade i te železničke pruge, železnička infrastruktura se radi i dolazi do izmeštanja pruge, izmeštanja železničke stanice iz samog Niša, što je sve veliki podstrek za razvoj tog Nišavskog okruga, tog dela jugoistočne Srbije, te regije. Kroz Niš i pored Niša sada imamo brze saobraćajnice, kako sam rekao, ima i taj naš niški aerodrom koji je stvarno nešto najbolje što se tiče nas. Evo, sada je skoro bila jedna putnica za ovih nekoliko meseci, odnosno 400-hiljaditi putnik je bio na niškom aerodromu, što znači da taj aerodrom polako, ali sigurno daje ono za šta je pripremljen, daje veliku snagu razvoju jugoistočnog regiona Srbije, gde stvarno postoji velika šansa da dolazi veliki broj privrednika.

Unazad nekoliko dana bio sam i zvanična delegacija naše Skupštine kao predsednik Poslaničkog kluba Prijateljstva sa Slovenijom, gde sam zajedno sa kolegama iz našeg poslaničkog kluba Hadži Milorad Stošić i dr Svetlana, koja je tu, zajedno smo bili u obilazak, gde smo bili zajedno sa našim prijateljima iz Slovenije i razgovarali smo o svim ovim potrebnim stvarima koje se tiču i naše zemlje Srbije i Slovenije. Svedoci smo da je to prijateljstvo pokazalo da se dosta ulaže i da država Slovenija želi naredni period da nam pomogne vezano za ove faze vezano za ulazak u EU, ali s tim se uvek govori, i to je ono što sam hteo da kažem, da niški aerodrom i aerodrom u LJubljani imaju dobru saradnju, da veliki broj ljudi dolazi iz Slovenije prema Nišu i ostalim delovima Srbije, gde dolaze i investitori i turisti i gde kroz taj naš zajednički program Srbije i Slovenije, evo, 17. je sada i zajednička sednica Vlade Srbije i Vlade Slovenije u Novom Sadu, što je još jedan od znakova kako treba da se radi, kako treba da se poštuju prijatelji. Sednice vlade smo imali zajedno i sa Mađarskom, gde su njihovi predstavnici vlade bili kod nas i mi bili kod njih.

To su sve elementi kako se naša zemlja Srbija otvara, kako ovakvi sporazumi daju rezultate, kako kroz program izgradnje puteva, auto-puteva, izgradnja pruga, donošenje određenih akata i sporazuma kojima se daje mogućnost da se neke kreditne linije amortizuju na neki način, produže sa nižom kamatom.

Posledica svega jeste rezultat da narod u Srbiji ima mogućnost da živi bolje, da se obezbedi više sredstava, kako govorim uvek, za nerazvijena područja, da se više sredstava odvoji za sve naše žene na selu, za decu na selu, za bračne parove na selu, da se obezbedi veća finansijska podrška zato što na ovaj način kada usvojimo ove sporazume imaće veću frekvenciju saobraćaja, ne samo putnika, već i robe. To je velika šansa na taj način da se obezbedi bolja budućnost za svakog građanina, ma gde da živi ovde u Srbiji.

Ja uvek govorim da sam iz Svrljiga, zato što mislim, da svaki od nas koje tu ne treba da se stidi odakle dolazi, nego treba da kaže sa dikom da dolazi iz takvog mesta, ja zato uvek tako govorim. Nekada budem i smešan veliki broj ljudi na neki način to i negira, a ja ne štedim sebe i uvek želim u svakom trenutku da govorim o svom kraju, o problemima svog kraja.

Ali, kada govorim o problemima te jedne male opštine, koja je jedna od najnerazvijenijih opština u Srbiji, Srvljig, tada govorim o velikom broju takvih opština kojih ima u Srbiji, blizu 40, možda i 50, to su područja četvrte grupe nerazvijenosti, devastirana područja, gde ja svojim angažovanjem, predlozima i ovde na skupštinskim zasedanjima uvek govorim i iznosim probleme koji se tiču takvih naših opština, takvih naših ljudi, a gro takvih opština se nalazi na jugoistoku Srbije gde je Niš centar jugoistoka Srbije, i zato ja kažem, a i to svi znamo da je Niš čvorište velikih puteva, putnih pravaca, železnice i velika potreba tamo da se ulaže.

Svedoci smo da ima dosta ulaganja, konkretno kroz privredu, ulaganje u privredu, što je dobro i što je odlično, što veliki broj naših ljudi sada u Nišu se upošljava, sa tim da bi bilo dobro da u budućem periodu kada sve ovo bude rešeno na najbolji način, kako sam govorio o izgradnji ovih saobraćajnica, železnice, auto-puteva, o kojima ću kasnije govoriti, konkretno za izgradnju gasovoda, zaduživanje i ovaj sporazum. To su sve pozitivne stvari gde će biti potrebno to da bude, ne samo za Niš i okolinu, nego to će biti za celokupnu Srbiju.

Konkretno, mislim, vezano za ovaj deo oko železnice, pozivam sve ljude da vrlo brzo dođu do Niša, mogu tu da dođu do niškog aerodroma nekim letom, da dođu do Niša da vide kvalitetne puteve koji su rađeni, to su auto-putevi prema Sofiji koji je stvarno veoma lep, urađen na najbolji način. Jeste, bile su teške deonice, ali to je završeno i to je završeno za vreme naše Vlade i za vreme našeg predsednika Vučića, koji je stvarno je pokazao da svojim angažovanjem, svojom snagom, voljom i najviše svojom marljivošću dao primer, a sa druge strane, gospodin Vučić kao predsednik Srbije, on je kapa i kišobran što se kaže za sve nas ovde na neki način zato što svojim angažovanjem pokazuje kako treba svaki da radi za ono za šta je dobio podršku, dobio odgovornost od naroda.

Mi ovde, koji se nalazimo u Skupštini, kao narodni poslanici, imamo ne privilegije, nego imamo odgovornost i obavezu prema svakom onom građaninu, pa ma u kom delu Republike Srbije da se nalazi, da li je on bilo koje vere, bilo kog razmišljanja, mi imamo obavezu prema tim ljudima i na svaki način svaki od nas kad ustane ujutru, kada se pogleda u ogledalo da kaže da li smo nešto juče nekom pomogli, uradili i svrha toga, rezultat toga jeste da građani to prepoznaju, građani to vide i građani znaju na koji način moraju imati razumevanja i moraju da prihvate određene stvari zato što je to stvarno stanje.

Ja sam uvek bio za to i govorio sam u periodu i sada, i ranije, da sve ovo što sada radimo, a i infrastruktura jeste preduslov za dovođenje investitora, za razvoj svih onih oblasti i privrede i poljoprivrede. Poljoprivreda jeste ono o čemu najviše govorimo, ali stvarno situacija u poljoprivredi nije sjajna kao što neko kaže, ali sa druge strane imamo puno pozitivnih stvari o kojima moramo govoriti.

Vezano za taj deo oko poljoprivrede, uvek sam bio i govorio i kada sam bio nekada predsednik opštine u Svrljigu, uvek sam gledao da se ljudima obezbede elementarne stvari što znači, iz budžeta lokalnog šta je realno da se uradi. Sa druge strane, izrada ovakvih naših sporazuma kada odradimo, kada sve to da rezultat, znam da će biti i velikih ušteda, mogućnosti da se u takvim sredinama, kao što je moja opština, a ja dolazim iz Svrljiga i tog dela i te opštine na jugo-istoku Srbije, ali i u drugim delovima, koje su nerazvijene, imaju potrebe da se tamo mnogo više izdvaja kroz program investicionog nacionalnog plana koji će biti nešto vrlo bitno za sve nas.

Imamo problema, konkretno vezano za dešavanje vodosnabdevanja, recimo to je konkretno problem azbestnih cevi. Kroz sve ove programe, projekte koje će sada država Srbija da u narednom periodu ima, potreba naša će biti ispunjena, s tim što svi mi koji vodimo te lokalne samouprave na neki način učestvujemo u vlasti, imamo odgovornost. Mi moramo pripremiti adekvatne projekte i da na vreme sve to bude propraćeno. Prihvatanjem ovih sporazuma koji su sada na današnjem dnevnom redu, mogućnost je da se uštede sredstva, da se obezbede brzi putevi, dovodi se veći broj robe, putnika, prevoznih sredstava i na taj način ćemo sigurno imati mogućnost da se obezbede više sredstva i da se obezbedi veća mogućnost za ulaganje u tim sredinama, da rešimo te probleme sa vodosnabdevanjem, da se reše te prethodne azbestne cevi koje su, recimo, postoje u nekim gradovima, a ima ih i u velikom broju opština, a to je rađeno 80-ih, 70-ih godina prošlog veka.

Problemi su stvarno tamo dosta veliki. Tamo je velika populacija starih ljudi. Mi tim ljudima moramo da obezbedimo sigurniju budućnost, a to možemo samo da uradimo kada imamo više sredstava i da obezbedimo ta sredstva da se tamo više uloži, da se tamo obezbedi mogućnost da ima normalo u svakom trenutku, da zdravstveno budu zbrinuti ti ljudi, da ima ambulanti, da u svakom selu ima makar jedan učenik da to odeljenje i dalje postoji, da ne zatvaramo tamo odeljenja, da ne zatvaramo škole. Svaki đak u tom selu dok je tamo ima neku budućnost. Ulaganjem u svako novorođeno dete, a ja sam uvek to govorio da to bude mnogo veće ulaganje i da postoji razlika za brdsko-planinska područja, nerazvijena područja, devastirana područja, da ulaganja za te porodice budu finansijski mnogo veća, da budu direktna ulaganja. Siguran sam da će to dati rezultat.

Što se tiče privrede, kroz usvajanje ovih sporazuma, imamo mogućnost i za veći broj upošljavanja ljudi, sigurniji posao. To je recimo sporazum Srbije i Severne Makedonije gde ti privredni subjekti na neki način mogu da budu bezbedni, da to bude za dobrobit svih. Normalno ulaganje i mogućnost da se ulaže u opštine kao što su ove nerazvijene, devastirane, četvrta grupa nerazvijenosti, kroz određena direktna oslobađanja naših privrednih subjekata koji tamo žele da rade kroz program.

Jedan od predloga je bio da se, a to sam ja u Skupštini, kada je bio za poreske olakšice, dao predlog da bude do 80% o bruto iznosu da se oslobode privredni subjekti koji žele da rade u opštinama koje su devastirane, to je četvrta grupa nerazvijenosti. Da se njima ta sredstva vrate, to je obavezni doprinos na teret poslodavca, na teret zaposlenog i da taj poslodavac sutra ukoliko otvori radna mesta u tim našim sredinama kao što je Svrljig, Bela Palanka, Gadžin Han, Boljevac, Babušnica i veliki broj takvih opština, da oni mogu tu da imaju, da se vežu, da budu najminimalnije plate od 45.000 pa na gore. S druge strane, to bi bilo dobro i za poslodavca, država Srbija bi imala mogućnost kroz program ovog poreskog oslobađanja da se tamo ljudi nastave da rade, da se dovode investitori i da to važi samo za ona područja koja su nerazvijena, četvrta grupa i devastirani.

Mislim da su to pozitivne stvari, kroz ove sporazume imamo mogućnost da to štedimo i da obezbedimo više sredstava, ali sa druge strane, konkretno, evo sad smo tu došli smo do ovog dela izgradnje prve faze auto-puta Niš – Merdare. Za mene kao čoveka koji živi u tom delu Srbije, to je velika stvar, to je odlična stvar, zato što izgradnja tog dela auto-puta, mogućnost da se što brže i stigne do destinacije, da sutra naši privrednici stignu.

Svedoci smo da veliki broj naših privrednih subjekata iz cele Srbije radi i u Albaniji i radi dole na Kosovu, gde ima ulaganja, gde ima promet robe, s tim što, ova nenormalna stvar, taksa od 100% koje su kosovske vlasti prethodno donele, to nije normalno, to mora biti sada povučeno zato što je to i obaveza njihova.

S druge strane, svedoci smo da što se tiče njih dole na Kosovu da ti ljudi koji to rade oni će proći na najgori način zato što je to negativno prvo za njih, zato što to nije dobro ni za njih, a pogotovo nije dobro za naše ljude koji žive dole na Kosovu i Metohiji.

Izgradnjom dela ovog autoputa od Niša prema Merdaru, a kasnije i dalje prema Prištini, to će biti odlična stvar zato ćemo imati mogućnost da se dođe do Niša, da se radi brži promet i saobraćaj robe, da se obezbedi više sredstava za upošljavanje ljudi i normalno za sve nas to je velika stvar i velika mogućnost da ljudi koji žive u tom delu Toplice, da ti ljudi sutra imaju mogućnost da plasiraju svoju robu, svoje poljoprivredne proizvode. Svedoci smo da tamo kvalitetna i što se tiče, stočarstva i ovčarstva i voćarstva…

(Predsedavajući: Zahvaljujem, kolega Miletiću.)

Mislim da je dobro. Svi ovi sporazumi treba da se prihvate, da se usaglasimo svi zajedno, jer ovo su rešenja za bolju budućnost naših ljudi, za bolju budućnost naše dece i dece naše dece.

Još jednom, ja ću kao predsednik Ujedinjene seljačke stranke i narodni poslanik u Narodnoj skupštini Republike Srbije i član poslaničkog kluba Pokret socijalista, Narodna seljačka stranka - Ujedinjena seljačka stranka, glasati za set svih ovih sporazuma, zato što su to odlični sporazumi i zato što je to potrebno da uradimo.

Zahvaljujem.
Poštovani narodni poslanici, saglasno članu 27. i članu 87. stavovi. 2. i 3. Poslovnika Narodne skupštine, obaveštavam vas da će Narodna skupština danas raditi i posle 18.00 časova, zbog potrebe da Narodna skupština što pre donese akte iz dnevnog reda ove sednice.
Da li još neko od predsednika, odnosno predstavnika poslaničkih grupa želi reč?
Reč ima narodni poslanik Ana Čarapić.

Zahvaljujem, gospodine Arsiću.

Poštovani ministre sa saradnicima, dame i gospodo narodni poslanici, danas raspravljamo o predlozima zakona za koje slobodno mogu reći da su pokazatelji odgovorne politike Vlade Republike Srbije.

Kao što smo imali priliku da čujemo u uvodnom izlaganju od strane ministra, ali i od strane ovlašćenih predstavnika iz ostalih poslaničkih grupa, danas na dnevnom redu imamo pet predloga zakona o potvrđivanju sporazuma, jedan Predlog zakona o potvrđivanju finansijskog ugovora i jedan Predlog zakona o davanju garancije.

Od onog momenta kada je 2012. godine SNS preuzela vlast, zahvaljujući ogromnoj podršci građana Srbije, naši predstavnici u Vladi, zajedno sa predsednikom Republike Aleksandrom Vučićem, bore se sa svim problemima koje su ostavile demokrate. Naravno, mislim na demokrate koje danas tuku i vređaju žene, mislim na demokrate koji prete maloletnoj deci, na demokrate koji uništavaju javna dobra.

Do 2012. godine su vladale one demokrate koje su nam u predizbornim kampanjama govorili o ravnomernom regionalnom razvoju, a kad prođu izbori, u praksi su nam pokazivali kako uništiti sve regione u Srbiji.

Do 2012. godine su vladale demokrate koje su danas obojene u nekakav Savez za Srbiju, koji se bore danas navodno za slobodu medija, a u isto vreme blokiraju rad pojedinih medija koji im se ne dopadaju.

Radio-televizija Srbije, čini mi se da je bila odlična televizija kada je gospodin Dragan Đilas zgrtao milione tako što je trgovao sekundama, a sada kada taj isti RTS izveštava o posetama svih svetskih zvaničnika, kada izveštava o izgradnji autoputeva, o izgradnji kliničkih centara, o izgradnji škole itd, sad taj RTS nije dobra televizija.

Nisu Srbiju razorili ni građanski ratovi iz devedesetih godina, ni sankcije, ni hiperinflacije, koliko su Srbiju razorile demokrate do 2012. godine, koji su, ponavljam još jednom, sada obojeni u nekakav Savez za Srbiju.

Znate, zaista je teško objasniti maloletnoj deci kada prođemo pored skupa od tridesetak cirkuzanata sa transparentom „Vučić ili demokratija“, teško je objasniti šta je demokratija. Pa, čak i ta maloletna deca koja nemaju biračka prava biraju Vučića.

Zamislite prepadnute dece u tih tridesetak cirkuzanata kako bi odgovorila u školi na pitanje od strane svojih nastavnika, učitelja ili u vrtiću od strana svojih vaspitača na pitanje šta je demokratija? Možemo samo pretpostaviti. Vređanje, lopovluk, privredni rast u minusu, ogroman budžetski deficit, soličenje svih onih koji su vladali Srbijom do 2012. godine, koji su nam pokazali kako ne treba da se vodi na makroekonomska politika, ni spoljna politika, dok je sinonim za SNS i za današnju vlast privredni rast i razvoj.

Upravo danas na dnevnom redu imamo sporazume koji se tiču unapređenju bilateralnih odnosa sa susednim zemljama, sporazume koji podrazumevaju izgradnje i železničke i drumske infrastrukture, zatim su na dnevnom redu sporazumi koji se tiču jačanju socijalne infrastrukture, imamo čak i izgradnju gasovoda u jugozapadnom delu Srbije i tako dalje.

Pre desetak dana počeli su radovi na izgradnji brze saobraćajnice Ruma – Šabac – Loznica, u dužini od 77 kilometara, u nedelju, 15. decembra krenulo se sa izgradnjom Moravskog koridora, dok će sutra biti puštena u rade deonica autoputa Miloša Velikog, i to od Surčina do Obrenovca. Čak četiri sporazuma sa današnjeg dnevnog reda tiču se izgradnje putne infrastrukture. Svi sporazumi koji su na dnevnom redu odraz su ogromnog napretka Srbije.

Mi, poslanici SNS, često govorimo da nam je država do 2012. godine bila prezadužena i da se javni dug kretao do čak 78% BDP. To ne bi bilo toliko strašno da se prethodna vlast zaduživala pod povoljnim uslovima i da je prethodna vlast uzimala kredite za realizaciju infrastrukturnih projekata. Međutim, prethodna vlast se zaduživala u inostranstvu za servisiranje dugova javnih preduzeća, za isplatu penzija i plata, čak i za krečenja fasada i to su uzimali skupe kredite po kamatnim stopama od 7% i 8%.

Sa jedne strane, nikako nisu mogli da dobiju povoljne kredite zato što je kreditni rejting Srbije bio negativan, dok sa druge strane, ulagati sredstva iz kredita u servisiranje dugova javnih preduzeća i u ostale namene koje ne donose prihode u budžet Republike Srbije je zaista suludo.

Danas, zahvaljujući fiskalnoj konsolidaciji, zahvaljujući fiskalnoj disciplini, fiskalnom suficitu od 3,2% BDP u 2017. i 2018. godini, i 1% BDP za prvih deset meseci 2019. godine, zahvaljujući neprestanom jačanju svih makroekonomskih pokazatelja od strane svih međunarodnih rejting agencija, kreditni rejting Srbije je ocenjen pozitivno, a to znači da ćemo moći u narednom periodu da podižemo povoljne kredite, sa niskim kamatnim stopama za realizaciju infrastrukturnih projekata.

Dok je prethodna vlast bez prestanka zaduživala državu, ostavljajući nama i našoj deci sve te nagomilane dugove, nisu se udostojili da pokušaju da servisiraju ni svoje dugove, a kamoli dugove iz devedesetih godina, one starije i da ne pominjem.

Zato danas na dnevnom redu imamo Predlog zakona o potvrđivanju sporazuma između Vlade Republike Srbije I Vlade Slovačke Republike o regulisanju duga Republike Srbije prema Slovačkoj.

Dakle, naša Vlada, zahvaljujući strabilnim javnim finansijama servisiraće dug prema Slovačkoj Republici koji datira još iz 1991. godine. Dug bivše SFRJ prema Čehoslovačkoj Republici u ukupnom iznosu od 85.970.743 američkih dolara, trebalo je izmiriti do 31. januara 1994. godine, ali zbog svih neprilika i ekonomskih i političkih iz devedesetih godina zbog sankcija, hiperinflacija, građanskih ratova i tako dalje, ovaj dug nije izmiren. Da ne govorim o prethodnoj vlasti. Kako njihovo crno izmirivanje dugova, oni su samo gledali šta mogu da prigrabe za sebe.

Međutim, usvajanjem Predloga zakona o potvrđivanju sporazuma Vlada Republike Srbije servisiraće ukupan dug prema Slovačkoj Republici.

Nakon raspada Savezne Federativne Republike Jugoslavije i primenom ključa za podelu obaveza između bivših republika, Srbija je nasledila dug od 24.726.927 američkih dolara. Nakon pregovora Republike Srbije i Slovačke Republike postignut je optimalan dogovor i dogovorena je primena modifikovanog modela Pariskog kluba koji podrazumeva jednokratni otpis ukupnog duga od čak 66%, tako da je dug Republike Srbije prema Slovačkoj Republici sveden na 7.209.891 američki dolar.

Sredstva su obezbeđena u budžetu Republike Srbije za 2019. godinu. Izmirenjem duga naša država unaprediće bilateralnu saradnju sa Slovačkom Republikom, intenziviraće se spoljno-trgovinska razmena i imaćemo veći priliv slovačkih investicija u našoj zemlji.

Kada je reč o potvrđivanju Sporazuma između Vlade Republike Srbije i Vlade Sjedinjenih Američkih Država sa ciljem poboljšanja usaglašenosti poreskih propisa na međunarodnom nivou primenom FATKA propisa, reč je o unapređenju odnosa između Republike Srbije i Sjedinjenih Američkih Država. Nakon usvajanja i stupanja na snagu ovog sporazuma naša država pridružiće se grupi od čak 110 zemalja koje intenzivno rade zajedno sa SAD na usaglašavanju poreskog zakonodavstva na međunarodnom nivou.

Naime, SAD pokrenule su FATKA propise pre desetak godina i FATKA propisi predviđaju da strane finansijske institucije učestvuju u izveštavanju i izbegavanju plaćanja poreza od strane američkih građana i američkih kompanija koji svoja finansijska sredstva drže na računima u neameričkim finansijskim institucijama.

Srpska strana će nakon usvajanja ovog sporazuma steći prava da traži podatke od SAD o svojim poreskim obveznicima.

Nepotvrđivanje sporazuma moglo bi da ugrozi postojeće potencijalne američke investicije, što svakako nije cilj Vlade Republike Srbije.

Kada je reč o Predlogu zakona o potvrđivanju Sporazuma između Vlade Republike Srbije i Vlade Ruske Federacije o odobravanju državnog izvoznog kredita Vladi Republike Srbije, reč je o sporazumu koji je potpisan 19. oktobra prilikom zvanične posete premijera Ruske Federacije Dmitrija Medvedeva našoj zemlji.

Ono što je važno napomenuti jeste da je Republika Srbija izmirila sva dugovanja prema Ruskoj Federaciji i na taj način smo stekli uslove za potpisivanje upravo ovog sporazuma.

Inače, Republici Srbiji je odobren državni izvozni kredit od strane Ruske Federacije u iznosu od 172.500.000 evra i to primenom fiksne kamatne stope na godišnjem nivou od 2%. Sredstva će biti korišćena za finansiranje železničkih infrastrukturnih projekata. To je, inače, 75% od ukupne vrednosti projekta. Srpska strana se obavezala da obezbedi 57.500.000 evra, što predstavlja preostalih 25%.

Kreditna sredstva su namenjena za plaćanje isporučene robe i pružanja usluga na izgradnji elektrotehničke infrastrukture na železničkim deonicama i to Stara Pazova - Novi Sad, pruga Beograd - Bar, deonica Valjevo - Vrbnica, izgradnja dispečerskog centra za upravljanje vozova u našoj zemlji.

Dakle, još jedan izuzetno povoljan kredit, još tri nova infrastrukturna projekta. Znači, dobićemo brzu saobraćajnicu, brzu prugu, skratićemo vreme putovanja, povećaćemo bezbednost u saobraćaju, a time ćemo i sniziti troškove transporta.

Na početku izlaganja govorila sam kako je izgledao ravnomerni regionalni razvoj u režimu prethodne vlasti, dok ovi sporazumi o kojima danas raspravljamo pokazuju kako izgleda regionalni razvoj u režiji SNS. Dakle, u svim regionima Srbije se podjednako ulaže.

Upravo je danas na dnevnom redu i Predlog zakona o davanju garancije Republike Srbije u korist Banca Intesa a.d. Beograd i Raiffeisen Banka A. d. Beograd po zaduženju Javnog preduzeća „Srbijagas“ Novi Sad po osnovu ugovora o kreditu za izgradnju ni manje ni više nego razvodnog gasovoda i to na deonici Aleksandrovac -Brus – Kopaonik – Raška - Novi Pazar - Tutin.

Kredit iznosi 20 miliona, ali to nije bitno koliko je bitno da će ovaj deo Srbije biti povezan, odnosno priključen na gasovodnu mrežu.

Kopaonik je jedna od omiljenih turističkih destinacija za sve ljubitelje ekstremnih sportova na snegu i za sve ljubitelje planinskog turizma, a kada se uzme u obzir da je Kopaonik i nacionalni park, ovaj projekat još više dobija na značaju u pogledu zaštite životne sredine.

Po mom mišljenju, jedan od možda najvažnijih sporazuma na dnevnom redu je predlog zakona o kojem danas raspravljamo, a tiče se finansijskog ugovora za izgradnju autoputa E-80 deonica Niš-Merdare, Prva faza.

Možda nisam dovoljno objektivna kada kažem da je ovo jedna od najbitnijih tačaka dnevnog reda, s obzirom da dolazim iz Toplice, ali ono što je sigurno bitno jeste da sam živi svedok kako je prethodna vlast uništavala ovaj deo Srbije, odnosno Toplicu. Pa, demokrate su u periodu od 2003. do 2009. godine samo u Kuršumliji zatvorili tri fabrike i hotel „Žubor“ u Kuršumlijskoj banji, a da ne pominjem ostale opštine Topličkog okruga, da ne pominjem Prokuplje, Žitorađu, Blace, gde su stihijski uništavali sve ono što je moglo da se uništi, gde su prezadužili javna preduzeća i lokalne samouprave. Doveli su nas u situaciju da jedno Podujevo ima više stanovnika nego čitava Toplica.

Kada u plenumu čujem od strane pojedinih kolega da izgradnja ovog autoputa nije dobra i da na taj način pomažemo Rami da pravi veliku Albaniju, zaista ostajem bez teksta. Prvo, izgradnja ove deonice autoputa od Niša do Merdara u potpunosti će promeniti ekonomsku sliku Topličkog okruga. S druge strane, ja ne znam da li kolege poslanici, koji govore da ovaj autoput ne treba graditi, znaju da se upravo u Kuršumliji nalazi prva zadužbina velikog župana Stefana Nemanje, Manastir Svetog Nikole, koji je izgrađen u drugoj polovini 12. veka, a upravo će tu, pored Kuršumlije proći autoput? Zar treba onemogućiti đacima i građanima Srbije da se upoznaju sa našim kulturno-istorijskim nasleđem? Zar treba zanemariti preko sto prehrambenih proizvođača koji svoje proizvode upravo izvoze na tržištu Albanije? Pa, naravno da ne treba.

Ova deonica sada magistralnog puta Niš – Merdare je preopterećena. Izgradnjom ovog autoputa sva vozila biće preusmerena na autoput, a to znači da, s jedne strane, u budžetu će se slivati sredstva po osnovu putarine, a dok, s druge strane, imaćemo novih investitora u Toplici, koji upravo nisu hteli da ulažu u Toplici zato što su nam zamerali udaljenost autoputa od čak preko 70 kilometara.

Volela bih da svi ti što tvrde da ovaj autoput nije dobar, da dođu u Toplicu i da to kažu Topličanima. Ja zaista ne bih to preporučila zato što građanima Toplice izgradnja autoputa uliva nadu. S jedne strane, osećaju da država misli na njih, dok s druge strane upravo izgradnja ovog autoputa pomoći će svim mladim ljudima da realizuju svoje preduzetničke ideje i kada je u pitanju turizam i kada je u pitanju voćarstvo, vinogradarstvo, prerađivačka industrija itd. Da ne pominjem koliko života će biti spašeno skraćenjem vremena putovanja do najbližeg kliničkog centra, a to je KC u Nišu.

U ime svih Topličana želim da se zahvalim Vladi Republike Srbije i predsedniku Vučiću zašto su upravo se odlučili na izgradnju ovog autoputa, to jest deonice Niš - Merdare.

Kada je reč o Predlogu zakona o potvrđivanju Sporazuma između Vlade Republike Srbije i Vlade Republike Severne Makedonije o uzajamnom priznavanju odobrenja ovlašćenih privrednih subjekata za sigurnost i bezbednost, cilj Sporazuma je unapređenje bezbednosti u prometu roba, jednostavnija carinska procedura, carinske olakšice, otklanjanje barijera u međusobnoj trgovini između Republike Srbije i Severne Makedonije.

Ovaj Sporazum je još jedan dokaz u nizu da Vlada Republike Srbije radi na unapređenju bilateralnih odnosa sa svim susednim zemljama. On će uticati na snižavanje cena naših izvoznih proizvoda, tako da će naši proizvodi biti cenovno konkurentni, dok ćemo dobiti uvozne proizvode po nižim cenama, a to je dobro za krajnje potrošače.

Poslednja tačka današnjeg dnevnog reda je Predlog zakona o potvrđivanju Sporazuma o finansiranju investicija i konsultanskih usluga u cilju unapređenja socijalne infrastrukture u jedinicama lokalnih samouprava koje su pogođene migrantskom krizom. Ukupna vrednost projekta je 20,8 miliona evra, pri čemu 11,9 miliona evra je donacija Nemačke razvojne banke, dok se Vlada Republike Srbije obavezala da će obezbediti 8,9 miliona evra. Ovim sredstvima biće finansirano 25 infrastrukturnih projekata u opštinama pogođenim migrantskom krizom i u opštinama naseljenim Romima.

Uvažene kolege, poštovani građani Srbije, danas smo mogli da čujemo šta sve može da se izgradi za mnogo manje od 26 miliona evra, koliko je Dragan Đilas prijavio imovinu samo u nekretninama, koju je stekao kao ministar bez portfelja, zadužen za sprovođenje Nacionalnog investicionog plana, očigledno za sopstvene investicije, koje je Dragan Đilas stekao kao gradonačelnik Beograda, koji je zadužio grad Beograd za milijardu i 400 hiljada evra i koju je Dragan Đilas stekao kao direktor Narodne kancelarije predsednika Republike u periodu 2004-2007. godine, kada je u Srbiji otpušteno preko 400 hiljada ljudi.

Dok se Savez za Srbiju raspada, dok omladina napušta DS, naša zemlja se razvija i menja se svakoga dana i zato će poslanička grupa SNS podržati sve sporazume koji su na dnevnom redu. Hvala.

Zahvaljujem, koleginice Čarapić.
Da li još neko od predsednika, odnosno predstavnika poslaničkih grupa želi reč? (Ne)
Prelazimo na redosled narodnih poslanika prema prijavama za reč.
Reč ima narodni poslanik Muamer Zukorlić. Izvolite.

Poštovani prisutni, od ponuđenih tačaka dnevnog reda, moju pažnju privlače one tačke koje se odnose na investicije, izgradnju auto-puteva i gasovoda.

Svakako je za pozdraviti sve aktivnosti koje se dešavaju na ovome polju poslednjih godina i to ne može niko negirati, čak i protivnici to moraju priznati. Imamo iz dana u dan široki front investicija, i završetka postojećih auto-puteva i otvaranja novih gradilišta, što je svakako nešto što obećava i što uliva optimizam, gde možemo definitivno dobiti ambijent u kome će investicije i domaće i strane biti usmerene prema prostoru zemlje, ne samo u velikim gradovima, već i u ostalim delovima.

Međutim, ono na šta želim skrenuti pažnju jeste kašnjenje investicionih infrastrukturnih građevinskih projekata za prostor Sandžaka.

Dakle, već godinama iščekivana trasa auto-puta Koridora 11, evo, slavimo, dakle, svaki novi korak i ovo povezivanje koje će sutra biti legalizovano i to je za nas izuzetno važno jer nam skraćuje komunikaciju od Novog Pazara do Beograda, međutim, Koridor 11 preko Peštera je upravo trebalo da bude ta žila kucavica koja bi otvorila konačno taj prostor i izvukla ga iz određene infrastrukturne i ekonomske izolacije kojoj je izložen prostor Sandžaka jedno celo stoleće.

Dakle, imali smo najave i oko gasovoda, evo, kreće, sad će, sad će, i još ga nema. Već o ovome me sramota pitati za put koji je, navodno, dogovoren sa određenim turskim kompanijama, Novi Pazar - Tutin, prosto imamo ismejavanja na terenu, gde je od tog puta samo urađen jedan potporni zid i radovi su stali.

Ne želim se sada osvrtati pojedinačno na ove probleme, ali želim kazati da nije dobro što se odgađaju ovi projekti, ma koji razlozi bili, opravdani ili neopravdani. Ne bih uopšte potcenjivao političke procese koji se dešavaju u Sandžaku.

Ja sam se stvarno radovao trenutku kada ćemo otvoriti novu stranicu, kada možemo prostor Sandžaka u okviru Srbije, iz ugla Srbije posmatrati definitivno kao prostor koji više nije konfliktan, prostor koji će biti tačka susretanja, tačka zajedništva.

Mi smo, nažalost, proteklih decenija imali odnos prema ovom prostoru na principu ili - ili. Znači, ako smo imali projekte u korist Bošnjaka, to se, po logici stvari, shvatalo da je na štetu Srba. Ako smo imali u korist Srba, podrazumevalo se da je to na štetu Bošnjaka.

Naš politički projekat, Stranke pravde i pomirenja, je bio i ostao da se prema ovom prostoru ophodimo sa političkom vizijom na modelu "i - i". Moguće je imati celoviti politički, ekonomski i infrastrukturni program za prostor Sandžaka koji neće isključivati jedne a uključivati druge ili koji neće preferirati sopstvene projekte, bilo u političkom ili ekonomskom smislu, a koji će se doživljavati da su na račun drugoga.

Bojim se da odgađanje, pre svega ekonomskih i infrastrukturnih projekata, ostavlja prostor manipulantima i onima koji hoće na negativnim političkim procesima, ne znam za čije interese, ne znam po čijim narudžbinama, ali drugačije koristiti Sandžak, kroz nedobronamerne najave, tenzija i sve ono što smo, nažalost, ranijih decenija, imali prilike da gledamo.

Zato insistiram da ona pitanja koja su zajednička, a zajednički su putevi, zajednički aerodrom, zajednički je gasovod, zajednička su radna mesta, fabrike, da prosto te projekte za koje su jednako zainteresovani i Bošnjaci i Srbi i Crnogorci i svi drugi, Albanci koji žive u Sandžaku, na takav način ćemo i one druge projekte koji su partikularne prirode, koji se tiču identiteta, individualno, kolektivno, moći staviti ispred sebe, odnosno moći im prići na rasterećen način.

To je veoma važno i molim vas da se na to obrati pažnja. Hvala.

Zahvaljujem, kolega Zukorliću.
Reč ima narodni poslanik Miladin Ševarlić. Izvolite.

Hvala, potpredsedniče.

Dobro je da raspravljamo o predlozima zakona kojima se potvrđuju određeni međudržavni sporazumi. Međutim, mi imamo situaciju da u poslednjih, da u periodu od 2012. godine do 2018. godine smo ugasili 67 hiljada porodičnih poljoprivrednih gazdinstava.

Iza tih gazdinstava ostalo je zemljište napušteno i neuređeno. Nekada je država obezbeđivala sredstva za pokrivanje najvećeg dela troškova uređenja zemljišne teritorije putem arondacije ili komasacije. Danas je arondacija mera koja se ne primenjuje, praktično, ali komasacija bi mogla da se primenjuje, jer sedamdesetak hiljada gazdinstava po pet hektara samo u proseku neka bude, to je 350 hiljada hektara zemljišta van funkcije poljoprivredne proizvodnje.

Pitam se, zašto Republika Srbija ne podigne međunarodni kredit sa kojim bi sufinansirala troškove uređenja te zemljišne teritorije, omogućila njihovo uređenje, a zatim i ukrupnjavanje sa susednim gazdinstvima koja bi eventualno bila zainteresovana da preuzmu to zemljište koje je uređeno? Ovako, troškovi uređenja zemljišta i kada bi ga kupili bili bi daleko veći od kupovne cene.

Takođe, postavljam pitanje opravdanosti putnog pravca između Niša i Merdara i izgradnje auto-puta. Da li Republici Srbiji u ovom momentu treba taj auto-put, imajući u vidu da će on biti malo frekventan, s obzirom na putni pravac? Takođe, da li će on biti ekonomski opravdan?

To treba imati u vidu i zbog činjenice da se stalno smanjuje broj stanovnika, kao i njihovih naslednika, nažalost, kao onih koji će vraćati ove međunarodne kredite. Jer, kao što „Danas“ novine, sredstva informisanja, juče objavljuju da vraćamo kredite iz Titovog perioda, tako će neke novine objaviti kroz 40, 50 ili 70 i više godina da druga ili treća generacija naših naslednika vraća kredite za koje se danas zadužujemo. To je jedan razlog.

Drugi razlog je što istovremena izgradnja više putnih pravaca zaista stvara izuzetno velike finansijske obaveze prema državi Srbiji.

Takođe, želim da postavim pitanje – kada će Republika Srbija podići jedan veći kredit za modernizaciju poljoprivredne proizvodnje i za ruralni razvoj? Jer, sa ovako skromnim sredstvima, čak i značajno manjim nego što je 5% ukupnih poreskih prihoda, a u periodu od 2012. do 2020. godine, ako računamo i budžet koji smo usvojili za 2020. godinu, poljoprivreda i sela su zakinuti za oko 100 milijardi dinara, tako da posle penzionera, to je najveća socijalno-ekonomska grupacija koja ima najveće umanjenje budžetskih sredstava. Hvala.

Zahvaljujem, profesore Ševarliću.
Reč ima narodni poslanik Marijan Rističević.
Izvolite, kolega Rističeviću.

Dame i gospodo narodni poslanici, da li Srbiji treba auto-put?

Broj vozila od pre sedam godina koji se kretao auto-putevima je bio 34 miliona vozila, sada je broj 60 miliona. Porediti auto-puteve sa međumesnim saobraćajem to možete kad obučete haljinu, onako žuto-zelenu i onda uzmete kao mali Perica i auto-puteve poredite sa mesnim saobraćajem i kažete – nama ne treba auto-put između Kruševca i Kraljeva, kao da će tim auto-putem ići samo stanovnici Kruševca i Kraljeva i niko drugi.

To je isto kao kada bi poredili auto-put od Niša do Vranja i rekli – da li nama treba auto-put od Niša do Vranja, kad bi zaboravili da je to neki Koridor koji povezuje, recimo, 500 hiljada, milion ljudi, koji iz inostranstva dovodi investitore, da tu putuju robe, itd.

Zamislite, pitati u današnje vreme – da li Srbiji treba auto-put između, recimo, Kruševca, Kraljeva, Čačka, itd, za mene je to suludo pitanje i ja ne znam da li su svi pacijenti u „Lazi“ na broju. Bojim se da im neko fali.

Dame i gospodo, uz auto-put idu i investicije, idu sporazumi, naravno. Male zemlje moraju da pribegavaju politici sporazumima. Veliki mogu da udare da dođu do nafte, da dođu do ekonomskih interesa, oni imaju, naravno, i vojnu silu, imaju čime da na štetu malih, a u svoju korist, razvijaju svoju ekonomiju.

Mi moramo, da bi imali potencijal za razvoj, mi moramo da se dogovaramo i sporazumevamo sa okolinom.

Što veće tržište bude ovde, svi zaboravljaju da je potpisan sporazum CEFTA i time obezbeđeno to veće tržište, „mali Šengen“, kako ga zovu, samo uprošćava prolaz roba i ljudi, znači, on ne donosi ništa novo po pitanju zajedničkog tržišta, ali uprošćava taj prolazak i donosi veće benefite privrednim subjektima na teritoriji država koje to potpišu.

Iz tog razloga, ukoliko želite da neko investira u vašu zemlju, Kinezi, Rusi, itd, vi morate da pokažete šta je potencijalno tržište.

Moram vam reći da strane investicije koje dolaze sa auto-putevima donose, što je povoljno, donose nove tehnologije, donose nova radna mesta, donose novac, a što je po meni najbitnije, donose i komad tržišta. Svako ko se opredeli za investicije u Srbiji, taj je već obezbedio tržište i time naš izvozni potencijal raste. Time se smanjuje trgovinski deficit, time se povećava pokrivenost uvoza i izvoza.

Međutim, mi imamo anahrono ponašanje. Mi imamo ljude koji ne vide previše napred, koji kao da imaju brdo ispred sebe i ne vide da se ceo svet modernizuje, da su vremena jako ubrzana, da tehnologije jako brzo napreduju, da bez novih investicija nema novih tehnologija, nema IT, nema ovoga, nema onoga.

Mi moramo da se krećemo ubrzano, s obzirom da smo devedesetih godina, a Boga mi i 2000. godine izgubili mnogo koraka, zaostajemo u razvoju za razvijenim zemljama. Da bi imali veće plate, mi moramo da imamo i veće investicije. Veće investicije su gorivo za ekonomiju. Znači, ukoliko ne investirate u ekonomiju, vi kao da imate vozilo bez motora i bez menjača i bez goriva. To vozilo ne može da ide uz brdo, to vozilo može da ide samo niz brdo. Da naša država ne bi išla prema dole, mi moramo učiniti sve da privučemo što veći broj investitora.

Ovaj sporazumi, samo da vas podsetim, Angela Merkel, ko je slušao pažljivo pre neki dan, velika Nemačka je osetila opasnost da im velike kompanije mogu izaći za radnom snagom i velika Nemačka želi da Srbe pusti u EU, ali deo po deo, kao radnu snagu, hoće da liberalizuju uslove po kojima se može raditi u Nemačkoj, da nemačke kompanije ne bi izlazile, čak ja mislim da je rekla na teritoriji Zapadnog Balkana.

Mi moramo iskoristiti povoljnost da kroz veće investicije i kroz radnu snagu koja je kod nas dosta obrazovana, da pokušamo da privučemo te investicije, da nam ljudi ne bi otišli u Nemački, jer cilj Nemačke je da odvuče naše ljude, a da nas ostavi negde na periferiji.

Ukoliko neka bogata Nemačka želi da se razvija, onda je i naša želja opravdana, da sporazumima, pre svega sa svojim susedima, a pri tome moramo da progutamo i neku knedlu, napravimo što veće tržište, da privučemo što veći broj investitora, da radna snaga u okviru ovog regiona može slobodno da prelazi iz lične karte itd, da sve to bude olakšano, da fitosanitarna kontrola na granici bude samo jedna, da ne budu dve ili tri, da uprostimo prolaz robe itd, da što više novca, što više plata, što puniji penzijski i zdravstveni fond bude u našoj zemlji, a ne da jedan po jedan, tako ćemo se približiti i velikom tržištu EU.

Bolje je da ulazimo svi zajedno sa standardima EU, nego da jedan po jedan pojedinac iz Srbije, Makedonije, Kosova kao lažne države, BiH, da jedan po jedan ulaze u EU. Bolje da kao zajednica pokažemo da smo zreli, da razvijemo svoju ekonomiju i da donesemo blagostanje svojim stanovnicima. Hvala.