Hvala, još jednom.
Kada je reč o ovom delu izlaganja koji upućuje na potrebu da uvek vodimo računa o većim primanjima, većim platama, između ostalog, i sudijama i tužiocima, mi se oko toga uopšte ne sporimo. Mi smo čak i nekoliko puta u ovoj sali stavljali do znanja - pa, mi smo ti koji su te stvari već obezbedili.
Da podsetimo - povećane su plate i sudijama i tužiocima, između ostalih, i to značajno. To je jedna od mera koje smo upravo mi, kao parlamentarna većina, sa svoje strane podržavali, izglasavali, u tim odlukama učestvovali.
Uostalom, tu je i prisutni ministar, sa njim smo prošli rekapitulaciju koliko smo sve povećanja obezbedili. To se ne odnosi samo za ljude koji su neposredno angažovani u pravosuđu jer, znate, bilo je povećanja i za, recimo, primera radi, prosvetne radnike, takođe značajnog, za vojsku je bilo povećanja, za policiju je bilo povećanja, bilo je povećanja za zdravstvene radnike.
I malopre sam govorio, predsednik Republike Aleksandar Vučić lično pokazuje koliko nam je to pitanje važno. Lično šalje poruku mladim ljudima koji su se pokazali kao najbolji studenti medicine ili najbolji đaci u školama koje se bave tom delatnošću, vi ovde u ovoj zemlji imate perspektivu. Danas je država takva da se stara o tome da vama pronađe više budućnosti u ovoj zemlji i da vam obezbedi bolje uslove. To podrazumeva na prvom mestu priliku da dobiju posao. Videli ste, lično je Aleksandar Vučić stao iza toga, zatim, to podrazumeva da taj posao bude u odgovarajućim uslovima.
Koliko je danas samo nove opreme obezbeđno za zdravstvene radnike, koliko je danas aparature, instrumenata obezbeđno kakve nekad nismo mogli ni da sanjamo, pa danas ljudi iz inostranstva, dakle, strani državljani dolaze u Srbiju zato što mi danas možemo pre svega, našim građanima ali i drugima kojima je to potrebno i koji to žele sebi da priušte, obezbedimo tu vrstu usluga, kakva je nekad bila nezamisliva u Srbiji, a kakva je i danas teško zamisliva u zemljama okruženja i ne samo okruženja, u zemljama Evrope. Takođe, prisetite se koliko smo kliničko-bolničkih centara izgrađivali, izgradili i izgrađujemo i dalje.
Dakle, danas to Srbija radi, danas Srbija za te stvari brine. Danas, između ostalog, zato što to može da finansira, jer ima sredstava u budžetu da u takve, svakako, oko toga se još jednom jako dobro razumemo, važne stvari može da ulaže.
Srbija je danas drastično drugačija zemlja. Drastično drugačija u odnosu na period kada se, još jednom, nažalost po narod kome svi pripadamo, o ovoj državi starao bivši režim. Jer, tada nije bilo novca ni za jednu od tih stvari, nije im padalo na pamet da se bave ni traženjem dodatnog posla za zdravstvene radnike ili bilo koje druge radnike. Ne, tad su svi odlazili na ulicu, tad su se gubila radna mesta, sećate se toga, u stotinama hiljada. U stotinama hiljada zvanična statistika, pokazale institucije, izmerile, i naše i strane, ljudi je ostalo bez posla. Na ulici završavali, niko nije brinuo ni za njih, ni za njihovu decu.
Kakva priča o perspektivi za mlade ljude tada? Odlazili su mladi ljudi, nije se moglo izmeriti koliko, u kom broju, a nije bilo ni jednog jedinog razloga, ni jednog jedinog dokaza da se država sa svoje strane o njima i najmanje brine, da im ponudi razlog da ostanu ili da se sutra vrate.
Pogledajte šta radimo danas. Baš se staramo o tim razlozima da mladi ovde mogu da prepoznaju prostor za svoju budućnost. Aleksandar Vučić se lično založio, svom snagom svog autoriteta, reč je o najznačajnijem, najvećem političkom autoritetu u zemlji, da se o tim stvarima razmišlja, da se radi da se planira.
Uspeli smo da konsolidujemo finansije. Imamo u državnoj kasi da uložimo. On kaže – dajte prvo da uložimo u te mlade ljude. Šta još? Dajte da vidimo šta ćemo da učinimo za one mlade koji su u nekom trenutku otišli razočarani lopovlucima, što Đilasovim, što Jeremićevim, što ovih ostalih iz žutog preduzeća. Ja Zelenovića, koji je, eto, vidite sud kaže pet miliona evra uspeo da proneveri iz gradske kase ili njegovog večitog mentora, Šaneta Petrovića.
Dakle, znamo svi šta su ti ljudi radili i koliko su samo mladih tim kabadahijskim ponašanjem oterali odavde, ali, danas se postavljamo drugačije. Kažemo – ajde, nećemo samo time da se bavimo, kako je bilo, nego da vidimo šta mi možemo da učinimo, šta da ponudimo da ti mladi ljudi razmisle da se u Srbiju vrate. Mi smo ovde, opet, tu je ministar, raspravljali o, rekao bih, revolucionarnim zakonima koje smo podržali i opet mi izglasali, kojima se pružaju brojne povoljnosti tim mladim ljudima ukoliko se u Srbiju vrate. Da ovde započnu sopstveni biznis, da ovde svoje kompanije zanove, ako su ih nekada imali, odnosno osnuju ako ih nisu imali nikada, da ovde oni sada zaposle druge mlade ljude, one koji danas završavaju škole, koji su dobri đaci, dobri studenti, da imaju sa kim da rade. Recimo, sa tim koji su nekada bili u njihovoj koži, otišli tamo gde su mislili da ima više sreće, jer, sećate se kako je mračna Srbija bila u vreme bivšeg režima. Hajde sada oni sa tim iskustvom koje su izgradili da ovde nastave da to iskustvo primenjuju, pa da ga i na nekoga prenesu.
Mi izglasali mere kojima se daju odlični uslovi da takvi ljudi dođu ovde, počnu da stvaraju ovde, svoje biznise formiraju ovde, druge mlade angažuju. Dakle, pokazujemo brinemo o tome i to da radimo najiskrenije i u tome smo u potpunosti. I kad neko kaže – nemamo razloga da vam verujemo, jer šta je bilo sa onim što ste govorili ranije? Eto, šta je bilo.
Da li smo pričali o većim platama? Jesmo. Jesu li došle veće plate? Došle su. Da li kažemo danas - nastavićemo da radimo na tome da budu još veće? Sa tom sigurnošću sa kojom se vidi da smo uspeli da napravimo Đilasovih 329 evra u proseku, da bude 500 evra u proseku, mi govorili - biće 500 evra u proseku, a oni svi u glas govorili – ma, neće biti nikada, lažete.
Evo šta se dešava, evo pogledajte datum današnji gde se nalazimo, decembar mesec, mi kazali – pa, biće krajem ove godine, videćete kad dođe statistika za decembar. To se ispunilo, to se realizovalo.
Kao što su govorili onda se misleći, jer su polazili od sebe – neće to biti nekada, biće to samo obećanje, biće to neispunjeno obećanje.
Pa su rekli, bili su toliko samouvereni, sećate se toga – e, slušaj Vučiću, toliko ti ne verujemo ni jednu jedinu reč da ti sad mi obećavamo ako ikada bude u Srbiji prosek 500 evra plata, evo, svi ćemo mi da glasamo za tebe. Šta se sad dešava? Sad ih podsećamo. Sad ih pitamo – jel se sećate sve šta ste rekli? Mislite da smo zaboravili? Nismo zaboravili, a postaraćemo se da ne zaboravite ni vi, nego sad ajde lepo, ako ste od reči, uzmite, pa svi glasajte za onoga ko je pokazao da je 100 puta bolji od vas. Pozovite, ako vam je još neki simpatizer nekim slučajem, nekom greškom ostao, da i on glasa za Vučića koji je pokazao da je 100 puta bolji i sposobniji, a milion puta pošteniji od vas.
Da li će da budu od reči, ne znam, ali ćemo da ih podsećamo i pričaćemo o tome koliko je velika razlika. Ali, ne kažemo to da bi se sad nešto hvalili. Ne, samo vam kažemo – to je dokaz. Pa, naravno da može da se veruje i kad kažemo – biće još, vidi se na osnovu čega to kažemo. Ako nastavimo da se, pre svega, domaćinski odnosimo prema svojoj kući i da unapređujemo svoju ekonomiju, to znači da će nam državna kasa biti u najmanje ovako dobrom stanju kakvo je danas, a cilj je da bude uvek i u nešto boljem svaki naredni dan, svaki naredni mesec, da godine i ne poredimo više jednu sa drugom, nego da se takmičimo sami sa sobom od danas do sutra, pa će onda moći da se finansira sve to o čemu pričamo. O čemu pričamo čuće građani Srbije 28, decembra na nivou plana koji pokriva više godina pred nama.
Svi smo bili zadovoljni projekcijom budžeta za 2020. godinu, jer je ta projekcija podrazumevala i bolje plate i bolje penzije. Hajde vidite koliko ćemo samo moći da budemo zadovoljniji ako ovako mudro, strpljivo, pametno budemo radili, ako budemo svoju kuću, svoju Srbiju gradili i u godini nakon nje, pa i u onoj koja dolazi potom, pa sve tamo do neke 2025, primera radi.
Krajem ovog meseca, biće to za osam dana od danas, strategija razvoja Srbije do 2025. godine, biće prikazana narodu i moći će svako kada sasluša, da razume šta planiramo, šta da radimo i na koji način da obezbeđujemo da rastu plate dodatno, da rastu penzije dodatno u ovoj zemlji i da svako može da razume i da planira kako će to rasti, u kojim iznosima, pa da može u skladu sa tim i svoj život da organizuje.
Dakle, da čovek zna, ako treba da reši stambeno pitanje, a ima mnogo mladih, i oko toga smo se složili, kojima je takvo rešenje potrebno, na koji način bi to mogli da finansiraju. Ako treba da razmisle o nekom kreditu, danas oni koji mogu da ga priušte, a nekada nisu mogli ni da ga sanjaju, kako će to izgledati? Ako treba mlad čovek da kupi prvi automobil, da razume koliki je to trošak i kako može da ga u nekoj budućnosti isplanira.
Danas se zahvaljujući ozbiljnim naporima Aleksandra Vučića, SNS i Vlade koju mi podržavamo u Srbiji može planirati. Danas neka izvesnost postoji i to apsolutno nikada niko neće moći da uporedi sa tim mračnim vremenima kada su se kojekakvi Đilasi fatirali besomučno. Pa, po, sećate se toga, 619 miliona evra bili u stanju da usmere ka računima svojih firmi. Ovi njihovi Bastaći, koje vidite i sada, dakle i dan danas besomučno kradu, pa oni su neverovatni. Gde god da im se malo vlasti ukaže, a nije malo jedna od najbogatijih, ako ne i najbogatija opština u gradu Beogradu, a kolika god da je vlast, daj da zloupotrebimo to što imamo, daj da ispumpamo neke pare, pa u desetinama miliona dinara. Pričali smo o tome i ovih dana, otišlo je što preko nekih fantomskih firmi na nikad realizovane specijalizovane usluge, a sve njima, a sve njihovim ljudima i sve u njihovim džepovima opet završilo. Što na neke usluge koje nikada nisu realizovane, a planirane su opštinskim budžetom. Šta bi sa onim aktivnostima pomoći u kući? Šta bi sa tim, gde nigde ni jedan dokaz nije dostavljen da je bilo kakva usluga realizovana, a u milionima već plaćeno. Onda pitamo – dobro, a šta je bilo sa tim što ste upropastili institucije kao što je sportski centar? Da se to meri sa stotinama miliona, a zašto? Da biste još para uzeli sebi preko njihovih usluga ili da biste još nekih svojih ljudi angažovali da tamo primaju platu.
Ne brinite ništa vi za vreme, mi pričamo o vremenu koje se nalazi pred nama, to vreme je najvažnije.
Ovo vreme na opštini Stari Grad, koje se meri stotinama miliona dubioze, stotinama miliona štete za građane, to vreme prolazi. Ne razumeju ti vaši Bastaći da je to vreme već prošlo, ništa vi ne razumete ako vi ne razumete da je to vreme već prošlo, ali nema veze razjasniće se svakom.
Kada pričamo o tome šta i kako je uverljivo ili neuverljivo, pa mi kažemo da na osnovu tih mera koje ćemo sprovoditi svi zajedno, mi kao građani ove zemlje, mi kao narod, biće još dodatnih dobrih vesti kada je reč o penzijama.
Ne može niko da dokaže da ono što je danas od 14 do 19,5%, opet je tu ministar, on te stvari precizno poznaje, pa može i da koriguje ako šta grešim, ali što je od 14 do 19,5% bolje nego što je bilo pre nego što smo krenuli u mere konsolidacije, pa valjda vam je potpuno jasno. Imamo dobre razloge da kažemo – hoćemo sada da radimo, da napravimo još toliko veće u godinama pred nama i da nastavljamo da to sa dobrim, dobrim podlogama podižemo dalje, da više nikad ništa u ovoj zemlji ne bude pod znakom pitanja, u toj meri da se dovede u pitanje da li će tih penzija biti uopšte, ne da li će rasti ili će stagnirati, nego da se postavi pitanje da li će ih biti uopšte. Postavilo se to pitanje i bila je velika dilema da li će 2012. i 2013. godinu ova zemlja moći da preživi. Svi su to znali i priznavao je to i Fiskalni savet. Priznavao je to čak i sam Dragan Đilas i njegove smo vam izjave pokazivali. Zašto? Jer su se odnosili prema ovoj zemlji kao da je tuđa, jer ih ništa zanimalo nije. Bogatili se još jednom besomučno, a ovde doveli u rizik da jedna jedina penzija bude isplaćena, da jedna jedina plata iz budžeta bude isplaćena. Sada uporedite tu i takvu tužnu tadašnju Srbiju sa ovom kakva je danas. Mislim da je tu razlika više nego očigledna.
Naravno, kada se vodi računa o tim stvarima, onda se uspesi beleže i pričali smo o tome da smo šest ili sedam puta podigli vrednost izvoza u namenskoj industriji. Pošto su se neki interesovali za IT sektor, kada je, u čije je vreme taj sektor uspevao da ostvari više od jedne milijarde evra vredan izvoz? To vam je realnost danas. To vam je realnost danas, pa to slobodno uporedite sa svim onim što su pokazali ovi pripadnici bivšeg režima, sa Đilasom na čelu, onda kada su drmali što Beogradom, što Vojvodinom, što Srbijom. To uporedite sa ovim sramotama koje i dan-danas pokazuju na opštini Stari grad i biće vam potpuno jasno. To su toliko velike razlike da je to nebo u odnosu na zemlju, da je to, što bi rekli, sećate se i tih metafora, Bog u odnosu na šeširdžiju, zbog toga što je ta razlika tako velika.
Politika uspeha, politika rezultata, politika strpljive izgradnje budućnosti u ovoj zemlji i ostvarenja srpskog sna, rečju politika Aleksandra Vučića i SNS, izvesno je, dobija značajnu podršku građana i narednog proleća. A ovi Đilasi, Bastaći i ostali pripadnici najgoreg i najcrnjeg mraka koji bi samo da se vrate nekako na jasle i da ponovo jašu, da ponovo besomučno pljačkaju, pa oni sami znaju da tu nikakve podrške za njih nema. Zato što to znaju, oni na te izbore, kako sami priznaju, ne smeju ni da izađu. Dobro su sebi shvatili meru, narod da ih gleda očima više ne može, s te strane su potpuno u pravu. A mi da se ne bavimo previše njima, da se bavimo ovim što Srbiju očekuje. Videćete 28. decembra, biće to mnogo dobrih vesti i pred nama su zaista dobri dani.
