Potpredsedniče, meni je žao što prethodni govornik zloupotrebljava, izvrće moj rečenice. Pitao sam da li je tačno koji je predsednik države pre od Aleksandra Vučića, uzmite stenograf, to je pod broj jedan.

Gospodine kolega poslaniče, ja se nikada ne stidim svoje rečenice u životu. Vi mene jako slabo poznajete. Ja se ne stidim one knjige koje sam posvetio vašem, a mom bivšem predsedniku stranke, ovde se o predsedniku države govori. Nikada se nisam odrekao one posvete u istorijskoj geografiji, a dobio sam u trećinskom odnosu otkaz u Nišu i zakleo se da ću nakon šest meseci posvetiti knjigu Vojislavu Šešelju, Slobodanu Miloševiću, Ratku Mladiću i Milanu Martiću. Nakon šest meseci promovisana, prodavana je deset godina u Beogradu, nikada nijednu primedbu nisam dobio. Dakle, primedbu na to.

Voleo bih kad se razgovara da se činjenicama razgovara, jer pazite, mi u nauci nema proizvoljnosti, u nauci toga nema. Kada ste već o Vojislavu Šešelju o kome ja imam mišljenje bolje nego što vi imate svi, odmah da smo na čisto, mislim, povlačite me da vam kažem, baš vama da kažem istinu, imam mišljenje i nikad se neću odreću one posvete za razliku od mnogih koji su se odrekli. Ali, vam postavljam pitanje, zašto ovde ne ustanete kad svaki drugi dan, a ja sam juče ustao i rekao, a vas nije bilo u sali ovde gospodine, kada novinarka svaki drugi dan u novinama „Vreme“, kaže – osuđeni ratni zločinac Vojislav Šešelj. Ja ustanem ovde juče, govorim, a vi sedite tu, jer vas nema u klupi. Da li je tačno ili nije?

Da li je tačno da sam juče govorio o Čogradi, a vi ćutite ovde, a ona ga svaki dan ovde pominje. Hoćete još da kažem, Filipa Davida nikada ovde niste progovorili, svaki dan ga kleveće, a ja sam juče govorio o tom čoveku ili juče o Vojislavu Šešelju ovde i nemam problema ovde. Ja sam išao u Hag braniti državu i Slobodana Miloševića i srpski narod, a ne blatiti, nego istinu govoriti. Samo još jednu rečenicu. Treba ponekad vreme u nauci, a ne uništavati dosije, kao što su prethodni uništavali, a ne čekali 30 godina, o tome ću posebno u svojoj diskusiji. Hvala vam.

Hvala profesore Atlagiću.

Pravo na repliku, Miljan Damjanović. Izvolite.

Ponavljam da je čast slušati profesora kada ima ovakav naboj i kada govori o tome, da sam proizvodno govori. Proizvoljno ja nikada ne govorim. Evo, neka kaže jedan primer koji sam uzeo iz svog govora, da li je ijedan od ovih filmova snimljen pre naprednjačke vlasti ili nakon toga. Govorio sam o filmu kao jakoj propagandnoj poruci i mediju koji se danas koristi ne samo u Srbiji, u Srbiji se skoro i ne koristi, čak naprotiv, nego se koristi u Evropi i u svetu. Mogu da vam i nabrojim koliko je baš zbog toga nije slučajno snimljeno u Holivudu, snimljeno filmova u kojima su Srbi prikazani kao najlošiji momci, poput filma „Mirotvorac“, „Lov u Bosni“, „Dobrodošli u Sarajevo“ i onda sigurno ne bih otišao i grlio Bila Klintona koji je nas je bombardovao zbog nekog političkog poena. To je velika razlika.

S druge strane ne morate vi braniti Vojislava Šešelja od mene. Za razliku od vas ja sam u SRS ostao i za mene je Vojislav Šešelj i dalje aktuelan šef. Zato je vama bivši. Vama je bivši šef, meni je bio, biće i što se mene tiče do kraja života ostaće jer neću menjati SRS, odnosno zato što poštujem njenu ideologiju i program i zaista pokušavam da je zastupam na najbolji mogući način.

To što se vi ne stidite određenih posveta, pa ne stidim se ni ja u životu za ovih 18 godina kolika sam u političkom životu bilo šta što sam uradio i mislim da s ponosom mogu da pričam kako smo dobro sarađivali dok ste i vi srcem i dušom bili u SRS, dok niste bili za EU kao što ste danas.

Hvala gospodine Damjanoviću.
Reč ima Maja Gojković. Izvolite gospođo Gojković.

Pitanje je povreda Poslovnika. Pretpostavljam da smo to naučili za četiri godine. Član 107. prvi stav.

Moramo da poštujemo dostojanstvo Narodne skupštine i da govorimo precizno i istinito. Samo jedno pitanje, čisto zbog javnosti da razjasnimo i da mlađi kolege od mene objasni ako to može. Od kada to, možda sam nešto prespavala. Nekih 20 godina izgleda ne živim u ovoj državi.

Od kada to vlast snima filmove? To danas prvi put čujem. I građani Srbije koji slučajno gledaju ovaj deo prenosa sigurno su začuđeni i zapanjeni. Ja prvi put čujem da vlast snima filmove. Doduše, često čujem iz redova SRS stavove koji nisu stavovi iz onog ranijeg doba kada su oni nastali, nego sada polako prelaze u neku fazu komunizma i levičarenja. Možda imaju neki žal za Titovim vremenom kada su se zaista snimali filmovi pod pokroviteljstvom Komunističke partije Jugoslavije, Titom lično.

Imamo onda opus filmova Veljka Bulajića i Bajke o partizanima gde je četnički pokret i kraljevska vojska verna otadžbini, prikazana kao izdajnička, a partizani su imali odlike sadašnjih filmova „Umri muški“ 1, 2, 3. i 4, „Supermen“ i nešto slično. To su bili ideološki filmovi u kojima nije bilo nikakve umetničke slobode, nego ste radili po narudžbini. Ja ne znam da neko sada u ovom vremenu, višestranačkom vremenu, radi po nečijoj narudžbini filmove. Ako to mlađi kolega, ne baš mlad, zna nešto drugačije neka saopšti to nama i javnosti, pa onda možemo da razgovaramo o tako nečemu.

Znači, kada govorimo u parlamentu moramo da govorimo istinu ili ako nešto ne znamo onda to naše neznanje da prikrijemo, a ne ovako da iznosimo hrabro u javnost. Što se tiče lojalnosti nekom predsedniku partije ne bih se ja baš tako izletala u vašem slučaju, jer o tome ima dosta u javnosti kontraverzi, pa bi mogli da pričamo onako naširoko ali to nije danas tema. Tema je isključivo kultura Srbije ili ako hoćemo da suzimo temu onda konkretnije zakone koje imamo danas na dnevnom redu, a imamo načelnu debatu. Hvala.

Hvala gospođo Gojković.
Da li želite da se Narodna skupština izjasni u danu za glasanje o mojoj povredi Poslovnika?

Da li vi smatrate da ste povredili Poslovnik?

Ne.

Onda ne tražim. Hvala.

Hvala gospođo Gojković.

Po Poslovniku Nataša Jovanović.