Zahvaljujem uvaženi predsedavajući, gospodine ministre sa saradnicima, biću vrlo kratak,jer šta reći posle celodnevne rasprave i posle onako dobrog izlaganja profesora Atlagića.

Ja bih radije priznao pričao o delu Ministarstva o informisanju, o neprofesionalnom odnosu Junajted medija grupe danas šta radi i šta objavljuju, o nekulturi na društvenim mrežama, ali dobro.

Reći ću par reči i izreći ću par reči koje je davno neko izrekao pre mene. Istorijski arhiv čuva nasleđe i identitet jednog naroda, a to je ustanova koja se pamti i baštini prošlost i istorija jedne države.

To je ustanova koja opominje na važnost očuvanja kulturnog identiteta te iste države. Zašto sam ovo pomenuo? Pomenuo sam, jer ja uvek nastupam ovde i kao lokal patriota. Grad Kraljevo ima istorijski arhiv, i ne samo grad Kraljevo. Taj istorijski arhiv koji ima 60 godina postojanja, istorijski arhiv i opština Vrnjačka Banja i opština Raška.

Takođe jedan veliki deo, arhivske deo sa teritorije KiM, se čuva u istorijskom arhivu u Kraljevu. Taj isti istorijski arhiv u Kraljevu, je , ja bih rekao bezzemljaš, odnosno nema svoju imovinu, on je podstanar na dve lokacije.

Jedna lokacija je ona glavna centralna gde je istorijski arhiv celih 60 godina, i to je objekat koji je restitucijom vraćen Manastiru Žiči, i manastir Žiča, od 2008. godine, a da ne kažem već intenzivno od 2017. godine, da im se vrati ono što je njihovo.

Druga lokacija je lokacija na Mašinskom fakultetu Univerziteta u Kraljevu, opet na nekoj tuđoj imovini. Razumevanjem Ministarstva odbrane, istorijski arhiv je dobio lokaciju, odnosno grad Kraljevo, je dobio lokaciju u ulici Čika Ljubina u Kraljevu da da na raspolaganju istorijskom arhivu da reši svoje egzistencijalno pitanje, a to je skladištenje arhivske građe.

Da ne bih dužio, jer smo odužili danas ceo dan, ja bih samo zamolio ministra i ministarstvo, da preduzme sve što je u moći Ministarstva da se pomogne, da li prilikom renoviranja te zgrade, da li dogradnjom, jer znamo da je zakonom defininsano i grad Kraljevo, većinu troškova i snovi i što se tiče plata, Vrnjačka Banja i opština, mislim da snose materijalne troškove i to je uređeno kako treba. Eto, zahvalio bih vam se. Hvala.

Pošto na listama poslaničkih grupa više nema prijavljenih za reč, pre zaključivanja zajedničkog načelnog jedinstvenog pretresa, pitam da li žele reč predsednici, odnosno predstavnici poslaničkih grupa ili još neko ko nije iskoristio svoje pravo iz člana 96. Poslovnika?
Reč ima narodni poslanik Marijan Rističević.

Zahvaljujem. Dame i gospodo narodni poslanici, kultura i arhivska građa. Kulturu jednog naroda možete dokazati samo kroz istoriju arhivskom građom, koja o tome treba da svedoči.

Ovih dana u Crnoj Gori, gotovo da ne pomaže ni arhivska građa, a zamislite da je nema.

Kada smo već kod Crne Gore i kaubojštine i revolucionarnih metoda kojom se deo kulture jednog naroda želi pretvoriti u kulturu naroda koji se stvara u poslednjih 12 godina, dakle, istorija se pokušava prilagoditi današnjim okolnostima, posebno u Crnoj Gori, ali istorijska i arhivska građa kažu drugačije. Zvanična Crna Gora tvrdi da je srpska vojska okupirala Crnu Goru, da im je oduzela crkvu i da je odluka Podgoričke skupštine bila priznanje okupacije, ali arhivska građa kaže drugačije.

Srpska vojska je, jureći Austrougare, prošla kroz okupiranu teritoriju današnje Crne Gore, jureći okupatore, ali ukoliko Milo Đukanović želi da poništi odluku Podgoričke skupštine i da proglasi Srbe okupatorima, treba da zna da su ti navodni Srbi okupatori, jureći Austrougare, oslobodili celo primorje, i slovenačko, i hrvatsko i crnogorsko, odnosno ono što danas njima pripada.

Aleksandar se žestoko tukao sa saveznicima da bi tu obalu zadržao. Samo komunističkom preraspodelom je ta obala pripala Crnoj Gori i to će svaka arhivska građa da pokaže.

Kada Milo Đukanović ne prizna odluke Podgoričke skupštine, ako već kaže da je Srbija okupirala delove Crne Gore, onda treba da kaže da se Podgorička skupština izjašnjavala na teritoriji tadašnje Crne Gore, a tadašnja Crna Gora je imala obalu od Ulcinja do Sutomora. Da li je tako, gospodine Martinoviću? Pa, ukoliko se već odriče navodne srpske okupacije, ukoliko se odriče odluka Podgoričke skupštine, onda treba da se odrekne i dela teritorije.

Arhivska građa kaže da se Boka Kotorska novembra 1918. godine nije priključila Kraljevini Crnoj Gori, već Kraljevini Srbiji. Isto ono što je činila sremska skupština u Rumi i Velika narodna skupština u Novom Sadu, Bačke, Baranje i Banata.

Bokelji su u Grblju doneli odluku da se Boka Kotorska, odnosno Nacionalno veće skupštine grbaljskih naselja i Boke Kotorske je donela odluku da se ta teritorija priključuje Kraljevini Srbiji. Danas bi na osnovu te arhivske građe bilo vrlo lako dokazati da smo grešili i ona je svedočanstvo naših grešaka.

Mi smo oslobađali druge. To smo u prvom ratu platili sa 30% srpskih glava. Obrazovao je prvo Jugoslaviju. Drugu smo platili svojom kožom, ali su je obrazovali pod vođstvom neprijateljskog vojnika iz Prvog svetskog rata. Obrazovali su je drugi, dodeljujući teritorije koje su etnički pripadale nama. Kasnije su Srbe izbacivali iz Ustava, a onda iz svojih kuća.

Mi treba da naučimo iz svih svojih grešaka, treba da naučimo da u vreme dok su se svi borili protiv nas, mi smo se borili protiv sebe. Umesto da smo poraženima naplatili ratnu štetu, mi smo ih častili državom. Svaka arhivska građa to može da dokaže i da pokušamo da se suprotstavimo predstavljanju istorijskih činjenica u današnjim okolnostima. Doduše, i u Evropi ima takvih pokušaja da se istorijski događaji i događaji iz Prvog i Drugog svetskog rata predstave u današnjim međunarodnim i društvenim odnosima.

Mi treba mnogo toga da naučimo iz istorijske građe kako smo častili druge na svoju štetu, kako smo kožom i glavama plaćali malim narodima osnivanje država.

Danas oni pokušavaju bivše jugoslovenske republike da naviku koju su stekli za vreme ovih nesrećnika dok su vladali, da se prema Srbiji ponašaju oni koji su izašli iz SFRJ, da se prema Srbiji ponašaju kao prema ostatku SFRJ.

Navikli su da Srbiju za vreme Tadića drže u svojevrsnom protektoratu bivših jugoslovenskih republika. Tu naviku žele da protegnu i danas. U Crnoj Gori je samo pokušaj dogradnje veštačke nacije, prekrajanja istorije. Samo arhivska građa može da nam pomogne, ali da zapamtite - Dimitrije Ruvarac je napisao Hrvatima knjigu "Evo šta ste nam krivi". Danas da je živ, svakako bi napisao - sve smo mi sami sebi krivi. Hvala.

Zahvaljujem.
Pošto se više niko ne javlja, saglasno članu 98. stavu 4. Poslovnika, zaključujem zajednički načelni jedinstveni pretres o predlozima zakona iz tačka od 9. do 11. tačke dnevnog reda.
Sa radom nastavljamo sutra u 10.00 sati.