Zahvaljujem.

Poštovani predsedavajući, uvaženi ministre sa saradnicima, poštovani narodni poslanici, izmenama i dopunama Zakona o kulturi, obezbeđuje se podrška kulturnim aktivnostima koje podstiču kulturni razvoj, podstiču razvoj kulturnih potreba, promociju aktivnosti, animaciju i medijaciju u ustanovama kulture. Definisani su kriterijumi na osnovu kojih će se procenjivati značaj manifestacija koje su prepoznatljiv brend na lokalnom i centralnom nivou i na taj način podsticati dalji razvoj kulturnog turizma.

Na taj način uređuje se sistem funkcionisanja mnogobrojnih manifestacija i festivala koji se svake godine održavaju u Srbiji, poput „Guče“, „Egzita“, „Nišvila“, i sve ovo je značajno za kulturu Srbije, ali i veliki ugled u svetu.

Digitalizacija je jedan od interesa u kulturi. Tehnološki razvoj uticao je kroz integrisanje u oblast kulture i delatnosti koje se odnose na upotrebu informacionih i komunikacionih tehnologija u kulturinim delatnostima da na direktan način se stvori pravni osnov za razvoj svih aktivnosti koje se odnose na digitalizaciju naše kulturne baštine, kulturnog nasleđa.

Predložena rešenja omogućiće i ujednačen i efikasan način korišćenja novih informacionih tehnologija u oblasti kulture upotrebom jedinstvenih softverskih rešenja u postupku digitalne restauracije i zaštite fondova zbirki.

Među subjektima kulture koji čine savremenu kulturu Srbije radi njihovog očuvanja izdvojeni su oni temeljni i kompleksni subjekti čije trajanje seže u vreme početka obnove srpske države. Izmenama i dopunama zakona preciziraju se i uslovi za izbor direktora ustanova kulture. Predložene izmene su vezane i za preciziranje postupaka i ciljeva vođenja registra reprezentativnih udruženja kao i lica. Na taj način povećava se njihova dostupnost zainteresovanim licima shodno novim tehnološkim mogućnostima vezanim za projekat korišćenja elektronske uprave.

Opšti interes u kulturi obuhvata stvaranje uslova za očuvanje, promociju kulturnog nasleđa, otkrivanje, čuvanje i korišćenje kulturnih dobara, kao i programe i projekte ustanova kulture, udruženja i subjekata koji svojim kvalitetom doprinose razvoju kulture i umetnosti.

U danu za glasanje podržaćemo predloženi zakon. Zahvaljujem.

Hvala.
Izvinjavam se kolegi Mirčiću.
Milorad Mirčić ima reč. Izvolite.

Dame i gospodo narodni poslanici, pre nego što pređem na diskusiju po tački dnevnog reda, hteo bih da saopštim javnosti, a i vama kolegama jednu veoma dobru vest, danas je Skupština grada Niša donela odluku da jedna ulica u gradu Nišu nosi ime pokojnog preminulog našeg kolege Zorana Krasića. Mi smo ganuti sa ovim gestom i zahvaljujemo se svim odbornicima u Skupštini grada Niša. Čisto iz razloga da se na ovaj način započne sa nekom tradicijom koja će se zasnivati na kvalitetima i vrednostima stvarnim, a ne na pripadnosti političkoj partiji ili političkoj opredeljenosti. Tako da, ova odluka Skupštine grada Niša je tim samim mnogo, mnogo veća.

Ono što je vezano za ovaj predlog izmena i dopuna zakona, potpuno je jasno da svaki predlog zakona, svaka strategija u oblasti kulture je uslovljena sa više faktora. Jedan od glavnih faktora je raspoloživost finansijskih sredstava. Mi smo država, odnosno društvo gde je to hronična pojava, da jako malo sredstava u odnosu na ukupna budžetska sredstva se opredeljuju za potrebe ovog resora, resora kulture. Sa to malo sredstava treba znati upravljati u smislu da se koliko toliko očuva onaj minimum u svemu ovome što se zove globalizam i pritisak globalista na individualnost jednog naroda, njegovu kulturu, njegove posebnosti, kao što je jezik. Treba ipak sačuvati taj minimum.

Nismo mi toliko kao društvo ranjivi osim ove finansijske dimenzije. Imamo mi nešto što je i te kako značajna tradicija. Kada je u pitanju književno stvaralaštvo, mi smo društvo koje je dalo jednog nobelovca. Mi smo društvo koje je dalo Ivu Andrića. Malo je naroda koji mogu da se pohvale da je iz njihovih redova izrastao tako jedan veliki stvaralac.

Evo ministar nas je obradovao, na insistiranje SRS pronađena su sredstva da se prevedu dela nobelovca Petra Handkea, što je veoma pozitivno. Mi smo društvo koje je dalo ovom svetu, sveopštoj kulturi svetskoj i unapređenju jednog Emira Kusturicu i nije to mala stvar. Društva sa mnogo većim potencijalom i finansijskim i svakim drugim nisu uspela toliko baš koliko je to uspela Srbija. Samim tim, to je otežavajuća okolnost za rad i za delovanje ovog ministarstva u prethodnom periodu.

Ne možemo se zadovoljiti sa kritikama prethodne vlasti, da kažemo – sve je to u prošlosti, dok su oni bili na vlasti, sve je bio mrak, sve je bila tama. Apsolutnu većinu i mogućnost da bira, a samim tim i da menja pogrešno izabrane ima SNS. Ako je pogrešila kada je bio ministar Tasovac, ako je videla da on više pridaje značaja svojoj umetničkoj slobodi, svom nekom ekscentričnom kako se to može slobodno reći, ponašanju, nego što je to uniformisano ponašanje jednog administratora u okviru Vlade Srbije, onda se to moralo odmah na vreme reagovati, kako bi se sprečile posledice takvog ponašanja i takvog načina razmišljanja u kulturi.

Mi smo videli kako to ide. Ide tako što se pravi od čitave oblasti kulture jedan galimatijas, jedan provizorijum, prave se performansi, stavlja se u prvi plan ličnost ministra itd. Nije to neka velika zamerka sa moje strane, zato što je on čovek i te kako veliki i značajan kada je u pitanju posao kojim se on izvorno bavi, a to je dirigent, kompozitor, to je pre svega njegovo opredelenje da unapredi operu, filharmonijski orkestar itd.

Ali, nije bio ni razlog sve ovo što govorim, kao prednost, nije bio razlog da se toliko odugovlači sa personalnim promenama. Mislilo se da će se napraviti veći pomak kada se dovede novi ministar. Mi smo tada govorili, srpski radikali, to i sad ponavljamo, bili bi zadovoljniji da na to mesto izabrana Maja Gojković. Zašto? Zato što znamo Maju Gojković kao jasno izdefinisanog srpskog nacionalistu. To je veoma, veoma bitno, da čovek sam po sebi bude jasno izdefinisan u svojim stavovima. Zašto? Ovo je izmena i dopuna zakona koji se odnosi na srpsku kulturu, na nacionalnu kulturu i na stvaralaštvo svih onih koji žive zajedno u Srbiji sa srpskim narodom i tu ne treba da se zamajavamo.

Znate, ta globalistička matrica nas upućuje da kažemo, svi smo mi, kada je su u pitanju ovakvi zakoni, manje-više jednaki. Ne, nosioci razvoja kulture je onaj ko je većinski, a to je srpski narod. Na njemu je još veća odgovornost kada je u pitanju omogućavanje slobodnog stvaralaštva i drugih koji žive.

Zašto je ovo bitno? Zato što se ovde nameće jedna veoma čudna teza, da se kaže da mi Srbi, različitih veroispovesti imamo različite kulture, nemamo gospodo. Imamo jednu jedinstvenu kulturu, u jednom istorijskom trenutku došlo je do razmimoilaženja, odnosno razlaza kada je u pitanju versko opredelenje, a ne kulturno. Kultura i jezik su ostali zajednički, isti.

Sada se ovde nameće teza da kultura onih koji su potpuno isti, jednaki sa većinskim srpskim narodom, ona se razlikuje i zbog te razlike i specifičnosti, treba da ima poseban tretman. Ne, to je potpuno suludo na prvi pogleda, a sa druge strane, to je strategija koja se sprovodi na prostorima Republike Srbije kako bi se dokazalo da postoje ne samo razlike u jeziku nego potpuno kulturološki se razlikujemo od onih sa kojima smo istog porekla. Šta nas vezuje? Pa, upravo nas vezuje kultura.

Meni je potpuno čudno, ministre, kako ovde u reprezentima nosioca kulturnih dešavanja, kada je u pitanju pozorište, kako ste izostavili Srpsko narodno pozorište iz Novog Sada? Gospodine ministre, vi to dobro znate, oni koji su osnovali Srpsko narodno pozorište, to je prvo nacionalno pozorište na ovim prostorima. U okviru Austrougarske nije ga bilo lako osnovati, a još je teže bilo da se prebaci iz Budimpešte, odnosno iz Budima u Novi Sad. Oni koji su ga osnovali, oni su ga osnovali sa razlogom kako su govorili da se sa pozornice obraća narodnim srpskim jezikom, da se gledaocima objašnjava sa pozornice o prošlosti srpskog naroda, da srpski narod to razume.

Prvi upravnik tog pozorišta, Jovan Đorđević, na zamolnicu kneza Mihajla Obrenovića, podigao Kraljevsko srpsko narodno pozorište, to je današnje Narodno pozorište u Beogradu. Samo ministre, bitna je ta činjenica, to je nacionalno, jasno izdefinisano. Nemamo mi ništa protiv. Treba da bude i narodno pozorište, jer su to dva najstarija pozorišta kada je u pitanju srpski narod. Ali, Srpsko narodno pozorište u trenutku, ministre, kada vidite i sami koliko insistira taj zapad, da Novi Sad bude prestonica evropske kulture i kada bi bili još dodatno naivni, mi bi poverovali da je to iskrena njihova težnja. Ne, nije ministre, vi to dobro znate. Vi ste čovek koji boravi dugo u kulturi, vi znate da na bazi tog što se vrši podvojenost između srpskog naroda, na one koji su u autonomnoj pokrajini i oni koji žive u centralnoj Srbiji, da se kulturološki razlikuju, da se razlikuju po nijansama u jeziku. To je priprema za nešto što može biti jako opasno. Zbog toga je bitno sačuvati ovu značajnu tradiciju. Tradicija je Srpsko narodno pozorište. Hvala vam.

Hvala, gospodine Mirčiću.

Takođe, želim da izrazim i poštovanje i čestitke Skupštini grada Niša, zbog toga što su doneli odluku da jednu ulicu u Nišu dodele našem kolegi Zoranu Krasiću. Njegova je slava večna i čestitam na tome još jednom.

Pravo na repliku ima Vladan Vukosavljević.

Izvolite.

Hvala.

Evo, pre replike i ja da se pridružim pohvali gradu Nišu zbog odluke koja je doneta, a to je zasluženo i dolično.

Gospodine Mirčiću, ispravite me ako se varam, ali mislim da smo mi trenutno obuhvaćeni nekim nesporazumom. Na šta mislite kada kažete da nije pomenuto Srpsko narodno pozorište i zašto? Recite mi koji je to član i kako glasi?

(Milorad Mirčić: 25a 2. stav.)

Da, dakle, ovde piše, u tome je verovatno element tog nesporazuma. Što se tiče svega ostalog što ste nakon toga rekli, ja se sa vama potpuno slažem, to je nesporno. Gde je nesporazum? Ovde piše – u ustanove savremenog stvaralaštva čiji je osnivač Republika Srbija su: a, b, v, g, d, đ, osnivač Srpskog narodnog pozorišta, velike ustanove srpske kulture, formalno gledano, ne Republika Srbija, nego AP. U tom smislu je ovo definisano tako.

Tu ne stoji nikakav drugi zaplet i nikakva druga namera. Reč je samo o formalnom nabrajanju onih, razumete, da ne dužim, to sam hteo da kažem. To je suština zašto tu nije nabrojano, odnosno nabrojano Srpsko narodni pozorište, zbog formalnog okvira kojim počinje taj stav da su to ustanove kulture čiji je osnivač Republika Srbija.

Hvala, gospodine Vukosavljeviću.
Pravo na repliku, Milorad Mirčić.
Izvolite.

To jeste suština gospodine ministre, i vi ste na pravi način izdefinisali. Srpsko narodno pozorište do 2000. godine je funkcionisalo tako što je osnivač bila Republika Srbija, a posle 2000. godine, posle „5. oktobra“ namerno, ciljano, sa razlogom su to vratili na nivo AP Vojvodine. Zato što se imala dugoročna namera.

Vi se dobro sećate kolika su bila nastojanja, pritisci da Srpsko narodno pozorište promeni ime, naziv, pa su obrazlagali, nema smisla da u multincionalnoj, multikulturalnoj Vojvodini bude Srpsko narodno pozorište, to vređa dostojanstvo onih koji nisu Srbi, pa da bude pozorište naroda i narodnosti, pa onda da bude samo pozorište itd. Čak su išli toliko daleko da su zgradu uradili toliko, da ne kažem, nakaradno, da je odbojna sama po sebi kao građevinski objekat, da bi što manje ljudi valjda svraćalo u tu instituciju.

Naravno, među te ne spada Maja Gojković koja redovno posećuje sve predstave i nije samo zbog toga, nije njena prednost što smo je mi kandidovali za ministra kulture, nego zato što je sama po sebi opredeljena nacionalno. Ne želim uopšte da podgrevam bilo kakve sumnje, nego to je bilo naše iskreno. Uostalom, Nataša Jovanović je, ministre, da ne bi posumnjali, Nataša Jovanović je svedok, ja sam ovde iz prvog reda Aleksandra Vučića kada je bio predsednik Vlade, pitao zašto Maja Gojković nije ministar kulture? On je rekao da će biti u sledećoj izmeni Maja Gojković. To je bilo sasvim normalno da očekujem.

Naravno, nisam ni prihvatao, bio je gospodin Tasovac, niste vi bili. Gospodin Tasovac je bio, ali meni je bilo logičnije, nama je bilo…

(Narodni poslanik Nataša Sp. Jovanović dobacuje bez mikrofona.)

Jeste, evo vam Nataša citira. Jel završen citat? Jeste, dobro.

Hvala.
Reč ima narodni poslanik Srbislav Filipović.
Gospodine Filipoviću, izvolite.

Hvala, predsedavajući.

Uvaženi ministre sa saradnicima, dame i gospodo narodni poslanici, meni lično kao narodnom poslaniku nije prioritet kako se zove ministar ovog ili onog resora, meni je prioritet kada dođete u Narodnu skupštinu, kada učestvujete u debati zajedno sa nama, kakvi su vaši rezultati, ono što stoji iza vas, ono što stoji iza Vlade Republike Srbije koju podržavamo, koju smo podržali nakon proteklih izbora, koju podržavamo i dalje i koju sam, uveren sam naravno, podržaće većina građana ovakvu politiku i nakon narednih izbora.

Podržanje, ne zato što se nekome dopada vaše ime ili se nekom dopada moje ime, ili kolege Martinovića, Markovića, Aleksandra Vučića, zato što ljudi podržavaju politiku rezultata. Ljudima je dosta politike kao politike same po sebi, praznih priča. Ljude zanima šta ste vi uradili u vašem resoru kulture.

Tu možemo da se pohvalimo, a pre svega zahvaljujući hrabrosti, odlučnosti i spremnosti da se uhvatiti u koštac sa najtežim problemima u zemlji, predsednika Aleksandra Vučića, tada premijera, da krenemo sa konačnom obnovom i otvaranjem Narodnog muzeja, kao temelja naše kulture, koji nije decenijama radio normalno u ovoj zemlji. Sada radi punim kapacitetom kojim on ima, da naša deca u osnovnom obrazovanju, u srednjem, gimnazijama, fakulteti, da i stariji ljudi mogu da odu u Narodni muzej, da se upoznaju sa našim kulturnim stvaralaštvom, sa bogatstvom koji ima ova zemlja.

To je način pravi kako se pokazuje patriotizam. Mi ne pokazujemo svoj patriotizam tako što ćemo ovde govoriti o vama na lep ili na ružan način, već tako što ćemo prezentovati građanima ono što smo uradili tokom svog mandata. To je pravi patriotizam. Ja svoju decu neću da učim tako što ću da urlam o patriotizmu, da stavim šajkaču na glavu, kojom se ponosim, koju i imam u kući, ali nije to mera patriotizma. Mera patriotizma je Narodni muzej, mera patriotizma su i Narodna biblioteka, o kojoj moramo da vodimo više računa i knjigama koje tamo imamo. Mera patriotizma jesu sećanja, mera patriotizma jeste istorija kojoj moramo da učimo našu decu, dva oslobodilačka narodna pokreta koje smo imali, ravnogorski i partizanski.

Moramo našu decu da učimo o tome ko smo, šta smo, moramo da ih učimo da pišu ćiriličnim pismom, moramo da ih učimo odakle su, ko su njihovi preci, da se time ponose. To je mera patriotizma danas u Srbiji i Srbiju danas podižemo na pravi i istinski patriotski način zato što imamo predsednika kakvog imamo, Aleksandra Vučića. Samo zahvaljujući njemu, ova Vlada može da radi poslove koje radi, zahvaljujući njegovom autoritetu, njegovoj hrabrosti i spremnosti da se suoči i sa najtežim, mogućim oblicima pljuvanja, iznošenjima neistina i svega, jer je on sam rekao – ja sam gromobran svima vama da možete da radite.

Zato vi morate da radite i više i još bolje i još jače, kako bi ti rezultati bili još bolji nego što su bili do sada. Nema nikakve dileme, urađeno je dosta u oblasti kulture. Danas je koleginica Jadranka Jovanović rekla da ima dovoljno para. Para uvek može da bude više i u svakom resoru. Prirodno je da ministri žele da imaju više novca nego što im je budžetom opredeljeno, ali to je sve u skladu sa politikom, finansijskim stanjem kakvo imamo u zemlji.

Naše stanje finansijsko od 2012. do 2014. godine je bilo najblaže rečeno očajno. Bili smo na ivici bankrota, na ivici opstanka ove zemlje, u bukvalnom smislu te reči. Danas smo uspeli da dođemo u tu fazu da možemo da se pohvalimo da smo za šest godina ozbiljnih, hrabrih, odlučnih reformi koje predvodi, kažem opet, predsednik Aleksandar Vučin, zajedno sa SNS koju vodi, uspeli smo mnogo toga da uradimo i u oblasti kulture, koju vi vodite, kao ministar.

Naravno, danas je pohvaljeno i to što neće biti moguće da se zloupotrebe v.d. statusi direktora. To je jako važna stvar, pogotovo zbog onih ljudi koji sanjaju samo da budu direktori nekih ustanova ili nekih preduzeća, a za to realno ne ispunjavaju objektivno uslove, pa je onda nekada davno to korišćeno kao mogućnost da doživotno budu u v.d. statusu, na osnovu političke odluke. Mi smo protiv toga, kao SNS, da politička odluka bude ta. Za to smo da je odluka da se na osnovu konkursa, na osnovu stručnosti, znanja kandidata izabere direktor na konkursu i uveren sam da će tako i biti u ustanovama kulture u narednom periodu.

Priznanje koje je koleginica Jadranka Jovanović dobila je velika stvar za Srbiju. To je, rekao bih, možda nismo ni mi koji to priznanje odajemo dovoljno svesni veličine priznanja koje je ona dobila, jer to priznanje postaje veće sa protekom vremena, istorijski gledano. Mnogi naši velikani kroz istoriju nisu, u tom realnom vremenu kada su živeli, bili u dovoljnoj meri podignuti na jedan pravi nivo da javnost o njima zna, onako kao treba da zna i da zna koja su njihova dostignuća i koja su njihovi, da kažemo, značaji za svetsku kulturu, pre svega, jer srpski narod je iznedrio mnoge ličnosti koje su za svetsku kulturnu baštinu, naravno onda i srpsku, kojom se ponosimo, mnogo toga uradili, mnogo toga doprineli.

Ja ću dati samo primer Vuka Karadžića, koga smo kao narod više puta pa i terali iz Srbije i ismejavali i izvrtali ruglu na svaki mogući način, sa protekom vremena smo dostigli i taj nivo svesti da smo shvatili ko je taj čovek, koji je doprinos dao srpskoj kulturi, srpskom pismu, pravopisu i u kojoj meri je on značajan za svetsku istoriju i svetsku kulturnu baštinu.

Naravno, Srbija je zemlja koja može da se pohvali brojnim velikim umetnicima, velikim slikarima, piscima, naučnicima i u tom smislu je Srbija apsolutno, po mom dubokom ubeđenju, prestonica, ne Beograd ili Novi Sad, evropske ili svetske kulture, već je Srbija prestonica kulture u ovom delu Evrope i u to nema nikakve dileme.

Uveren sam da će i u narednom periodu nastaviti da se radi na poboljšanju statusa kulturnih radnika, da se radi na poboljšanju statusa samostalnih umetnika, možda se često zaboravlja na akademske slikare, na grafičare, na jedan taj deo koji i nije toliko komercijalan kod nas u zemlji kao što je možda gluma na neki način ili pevači, da malo obratimo pažnju na te ljude. Mnogi od njih i kontaktiraju nas i razgovaramo sa građanima, između ostalog i sa slikarima i grafičarima. Ja sam lično razgovarao sa nekima od njih, voleli bi da imaju i nešto bolji status.

Uveren sam da kako zemlja bude jačala i finansijski da će se steći uslovi da i ti ljudi žive daleko bolje i pristojnije, jer vide oko sebe da Srbiji ide bolje i uveren sam i nakon proleća ove godine da će mnogo bolje biti, da će naredni budžet doneti više novca i više prilika i više novih projekata za sve umetnike u Srbiji. Hvala vam.

Hvala, kolega Filipoviću.
Reč ima gospođa Nevenka Kostadinova. Izvolite.