Poštovane dame i gospodo narodni poslanici, nastavljamo rad sednice Devetnaestog vanrednog zasedanja Narodne skupštine Republike Srbije u Jedanaestom sazivu.
Na osnovu službene evidencije o prisutnosti narodnih poslanika, konstatujem da sednici prisustvuje 83 narodna poslanika.
Radi utvrđivanja broja narodnih poslanika prisutnih u sali, molim da ubacite svoje identifikacione kartice u poslaničke jedinice elektronskog sistema za glasanje.
Konstatujem da je primenom elektronskog sistema za glasanje utvrđeno da je u sali prisutno 90 narodnih poslanika.
Pitam da li neko od predsednika, odnosno ovlašćenih predstavnika poslaničkih grupa, želi da zatraži obaveštenje ili objašnjenje, u skladu sa članom 287. Poslovnika?
Reč ima Nada Lazić. Izvolite.

Poštovana predsedavajuća, poštovane kolege narodni poslanici, želim da postavim pitanje koje sam zapravo već postavljala, ali samo drugom ministarstvu. Naime, ovo pitanje sam postavljala Ministarstvu saobraćaja i juče dobila odgovor da oni nisu nadležni za ovo pitanje.

Sada pitanje postavljam Ministarstvu trgovine, turizma i telekomunikacija, a odnosi se na uvoz polovnih automobila.

Ponoviću pitanje koje sam postavila Ministarstvu saobraćaja, u kome sam rekla da je prema izveštaju o stanju životne sredine za 2018. godinu, zagađenje vazduha jedan od ključnih problema koji utiču na zdravlje stanovništva u Srbiji, a uzročnici su zagađenje koje potiče iz saobraćaja i iz energetskih objekata.

Ovih dana smo upravo svedoci ovih problema, koji su danima već zbog klimatskih, odnosno zbog vremenskih uslova, još više pojačani.

Naime, Pravilnik o podeli motornih i priključnih vozila i njihovoj tehničkoj ispravnosti predviđa strožu kontrolu emisije štetnih gasova, od 1. jula 2021. godine, a svaki četvrti polovnjak koji se uveze u Srbiju ima motor evro 3. Sem toga, imamo i starija vozila, već registrovana, koja će biti problem kada se pooštre kriterijumi za izduvne gasove.

Ja bih zamolila kolege da bude malo tišine, da se čujemo. Naravno, ovo nikoga ne zanima.

Prosečna starost putničkih automobila u Srbiji je preko 18 godina, a ima i starijih teretnjaka i autobusa, koji takođe predstavljaju problem, pogotovo problem vozila u javnom prevozu, dok je, recimo, situacija u poljoprivredi, kada su traktori u pitanju, prosek starosti je oko 30 godina.

Moje pitanje je upućeno ministru trgovine - koliko vozila sa evro 3 motorima je uvezeno do sada? Da li postoje ili se planiraju kvote za uvoz polovnjaka, jer preti opasnost da se pretvorimo u deponiju polovnih automobila, pre svega iz zapadnih zemalja? Samo za ovu godinu, podatak sa kojima se barata, je da je uvezeno oko 150 hiljada vozila.

Da li će se i kada menjati uredba Vlade o uvozu motornih vozila, jer je poznato da Vlada donosi ovu uredbu?

Šta će biti sa traktorima koji su stari i preko 30 godina i kod kojih je sigurno loše stanje, što se tiče izduvnih gasova?

Naime, podsetiću da postoje ta dva pravilnika iz dva ministarstva. Pravilnikom o podeli motornih i priključnih vozila i tehničkim uslovima za vozila u saobraćaju na putevima, koje donosi ministar nadležan za poslove saobraćaja, propisano je da sastav izduvnih gasova kod motornih vozila, osim kod vrsta kao što su traktori i vozila L i C, mora odgovarati propisanim normativima.

Pravilnikom o tehničkom pregledu vozila, koji donosi ministar unutrašnjih poslova, propisano je da sastav izduvnih gasova ne utiče na ocenu tehničke ispravnosti vozila tri godine od dana početka primene ovog pravilnika, odnosno od 5. jula 2021. godine, što u prevodu znači da ćemo mi do 2024. godine biti prinuđeni da trpimo ovo zagađenje u kome se sada nalazimo.

Postavljam pitanje ministru unutrašnjih poslova - kada će promeniti pravilnik o kome sam govorila i kada će se usaglasiti pravilnici koje donosi ministar saobraćaja i ministar unutrašnjih poslova, a u skladu sa ekološkim zahtevima?

Ovo je samo dokaz da nema međuresorne saradnje, da se kriterijumi, odnosno uslovi koje propisuje oblast zaštite životne sredine u drugim sektorima manje-više uopšte ne poštuju i da je neophodno da se ta saradnja uspostavi maksimalno.

Najbolji primer, možda, koji bi želela da navedem je upravo jedna brošura koja se sada reklamira u gradu Beogradu o tome šta je sve vlast u Beogradu uradila. U oblasti javnog prevoza se kaže da grad Beograd nabavlja 100 zglobnih dizel autobusa. U eri kada se u zapadnim zemljama dizel vozilima zabranjuje ulaz u gradovima i kada se ide ka tome da se potpuno ukinu dizel vozila, javni prevoz će najvećim delom u Beogradu biti upravo na dizel gorivo. To znači da ili vlada jedno apsolutno neznanje, ili je u pitanju potpuno ignorisanje ekoloških zahteva, a pre svega brige o zdravlju stanovništva. Hvala lepo.

Zahvaljujem.
Reč ima Đorđe Vukadinović. Izvolite.

Zahvaljujem.

Da ne bude da uvek samo ovde kritikujemo, što, na kraju krajeva, posao opozicije to i jeste, ja sam hteo da pohvalim reakciju gospodina Marinovića, Poverenika za informacije od javnog značaja i zaštitu podataka o ličnosti, na inicijativi koju je preduzeo povodom ove, rekao bih, masovne reakcije javnosti i skandalizovanja javnosti zbog objavljivanja detalja iz iskaza jednog osumnjičenog masovnog silovatelja i povratnika.

Ti morbidni detalji iz njegovog navodnog ili stvarnog iskaza su došli u medije i preduzete su mere. Ministarstvo kulture je takođe reagovalo prema određenim medijima.

Ali, ono što je posebno značajno i što pohvaljujem, to je jedna linija onoga što sam i ja govorio ovde i u javnosti, da je konačno pokrenuta istraga protiv onih izvora nepoznatih, ali neće nadam se ostati nepoznati, iz tužilaštva ili pravosuđa, koji dozvoljavaju da te informacije cure. Gnev naš, gnev javnosti, pa i osuda, povremena osuda i reakcija nadležnih koje su obično retke i obično izostanu, uglavnom idu prema medijima, sa ili bez navodnika, medijima koji su takve informacije objavili. Ali, gotovo nikada, ne samo što ruka pravde, nego čak ni svetlo, ni reflektor javnosti ne padne na one koji su zapravo omogućili takvo curenje, što je blaga reč, zapravo skandalozno krivično delo da detalji iz istrage budu prosto kopirani, dođu u ruke onih koji nisu ovlašćeni i onda završe i u medijima.

Dakle, intervencija Poverenika za informacije je za svaku pohvalu i dokaz da nismo mnogo pogrešili ili uopšte možda pogrešili što nismo bili ili što nisam bio protiv njegovog izbora. Naravno, mnogo je posla tu, ali ovo je jedna mala stvar koju vredi pohvaliti u aktivnosti, odnosno u njegovom angažmanu povodom ovog slučaja. Ja bih voleo da tako ažurni budu i on, i ne samo on, nego i ove druge institucije kojima je to u nadležnosti, da budu tako ažurni i kada izvori koji cure budu politički delikatniji i da ne bude tog curenja kada je reč o političkim protivnicima ili nekim drugim važnijim ili isto tako osetljivim istragama.

Ono što je moje prvo pitanje, ovo je bila više pohvala, nadovezuje se na ono što je koleginica maločas govorila, a ticalo se ove drame koja je stvorena u javnosti, ne bez osnova, u vezi sa zagađenjem vazduha poslednjih dana i nedelja i kontroverze koja je stvorena oko toga ko je za to zagađenje kriv.

Mislim da su nadležni, kada su se uopšte oglasili, dosta tendenciozno pokušali da odgovornost prebace na individualne potrošače, odnosno individualna ležišta, oni koji koriste čvrsto gorivo za grejanje i na automobile sa neadekvatnim standardima motora. Mislim da se tendenciozno pokušalo, i jednim delom uspelo, od javnosti sakriti činjenica da su apsolutno najveći izvor zagađenja zapravo veliki potrošači, a pre svega toplane i naročito termoelektrane koje zagađuju desetinama puta, tu su procene različite, više nego što bi to bilo dozvoljeno, pa čak i u konkurenciji sa drugim sličnim objektima, odnosno sličnim elektranama u drugim zemljama. Dakle, tražim od Ministarstva ekologije, po mogućstvu, što ažurniju informaciju o udelu zagađenja pojedinih potrošača u Srbiji.

Poslednja, najvažnija i najaktuelnija, to je od juče informacija, od noćas je reakcija Donalda Trampa koji je reagovao na sklopljeni Sporazum o uspostavljanju avionske linije između Beograda i Prištine. To je kod nas, u našoj javnosti gotovo bilo prikriveno, tek su se juče oglasili.

Pitanje za Ministarstvo saobraćaja i za Ministarstvo spoljnih poslova – da li u tom Sporazumu o uspostavljanju avio-linije između Beograda i Prištine ima elemenata koji zadiru u ustavni poredak Republike Srbije? Zašto javnost Srbije nije o tome obaveštena, a oglašava se predsednik SAD, prisustvuje savetnik za nacionalnu bezbednost, generalni sekretar NATO pakta pozdravlja tu odluku i taj sporazum koji je navodno samo pismo o namerama, a srpska javnost o tome ne zna ništa? Znači, pitanje za Ministarstvo saobraćaja i Ministarstvo spoljnih poslova. Hvala.

Zahvaljujem.
Reč ima narodni poslanik Vladimir Đurić.

Hvala, predsedavajuća.

Ispred poslaničke grupe SMS postavićemo pitanje premijerki i ministru finansija, koje je inače postavio i portal „Insajder“, pa pošto oni nisu dobili odgovor, a mi bi po Zakonu o Narodnoj skupštini trebalo da ga dobijemo u pisanoj formi, mi ćemo taj odgovor njima proslediti. Pitanje je – zašto država nastavlja da subvencioniše „Er Srbiju“? Država Srbija je u „Er Srbiji“ 51% vlasnik, dok je partner iz Ujedinjenih Arapskih Emirata „Etihad“ 49% vlasnik.

Po okvirnom ugovoru koji je zaključen avgusta 2013. godine, država je na sebe zaključno sa 31. decembrom 2013. godine preuzela sve neizmirene obaveze „Jat ervejza“ i preuzela obavezu ulaganja bespovratnog u trajanju od tri godine. Taj rok je, dakle, istekao 31.12.2016. godine, međutim Godišnji izveštaj o poslovanju „Er Srbije“ pokazuje da je država Srbija direktnu državnu pomoć direktno uplatila u „Er Srbiju“ 2017. i 2018. godine oko 2,5 milijarde evra godišnje. Dakle, to je za dve godine, po ovom osnovu direktnih plaćanja, oko 42 miliona evra.

Dalje se u budžetu za 2019. godinu navodi da u subvencijama za privatna preduzeća koja se odobravaju po posebnom aktu Vlade je predviđeno 14,7 milijardi dinara za određene kompanije, među kojima se nalazi i „Er Srbija“, iako nije eksplicitno navedeno po kom osnovu i koliko tačno para je predviđeno za državnu pomoć „Er Srbiji“. Inače, „Er Srbija“ je već bila predmet prijave od strane evropskih konkurenata za nelojalnu konkurenciju zbog državne pomoći koju prima, tako da je pitanje državne pomoći jedno osetljivo pitanje iz ugla negovanja konkurencije, pa i suzbijanja korupcije.

Dakle, očigledno je da nešto nije u redu sa modelom poslovanja „Er Srbije“, jer malobrojni građani koji mogu sebi da priušte putovanja avionom, pa koriste avione i putovanja i usluge „Er Srbije“ mogu primetiti da od ulaska „Etihada“ 2013. godine do danas u ovo partnerstvo sa nacionalnom avio-kompanijom i sa državom Srbijom cene usluga „Er Srbije“ se ili ne menjaju ili rastu, a njihov kvalitet očigledno opada.

Dakle, model je očigledno neprofitabilan, osim ako "Er Srbija" na svoj bilans ne uknjiži prihode od državne pomoći, a to je zapravo pomoć svih građana. E sad, ako će svi građani finansirati "Er Srbiju", onda bi zaista trebalo videti da li ovakav poslovni model odgovara svim građanima i potrebama svih građana i da li svi građani zaista smatraju nužnim da finansiraju svojim poreskim dinarom rad ovako postavljenog poslovnog modela jedne ovakve nacionalne avio-kompanije. Ja ne želim ovde da kažem da Srbiji ne treba nacionalna avio-kompanija, to mora biti predmet očigledno jedne nove analize, jer nakon šest-sedam godina poslovanja je evidentno da bez državne pomoći "Er Srbija" ne može da iskaže profit, da joj cene usluga rastu, a da kvalitet kontinuirano opada.

Predsednik Vučić je na pitanje "Insajdera" u vezi profitabilnosti direktne linije za Njujork odgovorio da je za profitabilnost jedne takve linije, dakle direktnog leta Beograd-Njujork, potrebno četiri do pet godina. Za tu vrstu posla to je jako dug period čekanja da se pokaže da li je takav poslovni poduhvat profitabilan ili ne. Dakle, četiri do pet godina je period kada očekujete da vidite profitabilnost, recimo, novoosnovane kompanije u sektoru finansijskih usluga, recimo banke. Dakle, to je neki period tokom kog investitori očekuju da ta kompanija izađe na zelenu granu. Ovde se ipak radi samo o jednoj avio-liniji. Dakle, očigledno je to predugo. Podsetiću građane da je portal "Insajder" imao jedno opsežno istraživanje o poslovanju "Er Srbije" gde je konstatovano, recimo, da je sproveden jedan nerezonski, neekonomičan, pa čak i rizičan prelazak sa "Boinga" na "Erbasove" avione, gde nije bilo vremena da se piloti obuče, pa su onda rentirani piloti, pa je dokumentovano višestruko preplaćivanje iznajmljivanja aviona po satu letenja.

Dakle, to su sve neke stvari koje očigledno jako utiču na profitabilnost rada ove kompanije, ali nema posledica ovih nalaza. Dakle, mi posebno ne znamo koliki je efekat ovih subvencija na proklamovani podsticaj brendiranju Srbije i opštem privrednom rastu i razvoju turizma. Dakle, to je jako nemerljivo, pa molimo predsednicu Vlade i ministra finansija da nam u pisanom odgovoru daju brojčane pokazatelje efekta ovih davanja poreskih dinara građana. Hvala.

Reč ima Marijan Rističević.

Dame i gospodo narodni poslanici, za ove što su zabrinuti za avio-prevoz između Prištine i Beograda, ja bih mogao da pitam – kada će biti otvorena linija između Novog Sada i Beograda, da nam se Đorđe Vukadinović ne muči da putuje iz Novog Sada u ovim teškim vremenskim prilikama? Naravno, ako putuje.

2/3 MZ/MT

Dakle, moje pitanje se odnosi na sudiju Majić. Pitam Ministarstvo pravde, koje treba da pita predsednika Apelacionog suda – da li sudija Majić traži odobrenje pre nego što nastupa u političkim emisijama, i to u angažovanim političkim emisijama, pa ću navesti primer emisije Olje Bećković, da li traži odobrenje starešina, odnosno predsednika suda ili to čini na svoju ruku? Da li je neophodna saglasnost starešina, odnosno predsednika suda, pre nego što odete kao sudija u neku informativnu političku emisiju, posebno ovog tipa? Da li je neophodna dozvola ili to sudije mogu da učestvuju u političkim emisijama i da se bave našim poslom kako se kome ćefne?

S tim u vezi pitam Visoki savet sudstva i Ministarstvo pravde kada će Miodraga Majića razrešiti sudijske funkcije? Naime, to se dešava kada dođe do kršenja zakona od strane sudije.

Svim mojim kolegama je poznato da je sudija Majić presudu Pančevačkog suda poništio, kojom je dvadestšestogodišnjak bio osuđen za obljubu devojčice od 13 godina koja je ostala u drugom stanju, bio osuđen na pet godina zatvora, a sudija Majić je kršeći zakone, kršeći prava dece, monstruozno kršeći zakone to lice oslobodio i napisao da osoba od 26 godina nije znala da je zabranjeno obljubiti devojčicu od 13 godina. To je nedvosmisleno bilo kršenje zakona od strane sudije, i zato pitam kada će Visoki savet sudstva razrešiti sudiju Majića?

Drugo njegovo kršenje zakona je bilo suđenje „gnjilanskoj grupi“, gde je poništio višegodišnje kazne od 10, 11, godina zatvora za 11 albanskih terorista, sve ukupno je bilo 100 i nešto godina zatvora. On je kao sudija Apelacionog suda smatrao da albanski teroristi nisu krivi i oslobodio ih odgovornosti, a radi se o „gnjilanskoj grupi“ koja je surovo ubila oko 80 Srba i mučila oko 250.

Ne tvrdim samo ja da je ta presuda bila nezakonita, nego je Vrhovni kasacioni sud povodom zaštite zakonitosti koje je zatražio tužilac povodom ovog slučaja „gnjilanskoj grupi“, Vrhovni kasacioni sud je zaključio da je došlo do kršenja zakona od strane sudije Majića i Hadžiomerovića, i da je ta presuda nezakonita, i da je bila na štetu oštećenih, a u korist okrivljenih. Zato što je bila u korist okrivljenih nije došlo do ponovnog suđenja, albanski teroristi su pušteni. Danas kad oni koji pitaju o ubistvu Olivera Ivanovića treba da znaju da politički pripadnici te druge Srbije puštaju 11 albanskih terorista, a prethodno su 2001. i 2002. godine, pustili 108 osuđenih albanskih terorista i verovatno neko od njih stoji iza ubistva Olivera Ivanovića, koji ovi „drugosrbijanci“ pokušavaju da prišiju vlastima u Republici Srbiji.

Zato je moje pitanje jasno i glasno – kada će Visoki savet sudstva pokrenuti postupak za razrešenje sudija Majića, koji je najmanje dva puta prekršio zakon, a kad sudija prekrši zakon treba da bude razrešen?

Hvala.

Hvala.

Reč ima Aleksandar Šešelj.

Izvolite.

Dame i gospodo narodni poslanici, SRS je već upozoravala na negativne posledice uključivanja Srbije u tzv. „mini Šengen“ ili Balkansku uniju. Mi smatramo da takva vrsta udruživanja i integracije nije u srpskom nacionalnom interesu, već je Srbija, da bi možda dobila neki poen od strane EU ili jednog dela međunarodne zajednice pristala na tako nešto.

Dakle, nismo imali nikakav plan o tome, nije bilo nikakvih najava, u Skupštini se o tome nije razgovaralo, već je kao grom iz vedra neba, krenulo to otkrovenje kako je naša najveća šansa za uspeh u uniji sa Severnom Makedonijom i Albanijom.

Mi smo upozoravali na nešto što možemo da vidimo od ove vesti koja je bila prisutna juče, dakle, da na taj način Srbija će implicitno priznati nezavisnost Kosova, budući da su to stavovi i nekih evropskih diplomata, ali i zvaničnih vlasti u Makedoniji i Albaniji.

Podsetiću vas i Albanija i Makedonija su priznale nezavisnost Kosova, a sada vidimo da sve u sklopu toga imamo i da ćemo imati direktnu avio-liniju između Beograda i Prištine.

Pa bih postavio pitanje Vladi Republike Srbije – kako su to identifikovali kao interes građana Srbije, a pre svega toga, najave da neće biti nastavka dijaloga o statusu Kosova, ili o KiM sa predstavnicima kosovskih Albanaca, dok oni ne ukinu takse od 100% na robu iz centralne Srbije ili BiH? Taj stav Republike Srbije je izgleda zaboravljen.

Nećemo da nastavimo dijalog dok oni ne ukinu takse, ali zato ćemo da ispunimo sve što oni od nas traže, između ostalog i uspostavljanje direktne avio-linije Bograd – Priština.

Mi smo već rekli da za srpski narod nije u najboljem interesu udruživanje u tzv. „mini Šengen“, već to, isključivo odgovara Albaniji. Ne može da bude naša šansa za neki veliki izvoz ili tržište za neke naše kompanije u Albaniji, niti to može da bude poželjna turistička destinacija za građane Srbije, ne zato što mi mislimo samo po sebi zbog Albanije, nego zato što su to generalno i stavovi građana Srbije, a i politika Albanije jeste da ne prihvata ništa iz Srbije.

Pojaviće nam se momenat kada će za istim stolom, kao i Makedonija, Albanija i Srbija da sedi republika Kosovo, tzv. koju će predstavljati Aljbin Kurti, a ne Marko Đurić ili neko iz Vlade Republike Srbije.

Dakle, mislimo da je to jedan spoljno politički promašaj koji mi treba da napustimo, da se u to dalje ne udubljujemo i da prekinemo sa praksom ispunjavanja svega što se od nas traži kad je u pitanju saradnja sa EU mi već znamo da od EU nema ništa, da je Balksanska unija ili „mali Šengen“ naša jedina perspektiva, perspektiva da budemo periferija EU. Da li mislimo da je to dobro po nas? Mi mislimo da nije i o tom pitanju treba što hitnije da se raspravlja.

Sa druge strane, već mesec dana je prošlo od kad je anticivilizacijski i anti-ustavni Zakon o slobodi veroispovesti usvojen u crnogorskom parlamentu u pola noći, uz hapšenje grupe, pre svega, srpskih poslanika opozicije u crnogorskom parlamentu, uz velike proteste i nasilja gde su čak fizički nasrtali na neke episkope SPC, velili broj građana Crne Gore i srpske nacionalnosti ali i drugih protestuje u Crnoj Gori zbog toga, ne samo zbog napada na srpski nacionalni identitet i pokušaja otimanja SPC, već i zbog kršenja prava svojine, zbog neprikosnovenosti svojine, zbog sekularnosti države odvajaju se države i crkve i svega ostalog što je sada aktuelno u Crnoj Gori, Vlada Republike Srbije treba da inicira hitnu sednicu Saveta bezbednosti UN i na svaki mogući način da zaštiti Srbe, srpski narod i SPC u Crnoj Gori.

Zahvaljujem.