Dame i gospodo narodni poslanici, gospodine ministre, mi smo s pažnjom pogledali, pre svega, izmenu i dopunu Zakona o kulturi i novi Zakon o arhivskoj građi. Naša poslanička grupa je podnela veći broj amandmana. Videćete da su oni suštinske prirode, a i zbog toga što smo primetili da su i neke jezičke greške napravljene.
Mi srpski radikali zaista želimo da svaki zakon bude jasno u duhu srpskog jezika, jer vi ovde u izmeni i dopuni zakona, takođe, potencirate ono što je veoma važno svim građanima srpske nacionalnosti, da se poštuju srpski jezik i ćirilično pismo.
Što se tiče samog Zakona o kulturi, naše su primedbe i na osnovni zakon, kada je bila ova dosovska, žuta vlast, propala, bile u smislu da bismo mi to sve uradili drugačije i izražajnije. Srpska radikalna stranka smatra da ne treba neke modele, a kamoli u zemljama koje su neprijateljske prema Srbiji, kao što su zemlje EU, da kroz neku internacionalizaciju što članova zakona, što primera koji oni imaju u praksi, mi tražimo model za kulturu, jer kulturni model srpskog naroda seže još od vremena Nemanjića.
Ako su Nemanjići hteli da zaokruže srpsku državu kao celinu, da se uspostavi autokefalna srpska pravoslavna crkva, da se ustanove vrednosti kao najsveliji primeri za buduće generacije, zašto mi onda sad da sve te modele ne primenimo na današnje, evo, uslovno rečeno, savremeno vreme, a da to bude model razmišljanja za svakoga ko hoće da se bavi, da prati, da proučava kulturu i za buduće generacije?
Mnoge skandale imamo iz neposredne prošlosti, gospodine ministre, koje ja danas zaista moram da napomenem. O tome je govorio i naš ovlašćeni predstavnik gospodin Šešelj, ali zaista je još mnogo takvih primera.
Najpre, zašto država Srbija, samim tim i Ministarstvo za kulturu ne zauzme jasan stav kada je u pitanju promovisanje tradicionalnih, upravo tih, još od tog doba, a kasnije i kroz vekove, najsvetlijih kulturnih vrednosti koje ova zemlja ima?
Ne možemo uopšte da prihvatimo način na koji se raspodeljuju sredstva za pojedine manifestacije. Mi smo izričito protiv ovog člana koji vi sada predlažete u Zakonu o kulturi, gde na predlog lokalne samouprave, autonomne pokrajine ili Vlade Srbije mogu da se proglase kulturne manifestacije i festivali od najvišeg značaja.
To mora da se ustanovi zakonom. Ne može to da bude od prilike do prilike i da li će neko da pokrene tu inicijativu, da li neće i ko će to posle, možda budete vi ponovo ili posle vas da odlučuje, znate.
Ako je nešto tradicionalna vrednost, kao što su Vukov sabor u Tršiću, kao što su Mokranjčevi dani, kao što su Desankini dani, kao što su Disovi dani, kao što su dani gde se promoviše herojstvo naših predaka u Prvom srpskom ustanku, kao što su sve te druge manifestacije, molim vas, onda je neshvatljivo da mi sad treba da ustanovljavamo princip po kome će neko ko će da sedi od, iskreno rečeno, birokrata, na kraju krajeva, da određuje a šta je to nacionalno, a šta nije.
Srpska radikalna stranka je izričito protiv toga da se „Egzit“ finansira bilo kakvim državnim novcem. To je, jednostavno, jedna novotarija u kontekstu posmatranja sveukupnog razmišljanja sa zapada, a to su načini kupovine, njihov način praznovanja koji je u suprotnosti sa svim tradicionalnim srpskim vrednostima. Mi treba da se odreknemo toga. Ako je to privatna kompanija i ako oni kažu da imaju prihod i ako to neko voli i ako je to moderno doba, neka oni to finansiraju.
Za razliku od toga, mi smo doneli prošle godine Zakon, čini mi se, da ne kažem pretprošle, o srpskoj književnoj zadruzi i mi nismo zadovoljni, gospodine ministre, iznosom kojim se finansira Srpska književna zadruga. To je jedan aspekt. To je moglo da bude više njima u korist, a da ukinete svo ovo antisrpsko finansiranje umreženih zapadnih agentura, nevladinih organizacija koje promovišu ovde, eto, i sve na čelu sa vašim prethodnikom Tasovcem, „Mirditu“ u centru Beograda. To je zaista jedan skandal i, na kraju krajeva, ponižavanje i srpskih žrtava, huljenje na naše svetinje, na kolevku srpstva i na sve ono što treba da bude svetli primer za svakoga i ko se bavi politikom i ko je uopšte u oblasti kulture.
Što se tiče ovih načina finansiranja određenih projekata, ja moram sada da napravim samo jednu paralelu i da navedem jedan primer. Kada je scenario za finansiranje filma u Kulturni centar Srbije došao, sada da ne pominjem, ne promovišem tog autora, jer znate vi o kome se radi, kao i šira javnost, filma o slavnom četničkom đeneralu, predvodniku najvećeg antifašističkog četničkog pokreta, Draži Mihailoviću, oni su rekli da im se ne dopada scenario. Čujte, ne dopada im se scenario koji je najbliži autentičnim događajima i svemu onome što je đeneral Draža Mihailović, koga su na takav mučki način pogubili komunisti, doživljavao sa svojim saborcima.
Sada vi mene treba da ubedite i svakog od nas iz SRS da će neko sutra da bude pravičniji ako sličan projekat dođe na razmatranje kod članova te iste komisije? Ovde se u kulturološkom smislu, evo, skoro ste bili pre nekoliko dana na festivalu kod gospodina Kusturice, Kustendorfu, koji sada ima jednu višu dimenziju. Nasuprot onome za šta se on zalaže i što je ispravan stav, promovišu od strane ovih neprijatelja srpskog naroda sve ono što nema nikakve veze ni sa srpskim filmom, ni sa srpskom muzikom, ni sa srpskim etno-folklornim nasleđem, a to se prihvata i dolazi i onako kroz pore društva ulazi na veoma opasan način.
To nije dobro. Država Srbija, samim tim i vaše ministarstvo, treba da zauzme jasan stav i da se kaže – ne treba mi da se osvrćemo, niti da podležemo uticajima onih koji su neprijatelji srpskog naroda, koji kada je Botorić doneo bioskop u Beograda i kada je sniman film „Sa verom u Boga“, koje je zaista remek delo tog vremena, tridesetih godina, u Holivudu nisu znali da snime takav film.
Dakle, to što mi nemamo tolika sredstva i takve mogućnosti da našim pravim srpskim autorima, koji hoće da promovišu i našu tradiciju i istoriju i da na realan način sagledavaju sve ove nedaće iz naše bliske prošlosti, to je jedan aspekt, a da se to još pospešuje parama iz budžeta i da se takvima koji neprijateljsku propagandu šire, kao što je ovde već pomenuti film Gorana Markovića, gde u jednom monologu glumac Gordan Kičić kaže da su Srbi ludi narod koji teroriše sve na Balkanu. Pa, zar mi to treba da dozvolimo, gospodine ministre?
Da ne bude sad da završim govor u ovom duhu, dakle, sve ovo što primaju ove prozapadne agenture dajte u projekte koji će da baštine, da promovišu ono što je naša kulturna baština, kao i pomoć i našoj kulturi koja ima i tu duhovnu dimenziju, kao što je pomoć da se osvetli manastir Gradac, koji je sada zaista u jednom punom raskošu i sjaju blista, kao sve drugo što treba da bi se očuvao srpski nacionalni identitet, a da se okanemo svega onoga što je usmereno protiv Srbije i srpskog naroda.