Poštovani potpredsedniče, gospodine ministre, kako ste videli ima mimoilaženja, ali mora da se razume da je dualno obrazovanje, kao što ste rekli, jedan od modela. Tačno je da su i ovi drugi modeli jako interesantni, a ja ću danas dati primer na društvenim naukama, nije tačno da se ne može povezati i društvenim naukama.

Idemo na maturu, gimnazije. Molim kolege, zaista, ako im je stalo, da malo poslušaju, ako nemaju informacije.

Znači, neko završi gimnaziju, želi studirati istoriju i želi da bude arhivista. Šta mi sada radimo? Za maturu bi trebalo da polaže istoriju i srodne discipline i istoriju umetnosti i da već u srednjoj školi arhivistiku radi. Kako? Povežemo arhive, imamo arhiviste, filigranologiju.

Najveća zbirka na Balkanu je u našoj Narodnoj biblioteci „Radomir Stanković“, koji nije doktor nauka. Najveći stručnjak na Balkanu.

Dakle, država stvara ambijent, to je dobro ministar rekao, a onda mi moramo znati, bre, i ja u ovim godinama i onaj početnik. Iskustvo se ne stiče za jednu godinu.

Sad kaže – treba, treba, treba. Znate kako mi u pedagogiji to kažemo? Trebalačka pedagogija, a ne znam kako. Znači, trebamo znati kako, a da bi ja znao kako, ja moram znati arhivistiku, moram znati filigranologiju, moram heraldiku, moram znati arhive, itd.

Kako ćemo naše đake osposobiti? Tako što ćemo jednog arhivistu, Jakšića iz Pančeva, koji je juče ovde došao, koji zna to pokazati, dva ministra spoje i praktičnu nastavu već u srednjoj školi imamo.

Imamo mi resurse, dame i gospodo narodni poslanici, nemamo ljudi koji hoće da uče stalno, jer, kako ministar reče, učenje je kontinuirani proces, nastava i vaspitanje. Ko misli da je zauvek naučio jedno zanimanje, pa, dajte, bre, nismo u srednjem veku. Tri zanimanja u proseku svaki …

Pa, videli ste rezultate ankete, i prekvalifikacija je model. Dabome, evo i kod umetnika smo gledali. Ne samo u umetnosti, čak povezati sa prosvetom.

Dakle, svi moramo da učimo i možemo to. Dajmo jednake šanse i molim vas, ovo više nemojte postavljati, inostrane i domaće firme.

Radi istine, SNS i Aleksandar Vučić nasledili su zemlju samo sa 15 dana finansija. Molim vas, moram to da kažem. Država je do rasula dovedena i sad mi neko kaže – daj privredu. Čim, bre, kad je pokradena?

Morali smo inostrane firme pokrenuti, zaposliti naše ljude. Nije plata velika bila, ali smo zaposlili 860.000 radnika za pet godina. Nema rekao – kazao. Proverite to, koliko ih je bilo pre dolaska Aleksandra Vučića za predsednika Vlade i države, a koliko sada ima. U brojkama. Možemo o tome razgovarati, a to u budućnosti mogu ostvariti samo ljudi koji stalno uče.

Tačno je da BDP 4, nešto, ali da smo imali dualno obrazovanje on bi bio 8, jel tako, gospodine ministre? Evo, to je suština.

Dajte, bre, moramo svi to da shvatimo, da učimo. I ja u ovim godinama učim svaki dan, da ne kažem koliko sati da bih išao u korak sa kolegama iz Austrije, iz Rusije, iz Amerike, itd. Bez toga nema.

Naš portir u svakoj firmi mora dva sata dnevno da se usavršava. Ako neko misli da je diplomom stvorio sve, pa, dajte, nemojte. Poslodavac…

Semafor radi, šta sam napravio u toku dana? Jesam li ja pisao jutros jedan naučni rad ili sedeo kod kuće ili za projekat dobio, neko 30.000, pa u džep stavio ili sebe usavršavao. Ne može više.

Upravo je sistem koji je napravljen, fond za nauku o ovome o čemu vi, gospodine ministre govorite, a ja sad konkretno.

Voz je krenuo. Vi ste voz osposobili.

Vama se obraćam i to može polemisati ko god hoće u državi. Voz ste osposobili, krenuo je, ko hoće u njega da ulazi neka izvoli, ko neće moraće ostati na stanici, tamo gde jeste. Evo, to je suština.

Dakle, svi moramo da učimo, i učimo, ali nismo svi jednako vredni. Zamislite ovi nasuprot nas, izvinjavam se, ali moram da kažem, nisu oni bojkotovali Skupštinu sada. Vi se sećate, dame i gospodo, od početka Borko Stefanović je dolazio tačno u 12,30 imam ja sekunde kad je dolazio, pet minuta govori, ode na vežbanje posle podne. Neki smo ove, Boga mi, bili po čitav dan i noću morali ići da se usavršavamo. E, nismo isto vredni. Ja hoću da se s njim takmičim ovde u politici, a Boga mi, i u nauci u drugom delu.

Da neko misli jedan posao u životu raditi, nema toga više. Kad odu u Austriju rade dva posla naši ljudi, jel tačno? Imam studente i bivše đake oni u Americi po dva posla radi. Dvanaest godina je jedan student proveo i vratio se, otac mu je otvorio firmu sa srednjom školom, 84 radnika. Znate šta je on zaradio? Ništa. Vozio kamion, bio najbolji student na fakultetu. Kaže, da izvinete, budala što nisam ovde upotrebio ono što znam.

Da, to je suština. Da mi, kako rekoste ministre imamo alate, samo treba da ih koristimo. Na meni je, na vama, na svakom učeniku, hoćemo li ili nećemo. Tačno je da je haos bio, slažem se sa kolegama. Nijedna firma nije radila 2000. godine, pa to znamo. Znate li šta je Zoran Živković predlagao u ovom visokom domu? Da se zatvori Železara Smederevo, a radnici neka idu kući. Reći ću vam sekundu kada je to izgovarao. Danas ga, evo, vidite šta radi. Da ne kažem drugi. Najbolje ih kući poslati, sve zatvoriti firme, evo, mi dobro. Opljačkati firme. Nije to suština. Mi smo morali ove kompanije i dalje ćemo…

Nama je u automobilskoj industriji dovoljno jedan šraf da imamo, da idemo u svetski proces, u to, ali i domaće firme, hvala Bogu, potpuno su isti uslovi, nije tačno da nisu. Potpuno isti uslovi, stimulacija je potpuno ista.

Ovo što kažete, mi nadarene stimulišemo, ali vodimo računa i dopunskom nastavom i o ovim drugim. Tačno je da povezujemo znanje, svet rada i obrazovanja. Mi imamo arhiviste, dajte bre, da ih spojimo sa srednjom školom. Ako žele matematiku da studiraju polagaće na maturi matematiku i srodne discipline, ako filozofiju onda će logiku, filozofiju, sociologiju, pravo, evo, zna to dr Martinović bolje nego ja. Znači, već u srednjoj školi pravo i srodne discipline iz mature.

Idemo dalje, ali ćemo, Boga mi, prekvalifikacije imati najmanje tri u životu. Evo, ja sam radio i kao pedagog, završio i pedagogiju, ali i istoriju. Ko zna, i latinsku i slavensku paleografiju i heraldiku, sve moram da radim to, i svaki profesor mora biti spreman. Ako nisu, najbolje je reći ja sam profesor, srušiti đaka. To može svako. Boriti se za svakog kao da su to naša vlastita deca.

Slažem se sa vama ministre, akademska zajednica ima većinu, ogromnu, velikih ljudi koji to žele, znaju i hoće. Pojedinci, provokatori, pa, voz je krenuo, nek ostanu na stanici gde jesu. Imate punu podršku u ovom procesu. Hvala.

Reč ima ministar, gospodin Šarčević.
Izvolite.

Jedna od novina u reformi gimnazija će se videti već od 1. septembra, a to su programi za odeljenja nadarenih za istoriju i geografiju. To je stiglo na red. Nacionalni prosvetni savet je uradio posao, Novosadski fakultet za istoriju pri Filozofskom. Razlog je bio, mislim da su katedrom jači, i bolje opredeljeni.
Drugi razlog je za geografiju Beogradski geografski jer je zaista tradicijom najstariji, i taj deo eksperata je posao uradio.
Tako da, što ste vi rekli znači, biće veći broj gimnazija obuhvaćen, upravo da bi se društvena nauka više razvijala, i tu će biti raznih srodnih međudisciplina i posebnih programa vezanih za istorijografiju, za retoriku, za mnoge oblasti, arhivistiku, to o čemu govorite, ali će tu deo posla sem istoričara i geografa imati i filozofi i sociolozi i ostali.

Zahvaljujem.
Na član 10. amandman je podneo narodni poslanik Marijan Rističević.
Da li neko želi reč? (Da.)
Reč ima narodni poslanik Jelena Žarić Kovačević.
Izvolite.

Hvala vam predsedavajući.

Uvaženi ministre, dame i gospodo narodni poslanici, školovanje dece od početka školovanja, dakle od osnovne škole, preko srednje škole do visokog obrazovanja, videli smo i proteklih godina, jeste upravo prioritet Vlade Srbije, omogućavanje bržeg i lakšeg zapošljavanja, omogućavanje stvaranja kontakta sa kompanijama koje su zainteresovane za stručan kadar.

U skladu sa tim idemo i na razvoj privrede uopšte u čitavoj Srbiji, a kada se privreda razvija imamo nova radna mesta, onda pokrećemo čitav ciklus gde nam se otvaraju mogućnosti za nove mlade ljude koji će se školovati i koji će se zapošljavati u Srbiji. Školstvo i obrazovanje je svakako osnova uključivanja mladih ljudi u sve ostale oblasti društva, u svaki segment društva.

Sve moramo da posmatramo kao celinu, kao jedan veliki mehanizam u kome je svaki šraf važan, u tome obrazovanje igra jako veliku ulogu.

Određene potrebe na tržištu postoje i sa jedne strane dualno obrazovanje o kome smo danas razgovarali će odgovoriti na neke potrebe, ali sa druge strane, deca će se školovati, deca će moći da steknu teorijska znanja, ali što je važnije u srednjem obrazovanju, u srednjem stručnom obrazovanju deca će moći da steknu praktična znanja koja će im sutradan omogućavati da rade. Oni će se zaposliti i ostaće u Srbiji sa svojim porodicama i prijateljima.

To je ono što je intencija Vlade Srbije. Mi ne želimo da mladi ljudi odlaze, već da ostanu i da zajedno sa nama rade na tome da u Srbiji bude bolje. Mi težimo ka sigurnijoj, ka finansijski stabilnijoj, ka uređenoj zemlji u kojoj svako može da pronađe mesto za život i rad.

Postavljeno je pitanje da li je obrazovanje spremno da prati savremeni razvoj. Možda nije apsolutno spremno da prati savremeni razvoj, ali svakako da se na tome radi. Da li je malo toga što smo uradili? Kakvi su uslovi bili u Srbiji za sprovođenje bilo kakve reforme obrazovanja do 2012. godine? Toga se svi sećamo i svi znamo koliko je mladih ljudi u tom periodu otišlo iz zemlje. Moramo da radimo na tome svakako da situacija bude još bolja. Niko nije rekao da je sve idealno. Mi uvek težimo ka još boljoj situaciji u Srbiji, u svakoj oblasti i u svakom pogledu, ali nismo u bankrotu, stižu investicije, otvaraju se nova radna mesta, plate su sigurne, penzije su takođe sigurne, i Srbija treba da bude zemlja u kojoj mladi ljudi žele da ostanu da žive i rade. Hvala.

Zahvaljujem.
Pošto smo završili pretres o svim amandmanima, zaključujem pretres Predloga zakona, u pojedinostima.
Pošto smo obavili pretres Predloga zakona u načelu i pojedinostima, Narodna skupština će u danu za glasanje odlučivati o Predlogu zakona u načelu, pojedinostima i u celini.
Primili ste amandmane koje su na Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o dualnom obrazovanju podneli narodni poslanici.
Primili ste izveštaj Odbora za ustavna pitanja i zakonodavstvo i Odbora za obrazovanje, nauku, tehnološki razvoj i informatičko društvo, kao i mišljenje Vlade o podnetim amandmanima.
Pošto je Narodna skupština obavila načelni pretres, saglasno članu 157. stav 3. Poslovnika Narodne skupštine, otvaram pretres Predloga zakona u pojedinostima.
Na član 1. amandman je podneo narodni poslanik Nikola Savić.
Da li neko želi reč? (Da.)
Reč ima narodni poslanik Nikola Savić.
Kolega Savić, izvolite.

Dame i gospodo narodni poslanici, gospodine ministre, ovaj član 1. ovog zakona govori o tome da pored specijalističkog obrazovanja ovde treba da stoji i majstorsko obrazovanje i obrazovanje uz rad koji traje dve godine.

U principu, slažem se sa tim, to tako i treba da stoji, međutim, suština nije u tome, da li to bilo specijalističko, majstorsko ili obrazovanje u trajanju od dve godine, činjenica je da sve manje ljudi, sve manje učenika, sve manje mladih ljudi pokazuje interesovanje za ovakva zanimanja.

Ako znamo kakvo nam je stanje u obrazovanju, to i ne čudi, danas svi jure, teže onim zanimanja čiji nazivi lepo zvuče, a da li iza toga stoji neka suština ili neki kvalitet, to nije ni bitno, važno je da lepo zvuči. Svi žele biti neki menadžeri i nešto slično, a danas ili da ne ostanu na srednjem obrazovanju nego da studiraju i završavaju nešto više što je i legitimno, ali tome doprinosi činjenica da nikada do sada nije bilo lakše doći do diplome.

Znamo kako se dolazi do diploma. Imamo mnogo i privatne, a imali smo situaciju i na nekim državnim fakultetima da se do diplome dolazilo po sistemu "cash and carry" - kupi i nosi. Bukvalno, važno je da se uplate odgovarajuće rade, radnici, seminarski radovi.

Imamo da su mnogi studenti su polagali ispite, a da nisu ni videli profesore. Imamo, s druge strane, i primere gde su neki funkcioneri imali diplome, a nisu znali tačan naziv stečenog zvanja ili tačan naziv fakulteta ili univerziteta. To su sve stvari koje su dovele do toga da niko ne želi da ide, odnosno mali broj želi da ide u ovo zanimanje.

Zahvaljujem.
Reč ima narodni poslanik Olivera Pešić.
Izvolite.

Zahvaljujem, predsedavajući.

Uvaženi ministre sa saradnicima, dame i gospodo narodni poslanici, izmenama i dopunama Zakona o dualnom obrazovanju otklanjaju se određeni nedostaci koji su uočeni prilikom dosadašnje primene ovog zakona, a sve sa ciljem da se unapredi razvoj dualnog obrazovanja od sledeće školske godine, odnosno od školske 2020/2021 godine.

Izmenama i dopunama ovog zakona jasnije se definiše razlika između praktične nastave i profesionalne prakse, koje su definisane Zakonom o srednjem obrazovanju i vaspitanju i učenja kroz rad, koje je definisano Zakonom o dualnom obrazovanju.

Definiše se da praktična nastava i profesionalna praksa se ostvaruje u školi, ostvaruje kod poslodavca ili kombinovano u skladu sa planom i programom učenja u obimu do 25%, dok se učenje kroz rad odvija isključivo kod poslodavca, u skladu sa Zakonom o dualnom obrazovanju, u obimu od 20% do 80% od fonda stručnih časova.

Izmenama i dopunama Zakona o dualnom obrazovanju se u ovaj sistem dualnog obrazovanja uključuju i državne institucije kao poslodavci i to su u ovom slučaju Ministarstvo unutrašnjih poslova i Ministarstvo odbrane.

Takođe se podiže nivo bezbednosti učenika u procesu učenja kroz rad. Poslodavac je, prema ovim izmenama i dopunama, dužan da obezbedi propisane mere bezbednosti, zdravlje na radu, kao i primenu propisa koji uređuju opasan rad za decu.

Takođe, poslodavac je u obavezi da obezbedi osiguranje za slučaj povrede učenika prilikom učenja kroz rad.

Izričito se izmenama i dopunama zabranjuje noćni rad za učenje kroz rad u periodu od 22 časova do šest sati izjutra.

Takođe se i precizira sastav komisije koja utvrđuje ispunjenost uslova za učenje kroz rad kod poslodavca.

Izmenama i dopunama se, takođe, definiše da, ukoliko učeniku nije omogućeno učenje kroz rad u toku školovanja po dualnom modelu, škola je u obavezi da tom učeniku omogući da nastavi svoje školovanje u skladu sa Zakonom o srednjem vaspitanju i obrazovanju.

Takođe, izmene će omogućiti i upis u predroku za učenike osmih razreda pre položenog završnog ispita i ova novina za cilj ima promociju dualnog modela, jer dualno obrazovanje predstavlja budućnost Srbije i od njega zavisi sveukupni razvoj zemlje.

Takođe, dualnim obrazovanjem učenici stiču potrebna znanja i veštine i oni na taj način postaju konkurentniji, postaju lakše zapošljivi. Mladi se ranije osamostaljuju i ranije počinju da stvaraju svoje porodice.

Učenici sve vreme kroz rad, odnosno kroz školovanje i učenje kroz rad dobijaju mesečnu nadoknadu u neto iznosu od 70% od minimalne cene rada koju plaća poslodavac.

Državi Srbiji nedostaju mnoge profesije kao što su vodoinstalateri, zavarivači, bravari i mnoge druge vrste zanatlija i zato kontinuirano moramo da radimo na unapređenju dualnog obrazovanja. Zahvaljujem na pažnji.

Zahvaljujem.
Reč ima narodni poslanik Violeta Lutovac Đurđević.
Izvolite.