Hvala lepo. Iskoristiću svojih pet minuta i dozvolite gospodine ministre da vas zamolim sa dva komentara na predloge.
Najviše primedbi roditelja, u vezi sa Ministarstvom prosvete odnosi se na udžbenike. Ovde je o tome bilo reči. Ja ću navesti samo jedan primer.
Udžbenik za engleski jezik za drugi razred, štampan je dvodelno, prvo udžbenik, a zatim radna sveska. Iduće godine, štampan je kao jedna publikacija, udžbenik plus radna sveska zajedno. To znači da udžbenik iz prethodne godine, koji se ni po čemu ne razlikuje u odnosu na udžbenike iz prethodne godine, vi ste morali ponovo da kupujete, umesto da kupite samo radnu svesku.
Mislim da udžbenici i prateći materijali, dopunski materijali, u osnovnim školama ne bi smeli da budu u funkciji zgrtanja profita izdavačkih kuća.
Drugo, mnogo je zamerki na udžbenike iz istorije. Ovde je bilo reči o tome, da ne treba dozvoliti da inostrani izdavači štampaju udžbenike iz istorije, srpskog jezika i geografije, što ja podržavam.
Bilo bi dobro da Ministarstvo prosvete bude inicijator jedne javne rasprave na tu temu i da iskoristimo vreme između dva izborna datuma, onih izbora koji će biti prvi krug i drugi krug da se o tome porazgovara sa učešćem predstavnika svih zainteresovanih strana.
Treće, vi finansirate projekte, takozvane osnovne projekte, istraživačkim institucijama, ali aplikativne projekte dozvoljavate, takođe da rade samo naučno-istraživačke organizacije. Zašto to ne bi mogla da radi naučno-stručna udruženja, jer onda mogu da izaberu najeminentnije kadrove ili stručnjake, ne samo iz Srbije, nego recimo iz GEPS-a, Grupe eksperata srpskog porekla, kojih ima oko osam hiljada u evidenciji profesora Jovana Filipovića, sa Fakulteta organizacionih nauka? Ili da neke naučno-istraživačke organizacije objedine najsposobnije kadrove, da bi dali najcelishodnija rešenja, koja treba privreda da iskoristi.
Četvrto, želeo bih da vas pitam da li bi se Ministarstvo prosvete uključilo zajedno sa Srpskom akademijom nauka u afirmaciju prilično zaboravljenog akademika Miloša S. Milojevića, rođenog u Crnoj Bari 1840. godine, a umro je 1897. godine, u Beogradu? On je bio redovni član Srpskog učenog društva, Odbora za nauke državne i istorijske, od 1870. godine pa nadalje. On je pravnik, filozof, filolog, istoričar, profesor i upravitelj Bogoslovije Sveti Sava u Beogradu, a ovo je godina kada još uvek obeležavamo 800. godina pravoslavlja. Bio je komandant dobrovoljačkih i ustaničkih odreda, u srpsko-turskim ratovima, 1876. – 1886. godine i učesnik Berlinskog kongresa 1878. godine. Bavio se sakupljanjem narodnih pesama i običaja.
Zahvaljujući njegovom predanom radu, sačuvana je Dečanska … najstariji i najvredniji dokument, koji se čuva u Srpskoj akademiji nauka i umetnosti. Pisao je istoriju Srba, koja je izašla, kao odlomak dela 1872. godine, štampano u državnoj štampariji, uz podršku tadašnjeg Srpskog učenog društva.
Šta je uradilo udruženje Miloš S. Milojević? Afirmisalo ga je u Mačvi i šire, realizovalo je naučno-stručne skupove, uz učešće naučnika iz regiona, pre svega iz Srbije, Crne Gore i Republike Srpske, ali i iz Beolorusije, Rusije i drugih zemalja.
Mislim da bi na taj način „Dani Miloša S. Milojevića“, dobili na značaju i eventualno ga uključiti u udžbeničke materijale, barem nešto od onoga što je on sakupljao, iz tog perioda srpske državnosti.
Hvala na pažnji.