Zahvaljujem, predsedavajuća.

Uvaženi ministre sa saradnicima, narodni poslanici, građani Srbije, danas na dnevnom redu se nalazi Predlog zakona o popisu stanovništva, domaćinstva i stanova 2021. godine. Opšte je poznato da se u Srbiji na 10 godina sprovodi popis stanovništva i da se do sada sprovodio popunjavanja papirnih upitnika. Godine 2021. prvi put će se za prikupljanje podataka koristiti prenosni računari.

Novina je i uspostavljanje mehanizma za povezivanje popisnih i geoprostornih podataka na nivou kućnog broja, čemu će svakako doprineti novi Zakon o registru prostornih jedinica i adresnom registru.

Podaci dobijeni popisom 2021. godine poslužiće za definisanje stepena urbanizacije, tipologije ruralnih i urbanih područja, kao i za druge klasifikacije koje nedostaju. Popis 2021. godine će poslužiti za proveru, obuhvat i kvaliteta podataka koji se vode u administrativnim registrima, ali i za uspostavljanje statističkog registra stanovništva koji će 2031. godine biti osnov za sprovođenje popisa.

Ključnu ulogu u svim fazama njegovog sprovođenja ima Republički zavod za statistiku, kao i popisne komisije koje se formiraju na nivou opština, gradova i grada Beograda.

Popisom 2021. godine obezbediće se pouzdani podaci o ekonomskim, etničkim, migracionim, obrazovnim i drugim obeležjima koji se mogu iskoristiti za projekciju budućeg kretanja, a naročito za realno sagledavanje obima i posledica iseljavanja stanovništva u inostranstvo u poslednjih deset godina, pada fertiliteta i ubrzanog starenja stanovništva, društvenih pojava koje najneposrednije utiču na promene u demografskom potencijalu naše Srbije.

Kao što kaže naš predsednik Aleksandar Vučić, džaba nam nove fabrike, putevi, bolnice i škole ako nam se ne rađaju deca i ako nam je iz godine u godinu broj stanovnika sve manji. Upravo iz tog razloga naša Vlada i predsednik Aleksandar Vučić preduzimaju sve moguće mere kako bi popravili demografsku sliku Srbije.

Tako je prošle godine rođeno više 600 beba nego u 2018. godini, kao rezultat već preduzetih demografskih mera, ali se tu nije stalo. Preduzimaju se i druge mere, a sve u cilju da nam se što više rađaju deca i da se finansijski pomognu porodice sa dva i više deteta.

Upravo rezultati popisa 2021. godine koristiće se za izradu i praćenje realizacije strateških ciljeva naše Vlade, a demografska politika je jedna od njih za generisanje indikatora značajnih za ocenu efikasnosti donetih mera, kako na nacionalnom tako i na lokalnom nivou.

Podaci dobijeni popisom su značajni za sprovođenje pojedinih zakona iz oblasti ostvarivanja prava nacionalnih manjina, ali i za definisanje mera za poboljšanje položaja osetljivih grupa stanovništva i smanjenje socijalne isključenosti. Takođe, popisom se obezbeđuju i podaci za potrebe međunarodnih institucija i organizacija kao što su UN, Eurostat, UNESKO.

Finansiranje popisa 2021. godine izvršiće se iz sredstava budžeta sa 51%, dok će se 49% finansirati iz Evropske komisije.

U nadi da će broj građana Srbije iz dana u dan rasti, jer to zaslužuje ova Srbija, u danu za glasanje podržaću predlog ovog zakona, kao i sve predloge zakona koji su na dnevnom redu. Zahvaljujem.

Reč ima narodni poslanik Ljubica Mrdaković Todorović.

Izvolite.

Hvala, predsedavajuća.

Poštovani gospodine ministre sa saradnicima, koleginice i kolege narodni poslanici, da podsetim, Zakonom o budžetu Republike Srbije za 2019. godinu, kao i Zakonom o budžetu Republike Srbije za 2020. godinu u članu 3. odobreno je zaduživanje kod Banke za razvoj Saveta Evrope za projekat izgradnje Univerzitetske dečije klinike Tiršova u iznosu od 54 miliona evra.

Kao što smo imali prilike da čujemo, Univerzitetska klinika Tiršova je objekat od pre Drugog svetskog rata i namenjena je za lečenje i negu dece. Do sada je renovirana dva puta 60-ih i 90-ih godina prošloga veka.

Jedan od osnovnih problema za funkcionisanje sadašnje bolnice je nedostatak prostornih kapaciteta, zastareli i neefikasni sistemi za grejanje, ventilaciju i klimatizaciju, slabija zaštita od požara, zastarelo i neefikasno grejanje, previše pacijenata i roditelja ili staratelja smešteno u neodgovarajućim prostorima i premalim sobama, tako da je sve to doprinelo da dođe do zahteva za izgradnju nove zgrade i do otklanjanja pomenutih nedostataka.

Nova dečija klinika Tiršova 2 biće izgrađena u Deligradskoj ulici. Biće to potpuno novi objekat izgrađen po ugledu na najsavremenije bolnice u Evropi i svetu. Bolnica će imati preko 30.000 m2, sobe će biti jednokrevetne i dvokrevetne. Klinika će biti kompletno opremljena i zadovoljiće sve najmodernije standarde lečenja i nege sa najsavremenijom opremom.

Naime, ideja o novoj Tiršovoj 2 dečijoj klinici započeta je pre četiri godine i na njenoj realizaciji su zajednički radili predsednik države, gospodin Aleksandar Vučić, ministar zdravlja Zlatibor Lončar, Vlada Republike Srbije, gradonačelnik Beograda dr Radojičić, kao i lekari i osoblje Tiršove, tako da ćemo imati zaista vrhunsku bolnicu za generacije koje dolaze.

Kroz zdravstvo se ogleda stanje u jednoj državi. Hoćemo bolje uslove za našu decu. Rok za Tiršovu 2 je kraj 2022. godina. Imaćemo potpuno novu bolnicu izjavio je jednom prilikom predsednik Srbije Aleksandar Vučić. Upravo mi danas govorimo o Nacrtu zakona o potvrđivanju okvirnog sporazuma o zajmu između Banke za razvoj Saveta Evrope i Republike Srbije za projektni zajam za izgradnju nove univerzitetske dečije klinike Tiršova 2 u Beogradu. Na taj način smo i korak bliže realizaciji ovog kompleksnog projekta od nemerljivog značaja za sve nas, za naše mališane, za naše građane.

Izgradnja dečije Univerzitetske klinike Tiršova 2, ali i sve do sada što je urađeno u sistemu zdravstva, dramatično menja sliku srpskog zdravstva. To menja životni standard ljudi, svih naših građana kojima je pomoć, lečenje i zdravstvena nega potrebna i neophodna.

Od zemlje koja je 2014. godine imala ubedljivo najgore ocene po rezultatima Evropskog zdravstvenog potrošačkog indeksa ENCI, 2012. godine naš zdravstveni sistem nije ni ispunjavao kriterijume za ocenjivanje u sklopu ENCI-ja, a danas smo po rezultatima ispred 14 zemalja EU pod istim uslovima. Ali, mi želimo da budemo još bolji, da idemo napred i da za par godina uđemo u prvih 10 u Evropi. To bi mnogo značilo za dalji napredak životnog standarda građana, za lakšu starost i za bezbrižno detinjstvo.

O tome kako vidimo naše zdravstvo u budućnosti, ministar Lončar je rekao, citiram: „Naša vizija zdravstvenog sistema je kristalno jasna. Želimo stabilan, efikasan i održivi zdravstveni sistem, sistem čije su usluge kvalitetne i dostupne svim građanima“. Kraj citata.

Ja kao dugogodišnji zdravstveni radnik srpskog zdravstva podržavam ovakvu viziju ministra Lončara.

U 2020. godini srpsko zdravstvo beležiće unapređenje rada domova zdravlja koji prelaze u nadležnost države, nastavak osavremenjivanja zdravstvene infrastrukture i opreme i zapošljavanje najboljih zdravstvenih radnika. Zahvaljujem.

Zahvaljujem.
Reč ima narodni poslanik Zvonimir Đokić.
Izvolite.

Zahvaljujem, predsedavajući.

Jedan od zakona o kome raspravljamo sada je Zakon o popisu stanovništva, domaćinstava i stanova 2021. godine, koji treba da reguliše pripremu, organizaciju i sprovođenje popisa 2021. godine.

Popis 2021. godine sprovešće sve zemlje EU i regiona, osim BiH, iz određenih razloga, a po savetima, instrukcijama i preporukama Eurostata, tj. kancelarije EU zadužene za statistiku, čiji je zadatak obrada, objavljivanje statističkih podataka na nivou cele EU.

Ovaj popis treba da pokaže, kao i obično, koliko nas ima, koliko ima stanovnika, kakva je starosna struktura, pol, obrazovanje, nacionalna, pa i verska opredeljenost, gde smo i kako živimo, kako smo naseljeni, raseljeni itd. Popis treba da traje 30 dana. Prethodni popis je trajao 15 dana. Radiće se uz pomoć, za razliku od prethodnog popisa, uz pomoć laptop računara, a ne kao do sada uz pomoć papirnih upitnika.

Biće angažovano oko 15 hiljada popisivača, ranije je bilo angažovano 36 hiljada. Biće obuhvaćeni državljani Srbije sa prebivalištem odnosno boravištem u Republici Srbiji, bez obzira da li su u vreme sprovođenja popisa prisutni u svom mestu stanovanja ili privremeno borave u drugom mestu u Srbiji ili u inostranstvu. Popisaće se čak i stalno nastanjeni stranci i oni kojima je odobren privremeni boravak u Srbiji, itd.

Kritični momenat popisa, tj. datum, trenutak koji će se meriti je ponoć, 31. marta 2021. godine.

Troškovi koji su planirani iznose negde oko 29,3 miliona evra, od čega će 15,1 milion evra biti iz budžeta Republike Srbije, a ostalo iz fonda EU, tj. Evropske komisije, nekih 14,2 miliona evra.

Rekao sam na početku da se popis izvodi po preporukama i instrukcijama Eurostata, tj. Kancelarije za statistiku koja je osnovana u EU neke 1953. godine. Njen glavni zadatak je obrada i objavljivanje uporednih statističkih podataka na nivou cele EU. Nakon završetka popisa stanovništva, domaćinstava i stanova 2021. godine, naš Republički zavod za statistiku će kao ovlašćeno statističko telo na nivou države analizirati rezultate popisa, a nakon toga će ih proslediti Eurostatu. To isto će uraditi i sve države EU i regiona, rekao sam, osim Bosne i Hercegovine, koja je planirala da popis izvrši 2023. godine. Eurostat će ih sistematizovati, sintetizovati, uporediti i objaviti u obliku štampanih i elektronskih publikacija, pod nazivom "Evropa u brojkama".

U Eurostatu se redovno prate i analiziraju podaci u vezi sa opštom statistikom, ekonomijom i finansijama, demografijom i socijalnim uslovima, industrijom, trgovinom i uslugama, poljoprivredom, ribarstvom, spoljnom trgovinom, transportom, životnom sredinom, energijom, naukom i tehnologijom. Analize i predviđanja koja uradi Eurostat objavljuje, a koriste ih institucije EU za kreiranje i sprovođenje zajedničkih politika.

Osim država članica EU, Eurostat svojim analizama obuhvata i države evropskog ekonomskog prostora i naročito zemlje koje su kao i Srbija kandidati za članstvo u EU, a tesno sarađuje sa međunarodnim organizacijama, kao što su Ujedinjene nacije, Organizacija za ekonomsku saradnju i razvoj, Međunarodni monetarni fond, Svetska banka, itd.

Na kraju ću reći da je SNS, na čijem je čelu predsednik Aleksandar Vučić, veoma važno da Srbija na svom putu napretka i u ovoj oblasti bude deo EU, kojoj teži. Važno nam je da budemo deo razvijenog i uređenog sveta i da sve što radimo, radimo planski i na osnovu ozbiljnih analiza i procena. Zato ćemo usvojiti Predlog ovog zakona. Hvala na pažnji.

Zahvaljujem.

Reč ima narodni poslanik Olivera Ognjanović. Izvolite.

Zahvaljujem, predsedavajući.

Uvaženi ministre sa saradnicima, realizacija infrastrukturnih projekata vodi napretku cele privrede, doprinoseći ravnomernijem regionalnom razvoju zemlje. Zato smatram da je izuzetno važan Ugovor o saradnji Vlade Republike Srbije i Vlade Turske u oblasti infrastrukturnih projekata i potvrđivanje Ugovora o kreditu između Republike Srbije i turskih banki "Zirat" i "Deniz".

Ovaj ugovor podrazumeva dva veoma bitna projekta rekonstrukcije i izgradnje puteva, i to: državnog puta Novi Pazar-Tutin, izgradnja auto-puta Sremska Rača - Kuzmin i mosta preko reke Save i izradu projekta za deonicu puta Požega-Kotroman.

Upravo zato, ostvarenje ovih projekata će značajno doprineti rastu BDP-a u oblasti građevinarstva, upošljavanju domaće građevinske industrije i rastu zaposlenosti, jačanju tržišta rada i popravljanju životnog standarda.

Izgrađene su i grade se mreže auto-puteva. Srbija se gradi, raste i povezuje. Povezuju se ruralne sredine. Uz nove puteve, niče nova infrastruktura, što najviše doprinosi razvoju privrede. Područja sa razvijenom infrastrukturom i putnom mrežom privlačnija su za strane investitore, izgradnju fabrika, otvaranje novih radnih mesta za lokalno stanovništvo.

Sve ovo podstiče veću uposlenost proizvodnih i uslužnih kapaciteta domaće privrede, što otvara dodatne mogućnosti lokalnih samouprava da realizuju različite razvojne projekte.

Takođe, smatram da je od izuzetne važnosti Sporazum o zajmu između Banke za razvoj Saveta Evrope i Republike Srbije za projekat izgradnje nove Univerzitetske dečije klinike Tiršova 2 u Beogradu. Napokon, nakon skoro 50 godina čekanja, dobićemo najsavremenije opremljenu bolnicu, mesto za lečenje najtežih dečijih pacijenata iz Srbije i regiona. Ove godine počinje izgradnja bolnice koja će se prostirati na više od 30 hiljada metara kvadratnih i imaće sve uslove za lečenje pacijenata sa najtežim dijagnozama.

Postojeća zgrada Tiršove je građena 1940. godine i sav novac koji je godinama ulagan u obnovu fasade, dograđivanja i renoviranja, nažalost, nije dovoljan. Najveći problem jeste preopterećenost zgrade.

Zato je bitno što Tiršova 2 predstavlja potpuno novi koncept lečenja, gde bi najviše pacijenata trebala da primi dnevna bolnica. Imaće direktnu vezu sa najvećim porodilištem Kliničkog centra Srbije, tako da će novorođene bebe kojima je hitno potrebna nega specijalista moći brzo da se leče ili operišu.

Realizacijom ovih projekata rešiće se višedecenijski problemi i omogućiti lakše lečenje naše dece, što predstavlja najveći interes Srbije.

Moram da naglasim da je država za rekonstrukciju zdravstvenih objekata u 2020. godini opredelila više od 11 milijardi dinara. U toku su radovi na rekonstrukciji 19 zdravstvenih objekata, čija ugovorna vrednost iznosi 10 milijardi i 300 miliona dinara.

Osim Tiršove 2, za 2020. godinu su planirani projekti rekonstrukcije Instituta za majku i dete u Beogradu, nastavak radova na Kliničkom centru Vojvodine, čija je procenjena vrednost 34 miliona evra i sanacija postojeće Infektivne klinike.

U obnovu i opremanje zdravstvenih ustanova, koje bi trebalo da se završe u naredne četiri godine, biće uloženo čak milijardu evra. Ovim projektom obuhvaćeno je oko 100 ustanova, od domova zdravlja do kliničkih centara u svim delovima Srbije.

Ukoliko su institucije slabe, a Vlada neefikasna, kao što je to bilo do 2012. godine, onda će svako planiranje ostati obećanje. To je ono što smo mogli da vidimo i osetimo na sopstvenoj koži. To nam je ostavila Demokratska stranka u Srbiji.

Međutim, danas je situacija sasvim drugačija. Ovakvi projekti predstavljaju uspeh ove Vlade, koja otvoreno i direktno pokazuje da radi za svoj narod, da na svaki način pokušava da ispravi ogromne greške načinjene u bliskoj prošlosti i omogući brz privredni oporavak i razvoj, dajući nam lakši i bolji život.

Do skoro smo imali neuređene javne finansije i ogromne dugove, a danas vraćamo svoj dug narodu, povećavamo plate i penzije. Svedoci smo reformi koje dovode do velikih promena u našim životima, jer je ova Vlada pre svega pokazala da Srbija može da živi, da se razvija, da treba da postane zemlja u kojoj će se rađati deca i ostajati da žive, rade i planiraju budućnost u svojoj zemlji.

Vidimo da se kroz politiku ove Vlade sprovodi inicijativa i promoviše dijalog o ekonomskim politikama, ubrzavaju se međunarodne saradnje u oblasti infrastrukture, trgovine, finansija i privlačenju značajnih resursa i izvora, uključujući i privatni sektor, a sve u cilju infrastrukturnog razvoja kao osnove dugoročnog održivog rasta.

Danas ne razmišljamo o opstanku, već o napretku. Srbija je ekonomski snažnija nego ikada. Ima rast, spušta javni dug, smanjuje nezaposlenost iz godine u godinu.

Podsetiću građane da smo do pre nekoliko godina imali stopu nezaposlenosti od skoro 26%, a danas je to svega 9,4%.

Ekonomski napredak zemlje zavisi od odlučnosti i sposobnosti Vlade da sprovede suštinske reforme, a Vlada Srbije pokazala je i odlučnost i odgovornost prema svojim građanima.

Sve ovo su pokazatelji privrednog razvoja Republike Srbije i povećanje finansijske stabilnosti, a sve to zahvaljujući ozbiljnosti i velikom zalaganju Vlade na čelu sa predsednikom Aleksandrom Vučićem.

Čestitam vam na svim postignutim rezultatima, na trudu i radu. Zahvaljujem vam na brizi i toleranciji, na strpljenju i mudrosti i želim vam još mnogo uspeha, jer samo tako Srbija zaista može ići napred i naša deca mogu planirati budućnost u svojoj zemlji jedinoj i najlepšoj Srbiji. Hvala na pažnji.

Zahvaljujem.
Reč ima narodni poslanik Marko Atlagić.
Izvolite.

Uvaženi potpredsedniče Narodne skupštine Republike Srbije, gospodine Arsiću, gospodine ministre Mali sa saradnicima, dame i gospodo narodni poslanici, uvaženi građani Republike Srbije, podržavam ovaj set zakona iz oblasti finansija. Oni će zaista, kao što je to rekao i ministar finansija, pridoneti daljoj ubrzanoj modernizaciji naše zemlje koju sprovodi Vlada Republike Srbije, najveći broj poslanika u ovom visokom domu, najveći broj građana Republike Srbije, a motor ubrzane modernizacije Republike Srbije je naš predsednik Aleksandar Vučić.

Poštovani gospodine ministre finansija, i ovi zakoni će pridoneti protoku, kao što ste vi naglasili, robe, ljudi i kapitala, što pridonosi miru i stabilnosti, odnosno pedagogiji mira ne samo u regionu, nego i šire, za koju se zalaže i sprovodi naš predsednik, SNS i Vlada Republike Srbije.

Uvaženi građani Republike Srbije, gospodo narodni poslanici, stabilnosti zemlje i regiona pridonosi i plan, odnosno strategija ekonomsko-društvenog razvoja od 2020. do 2025. godine, koju je promovisao naš predsednik Republike, kada će se u infrastrukturu uložiti 900 milijardi evra. O tome je juče bilo dosta reči u ovom visokom domu i moja malenkost nema nameru da o tome govori.

Dozvolite, gospodine ministre i gospodine predsedavajući, gospodine Arsiću, da dve rečenice kažem nešto o našim političkim protivnicima. Šta reći o njima? Evo, jednog od njih, Boško Obradović, zvani, inače, moj je naziv lupetiv, da građanima objasnim zašto. Zato što me stalno pitaju – zašto on lupeta. Kažem – on je profesor srpskog jezika i književnosti i izmislio je osmi padež lupetiv.

Poštovani građani, da li je tačno da je Boško Obradović izvršio upad u RIK i napad na članicu RIK-a? Da li je tačno ili ne? Da li je tačno da je Boško Obradović izvršio upad u opštinu Pećinci? Da li je tačno da je Boško Obradović izvršio napad na predsednika Administrativnog odbora Skupštine Republike Srbije, dr Aleksandra Martinovića? Da li je tačno da je Boško Obradović izvršio upad u kabinet predsednika Narodne skupštine Republike Srbije, gospođe Maje Gojković? Da li je tačno da je Boško Obradović izvršio upad u policijsku stanicu u Guči? Da li je tačno da je Boško Obradović izvršio napad na novinarku „Pinka“? Da li je tačno da je izvršio pokušaj upada u REM? Da li je tačno da je Boško Obradović tražio streljanje predsednika Republike Aleksandra Vučića i predsednice Vlade gospođe Ane Brnabić?

Da li je tačno da je Boško Obradović izvršio, odnosno pokušao upad u zgradu Predsedništva Republike Srbije? Da li je tačno da je od Vojske Srbije tražio da izvrši državni udar? Da li je tačno da je Boško Obradović izvršio upad u zgradu RTS testerom i tražio da preuzme program? Da li je tačno da je Boško Obradović izvršio upad u zgradu Skupštine opštine Gornji Milanovac, gde ga je čuvar izbacio iz zgrade? Da li je tačno da je zapretio predsedniku Vučiću šamaranjem?

Da li je tačno da je Boško Obradović 19.11. gospodnje 2019. godine izjavio, citiram – Vučić mora na hitnu operaciju srca u SAD kako bi preživeo? Baš zato sada je pravi trenutak da se intenziviraju napadi na njega iz svih oružja. Da li je tačno ili ne?

Da li je tačno, gospodo narodni poslanici, uvaženi građani Republike Srbije, da je Boško Obradović oktobra 2017. godine uneo kamen, koji moj kolega Rističević naziva kamen kupusić, u Narodnu skupštinu Republike Srbije za koji je rekao da je sa KiM i time ponizio sve građane, a posebno Srbe na KiM?

Da li je tačno da je Boško Obradović marta 2019. godine pokušao upad u zgradu Skupštine grada Beograda? Da li je tačno da je Boško Obradović marta 2019. godine upao u RTS i hteo da se uključi u direktni prenos RTS-a? Da li je tačno da je marta 2019. godine zajedno sa Draganom Đilasom, inače, to je čovek, Dragan Đilas, koga ja nazivam, kada je ušao u politiku, da je bio običan gologuzan, a sada je tajkun sa 619 miliona eura, zajedno sa njim, zajedno sa Vukom Jeremićem, članom međunarodne bande lopova i bandita, ispred zgrade Predsedništva Srbije?

Da li je tačno da je Boško Obradović 2019. godine srpskom zastavom, pazite, i kopljem otvarao vrata Narodne skupštine Republike Srbije? To ste sve gledali, poštovani građani. Da li je tačno da je Boško Obradović 27.12. gospodnje 2019. godine upao u Narodnu skupštinu Republike Srbije, napao gospodina Martinovića i izvršio haosu u ovom visokom Domu?

Da li je tačno ili ne, poštovani građani Republike Srbije, da je Boško Obradović izvređao na najprizemniji način prof. dr Mićunovića, koga je nazvao običnim komunistom i lažnim patrijarhom? Završiću, profesor Mićunović je rekao, citiram – mene ne interesuje politički huligan koji pokušava da u naš politički život uvede tabloidno prostaštvo, završen citat.

O sledećim ne bi govorio da ostavim svojim kolegama vremena, ali dozvolite o jednom moram da kažem, a to je prof. dr Janko Veselinović, zvani stanokradica. Zašto stanokradica? Jer je uzurpirao stan Milice Badže, inače izbeglice, 28 godina, iz Obrovca u Ulici Braće Kurjakovića i gle čuda zaslugom vašom, gospodine Arsiću i predsednice Narodne skupštine i svih narodnih poslanika vratio je taj stan Milici Badži na prozivku našu, ali dobio je još veći.

Inače, taj prof. dr Janko Veselinović, zvani stanokradica, kaže ovo – posle bojkota tražiti raspisivanje novih izbora, ako ne direktno okretanje vojske i policije na stranu demonstranata i protivnika režima, završen citat, 11.9. gospodnje 2019. godine. Da li je tačno, gospodine Veselinoviću, ili nije?

Ovo za stan ne kažem ja, nego kaže „Slobodna splitska Dalmacija“ od 11.12. gospodnje 2014. godine.

Na kraju, uvaženi narodni poslanici, potpredsedniče Arsiću, ja ću sada postaviti pitanja, 10, građanima Republike Srbije i nama, narodnim poslanicima, da li je ovo što izgovaram je tačno ili ne. Ko je prvi izvršio finansijsku konsolidaciju od predsednika države Republike Srbije? Naravno da je Aleksandar Vučić. Ko je prvi obeležio NATO agresiju na našu zemlju od predsednika države? Odgovorite, dame i gospodo. Naravno da je Aleksandar Vučić.

Ko je prvi od predsednika Republike Srbije rekao nećemo u NATO? Odgovorite politički protivnici, vi koji ste pobegli i oni koji gledaju sada iz svojih udobnih prostorija? Ko je prvi od predsednika Republike Srbije rekao – neću uvesti sankciji Rusiji? Odgovorite, dame i gospodo narodni poslanici, vi i naši politički protivnici, a građani Republike Srbije ovo vrlo dobro znaju? Ko je prvi rekao zapadu – nećete nam zabraniti da sarađujemo sa prijateljskom Kinom, od predsednika država? Odgovorite vi naši protivnici i oni koji ste tu i oni koji niste, a građani Republike Srbije to vrlo dobro znaju. Ko je prvi posle zločinačkog bombardovanja naše zemlje podigao Vojsku Srbije na zavidan nivo, od predsednika države? Odgovorite gospodine Đilasu, odgovorite Boško Obradoviću, odgovorite Vuče Jeremiću i ostali iz saveza za Srbiju?

I, gle, čuda, ko je prvi od predsednika države, pazite dobro, rekao šta će nam Vojska? Šta mislite ko je prvi rekao? Pa, Boris Tadić. Hoćete datum? Neću da datum govorim, da bi ostavio vremena. Ko je prvi povratio 166-i list Miroslavljevog jevanđelja posle 175 godina? Vratio tamo gde mu je mesto bilo. Ko je prvi? Aleksandar Vučić. Ko je prvi od predsednika države doveo ruskog predsednika Vladimira Vladimiroviča Putina u našu zemlju? Ko je prvi doveo predsednika, nama prijateljske Kine u našu zemlju od predsednika država?

Poštovani narodni poslanici, na kraju, za razliku od njih, predsednik Republike Srbije Aleksandar Vučić je veliki srpski reformator, veliki srpski državnik i iznad svega rodoljub koji nikada, nikada neće raditi protiv interesa srpskog naroda i svih građana Republike Srbije. Vama gospodo iz jedan od pet miliona, koji ste tvrdili sve do danas da niste politička organizacija, a moji saradnici, narodni poslanici SNS, uvek smo tvrdili da ste politička organizacija, danas ste i potvrdili, gospodine Radoniću, gospodine Jovo Bakiću, gospodine Zecu, koga uvažavam, izvinite se građanima Republike Srbije.

I, na kraju, ne branite gospodo iz političke organizacije „Jedan od pet miliona“, uvažene neke profesore na tom fakultetu od nas, branite ih od njih samih unutar „Jedan od pet miliona“. Srpska napredna stranka, gospodine ministre će podržati ove zakone. Hvala.

Reč ima narodni poslanik Aleksandra Jevtić.
Izvolite.