Poštovani predsedavajući, dame i gospodo narodni poslanici, poštovani ministre, u okviru današnje rasprave ja ću se osvrnuti na Zakon o popisu stanovništva koji će biti sproveden u narednoj godini, odnosno 2021. godine.

Popis stanovništva je veoma važan čin za svaku državu, pa naravno i za našu, jer on predstavlja veoma značajan podatak za ono što treba određena država da preduzme u narednom periodu.

Naša država svakih 10 godina, kao i sve ostale, organizuje popis stanovništva, domaćinstava i stanova kako bi pratila demografska i druga kretanja stanovništva.

Popisom se utvrđuje ukupan broj stanovnika, domaćinstava i stanova u Republici Srbiji, kao i drugi podaci koji su od vitalnog značaja, kao što su obrazovni, migracioni, ekonomski, etički i druga obeležja stanovništva i koji su neophodni za dobijanje najpreciznije slike trenutnog stanja stanovništva, ali popis služi i za projektovanje budućih planova jedne države.

Popis podrazumeva dobijanje preciznih podataka o svim popisnim aspektima. Dakle, sadržaće veliki broj informacija o svim stanovnicima od kojih će se neki tražiti prvi put. Kako to stoji u zakonu, naredni popis će biti obavljen na brži i moderniji način, uz pomoć računara, a popisivači će biti sigurno oni koji su sposobni da izvedu novom tehnologijom popis.

Ovakva tehnologija popisa kasnije će omogućiti bržu obradu podataka, pri čemu će se obezbediti adekvatna zaštita podata o svakom građaninu od eventualnih zloupotreba.

Popis će trajati 30, umesto 15 dana koliko je ranije trajao zbog novog način unosa podataka, ali će zato biti angažovano 15.000 popisivača, odnosno ljudi, umesto 36.000 koliko je bilo angažovano u prošlom popisu.

Ono što je za svaku državu, pa i za Srbiju, značajno jeste da popisi stanovništva ukazuju na populacione trendove i tu treba obratiti pažnju. Za nas je ovo važna činilac aspekta populacione politike koju treba voditi dalje jer smo i prema ranijim pokazateljima u trendu procesa depopulacije.

Srbija je mala zemlja i zato svaki odliv stanovništva predstavlja smanjenje ukupnog razvojnog potencijala i na to treba obratiti pažnju, jer stanovništvo je najvažniji resurs države, da bi država napredovala, da bi u krajnjoj liniji postojala, osim teritorije važno je i na prvom mestu je stanovništvo.

U tom smislu značajno je da kao društvo obezbedimo dva strateška cilja. Prvi je stvaranje uslova za smanjenje depopulacije Srbije povećanjem nataliteta, dakle, da se obezbedi pozitivan demografski trend. Drugi je smanjenje ekonomskih i drugih migracija stanovništva ka inostranstvu jer su u pitanju, uglavnom, mladi ljudi koji odlaze. Oni kad jednom odu teško da mogu da se vrate, a onda tamo stvaraju porodicu i formiraju potomstvo.

Jedan i drugi cilj se može ostvariti, s jedne strane, ekonomskim razvojem zemlje, a sa druge strane utvrđivanjem razvojnih prioriteta i vođenjem pronatalitetne aktivne populacione politike, čije mere mogu doprineti povećanju nataliteta. Uz to treba napomenuti i ukazati na jednu alarmantnu činjenicu da spadamo u najstariju evropsku naciju sa prosečnom starošću preko 43 godine.

Ovo je, čini mi se, najozbiljniji izazov za našu državu i svakako mora biti prioritet u radu ove, ali i svake druge naredne Vlade.

Namerno ukazujem na ovaj sociološki aspekt popisa stanovništva, jer je postojanje stanovništva baza svega što čini državu, a to je neophodan uslov.

Verujem da će nam ovaj popis koji će se sprovesti na inovirani način u pogledu tehnike, ali i u pogledu sadržaja popisnih podataka upravo na dalje strateške pravce populacione politike koju ova Vlada i ministarka zadužena za populacionu politiku, Slavica Đukić Dejanović, već vode poslednjih godina.

Osim ovog aspekta iz popisa ćemo videti koliko smo stambeno obezbeđeni, kakvi su stambeni uslovi u kojima živimo, tačan broj zaposlenih, kao i obrazovnu strukturu stanovništva, iz popisa ćemo videti kakva je i gustina naseljenosti, etnički sastav, koliko su nam gradovi preopterećeni, a koliko sela nestaju. Konačno, dobićemo i uporedne podatke o odnosu svih tih pokazatelja sa onim pokazateljima iz ranijih popisa.

Iz svega što budu popisne činjenice o stanovništvu, treba da nastanu buduće razvojne strategije i planovi za budućnost naše države i društva. Zato organizovanje popisa stanovništva smatram strateškom aktivnošću, a ne običnim administrativnim postupkom. Svaka ozbiljna država mora da gradi svoju strategiju opstanka, uzimajući u obzir ove podatke i Vlada mora da razmišlja unapred, ne samo za danas i sutra, već i za prekosutra i unapred za 10, 20 i 30 godina.

U tom smislu, Socijalistička partija Srbije, a i ja lično, podržavamo ovaj zakon, sa uverenjem da će Vlada Republike Srbije, na osnovu rezultata popisa stanovništva, planirati razvojne pravce naše države u narednih 10, 20 i 30 godina i naša poslanička grupa glasaće za ovaj zakon. Zahvaljujem.

Zahvaljujem.
Reč ima narodni poslanik Violeta Lutovac Đurđević.
Izvolite.

Hvala, poštovani predsedavajući.

Uvaženi ministre sa saradnicima, poštovane kolege narodni poslanici, ja ću danas govoriti o Zakonu o potvrđivanju Okvirnog sporazuma o zajmu između Banke za razvoj Saveta Evrope i Republike Srbije za projektni zajam za izgradnju nove Univerzitetske dečije klinike Tiršova 2 u Beogradu.

Na samom početku, želim da podsetim da je postojeća klinika, dečija klinika Tiršova izgrađena u periodu Drugog svetskog rata, da je jednom renovirana šezdesetih godina i još jednom devedesetih godina. Od tada je prošlo čitavih 30 godina.

Ono što je uočeno kao problem u funkcionisanju sadašnje bolnice jeste nedostatak prostornog kapaciteta, zastareli sistemi za grejanje, ventilaciju, klimatizaciju prostorija i neadekvatna, odnosno slaba zaštita od požara. To su neke tehničke stvari koje svakako opravdavaju izgradnju nove klinike, ali ono što će doneti izgradnja nove klinike jeste poboljšanje kvaliteta zdravstvene zaštite za naše najmlađe, za naše mališane, za pedijatrijsku populaciju.

Ovaj projekat je vredan 75 miliona evra, s tim da su finansijska sredstva obezbeđena od banke Saveta Evrope, za razvoj Saveta Evrope u iznosu od 54 miliona evra, a to je 72% učešća od celokupne sume koja će biti uložena za izgradnju nove dečije klinike. Ostala sredstva će biti iz budžetskih sredstava odvojena ili iz donatorskih sredstava. Rok za završetak ovog projekta je 2023. godina.

Ono što moram da naglasim, a to je da ovakva ulaganja u dečije zdravstvo doneće pozitivni efekat na svu decu koja će biti lečena iz Srbije, ali i iz regiona, a ujedno i na medicinsko osoblje, odnosno na zdravstvene radnike.

Podsetiću da, prema podacima koji su zabeleženi, u dečijoj klinici Tiršova 170.000 ambulantnih konsultacija i 75.000 dana hospitalizacije u bolničkim jedinicama je zabeleženo u periodu od 2015. do 2018. godine. Kada pogledamo ove podatke, vidimo koliko je značaj izgradnje nove dečije klinike.

Ovaj projekat će svakako pružiti nama, odnosno pacijentima, veći prostorni kapacitet, konfor bolji, poštovanje dostojanstva malih pacijenata, bolje terapeutske uslove za pacijente, bolju higijenu, a sve to bolju zdravstvenu zaštitu.

U medijima smo skoro mogli da čujemo obećanja gospodina Dragana Đilasa da mu je potrebno samo šest meseci da lekarima obezbedi primanja u visini od 1.000 evra. Vidite, njemu nije bilo dovoljna višegodišnja vlast da obezbedi lekarima takva primanja, jer gde bi čovek razmišljao o lekarima u tom vremenu kada je morao da razmišlja o sopstvenom džepu.

Dužni smo da podsetimo građane Republike Srbije na to zlatno doba Dragana Đilasa, kada su lekari, moje kolege, radili za 50.000 dinara, kada su sestre i medicinski tehničari radili za svega 30.000 dinara, a specijalista je imao platu od 62.000 dinara.

Danas su uslovi mnogo drugačiji i rezultati mnogo drugačiji. Danas medicinska sestra i tehničar ima platu od 50.000 dinara, koliko je imao tadašnji lekar. Lekari imaju 78.000 dinara bez noćnog rada, znači, bez dežurstva, bez minulog rada, a specijalista oko 100.000 dinara. Godine 2012. je tadašnji gradonačelnik Dragan Đilas prisustvovao u Starom dvoru prezentaciji projekta rekonstrukcije četiri klinička centra u Srbiji. On je obećao te 2012. godine da će rekonstrukcija sva četiri klinička centra biti završena 2015. godine.

Dragi građani Republike Srbije, rekonstrukcija Kliničkog centra Srbije počela je krajem 2018. godine i to je projekat koji je vredan 110 miliona evra, a završetak radova je planiran za polovinu 2021. godine. Samo, za razliku od ovih prethodnih obećanja, ova rekonstrukcija je nastala zahvaljujući predsedniku Republike Srbije i odgovornoj politici SNS.

Decenijama se pričalo i o izgradnji Dedinja 2. Danas su radovi uveliko u toku i ovo će biti jedan velelepni zdravstveni centar i na usluzi ne samo građanima Republike Srbije, već i svim pacijentima u regionu i nema Vlade i nema ministarstva koje nije pričalo o izgradnji Dedinja 2. Opet moram da podsetim da je jedino ova Vlada uspela u ovome.

Klinički centar Niš je završen i to će biti dobro i od velikog značaja za pacijente sa juga i jugoistoka Srbije.

Takođe, moram da naglasim da u vreme Dragana Đilasa stanje u državi je bilo takvo da su pacijenti u bolnicama morali da donose flastere, zavoje, konce, znači, osnovna zdravstvena sredstva.

Umesto konkursa, lekari su primljeni na rad po tarifama. Građani Srbije umirali su čekajući na listama za zračnu terapiju, a deca obolela od retkih bolesti morala su da se leče u inostranstvu.

Tiršova 2 je, osim toga što je velelepni centar i značajni projekat, svakako će obezbediti i nov pristup malim pacijentima u modernoj bolnici kakvu imaju i njihovi vršnjaci u velikim modernim centrima u svetu, a lekari će, uz pomoć telemedicine, što je jako interesantno i značajno, a omogućiće izgradnja nove dečije klinike, moći da se konsultuju sa svojim kolegama elektronskim putem, tako da će lekar iz Japana ili iz Amerike moći da u toku same operacije učestvuje u konsultaciji sa lekarom koji vrši operaciju. Ovo je budućnost medicine, koja će uskoro biti dostupna našim malim pacijentima.

Samo još par rečenica. Prosto, ne mogu a da ne pomenem da se u budžetu za 2020. godinu itekako kao prioritet stavlja na zdravlje našeg stanovništva. Ovde je kao nešto što je najvažnije prepoznato pružanje te zdravstvene zaštite i malim pacijentima i starijim grupama i ranjivim grupama i za 74% sredstava je uloženo više nego prošle godine u budžetu u 2020. godini. Mnogo su više uložena sredstva za preventivnu medicinu, što kao lekar moram da iskoristim priliku i da pohvalim, jer je jako važno ulaganje u preventivnu medicinu. Time ćemo smanjiti broj nezaraznih bolesti, učestalost obolevanja od dijabetesa, od kardiovaskularnih bolesti i od malignih bolesti.

Takođe, želim da pohvalim ulaganja značajnih sredstava i u IZIS, informativni sistem koji je sada postao neodvojiv deo naše medicine, a ulaganje u preventivnu medicinu skoro 14 milijardi je planirano u 2020. godini će nam svakako pružiti bolju zdravstvenu zaštitu, bolju higijenu, čistije bolnice, povećanje preventive i kupovinu aparata.

Kada sam pomenula kupovinu aparata, da podsetim građane Republike Srbije da je u proteklom periodu kupljen „Gama“ nož i 10 linearnih akceleratora.

Takođe, u budžetu za 2020. godinu je povećan budžetski fond za lečenje boelsti koje se ne mogu lečiti u Srbiji i za tri godine je uloženo više od 32 miliona evra.

Jako je važno ulaganje u zdravstveni sistem i ne samo zbog zdravstvenih radnika i medicinskog osoblja, već zbog celokupnog građanstva naše Republike. Nadam se da će ovaj trend ulaganja u zdravstveni sistem da se i dalje nastavi. Zahvaljujem.

Zahvaljujem.
Reč ima narodni poslanik Danica Bukvić.

Zahvaljujem predsedavajući, poštovani ministre sa saradnicima, poštovane koleginice i kolege narodni poslanici, danas raspravljamo i o Predlogu zakona o potvrđivanju Okvirnog sporazuma o zajmu za izgradnju nove univerzitetske dečije klinike Tiršova 2.

Klinika za dečije bolesti ima skoro stogodišnju tradiciju. Još od 1924. godine klinika pruža zdravstvene usluge najmlađim pacijentima, na najvišem nivou. Sadašnja zgrada Univerzitetske dečije klinike sagrađena je u periodu od 1936. do 1940. godine.

Godišnje se u ovoj ustanovi obavi oko 150.000 specijalističkih pregleda, 7.000 operacija, a na 20 odeljenja hospitalizovano je oko 300 dece, uzrasta od nula do 18 godina. U tri jedinice intenzivne nege, u svakom momentu, smešteno je 10 najtežih bolesnika.

Danas Univerzitetska dečija klinika, sa postojećom organizacionom strukturom, ne može da na adekvatan način odgovori na potrebe usled povećanog broja korisnika usluga. Takođe, jedan od velikih problema je i nedostatak prostornih kapaciteta za smeštaj obolele dece i njihovih pratilaca.

Ministarstvo zdravlja i Vlada Republike Srbije prepoznali su značaj rešavanja ovih problema i potrebu za izgradnju nove moderne zgrade dečije klinike. Zbog toga je upućen zahtev banci za razvoj Saveta Evrope za odobrenje zajma za delimično finansiranje izgradnje nove univerzitetske dečije klinike.

Izgradnjom ovog objekta za potrebe dečije medicine u Srbiji, ali i u regionu, dobiće se visokospecijalizovana ustanova za lečenje najmlađih pacijenata. Ono što je bitno je da je tzv. Tiršova 2 osmišljena i projektovana po najsavremenijim standardima i da predstavlja potpuno nov pristup u lečenju dece.

Znatno će se povećati korisna površina. Naime, nova klinika bi trebalo da ima površinu oko 33.000 metara kvadratnih, 54 postelje u jednokrevetnim i dvokrevetnim sobama i sopstvenu garažu sa oko 600 parking mesta.

Takođe, značajno je i to što će se skratiti period čekanja na adekvatnu zdravstvenu negu. Cilj je da deca što kraće ostaju u bolnici, deca će terapiju primati u dnevnim bolnicama, nalik dečijim igraonicama, kao i da će lečenje teško bolesne dece, posebno dece sa malignim oboljenjima, biti prilagođeno tako da sa njima budu njihovi roditelji, kako bi lečenje bilo što manje traumatično.

Posebno je zanimljiv koncept fleksibilnosti, odnosno fluidnosti bolničkih odeljenja. Naime, cela bolnica će se prilagođavati trenutnim potrebama, delovi zgrade i odeljenja će brzo i lako menjati namenu, a prema unutrašnjoj dinamici bolnice. Cilj je da deca Srbije dobiju vrhunsko lečenje, u skladu sa svetskim standardima, a da medicinsko osoblje dobija optimalne uslove za rad.

Moram da istaknem da smo poslednjih godina svedoci renoviranja velikih kliničkih centara, kao što su Niš, Kragujevac, Novi Sad. U toku je dogradnja i renoviranje Kliničkog centra Srbije, koji će dobiti novi urgentni centar i 20 novih operacionih sala. Vidljiva su ulaganja u manjim sredinama. U Lazarevcu je tako otvoreno novo vanbolničko porodilište, što je svakako za pohvalu.

Iskoristila bih zato ovu priliku da pohvalim rad Vlade i napore Vlade i Ministarstva zdravlja na rešavanju problema zdravstva u Srbiji, jer samo zdrav čovek može da doprinese napretku društva u celini.

Poslanička grupa SPS će u danu za glasanje podržati ovaj zakon, kao i druga predložena dokumenta u ovoj raspravi. Hvala.

Zahvaljujem.
Reč ima narodni poslanik Milena Turk. Izvolite.

Hvala vam, predsedavajući.

Uvaženi ministre, dame i gospodo narodni poslanici, između ostalih predloga zakona pred nama je i Predlog zakona o potvrđivanju Okvirnog sporazuma o zajmu koji se odnosi na izgradnju Dečije univerzitetske klinike Tiršova 2 i ovo je zaista veliki dan za Srbiju, jer govorimo o podatku koji se odnosi na to da postojeći centar obavi godišnje oko 150.000 pregleda naših najmlađih pacijenata u Srbiji. Dakle, više je nego jasno koliko je opterećenje u ovom kliničkom centru i koliko je značajno da se izgradi novi objekat koji će rasteretiti ovaj veliki broj pacijenata, ali i stvoriti bolje uslove i za lečenje naše dece, ali i za rad naših zdravstvenih radnika.

U planu je izgradnja objekta koji će se prostirati na 30.000 kvadrata i ovaj objekat je predviđen da bude izgrađen po najsavremenijim standardima i da se u njemu odvija najsavremeniji koncept lečenja koji predviđa da se deca što kraće zadržavaju u bolničkim uslovima. Dakle, da za što kraće vreme prime terapiju koja odgovara njihovoj bolesti, ukoliko to odgovara njihovom toku bolesti, a za teže pacijente, naravno, biće obezbeđeni najsavremeniji uslovi i intenzivno lečenje. Rok za izgradnju ovog objekta je četiri godine, a sredstva koja će biti povučena su 54 miliona evra.

Cilj Ministarstva zdravlja i Vlade Republike Srbije je da obezbedimo što bolje uslove za lečenje svih naših pacijenata, da skratimo liste čekanja, da rekonstruišemo i obnovimo postojeće zdravstvene objekte, ali i da izgradimo nove i da ih modernizujemo.

Dakle, nakon 50 godina, Srbija dobija novu kliniku Tiršovu 2, ali Srbija nakon toliko vremena ima jasan plan i program kada je u pitanju zdravstveni sistem Republike Srbije. Srbija ima konsenzus kada je zdravlje naših građana u pitanju. Srbija ima spremne projekte, ali Srbija je obezbedila sredstva za ovu namenu.

Podsetiću da je Klinički centar Niš izgrađen i da obezbeđuje adekvatne uslove lečenja za sve pacijente koji gravitiraju u tom području. Podsetiću da se izgradnja Kliničkog centra Srbije, koji je u Beogradu, privodi kraju, što je izuzetno značajno za sve naše pacijente, ali je u planu da se izgradi Klinički centar Vojvodine u Novom Sadu. Na red je došla, naravno, izgradnja Klinike za infektivne i tropske bolesti o kojoj je dugo bilo govora. Ovo su, dakle, konkretni rezultati kada govorimo o izgradnji kliničkih centara širom Srbije, ali isto tako se intenzivno radi na rekonstrukciji, obnavljanju postojećih bolnica, domova zdravlja, ulaže se u opremu i zaista ni jedan grad, opština ili kraj nije zapostavljen i zanemaren.

Svi ovi projekti su krucijalni, kapitalni i vrede po desetine miliona evra. Činjenica je da je potreba za izgradnjom i adaptacijom ovih objekata postojala i za vreme prethodnih vlasti. Međutim, oni nisu našli za shodno, imali su verovatno neke preče stvari, preče projekte, ali nisu imali ni para da o ovim projektima razmišljaju, pa su se ovi objekti samo urušavali tokom godina.

Činjenica je da se danas intenzivnije nego ikada ulaže u ove zdravstvene centre, jer je cilj Vlade Republike Srbije da se skrate liste čekanja, da se unaprede uslovi u našim zdravstvenim centrima, da se radi na jačanju preventive kako bi se na vreme otkrile bolesti, ali i da unapredimo i modernizujemo našu opremu u svim zdravstvenim centrima.

Naš zdravstveni sistem do 2012. godine nije ispunjavao uslove ni kriterijume da učestvuje u ocenjivanju, a kada je u pitanju Evropski zdravstveni potrošački indeks, a mi danas sa ponosom možemo reći da Srbija zauzima 18. mesto od 35. država. Ovom rezultatu doprineli su, naravno, i digitalizacija zdravstvenog sistema, ali i kadrovski plan, odnosno zapošljavanje naših najboljih studenata medicine koji su dobili priliku da se usavršavaju i da idu na specijalizacije kako bismo obezbedili što bolje stručne kadrove.

Kroz povećanja plata, podsećam, da smo tokom 2019. godine doneli odluku da upravo zdravstvenim radnicima u najvećem procentu povećamo plate od osam do 15%, želimo da motivišemo i medicinske sestre i lekare da ostanu u Srbiji, da ovde žive i rade.

Podsećam da je Srbija bila u problemu, jer prethodni režim nije imao nikakav plan i program, nisu razmišljali unapred koje će se to specijalizacije tražiti, pa smo bili u situaciji da budemo u problemu i da nedostaju lekari određenih specijalizacija. Međutim, mi smo taj trend zaustavili odobrivši specijalizacije i danas sa ponosom možemo reći da nam prvi specijalizanti stižu, jer je to proces koji traje, i da ćemo biti u mogućnosti da širom Srbije obezbedimo i nova zapošljavanja i da ćemo obezbediti sve struke koje nedostaju.

Kada je u pitanju uspeh prethodnog režima, jedino što su uspeli je da pošalju svog sopstvenog ministra zdravlja ne lečenje u inostranstvo, i to ne zato što je bolovao od neke retke bolesti ili stanja koje nije moglo biti tretirano u Republici Srbiji, već zato što nije imao poverenja u sopstveni zdravstveni sistem, pa je zbog rutinske operacije otišao da se leči u inostranstvo.

Kada govorimo o lečenju u inostranstvu Republika Srbija je donela jedno sistemsko rešenje, dakle jedan fond za lečenje bolesnih stanja koji se ne mogu sa uspehom tretirati u Republici Srbiji i mi sa ponosom možemo reći da se ovaj fond iz godine u godinu povećava, pa je tako 2012. godine svega osam pacijenata bilo poslato na lečenje i opredeljeno 130 miliona za ovu namenu, godine 2013. takođe 130 miliona, 2014. je bilo opredeljeno 260 miliona, 2015. godine 335 miliona, 2016. godine 600 miliona, 2017. godine milijardu i 100 miliona, 2018. godine i 2019. godine dve milijarde dinara za ovu namenu.

Dakle, velika šansa za najteže pacijente obezbeđena su dva aviona Vlade i konsultacije sa najstručnijim lekarima, kako bi se pacijentima koji su oboleli od retkih bolesti bili obezbeđeni najbolji uslovi za lečenje. Šteta je što deo opozicije koji je doneo odluku da bojkotuje skupštinska zasedanja ni danas nije našao za shodno da dođe i da svoj doprinos raspravi i da učestvuje u ovom veoma važnom danu za Srbiju kada donosimo odluku o povlačenju sredstava za izgradnju klinike „Tiršova 2“. Zaista je očigledno da nisu mogli čak ni zbog ovog ovako važnog razloga da prevaziđu svoje sukobe i sujete, već radije turistički dolaze u Skupštinu, drže konferencije u holu i za taj svoj turizam primaju platu i putne troškove od te iste Skupštine koju bojkotuju.

Takođe ću na kraju svog izlaganja napomenuti značaj nacionalnog investicionog plana i da je kroz ovaj plan koji je predstavio predsednik Srbije Aleksandar Vučić predviđeno da u narednih pet godina u zdravstvo bude uloženo dodatnih 600 miliona evra i da je za narednih pet godina planirano da se izgradi 16 novih bolnica, šest klinika i dva nova klinička centra.

Dakle, sve ovo ne bi bilo moguće da nismo prošli kroz reforme i teške odluke koje smo donosili u prethodnim godinama uz naravno poverenje i podršku građana i sada je Srbija zemlja koja ima planove, programe, ali ima i sredstva da sve ovo što je planirala i realizuje i to je ono što ćemo raditi u narednih pet godina i naravno imajući u vidu sve ovo što sam navela u danu za glasanje ja ću sa zadovoljstvom podržati ovaj sporazum. Hvala.

Zahvaljujem.
Reč ima narodni poslanik Jelena Vujić Obradović.
Izvinjavam se.
Reč ima narodni poslanik Marijana Maraš.
Reč ima narodni poslanik Jelena Vujić Obradović.
Samo zatražite reč.
Izvolite.

Zahvaljujem potpredsedniče.

Dame i gospodo narodni poslanici, poštovani građani Republike Srbije, poslanička grupa JS Dragana Markovića Palme, kao i do sada, podržaće svakako sve predloge zakona, kako iz prve načelne rasprave, tako i iz druge načelne rasprave koje je podnelo resorno Ministarstvo finansija.

Poštovani ministre, gospodine Mali sa saradnicima iz Ministarstva finansija, vi imate podršku poslaniče grupe JS i o tome smo govorili i kada smo donosili prethodne zakone i ovaj Zakon o budžetu koliko je Ministarstvo finansija u ove prethodne tri godine uradilo kako bi budžet bio dobar, bio razvojni i kako bi obuhvatili sve sektore društva, a naročito što je značajno je da ste sada obratili pažnju i na poljoprivrednike i na investicije kada je u pitanju rekonstrukcija i izgradnja naročito bolnica, ali i socijalno ugrožene kategorije stanovništva.

Zbog građana Republike Srbije napomenuću koji su to zakoni ili predlozi zakona koji su u drugoj načelnoj raspravi. Pre svega, imamo prvi Predlog zakona o tržištu kapitala koji je podnela Vlada Republike Srbije decembra 2019. godine. Ovo je značajno jer govori pre svega o postignutim rezultatima i dobroj finansijskoj i fiskalnoj politici koju vodi Republika Srbije i koju vodi Ministarstvo finansija.

Kada govorimo o srpskim obveznicama dobile su još jednu potvrdu vrednosti i kvaliteta na svetskom tržištu jer su uvrštene na listu potencijalnog uključivanja u Morganov indeks državnih obveznica zemalja u regionu. To je od velikog značaja za Republiku Srbiju. To je od velikog značaja za ulaganje i investitore kako strane tako i domaće investitore, odnosno za potencijalno ulaganje, a ono što je od značaja jeste da ozbiljni investitori upravo prate ovaj indeks i prate ulaganja, tako da za nas iz JS jako je značajno, jako su značajne nove investicije, jako su značajni strani investitori i unos kapitala u Republiku Srbiju, koji će još više ojačati privredu Republike Srbije koja je sada, da kažemo, u jednom dobro i domaćinskom statusu zato što ima dosta i unutrašnjih i stranih investitora koji ulažu svoj kapital, a sada ovde imamo i ulaganje u hartije od vrednosti, što je od velikog značaja, uvaženi ministre.

Zatim imamo drugi Predlog zakona koji govori o popisu stanovništva, domaćinstava i stanova u 2021. godini, koji će voditi Republički zavod za statistiku. Takođe, ovaj zakon je značajan jer pre svega stvoriće jednu realnu sliku o popisu stanovništva kako bismo napravili taj jedan demografski balans i odnos između broja rođenih i broja umrlih, takođe, kako bi se napravio pravilan popis naročito u poslednje vreme, da kažemo, da sada već zaustavljamo taj odnos intelektualno ekonomskih migracija, zato što Republika Srbija postaje ekonomski jača zemlja i obezbeđujemo mogućnost zapošljavanja, opstanak i ostanak građana Republike Srbije u Srbiji, a naročito mladih ljudi, obezbeđujući im nova radna mesta. Tako da će ovim popisom moći da se napravi jedna statistika i strategija za jedan dugoročniji period u narednih 10 godina.

Za mene kao poslanika JS, s obzirom da poljoprivreda je vrlo značajna jer dolazim iz poljoprivrednog područja jako veliki značaj posvetiću Predlogu zakona o potvrđivanju Sporazuma o zajmu kada govorimo o konkurentnoj privredi Republike Srbije i Banke za obnovu i razvoj. Ovim Predlogom zakona i donošenjem zakona od velikog je značaja da će biti obuhvaćen sektor poljoprivrede, naročito poljoprivrednika u ruralnim sredinama i velika podrška srednjih i malih poljoprivrednih i prehrambenih proizvođača.

To je od značaja kada govorimo i o konkurentnosti, ali i zato što mali i srednji poljoprivredni proizvođači do sada nisu mogli da ispune preduslove kada su u pitanju IPARD programi koji se odnose na poljoprivredu i na ovaj način država će stati iza njih i moći će i da konkurišu i da se više ulaže u sektor poljoprivrede, investicije i stvaranja uslova za bolji razvoj poljoprivrede u ruralnim područjima.

Uvažena predsedavajuća, mogu li da nastavim?

Molim vas da mi delimično vreme vratite.

Takođe, vrlo važan zakon koji se …

Izvolite koleginice.