Zahvaljujem, koleginice Radeta.
Po amandmanu, reč ima narodni poslanik Milanka Jevtović Vukojičić.
Izvolite.

Zahvaljujem.

Uvaženi ministre sa saradnicima, kolege poslanici i poslanice, poštovani građani Republike Srbije, Predlog zakona o popisu stanovništva i te kako je važan i značajan, pre svega sa aspekta prikupljanja relevantnih podataka.

Zašto su relevantni podaci važni uopšte u jednoj državi? Zato da bi se na adekvatan način donosili planovi koji najčešće imaju strateški karakter i da bi se tim strateškim planovima definisali ciljevi koje treba ostvariti u jednoj ili više oblasti. Najčešće je to u pitanju više oblasti koje mogu biti između sebe povezane, a i ne moraju. Uglavnom, život je takav da je isprepletan i naravno da svi ti strateški dokumenti i treba da za krajnji cilj imaju bolji kvalitet života svakog građanina Republike Srbije.

Zašto je prikupljanje podatka, relevantnih podataka, molim vas, ja kažem relevantnih podatka, zato što samo relevantni podaci mogu da služe u svrhu analize i u svrhu adekvatnog planiranja. Oni su značajni i sa aspekta donošenja zakonodavnog okvira u raznim oblastima društvenog života, takođe sa ciljem da se popravi kvalitet života građana.

Moram da napomenem da od sedamdesetih godina prošlog veka, na osnovu svih popisa stanovništava koji su rađeni, a oni se rade na period od deset godina, primećeno je da se u Srbiji smanjuje broj živorođene dece, a povećava se broj smrtnosti, odnosno veći je broj umrlih od broja živorođenih.

Niko do Aleksandra Vučića nije ispod tepiha izvukao tako značajan i možda najznačajniji problem u Republici Srbiji, a to je problem koji se ticao smanjenja stanovništva i smanjenja života na ovim prostorima. Prema tome, statistički podaci služe i u svrhu kreiranja adekvatne populacione politike. Prvi koji je taj problem izvukao ispod tepiha i postavio pitanje života, na prvom mestu, je upravo Aleksandar Vučić. Formirano je posebno ministarstvo, ali ne samo što je formirano posebno ministarstvo, ono naravno radi u oblasti populacione politike, doneto je i niz mera koje treba da podstiču i podrže rađanje na prostoru Republike Srbije, jer samo veći broj stanovnika je garant opstanka Republike Srbije i to je nacionalno pitanje broj jedan.

Te mere podrške rađanja koje je predložio Aleksandar Vučić, to su mere koje se odnose na prvorođeno dete - 100.000 dinara, zatim mere koje se odnose za majke, roditeljski zadatak za treće i četvrto dete. Prvi put je Aleksandar Vučić, odnosno Vlada Republike Srbije donela pravnu regulativu kojom se omogućava majkama koje rode treće i četvrto dete da u periodu od 10 godina primaju roditeljski dodatak, jedan u iznosu od 12.000 dinara mesečno, a drugi u iznosu od 18.000 dinara mesečno koji se odnosi na četvrto dete.

Takođe, Aleksandar Vučić je svojim planom „Srbija 2025.“ predvideo dodatnih 700 miliona evra upravo za mlade koji će omogućiti lakši dolazak do stanova mladim bračnim stanovima kroz neko minimalno učešće, zatim je predvideo i 200 miliona evra upravo za podsticaj merama finansijske podrške porodicama sa decom. Znači, sa aspekta života, sa aspekta obnavljanja stanovništva i te kako je važan popis.

Takođe, moram da istaknem da je jedino Aleksandar Vučić i politika koju on realizuje prepoznala značaj i otvaranja autoputeva i obnavljanje regionalnih puteva, i to kako drumskog, tako železničkog i vazdušnog saobraćaja. Zašto? Zato što putevi ne samo da omogućavaju brži protok ljudi, robe i kapitala, nego autoputevi i uopšte obnovljeni regionalni putevi omogućavaju da stanovništvo ostane na onom prostoru gde stvarno živi, da naši mladi ljudi ostanu na svojim ognjištima i da ne dolazi do migracija između manjih mesta u veća mesta, a to su uglavnom najveći gradovi: Beograd, Kragujevac i Niš.

Takođe, otvaranje fabrika širom Srbije jeste način smanjenja migratornih kretanja. Povećanje plata, koje sada iznosi nešto preko 500 evra, takođe doprinosi boljem kvalitetu života građana. Planom „Srbija 2025.“ Aleksandar Vučić je projektovao da će te plate iznositi oko 900 evra, a minimalna penzija biće između 430 i 440 evra.

Politika života koja je sastavni deo politike Aleksandra Vučića će pobediti na izborima, jer građani Srbije veruju u život, ne veruju u smrt i u pljačku onih koji su do 2012. godine vršili vlast. Zahvaljujem.

Koleginice Radeta, želite reč?
(Vjerica Radeta: Replika.)
Replika? Koleginica čak nije rekla ni da neće glasati za vaš amandman, ali, evo, izvolite.

Pričala je o mom amandmanu.

Da sam na mestu Aleksandra Vučića, ja bih zamolila poslanike vlasti da me ne brane, jer ovo zaista sada što smo čuli poništava postojanje i Vlade i Narodne skupštine i svih drugih organa. Prvo, mi nemamo ministarstvo koje se bavi populacionom politikom. Imamo ministra bez portfelja koji ima posebno zaduženje, između ostalog da se tim bavi.

Drugo, podsticaji porodicama sa decom, taj zakon nije donela ni Vlada, ni Aleksandar Vučić, taj zakon je donet ovde u Narodnoj skupštini. Doprinos Aleksandra Vučića povećanju nataliteta jeste njegove troje dece, neka su mu živi i zdravi i zaista jeste odličan primer svakoj porodici i svakom čoveku u Srbiji, ali nemojte, juče ste počeli, danas nastavljate, ljudi moji, nemojte Narodnu skupštinu na taj način da ponižavate.

U Narodnoj skupštini se donose zakoni. Mi kažemo, ti zakoni koji se odnose na populacionu politiku nisu dobri. Jeste urađeno nešto, jeste učinjen neki korak, jeste nešto bolje nego što je bilo, ali i dalje nije dobro. Dete se rodi, dobije 100.000, dobija još neka sredstva do određenog broja godina i kada dođemo do punoletstva, do završene škole, onda imamo problem kako to dete da dođe do posla, kako to dete da dođe do stana, kako to dete, već čovek, da počne normalno da živi. Posledica loše naše politike je svakodnevno spakovani koferi i odlazak mladih ljudi iz Srbije i odlazak celih porodica zato što ovde ne vide mogućnost za neki normalniji, bolji i uspešniji život, bolji od koridora, bolji od autoputeva, život koji znači zaista svakodnevno normalno življenje svake porodice. Hvala.

Kolega Orliću, kao zamenik predsednika poslaničke grupe želite repliku? (Da.)
Izvolite.

Zaista dirljiva briga za naše poslanike i predsednika naše stranke, ujedno i predsednika Srbije, šta nama odgovara, odnosno ne odgovara kada se kaže. Naravno da nam odgovara kada se kaže da jeste Aleksandar Vučić čovek koji je prvi, kako je to lepo primetila i sasvim tačno iznela naša koleginica, definisao kao temu kojom se bavi Srbija javno pitanje kako ćemo sutra, kakva nam je budućnost i šta možemo da učinimo da osiguramo da ta budućnost bude izvesnija, da bude bolja. Između ostalog, i tako što ćemo pokazati da ta budućnost pripada mladima u ovoj zemlji, da tim mladim ljudima obezbedimo više perspektive, svakako mnogo više mogućnosti, što znači i više posla i drugih uslova za život i one infrastrukture o kojoj mi često govorimo, koju nismo imali, a imamo sada, kao i bolji standard, naravno. U to svakako spadaju i mere kojima se neposredno podstiče dobra, mudra populaciona politika.

Dakle, ne može niko da kaže da nije dobro to što smo značajno povećali davanja za prvo dete, za drugo dete, za treće dete. Uporedite samo današnju situaciju sa onim kako je to izgledalo nekada, pa ćete da vidite kako je to sa faktorom od 2, 3, 5 puta bolje. Uporedite sa onim što je lično izneo Aleksandar Vučić kao plan šta ćemo da uradimo tek u periodu koji se nalazi pred nama. Budite svesni i ne budite nekorektni da to prećutite ili pokušate to čak i da izvrgnete ruglu, da smo u poziciji da sve to radimo upravo zato što nam se domaćinski danas državom upravlja, što ta država ima dovoljno snage i potencijala, što ima sredstava da može te stvari da finansira i podrži. To su sve, naravno, plodovi politike koju je ustanovio lično Aleksandar Vučić i koju predvodi lično Aleksandar Vučić i nema šta kome da smeta kada se to jasno i glasno kaže.

Poslednje, posebno je licemerno da neko kaže – zbog toga što je loša politika u Srbiji neki ljudi iz ove zemlje odu. A što onda ljudi odu iz bilo koje druge zemlje koja se smatra uspešnom? Da li ste čuli nekada da je neko rešio da promeni sredinu, pa ne živi više u SAD, u Nemačkoj ili u Francuskoj? Hoćete da kažete da se to ne dešava? Pa, neće biti da se ne dešava. Ljudi imaju različite motive, ali to da je nešto bolji kvalitet života ili neki će reći značajno bolji, nek budu u pravu, u različitim zemljama zapadne Evrope nego u Srbiji, to je prosto činjenica i ne verujem da će jednog dana moći da se kaže da smo mi standardom njih nadmašili. To će svakako i tada biti motiv za neke ljude da požele da sredinu promene. Ono što je istina, jeste da danas u Srbiji imamo uspešnu politiku, kud i kamo uspešniju nego u vreme kada se bivši režim o ovoj državi starao, i ta politika je danas okrenuta upravo traganju za dobrim odgovorima na pitanja šta još možemo da uradimo da ljude dodatno ohrabrimo da u ovoj zemlji ostanu. Danas se o tim stvarima ozbiljno razmišlja, danas se na tim stvarima ozbiljno radi i sve što može da uradi čestit čovek je da kaže – svaka čast za takav pristup!

Zahvaljujem, kolega Orliću.
Koleginice Vukojičić, vi želite repliku jer vam se koleginica Radeta…?
(Milanka Jevtović Vukojičić: Pa amandmanu.)
Po amandmanu želite? Morate sačekati jer koleginica Radeta želi repliku, pa ćete dobiti reč.
Izvolite, koleginice Radeta.

Tačno je, negde se dešava da se porodice preseljavaju…
(Veroljub Arsić: Ima i ona pravo na repliku.)

Samo trenutak, izvinite molim vas, vratiću vreme.
Pošto se postavlja pitanje, ja sam postavio pitanje koleginici Vukojičić da li želi po amandmanu ili želi repliku, smatrajući da ima osnova za repliku. Ona je želela po amandmanu, a koleginica Radeta je…
(Milanka Jevtović Vukojičić: Nismo se razumeli.)
Morate da sačekate, obzirom da sam koleginici Radeti dao reč, pa ću vam omogućiti, jer sam vas pitao, precizno sam pitao da li želite repliku ili po amandmanu.
(Vjerica Radeta: Pa, ne može da se predomišlja, rekla je po amandmanu.)
Naravno. Izvolite. Samo se ponovo prijavite.

Hvala.

Da tačno je, negde se dešava da porodice napuštaju ili pojedinci svoju državu, a negde je pojava. Meni je žao što je u Srbiji pojava. Mi ne pokazujemo nikakvu dirljivu brigu ni za Aleksandra Vučića ni za pojedinačno bilo kojeg poslanika ili poslaničku grupu. Pokazujemo veoma dirljivu brigu, ozbiljnu, pravničku, državotvornu za funkciju predsednika države, za Narodnu skupštinu, za Vladu Republike Srbije, pokazujemo veoma dirljivu brigu za podelu vlasti koja se sve više negira i to gde, zamislite, na žalost u Narodnoj skupštini.

Razumemo pred predizbornu euforiju, razumemo potrebu nekih sadašnjih poslanika vlasti da pokušaju da se pozicioniraju i na narednu listu. Sve je to u političkom životu legitimno, dozvoljeno i ne pravimo tu problem niti vas ikada pitamo zašto u ovom momentu pričate o ovome ili onome. Ali, ljudi nemojte, gledaju ovo i neki ljudi koji znaju da pročitaju Ustavu, koji znaju da pročitaju zakon, nemojte da poništavate ulogu Narodne skupštine. Hvalite vi Vučića do mile volje, ali ne možete da kažete da je Vučić doneo i jedan jedini zakon.

Ne možete da kažete da je Vlada donela i jedan jedini zakon. Ko je inicirao? Ko je bio u radnoj grupi? Ko je uradio nacrt? Nama je bitno ko nam je ovde dostavio predlog, to je uvek Vlada ili određeni broj narodnih poslanika ili recimo, kao što smo mi dostavili više od 100.000 potpisa i Predlog zakona o izvršiteljima koji vam ne pada na pamet da stavite na dnevni red. Ajde malo hvalite se onim što jeste nadležnost Narodne skupštine. Zapitajte se vi kao poslanici kada će taj radikalski predlog sa više od 100.000 potpisa doći na dnevni red? Hvala.