Poštovane dame i gospodo narodni poslanici, nastavljamo rad sednice Dvadesetog vanrednog zasedanja Narodne skupštine Republike Srbije u Jedanaestom sazivu.
Na osnovu službene evidencije o prisutnosti, konstatujem da je prisutno 56 narodnih poslanika.
Radi utvrđivanja broja narodnih poslanika prisutnih u sali, molim da ubacite svoje identifikacione kartice u poslaničke jedinice.
Konstatujem da je, primenom elektronskog sistema za glasanje, utvrđeno da je u sali prisutno 96 narodnih poslanika.
Da li neko od predsednika, odnosno ovlašćenih predstavnika poslaničkih grupa želi da zatraži obaveštenje ili objašnjenje u skladu sa članom 287. Poslovnika?
Reč ima narodni poslanik Milorad Mirčić.
Izvolite.

Dame i gospodo narodni poslanici, postavljam pitanje u ime poslaničke grupe SRS predsedniku Vlade Ani Brnabić. Da li će i kada će Vlada Srbije da donese odluku o vraćanju dela penzija koje su protivustavno i protivzakonito uzete od građana Srbije?

Naime, svima nama je dobro poznato da su u sklopu finansijskog i ekonomskog oporavka Srbije smanjene plate zaposlenima u upravi, u državnim institucijama, ali su smanjene i penzije mnogim penzionerima koji su svojim radom i dugogodišnjim stažom obezbedili kao nešto što bi trebali da uživaju i da, na kraju krajeva, koriste sve to što su proteklih 20, 30, 40, kako ko, godina radili.

Vlada se odlučila na umanjenje penzija, procentualno gledajući, mnogo više nego što je to procenat smanjenja zaposlenima u upravi. To nije ukupan korpus penzionera koji je u Srbiji, ali je i te kako značaj deo tog korpusa oštećen. Nekoliko njih je već podnelo zahteve Ustavnom sudu da se zaštiti njihovo ustavno pravo. Ustavni sud se oglasio kao nenadležan. Slušali smo tumačenja da je Ustavni sud merodavan, da to nije stečeno pravo, da visina penzije može da se odlukama ili uredbama Vlade reguliše i šta sve nismo slušali. Sad je prosto malo vremena da bi to sve nabrojali.

Mi iz SRS više puta smo pokretali u raspravi ovo pitanje i jasno vam stavljali do znanja, pogotovo prilikom usvajanja novog budžeta, odnosno Zakona o budžetu, da se predvidi stavka za mogućnost vraćanja oštećenim penzionerima ono što je uzeto od njih.

Sa druge strane, čuli smo objašnjenje kako je višestruko više vraćeno nego što je uzeto. Međutim, nije to utemeljeno ni u logici, a pogotovo nije utemeljeno u zakonu. Da ne bi Srbija kao država dolazila u situaciju da svojim građanima, u ovom slučaju oštećenim penzionerima, na osnovu odluke Međunarodnog suda vraća ono što je dužna sa zateznom kamatom, najbolje je, po nama srpskim radikalima, da što pre Vlada donese odluku o obaveznosti vraćanja tog dela koji je uzet od penzionera. Mi, srpski radikali, smo svesni činjenice da možda u ovom trenutku ne postoje realna sredstva da se nadoknadi komplet sve što je uzeto od penzionera, ali ta odluka će otvoriti mogućnost kako se budu stvarali uslovi da se ta nepravda ispravi.

Vi ste jedni od tih koji nastavljate da vraćate imovinu, kako se to kaže, u restituciji, imovinu koja je nekad oduzeta od vlasnika, pa vraćate tu imovinu sad njihovim naslednicima. Ima tu različitih slučajeva. Ima slučajeva gde naslednici nemaju pojma ni ko su im ti preci, niti da su u krvnom srodstvu ili bilo kakvoj rodbinskoj vezi. Nemojte dozvoliti da padne ljaga na vas, da vraćate potomcima penzionera kojima ste vi oduzeli penzije, odnosno umanjili njihova primanja. Još ima vremena, ako Vlada donese ovakvu odluku, to će i te kako puno značiti, ne samo penzionerima, nego svim građanima po pitanju sigurnosti i njihove imovine i njihovog kapitala i lične sigurnosti.

Ako mislite i dalje da ćete objašnjavati tako što ste vi mnogostruko više vratili, kako kažete, nego što ste uzeli, onda to nije nikakva garancija u budućnosti, pogotovo nije garancija za one koji ne samo da primaju penzije ili plate, nego i onih koji imaju štedne uloge, jer možete sutra da se odlučite i štednju na isti način da otuđite.

Hvala.
Reč ima Fatmir Hasani.
Izvolite.

Hvala.

Poštovana predsednice parlamenta, dame i gospodo narodni poslanici, pitanje postavljam Vladi – da li može da poboljša volju prema albanskoj manjini? Moje dosadašnje opredelenje a i opredelenje moje stranke da budemo konstruktivni nije dalo rezultate koje smo očekivali od Vlade.

Ova Vlada i država u celini ne želi institucionalnu saradnju sa albanskom manjinom i sada nedostatak dobre volje u državi pokazuje vrlo lošu sliku u opštinama Preševo, Bujanovac i Medveđa i to u ekonomskom razvoju poljoprivrede, turizma, prosvete, zdravstva i integraciju albanske manjine u državne organe i institucije.

Ustavom Republike Srbije propisano je da nacionalne manjine imaju pravo i na manjinsku samoupravu, ali do toga je teško stići. Zastupljenost albanske nacionalne manjine u državnim organima i javnim službama je veoma loša. Sama činjenica da u ovom domu smo 30 godina i uvek u opoziciji pokazuje da Srbija nema dobru volju da integriše albansku manjinu.

Mi smo hteli na ovaj mandat da počnemo rešavati neka konkretna pitanja i polako stići ostale manjine, ali nije išlo. Hvala.

Zahvaljujem.
Reč ima narodni poslanik Neđo Jovanović.

Zahvaljujem se predsednice.

Imajući u vidu medijsku kampanju protiv ministra spoljnih poslova i prvog potpredsednika Vlade Republike Srbije Ivice Dačića, koju forsiraju pojedinci iz kvazielitističkih krugova, kao i pojedine partije među kojim prednjači crnogorska partija u Srbiji, o navodno neprimerenim izjavama Ivice Dačića o statusu Crnogoraca u Srbiji, u ime poslaničke grupe SPS postavljam pitanje Vladi Srbije – šta nije tačno u izjavama Ivice Dačića, kada je u pitanju status Crnogoraca u Srbiji?

Da li je tačno da u Srbiji živi veliki broj Crnogoraca? Da li je tačno da je značajan broj Crnogoraca visoko pozicioniran, kako u privredi, u javnom sektoru, naročito u politici. Da li je tačno da niko od Crnogoraca u Srbiji nije diskriminisan, da svi imaju prava koja uživaju po Ustavu Republike Srbije i da u odnosu na sve ostale građane nisu ni na koji način stavljeni u nepovoljniji položaj? Da li je tačno da u bilo kojoj od izjava Ivice Dačića, nije izneta ni jedna diskriminatorska reč, izjava, pitanje, stav ili bilo šta slično tome?

Da li je tačno da sa druge strane u Crnoj Gori, u kojoj živi blizu 30% Srba, veoma mali broj Srba je zaposlen u njihovom javnom sektoru, javnom sektoru te države? Da li je tačno da u političkim krugovima, naročito tamo gde treba da postoje oni koji su zastupljeni iz redova nacionalnih manjina, budu na adekvatan način zastupljeni? Ima izuzetno mali broj Srba ili gotovo nimalo.

Da li je tačno da je srpski jezik i srpsko pismo u Crnoj Gori ugroženo? Da li je tačno da se protiv Srba u Crnoj Gori vodi jedan neprimereni način, neću reći borbe, već odnosa koji podrazumeva, možda je gruba reč ugnjetavanje, ali u svakom slučaju nešto što ne podrazumeva poštovanje prava građana te države, odnosno Crne Gore?

Imajući u vidu da postoje činjenice koje se sve više obelodanjuju, da je Crna Gora preko svojih institucija počela da zabranjuje nešto što podrazumeva slobodu izražavanja, pa se tako zabranjuje trobojka i crtanje trobojke, koja je potpuno legitimno pravo bilo kog građanina i time se ničim ne dovodi u pitanje bilo kakvo ugrožavanje ni teritorijalnog integriteta ni suvereniteta Crne Gore, imajući u vidu da predsednik države Srbije, ministar spoljnih poslova i Vlada poštuju integritet, suverenitet Crne Gore?

Da li je tačno da i pored toga u Crnoj Gori, Srbi doživljavaju neprijatnost? Učiteljici u Baru, preti disciplinska kazna, zbog toga što je osnovcima dala zadatak da nacrtaju simbol kojim se protestvuje zbog Zakona o slobodi veroispovesti, simbola trobojka Jugoslavija. Zašto? Zato što se ta škola u Baru zove Jugoslavija.

Imajući u vidu činjenicu da se u javnosti sve više promoviše bojazan ili opasnost od represije, koju bi mogla da sprovede crnogorska vlast, jer se spremaju represivne mere, kada su u pitanju potpuno legalni i zakoniti protesti, velikog broja građana, ponoviću Crne Gore, među kojima je najviše pravoslavne veroispovesti, da se prema njima može primeniti nešto što bi bilo najblaže rečeno neprimereno, ali u svakom slučaju teški oblici depresije, sa teškim posledicama.

Na kraju, molim Vladu da li ovakva politika koju diplomatija na čelu sa ministrom i prvim potpredsednikom Ivice Dačića, sprovodi, kada je u pitanju zaštita vitalnih interesa srpskog naroda u Crnoj Gori ispravna ili ne.

Zahvaljujem se.

Zahvaljujem. Da li se još neko javlja?
Marijan Rističević, izvolite.

Dame i gospodo narodni poslanici, moje pitanje postavljam Vladi Republike Srbije.

Vama , a mislim i svim gledaocima je poznato da se moja malenkost, a i nekoliko mojih kolega naših kolega, bavilo pitanjem u Srbiji, neregistrovanih medija.

Zato ponovo postavljam pitanje Vladi Republike Srbije, šta će učiniti povodom nečuvenog pritiska N1 TV na Telekom, A.D. u kome država ima većinski kapital.

Mi smo došli u poziciju da nas ucenjuju, prvo neregistrovane stranke, tzv. pokreti, koji su u stvari nevladina organizacije, prikrivene političke neregistrovane stranke koje izigravaju sistem, i izigravaju zakon o političkim strankama, koji propisuje da politička stranka mora da ima hiljadu ili 10 hiljada potpisa. Nekoliko i desetak opozicionih političkih stranaka, nisu registrovana da politički deluju, već se vode u registru udruženja građana, i to su parapolitičke organizacije poput Pokreta slobodnih građana, Janka Veselinovića, Pokret za preokret, Levica Srbije, itd.

Zakon o registraciji političkih stranaka su doneli upravo ti koji sada beže u razne DJB itd. koji izigravaju sistem, koji su sami ustanovili. Došli smo u poziciju da nas ucenjuje i klasična nevladine organizacije, poput Antonijevića, raznih društava itd, koji aktivno rade sa stranim faktorom, u ucenjivanju Vlade Republike Srbije, Skupštine Republike Srbije, narodnih poslanika, drugih političkih stranaka, želeći da kažu kako se mi bavimo nepoštenim izborima, i ako su svi izbori od 2012. godine, održani po pravilima upravo tih nesrećnika koji danas bojkotuju rad Narodne Skupštine i pokušavaju da bojkotuju izbore.

Na kraju se pridružila, ono što sam i predviđao N1 televizija, portparol Šolakovićevih i Đilasovih biznisa. Naime, ja sam tvrdio i neke kolege da mi nemamo problem, sa delom opozicije već da imamo problem sa Šolakovim i Đilasovim biznisom, koga zastupaju neki nesrećnici koji ovde bojkotuju rad Narodne Skupštine i koji sebe nazivaju opozicijom.

Ne mislim da su oni opozicija, mislim da su oni neki nesrećnici i fizička radna snaga Šolaka i Đilasa. Poslednje što su učinili da bi navodno dokazali kako se u Srbiji vrši cenzura, „N1“ televizija koja nije registrovana u Srbiji, to su Šolakove i Đilasove televizije, okupljene u „Junajted mediji“, dakle 20 neregistrovanih kanala, počeli su da ucenjuju „Telekom“, sami sebi isključili iz „Telekoma“, naredili da se isključe i vode aktivnu kampanju o navodnoj cenzuri koja će se primeniti u izbornoj kampanji, jer će to, navodno vlast da uradi. Netačno je naravno.

Ja pitam njih i pitam Vladu Republike Srbije - da li je uopšte normalno da strane televizijske stanice, neregistrovane u Srbiji, utiču u izbornoj kampanji na političke uslove i rezultat izbora u Srbiji?

Zamislite šta bi Amerikanci uradili, to bi proglasili stranim agentima, sigurno, da se pojavi mnoštvo ruskih televizija, beloruskih, srpskih itd, i da utiču na rezultat izbora u kampanji, za izbor američkog predsednika, ili izbor američkog kongresa, senata itd. Mislim da ti mediji ne bi trajali ni tri dana.

Zamislite poziciju, kada se neregistrovane političke stranke bude za uslove, kada stranke koje su kupile poslanike u Narodnoj skupštini Republike Srbije, govore o krađi glasova, iako su time što su kupili poslanike ukrali preko 120 hiljada glasova, kada se neregistrovane televizije same isključe iz kablovskih operatera i traže da se 38 televizija, na tom kablovskom operateru, plati četiri miliona evra godišnje ili će to biti cenzura. Šta će Vlada Republike Srbije i drugi nadležni organi uraditi da se to spreči i zavede red?

Hvala.

Zahvaljujem.

Reč ima narodni poslanik Nemanja Radojević.

Izvolite.

Zahvaljujem, predsedavajuća,

Moje pitanje će se odnositi na ekonomske migracije mladih i ključni problem koji je za sve mlade ali i njihove porodice u Srbiji.

Nezaposlenost, ekonomski problemi, nebezbednost, društveno-politička situacija i rad lokalne samouprave. Dakle, ovo su problemi koji su mladi u istraživanju naveli da im najviše smeta i da zbog toga utiču na kvalitet njihovog života i da se zbog toga odlučuju da emigriraju iz zemlje. Mladi, kao glavne motive za odlazak iz Srbije i potragu za srećom na nekom drugom mestu, traže uslove za poslovno napredovanje, bolji i kvalitetniji život, zdraviji život, mirniji, manje korupcije, mogućnost zapošljavanja itd.

Ono što nas najviše zabrinjava jeste zvanični podatak da je nezaposlenost mladih dvostruko veća od opšte nezaposlenosti u zemlji, iznosi 24,4%. Međutim, relevantni podaci kažu da je ovaj broj mnogo veći, jer od ovih 24,4% su samo podaci iz Nacionalne službe za zapošljavanje, dok se u ovaj broj ne uzima evidencija mladih koji su otišli iz zemlje, broj onih koji obavljaju poslove u sivoj zoni, oni koji obavljaju privremene poslove i povremene poslove.

Takođe, Nacionalan služba za zapošljavanje briše iz svoje evidencije nezaposlenih one koji se ne jave u dogovoreno vreme ili one koji odbiju ponuđeni posao koji je gotovo uvek ispod kriterijuma koji mladi traže.

Tako da, uzimajući u obzir sve ovo smatramo da je nezaposlenost mladih i veća od ovih navedenih 24%.

Ograničena mogućnost zapošljavanja i visoka nezaposlenost, mladima ostavljaju malo izbora. Neki od onih koji još uvek nisu otišli iz zemlje, nažalost moraju da prihvate nesigurne, slabo plaćene poslove, poslove za koje su prekvalifikovani, poslove u kojima ne dobijaju mogućnost da ispune svoje socijalno osiguranje.

Izdvajanja za aktivne mere zapošljavanja, u 2017. godini iznosile su 0,08% BDP, što je daleko ispod planiranih 0,5%, a to je planirano da se potroši u periodu od 2011. do 2020. godine, prema strategiji za mlade, donete 2015. godine.

Dakle, moje pitanje ide Ministarstvu za omladinu i sport, i kaže - koje konkretne je mere preduzelo Ministarstvo omladine i sporta po pitanju zapošljavanja mladih u Srbiji, a kako bi ostvarilo ciljeve predviđene Nacionalnom strategijom? Dakle, Nacionalna strategija za mlade za period od 2015. do 2025. godine, doneta je 2015. godine. Dakle, pre pet godina i mi mladi ne vidimo da je do poboljšanja uslova rada i zaposlenosti među našom kategorijom došlo.

Takođe, kada sam u ovoj temi, osvrnuo bih se na mlade iz udruženja „Jedan od pet miliona“ koji su ovih dana postali glavna tema pokazivanja, sada već opozicije, dakle dela opozicije koju predstavlja bivša vlast i time pokazali da ono što mi pričamo sve vreme, dakle da ne postoji razlika između bivše vlasti i sadašnje vlasti, osetili su i na svojoj koži.

Dakle, postali ste, nažalost, vidite i sami instrument nekih ljudi koji su preko protesta želeli da prave svoje partije, da prave svoje odbore i da se na kraju ispostavilo tačno ono što smo mi pričali, iz Stranke moderne Srbije, dakle, da protesti nisu krajnji cilj, nego je to samo trebalo da bude sredstvo koje bi popravilo našu borbu u parlamentu.

Tako da, pozdravljamo vašu odluku da izađete na sledeće izbore, da na jedini legitimni način utičete na poboljšanje vaše situacije i želimo da kažemo da će naša proevropska lista, koja će izaći na sledećim izborima, biti i dom za vas i za svakog onog ko sanja evropsku, slobodarsku i uređenu Srbiju.

Hvala.