Kolega Vukadinoviću, mnogo toga ste rekli, a ja veoma pomno pratim i ako vi ne želite da verujete u to, a koliko pomno pratim, većinu stvari koje se tiču Narodne skupštine ja sam zabeležio, pa je to moja obaveza i da vam odgovorim.
Dakle, kreativno tumačenje Poslovnika, dozvolio sam i kolegi Rističeviću, ali i vama i tu apsolutno nije bilo dvostrukih aršina i dvostrukih standarda.
Takođe, znate da povreda Poslovnika, može trajati do dva minuta, omogućio sam i kolegi Rističeviću i vama da završite misao koju ste započeli i nisam vas prekidao.
O tome da li su rezultati vidljivi ili ne, to su već političke kvalifikacije, onda bi vodio sa ovog mesta politički dijalog sa vama, a nemam nameru da to činim, jer vodim sednicu Narodne skupštine, ali svakako kada siđemo u poslaničke klupe, onda o tome možemo razgovarati, ali složićete se sa mnom da je uvek najmerodavniji sud građana. Evo, izbori su blizu, pa ćemo videti koliko su vidljivi rezultati ili ne.
O raspravi koju ste vodili vi i kolega Rističević, ja, kada je reč o svakoj raspravi, mislim da je istina interes svih nas i istinu ćemo dobiti na osnovu dokumentacije koju budemo dobili konkretno od generalnog sekretara, odnosno od sekretarijata Narodne skupštine.
Da li neko kroz demokratsku raspravu i demokratsko sučeljavanje mišljenja želi da sroza autoritet i dostojanstvo Narodne skupštine, ja se tu ne bih složio sa vama. Naprosto, smatram da je demokratska rasprava i demokratsko sučeljavanje mišljenja nešto što je potrebno parlamentu i potpuno je logično da imamo različita mišljenja i različite stavove. Ne možemo uvek po svemu da se složimo, jer ako bi se o svemu složili, onda ne bi, ako bi svi mislili isto onda ne bi mislili dovoljno, a to naravno nije cilj.
Da li smo mi nekoga i da li želimo nekoga, kako ste rekli, a to ja mislim da nije dobra kvalifikacija, da oteramo iz Narodne skupštine Republike Srbije, niko nije imalo nameru da to učini. Ja mislim da je razlog nešto drugačiji, a to je da nemogućnost onih koji su napustili Narodnu skupštinu, da je njihova nemogućnost da snagu upravo pokažu kroz argumentovanu i demokratsku raspravu i sučeljavanje mišljenja.
Zahvaljujem, kolega Vukadinoviću. Ovo je bila moja obaveza obzirom da ste ukazali na neke segmente koji se konkretno tiču rada Narodne skupštine, a na meni je kao predsedavajućem da zaštitim dostojanstvo Narodne skupštine i dostojanstvo svakog poslanika, bilo pozicije, odnosno vlasti, bilo opozicije.
Kolega Filipoviću, vi želite po amandmanu? (Da)
Izvolite.

Hvala, predsedavajući.

Uvaženi građani Srbije, pa mi imamo ili većinski ili proporcionalni izborni sistem. U ovom slučaju kada se glasa za ime i prezime, to je većinski izborni sistem i mislim da neke od kolega koje govore o kandidovanju po imenu i prezimenu ne bi videli ni ovaj parking ili park pored Skupštine kada bi se sa svojim imenom i prezimenom kandidovali, a kamoli da vide klupu poslaničku, a i po slaničku platu.

Tako da, nemojte o većinskom izbornom sistemu, nemojte o imenu i prezimenu, jer onda ne bi smo išli kao Srbin, tj. lažni Vlah na neke vlaške liste, pa bi smo se građanima predstavljali kao ne znam ni ja šta da bi smo samo došli do tog poslaničkog restorana ili do plate od 117.000 dinara ili do one dnevnice, kako je rekao kolega Rističević, od Novog Sada do Beograda, a živimo jednu ulicu ispod. Onda kažemo - to je uvredljivo.

Jeste uvredljivo, to je uvredljivo za građane koji su glasali za to. Ti ljudi nisu sigurno glasali, u Srbiji žive čestiti, normalni ljudi, oni nisu izašli na izbore da glasaju za lopove i za krađu, za to da mi uzimamo dnevnice iz Novog Sada do Beograda, a živimo u Majke Jevrosime. Nisu ljudi za to glasali. Ljudi su tražili od nas da glasaju za odgovornu politiku, da imamo ideje i ja se tu slažem.

Kolega Arsić je izneo brojne stvari, brojne činjenice, brojne podatke, vrlo konkretne stvari, ali ne možemo da dopustimo to da se srozava ugled Narodne skupštine Republike Srbije na taj način da prikazujem da putujem iz Novog Sada do Beograda, a živim u Majke Jevrosime. To je srozavanje ugleda Narodne skupštine.

To tera ne poslanike iz Skupštine, to tera građane Srbije da ne gledaju ni prenos Narodne skupštine. Ogadi se ljudima politika kada to gledaju. Muka im je kada to vide u direktnom prenosu takvu osobu koja to radi, muka im je i onda kažu - svi političari su isti, svi vi putujete odavde, odande, uzimate. Ne. Ne uzimamo ništa. Ne uzimamo, ne lažemo građane Srbije.

Nismo uzeli iz Lutrije dva miliona. Ljudima se to gadi. To tera ljude od politike. Kad otmete od građana Srbije novac da bi ste nahranili samog sebe. Uzmite novac pa uložite taj novac u puteve, u fabrike, u mostove, u ono što se građanima vraća, u ono od čega će ljudi bolje moći da žive. Nemojte takvi da pričate o poštenju.

Nisu ovi preko puta koji više od godinu dana nisu u Skupštini tu zato što ne mogu da iznesu svoju ideju, ne mogu da iznesu svoje predloge, nego oni te predloge i nemaju. Što ih ne iznose sada na svojim konferencijama, nego iznose brojne laži, izmišljotine? Blate ministra Stefanovića, predsednika Aleksandra Vučića, svakodnevno, ne prestaju. Platu primaju da bi tvitovali. Platu nisu primili tako što dođu u Skupštinu, diskutuju o predlozima zakona. Ne moramo da se složimo ni oko čega. Možete da budete protiv svega onog što predloži vlast, ali dođi druže u poslaničku klupu, ubaci karticu, diskutuj, razgovaraj, podnesi amandman, pa neka bude i besmislen kakav si besmislen predlagao, ali kao takav si se legitimisao i rekao pred građane - imao sam neki predlog; pa bio besmislen, okej, takav sam, besmislen si kao poslanik, besmislen ti je predlog, ali si dolazio na svoje radno mesto.

Ovo je toliko veći bezobrazluk da primaš platu više od godinu dana, na posao ne dolaziš. Pa, da li ijedan građanin u Srbiji, koji radi u privatnom ili u državnim sektoru, javnom sektoru, može da ne dolazi na posao duže od pet dana i da ostane na svom radnom mestu? To nigde nema. Nigde u svetu ne postoji da neko može da prima platu, a da bude u stalnom radnom odnosu, a da platu redovno prima i na posao ne dolazi. To ne postoji, i da pri tom kritikuje, sve kao jao meni je loše, meni je muka, neću na izbore. Ma, ne moraš na izbore, druže.

Oni kažu u nekim od svojih tvitova, nažalost, moram da se osvrnem i na to u ovom izlaganju – narod neće izaći na izbore ako Dragan Đilas ne izađe na izbore. Pa, šta je on? U ime kog naroda govori i ovaj njegov satelit ovde iz lutrije i Đilas, Boško i ostali? Pa, svi zajedno da se kandiduju, ne mogu da skupe 5%. Mora da im se učini da se spusti cenzus na 3%, da proba neko od njih da pređe. Pa im sada i 3% ne valja. Sumrak demokratije. Ma nemoj, pa šta je cvet demokratije bio? Kada ste zabranjivali spotove u političkim kampanjama, kada ste mazili krave u kampanjama, kada se Tadić zavitlavao sa narodom tako što je išao u poplavljena područja, da su se razbolele kokoške, pa je to bio program i politička ideja. Ili onih milijardu i 200 miliona duga koje je Đilas ostavio gradu Beogradu.

Jesu to su bile te ideje? Da li su dva miliona iz lutrije bile te ideje? Jel krečenje Beograda preko Balšinog oca bila isto ta ideja, poslovni prostor njihov, jel Balšina zgrada na Dorćolu isto ta ideja politička? Jesu li vinogradi Zorana Živkovića te ideje?

Da li je Marinika, s kolena na koleno, ideja? Jel šurak koji je prodavao drogu, Dragana Đilasa, jel on politička ideja? Ili su političke ideje kada smanjite javni dug ispod 50%, kada podignete platu sa 300 evra na 520 evra, kada zaposlite 300 hiljada ljudi, kada otvorite preko 500 fabrika, kada samo u protekloj godini preko 120, 130 kilometara puteva uradite, kada uradite preko 350 kilometara autoputa? To su ideje. Kada napravite mostove da spajate ljude, kada pomažete svoj narod u Republici Srpskoj, kada pomažete ljudima na Kosovu da opstanu. To su ideje. Kada su vam veće devizne rezerve, kada su vam veće rezerve u zlatu, to su političke ideje.

To je ono što građane Srbije interesuje, to je ono od čega oni žive. Ne žive oni od toga da li će ovde neko da kuka da mu je mnogo loše jer je vlast iznela sve činjenice o njemu šta je radio dok je bio na vlasti.

Pa, kaži, pogledaj se u ogledalo, uzeo sam dva miliona, potrošio sam na to i to. Radio sam istraživanja. Kakva su bila ta istraživanja? Godine 2012. istraživanje je bilo, koje je taj ekspert za istraživanje javnog mnjenja sprovodio, tako što je Tadiću davao 15% nedelju dana pred drugi krug, 15% prednosti. Videli smo kako je prošao. Super je istražio, za dva miliona.

Nemojte da vodimo takve diskusije u Narodnoj skupštini Republike Srbije, ne takve. Možemo da se ne slažemo nekada, sa određenim kolegama vodimo i žustriju raspravu i sa kolegom koji je govorio i na odborima skupštinskim, sve je to okej, ali nema razloga da kada se iznese konkretna stvar, da se postidimo toga ako smo radili to sa dobrom namerom. Ali opet podvlačim, ne vidim dobru nameru u tome da uzmeš novac od građana Srbije i ne znaš na šta je potrošen ili da svakodnevno dižeš preko 5.000 dinara, a živiš iza ćoška. Pa, šta si, Supermen, pa ti je trebala super energija da doletiš iz Novog Sada do Beograda? Nisam znao da imamo Bananamene i Supermene u Skupštini. Ovde valjda narodni poslanici samo bivstvuju. Hvala.

Zahvaljujem.

Po amandmanu reč ima koleginica Ljiljana Malušić.

Koleginice Malušić, izvolite.

Zahvaljujem, predsedavajući.

Tužno je kada neko kaže da je zgrada ovog visokog doma rijaliti i da smo mi učesnici rijalitija. Znate, to je stvar percepcije. Ja imam tu čast da sam izabrana na listi svoje političke opcije i mi smo svi ovde da predstavljamo svoje političke ciljeve, ubeđenja, da se raspravljamo. Šteta je što, zaista, nema ovih ljudi koji primaju platu i uzimaju dnevnice. A, kada bi meni neko rekao da sam lopov, verujte da bih momentalno podnela krivičnu prijavu.

Protiv svih ljudi o kojima govorimo da imaju neku krivično delo, mi smo podneli krivične prijave i ljudi će odgovarati. To više ne zavisi od nas, nego od pravosuđa, od tužilaštva. Meni neko da kaže da sam lopov, momentalno bih podnela krivičnu prijavu. To govorim dva puta, jer nemam putera na glavi, jer sam normalna, časna žena koja daje, ne uzima od ove države. Država nam je sve dala.

Ono što je mene podstaklo da se javim po ovom amandmanu je da neko kaže da nema rezultata rada. Pa, to zaista nije tačno. Setimo se samo 2008. godine, odnosno od 2000. pa do 2008. godine, zatvorena, devastirana, opustošena zemlja, prodato 500, 600 preduzeća, i to kako? Prodali, ogoleli, pa nam te ogoljene firme ponovo vratili. Sramota jedna.

Godine 2008. podignut kredit, zadužili su se, tadašnja vlast, da bi isplatili penzije i pobedili su. I to je bio kraj. Sa 8% kamate. Pričaju danas kako mi uzimamo kredite. Pa, naravno da uzimamo kredite. Mora ova zemlja da ide napred, da se razvija, ali ulažemo u projekte. Godine 2008. otpušteno 400.000 ljudi. To je otprilike milion sa svojim porodicama. Od čega su ti ljudi živeli? Bila je za malo socijalna revolucija. Da nismo došli 2012. godine na vlast, šta bi bilo? Još tri meseca bi živeli i onda šta, uravnilovka, bankrot države. I to svi znaju.

Od 2012. godine, 2014. godine smo imali teške reforme, ali su urodile plodom. Ne može niko da kaže da nismo uradili 350 kilometara autoputeva. Uradili smo i to se vidi.

Radimo brze pruge. Radimo, kilometre pruga smo izgradili. Kupujemo vozne parkove. Radimo, renoviramo bolnice, renoviramo škole, gradimo nove bolnice, gradimo nove škole. Ne možete reći da nemamo rezultate rada. Možete sve reći, ali tako nešto ne.

Nezaposlenost je bila 2008. godine 26%, 27%. Danas je 9,5%. Zaposlili smo 250.000 ljudi, otvorili preko 300 fabrika. Znači, rezultata rada ima i to nije ko Švaba tralala, nego je to vidljivo. Uostalom, pitajte ljude.

Imaćemo za dva, tri meseca izbore, pa će građani reći šta misle o tome kako ova vlast radi. Zahvaljujem.

Zahvaljujem.
Reč ima narodni poslanik Đorđe Vukadinović, po amandmanu.

Hvala.

Podsetimo, povod ove rasprave i ove hajke na moju malenkost je bila moja opaska i slaganje sa amandmanom i sa izlaganjem po amandmanu da bi trebalo biti oprezan prilikom zaduživanja i podsećanje moje da smo se mi prethodna dva dana po osnovu izdavanja obveznica kao država zadužili za oko 250 miliona evra po osnovu izdavanja obveznica, a da ovim predloženim zakonima, odnosno kreditima, se zadužujemo još dodatnih oko 450 ili nešto malo manje od 450 miliona evra i sugestija da sa tim treba biti oprezan, da se barem deo toga, ako može, finansira iz budžeta, iz dobrih, navodno, rezultata koji se ostvaruju, što ne znači, naravno, da ne treba nekad uzeti i kredit. Onda sam dobio to što sam dobio.

Dakle, potpuno je jasno, ono čime je kolega završio, pa prosto, ne može čovek ni sve činjenice da demantuje i ako ih demantuje, to je svejedno, palo je, prosuta je voda, bačeno je blato, ali važno je da se ovo zaboravi. Važno je da se ovo gurne u drugi plan.

Da li se zadužujemo toliko? Da li smo izdali obveznica toliko? I da li ćemo kada ovi zakoni budu izglasani, odnosno ovaj dnevni red, biti još 450 ili 430 miliona evra povećano zaduženje?

Branite to, kolega, kao što je kolega Arsić pokušao da brani. Pravdajte, objašnjavajte. I to je u redu. Ali je važno to da se zataška, da se o tome ne čuje u javnosti, nego da se priča o, ne znam, istraživanjima ili o putnim troškovima.

(Srbislav Filipović: Što, kad si uzeo pare?)

Kolega Filipović je, vidim, nervozan i nestrpljiv.

Pobrkali ste me, kolega Filipoviću, ali dobro, to vama nije ni lako. Taj koji je rekao da Boris Tadić ima 15%, ta agencija koja ima 15% prednosti nad Tomislavom Nikolićem nisam bio ja, nego je bila jedna druga agencija koja sada radi za vlast i sada objavljuje ove rezultate o fantastičnim prednostima i rejtinzima vladajuće stranke. Dakle, ne, nisam bio ja i nije bila Nova srpska politička misao.

Naravno, ko radi, taj i greši. Može se pogrešiti, stvari se menjaju, pojave se novi, ali taj put, ta priča o 15% prednosti Tadića nad Nikolićem nisam bio ja. Ali, vama nije važno. Nema ko da vas sluša i koji vam aplaudiraju, kao što nije važno ni onima koji su vas postrojili, odnosno koje ste postrojili, nesrećne kolege, da stanu iza vas i da pričaju o napadu na vaš automobil, bez objašnjenja, bez opravdanja. To je bio skandal.

Pola poslaničkog kluba ste postrojili zbog tog navodnog napada. Pazite, šta je to ako ne povreda dostojanstva, ne Skupštine, to je krivično delo. Vi ste uznemiravali javnost, gospodine Filipoviću, optuživši neke političke protivnike da su vam demolirali automobil, a svi znaju da je pao sneg na šoferšajbnu. Padao sneg! Pazite, šta je bilo sa tom istragom? Kako vas nije sramota? Vi ste zbog toga trebali da podnesete ostavku, zbog te blamaže iz Skupštine, iz kluba i većine stranke kojoj pripadate.

Kada smo kod stranke, vi koji pričate o lopovima, o toj lopovskoj vlasti, pa vi ste bili u svim tim strankama u to vreme dok su oni bili na vlasti. Koje ste stranke promenili, pa to znaju i vaše kolege, to zna i javnost barem ova u Beogradu, pa bili ste u svim tim strankama bivšeg režima koje kritikujete, doslovno sve koje su bile na vlasti. Sada pričate ovde, ko vas ne zna, mislio bi čovek koji se sada rodio 2012. godine sa dolaskom SNS na vlast. U svakoj stranci, demantujte to.

Što se tiče ovoga ovde, degutantnom mi je, s obzirom na te važne stvari, da uopšte moram da bilo šta odgovaram na ovom ličnom i prizemnom nivou. Kao što rekoh, nisam trebao čak ni ovaj jedan, dva potezanja Poslovnika koja sam učinio, ni to nisam trebao.

Ljudi će verovati, ko će da veruje, ko zna kako stoje stvari, ili oseti, taj će takođe da zauzme svoj stav. Kažem, ja sam uštedeo sredstva za Narodnu skupštinu, mogao sam da tražim stan od Narodne skupštine, kao što su mnogi tražili, i to nisam činio, i još bivam prozivan i ogovaran.

Poslanik vladajuće koalicije, sadašnje vladajuće stranke, je naplaćivao putne troškove, iako ima, ne stan, ima dva stana u Beogradu. Ja nemam stan u Beogradu, ja živim kao i kada sam tu. Moj sin ima stan i to kao podstanar živi, ali je glupo da govorimo o takvim stvarima, niti se hvalim, niti se žalim, ali svi koji me znaju, znaju da nikada ništa nisam ukrao i ta priča o utaji, meni je posao da istražujem i dobro smo istraživali razne stvari, nekada pogodimo nekada ne.

Ne bi me zvao vaš lider nekada da prokomentariše te, u nekom trenutku, da nema poverenja, da to nisu tako loša ili barem da su poštena istraživanja. Kažem, pogreši se, desi se nešto, pojavi se neki beli, mada smo čak i belog dosta dobro dosta uhvatili.

Ovi napadi pokazuju da vi niste u stanju da istrpite, i to je poenta, jednog, dva ili tri poslanika koji kritikuju, argumentovano kritikuju. Ja sam izneo podatke o dugu. Siguran sam da ministar ima šta da kaže i da može da objasni, kao i kolega Arsić, zašto je to dobro, zašto to nije strašno, jer su neki bilansi povoljni. Ne poričem da su neki bilansi povoljni. Samo skrećem pažnju na to da je dug zao drug. Pominjali smo i one dugove iz vremena Josipa Broza, pominjali smo i ova zaduživanja i ove rasprodaje sam pominjao, a koje sam kritikovao za vreme bivše vlasti.

U svakom smislu kritikujem osnovano i ove privatizacije koje je ova vlast preduzela. Slušajući vas mislilo bi se da ništa niste prodali, ali prodajete i „Komercijalnu banku“, prodali ste i Bor, i „Sartid“, prodali ste JAT, odnosno „Er Srbiju“, odnosno rekli ste da nije prodaja nego dokapitalizacija. Nije šija nego vrat.

Većina i vaših birača ne podržava zapravo tu politiku i zatim je potrebno ispirati mozak i zato je potrebno dezavuisati sve one koji to problematizuju. I zato ovi napadi na mene. Ako osuđujete one koji nisu ovde, ja sam ovde, pa u čemu je razlika? Vi zapravo potvrđujete, kolega, ne svi, izvinjavam se, ali Filipović i Rističević pokazuju da su oni u pravu, a ja budala zato što sedim ovde i bivam izložen napadima. Oni su u pravu kada kažu – nećemo ništa da znamo, to su lopovi naprednjački, banda, kao što i vi njima kažete da su oni banda i lopovi.

Na kraju, nekada se osećam kao magarac preko koga se tuku čobani, ali ja govorim ono što mislim i iza toga stojim. Da li to podržava manjina i većina ili niko ili kao što ja verujem, zapravo kada bih mogao da objasnim, većina građana ove zemlje, to ćemo onda videti danas, sutra, prekosutra, jednog dana. Hvala.

Zahvaljujem.
Ujedno da vas obavestim da vašoj poslaničkoj grupi nije više preostalo vremena kada je reč o ovoj raspravi.
Poštovani narodni poslanici, saglasno članu 27. i članu 87. stavovi 2. i 3. Poslovnika Narodne skupštine, obaveštavam vas da će Narodna skupština raditi i posle 18.00 časova zbog potrebe da Narodna skupština što pre donese akte iz dnevnog reda ove sednice.
Kolega Filipoviću, vi ste želeli repliku ili po amandmanu?
(Srbislav Filipović: Po amandmanu.)
Po amandmanu? Vrlo mi je važno da znam, jer se pre vas javila ovlašćena predstavnica poslaničke grupe.
(Srbislav Filipović: Replika.)
Izvolite.

Hvala, predsedavajući.

Sto puta ponovljena da sam Vlah, ne mogu da postanem Vlah. Priča o automobilu, verovatno se prethodni govornik bacio sam na automobil, pa samog sebe predstavlja kao gomilu snega.

Ne možete govoriti o tome šta je istraga pokazala. Istragu vodi Tužilaštvo. Dokle se došlo? Vidimo kako radi Zagorka Dolovac, koliko ona ispituje napade na predsednika Vučića, na ministra Stefanovića i ostale naše visoke funkcionere i to dovoljno govori o tome zašto ta istraga nije završena kako je trebala da se završi.

Naravno da su inspiratori napada i fizičkih napada i verbalnih napada i pretnji upravo oni koji su opljačkali građane, upravo oni koji je Dragan Đilas ostavio kao svoje froncle ovde da pričaju sve najgore o poštenim i čestitim ljudima.

Zašto oni napadaju? Oni zapravo kriziraju, drage kolege. U prethodnoj godini je ministarstvo koje vodi Nebojša Stefanović zaplenilo preko 7,2 tone narkotika i sada, naravno, to društvo krizira. Kada nema droge oni ne mogu da se smire, pa onda pobegnu iz Skupštine, ne mogu ni da rade ljudi, ne mogu ni da se srede da bi došli na radno mesto da rade.

Ja njih potpuno razumem i znam zašto se Mariniki onoliko priviđaju kokoške po hodnicima. To su te halucinacije koje… Kada im nedostaje narkotika, kažu doktori, ja sam pitao psihijatra i kod nas ih ima u poslaničkoj grupi, kažu da se to dešava. Imate „Gornju Toponicu“ i mogli bi tamo da odu, da potraže stručnu pomoć. Ne bi mi ovde o tome, ipak se bavimo politikom.

Tu je i kolega Rančić i može podrobnije da objasni šta se dešava čoveku kada posle dužeg vremena zbog sve manje količine dostupnih narkotika na ulicama, oni dođu u neku vrlo opasnu fazu zbog koje krenu da buncaju na sednicama Narodne skupštine i svašta im se priviđa. Njima se priviđa da ih neko napada, njima se priviđa da ih neko ne voli. Njih u Narodnoj skupštini nema ko šta da voli. Njih ne vole građani Republike Srbije, jer su ih pokrali i zato oni kažu –ako i niko ne glasa za nas. Samo nenormalan čovek može za to da glasa. U Srbiji žive normalni, pristojni ljudi, žive mentalno zdravi ljudi, a oni koji uzimaju pare od građana Srbije nisu ni mentalno zdravi, ni normalni.

Zahvaljujem.
Reč ima ovlašćeni predstavnik poslaničke grupe SNS, narodni poslanik Ana Čarapić, po amandmanu.
Izvolite.

Zahvaljujem, gospodine Milićeviću.

Uvaženi ministre finansija sa saradnicima, dame i gospodo narodni poslanici, maločas smo imali priliku da čujemo od gospodina Arsića šta je sve ono dobro što je Narodna banka uradila i za privredu i za građane u Srbiji i kada je reč o stabilnosti dinara, i kada je reč o deviznim rezervama, i kada je reč o stopi inflacije, i o referentnim kamatnim stopama itd. Sasvim sam sigurna da će se lik gospođe Tabaković naći na nekoj od narednih novčanica koje će se štampati za naredne generacije u znak zahvalnosti za sav doprinos srpskom bankarstvu.

Imajući u vidu da danas raspravljamo o Predlogu zakona o izmenama i dopunama Zakona o tržištu kapitala, ono što želim da kažem je da je naša država postigla istorijski uspeh u 2019. godini. Naime, 5. novembra su emitovane desetogodišnje evroobveznice na međunarodnom tržištu kapitala po kamatnoj stopi od 1,25%. Ovako niska kamatna stopa je rezultat velikog interesovanja stranih investicionih fondova, osiguravajućih kompanija, stranih banaka upravo za naše državne hartije od vrednosti, za naše državne obveznice, zato što smo mi postigli makroekonomsku stabilnost.

Takođe, i juče smo ostvarili istorijski uspeh, juče smo oborili rekord i emitovali smo državne evroobveznice sa rokom dospeća od 20 godina i sa stopom prinosa od 3,5% ili sa kamatnom stopom od 3,5% u ukupnoj vrednosti od 150 miliona evra.

Inače, do sada smo emitovali državne obveznice sa maksimalnom ročnošću do 15 godina, a juče sa ročnošću od 20 godina. Ovo je ogroman uspeh i sve pohvale resornom ministarstvu i, naravno, Narodnoj banci Srbije.

Inače, u prethodnoj godini odgovornom politikom uspeli smo da smanjimo javni dug i javni dug koji se pre par godina kretao do 76% BDP smanjili smo na 50,2% BDP i sve međunarodne kreditne rejting agencije kažu da nam se kreditni rejting poveća i da je kreditni rejting Srbije pozitivan. Dakle, uspeli smo da smanjimo kreditni rizik Srbije.

Kada je reč o zaduživanju prethodne vlasti, oni su se zaduživali po kamatnim stopama od 7% i 8% i to za finansiranje, odnosno za isplatu penzija i plata i za servisiranje dugova javnih preduzeća. Dakle, oni su se zaduživali za potrošnju, a mi kada se zadužujemo, zadužujemo se za finansiranje i za ulaganje i za realizaciju infrastrukturnih projekata. Dakle, obezbeđuje uslove iz čega ćemo moći mi i naredne generacije da vratimo te kredite.

Da se prethodna vlast nije zaduživala pod ovako nepovoljnim uslovima, mi bi sada imali nivo javnog duga od 35% BDP-a. Verovatno se pitate kako je to moguće? Pa, ako imamo u vidu da je vrednost javnog duga u ovom momentu 23 milijarde evra i ako uzmemo u obzir da je sadašnja vlast samo po osnovu kamata prethodne vlasti, po osnovu skupih kredita i Šoškića i Đilasa i Jelašića i Dinkića, isplatila sedam milijardi evra, dakle, samo po osnovu kamata i kada od tih 23 milijardi evra javnog duga oduzmemo tih sedam milijardi evra, dobijemo vrednost od 16 milijardi evra javnog duga. U tih 16 milijardi evra je sadržan dug prethodne vlasti. Dakle, glavnica bez kamate.

Kada 16 milijardi evra podelimo sa BDP, koji je u 2019. godini iznosio 46 milijardi evra, mi dobijemo procentualno učešće javnog duga od 35%. Dakle, samo bez kamata na te skupe kredite po osnovu kojih nas je zaduživala prethodna vlast.

Dakle, u daleko boljoj situaciji bi bili da se prethodna vlast nije zaduživala za potrošnju i da nije tako neodgovorno trošila novac. Mi kada se zadužujemo, zadužujemo se po osnovu povoljnih kredita, sa kamatnim stopama oko 0,5% i to je sve transparentno. Ugovori o zajmu mogu da se vide na sajtu Narodne skupštine, i vidi se kolika je kamata i rok dospeća i svi uslovi iz kredita, dakle, ništa ne krijemo, naprotiv, imamo sa čim da se pohvalimo.

Mi, zapravo zbog povoljnog kreditnog rejtinga naše države imamo povoljne uslove kod međunarodnih institucija, kada je u pitanju kreditiranje za realizaciju naših infrastrukturnih projekata.

Sad se neko pita zašto se mi uopšte zadužujemo? Pa, i porodice i svaki građanin u Srbiji kada želi da kupi stan, automobil, vikendicu, apartman, uzima neki kredit i poslovna banka propisuje odgovarajuće uslove, pa taj građanin isplati neko procentualno učešće. Kada sve to prenesemo na državu, država za realizaciju infrastrukturnih projekata, za izgradnju putne infrastrukture, za izgradnju zdravstvenih centara, itd, se zadužuje za to procentualno učešće koji građani plaćaju. Država obezbeđuje u budžetu Republike Srbije, a ostatak za realizaciju, izgradnju nekog puta ili tako, isplaćuje se iz zajma, i to još jednom naglašavam pod izuzetno povoljnim uslovima.

Sve ovo o čemu sam govorila, da ne pominjem sve one realizovane infrastrukturne projekte o kojima su govorile moje kolege i ministri u prethodnim danima, je rezultat odgovorne politike sadašnje vlasti. Đilasovci neka nastave da se svađaju ko će na izbore, a ko ne, neka nastave da vređaju i da prete , neka nastavljaju da izmišljaju svakodnevne afere, a SNS nastaviće da se bori i da obara sve rekorde, i kada je u pitanju makroekonomska stabilnost i kada je u pitanju privredni rast i razvoj. Hvala.