Zahvaljujem kolega Vukadinoviću.

Po amandmanu, reč ima narodni poslanik Veroljub Arsić. Izvolite.

Dame i gospodo narodni poslanici, uvek volimo da se igramo nekim brojevima i da izvrćemo stvari drugačije nego što zaista jesu. Priznanje za Narodnu banku Republike Srbije i za guvernera, nije ona guvernerka, ona je guverner, govorite ispravno, jeste jedno priznanje koje je značajno za Republiku Srbiju i svedoči o nekim rezultatima.

Uvek možemo da kažemo da su i drugi dobijali, neću u to da ulazim ko im je davao i zbog čega, ali moram da istaknem nešto. Ne može da se hvali ministar finansija koji prodaje društvenu imovinu, a kaže da ima suficit u budžetu. Ne može da se hvali guverner koji kaže imamo stabilan kurs dinara, a prodaje se društvena imovina ili prodaju devizne rezerve. To nije uspešno.

Šta imamo sada? Kažite mi šta je prodato od društvene imovine u poslednjih nekoliko godina. Nije ništa. Idemo dalje, da li se uvećavaju devizne rezerve Republike Srbije? Uvećavaju se. Da li je stabilan kurs dinara, predvidiv? Jeste. To su znači rezultati na osnovu realnih ekonomskih ciljeva, koje je postavila Vlada ispred sebe još 2014. godine.

E, sad, ta čuvena priča oko toga da je kapital jeftin, započeta je i to sam vam već rekao prošli put, u prošloj diskusiji, započeta je 2008. godine, kada je izbila svetska ekonomska kriza. Tada su američke federalne rezerve, da bi američku privredu učinili konkurentnijom, smanjili referentu kamatnu stopu, što je izazvalo pad dolara na tržištu, pa je onda Evropska centralna banka, da bi odgovorila na to, smanjivala svoju referentu kamatnu stopu. Imali smo jedan valutni rat koji je trajao do 2014, 2015. godine. Ako je to počeo 2008. godine, ti uslovi su za zaduženja bili isti i 2009, 2010, 2011, 2012. i 2016. i 2017. godine i dan danas. Proverite cenu kapitala na tržištu. Ima sajtova, možete da proverite. Napravite analizu, videćete da su odstupanja vrlo mala.

Šta određuje kamatu koju Republika Srbija plaća na kredite? Bonitet države. Znači, stepen javnog duga i stepen rasta koji ima privreda. Sada, ako se strani investitor ili domaći, svejedno, ne boji da uloži novac u naše hartije od vrednosti, bez obzira da li su one u evrima ili su u dinarima, a oni to ne rade zato što nas vole, nego zato da bi zaradili, postavljam pitanje – što se onda brinete? Valjda se oni brinu o svom novcu. Valjda su oni procenili da je Republika Srbija sigurna zemlja za njihove investicije.

Neke zemlje imaju jako niske kamate iako imaju veće učešće javnog duga u njihovom BDP. Recimo Nemačka. Njihova kamatna stopa po kojoj oni emituju državne hartije od vrednosti kreće se minus 0,5% do plus 0,5%. To je zato što Nemačka ima stabilan rast i svi znaju da je na određen način sigurna da će taj kredit da vrati i određeni investitori da bi čuvali svoj novac i da im ne bi bio obezvređen nekim berzanskim špekulacijama ulažu u te hartije od vrednosti.

Nešto slično dešava se i na teritoriji Republike Srbije. Naše hartije od vrednosti i prinosi na kamate su manji nego na grčke kredite, nego na hrvatske kredite, pa čak i na slovenačke kredite, što je svakako priznanje Republici Srbiji za rezultate koje ima na ekonomskom planu. Nemojte da minimiziramo, relativizujemo i banalizujemo sve one rezultate koje je Vlada imala od 2014. godine kada smo započeli program oporavka srpske privrede.

Sada kada pričamo o tim kreditima. Razum da one zemlje koje imaju izgrađenu infrastrukturu, izgrađen sistem zdravstvene zaštite ne ulažu mnogo sredstava, osim svoja sredstva iz budžeta koji imaju. Moram da postavim pitanje, ako već je jedan od ovih kredita za izgradnju Univerzitetske dečije klinike u Tiršovoj. A čega se tu mi bojimo? Već ima podatke da je naša privreda stabilna. Da li se bojimo da imamo Univerzitetsku dečiju kliniku u Tiršovoj zato što će možda nešto nekada da se desi u svetu dok mi budemo otplaćivali taj kredit. Ja mislim da je to suluda logika.

Moram da postavim pitanje, a gde ćemo da lečimo decu i kakav će nivo zdravstvene zaštite ta naša deca da imaju ako ne uradimo nešto po ovom pitanju?

Još nešto. Bila je priča da vraćamo i neke Titove kredite. Nemojte da mešate babe i žabe. Tadašnja Jugoslavija je podizala kredite da bi pravila fabrike koje su bile tzv. društvena imovina i ta društvena imovina trebala je te kredite da vraća. Onda je došla lopovska družina na čelu sa Borisom Tadićem, Draganom Šutanovcem, Bojanom Pajtićem, Vojislavom Koštunicom, onim nesretnim Bubalom, Đilasom itd, Milosavljevićem koji su privatizovali, odnosno rasprodali tu društvenu imovinu zbog koje su podizani krediti.

Sada mi treba da vraćamo kredite koji su podizani za privredne subjekte koji više i ne postoje, zato što je neko pravio anarhičnu privatizaciju, da bi došao na jeftin način do kvalitetnih lokacija koje je imala ta imovina, odnosno društvena imovina. Ovde je reč o državnim projektima. Nema zamene teza kada je u pitanju imovina.

Još nešto. Neko će da kaže pa i naša deca će da vraćaju te kredite. Ne mogu da kaže da to nisi u pravu, ali svaki kilometar auto-puta. Da li će on da traje samo dok smo mi živi? Hoće li ta dečija klinika, Univerzitetska klinika u Tiršovoj da se raspadne i sruši kada nas ne bude bilo? Oni će to koristiti, naša deca. Neće morati oni da se zadužuju. Moći će da obezbeđuju u svoj razvoj, u svoju privredu, u svoju porodicu, u svoje društvo, u svoju decu, a ne da državu ostavimo zato što smo plašljivi, neizgrađenu i nesposobnu.

Trendovi su takvi da ukoliko ne ubrzamo svoj ekonomski razvoj, odnosno da nismo ubrzali svoj ekonomski razvoj mi bismo ostali bez stanovništva. Ne možemo da ubrzamo ekonomski razvoj ako nemamo izgrađenu saobraćajnu infrastrukturu, ne možemo da zadržimo stanovništvo ako nemamo kvalitetnu zdravstvenu zaštitu. Ko će da nam živi u takvoj zemlji? Ljudi su napuštali kuće u kojima su se rodili zato što nije bilo pute do njihove kuće.

Sad kaže neko – šta će nama putevi, da li moramo iz kredita? Moramo. Ali, razlika između nas i onih koji su opljačkali Srbiju, podizali su kredite da bi veštački kupovali glasove, poverenje građana. Ono što je trebala da finansira privreda i realni sektor, finansirali smo kreditima pa smo upropastili privredu i realni sektor.

Kolega Vukadinoviću, da li znate od 2008. do 2012. godine koliko je prodato deviznih rezervi? Negde oko pet milijardi evra. Znate koliki je kurs bio u avgustu mesecu 2008. godina, a koliki je kurs bio 2012. godine? Bilo je 78 dinara 2008. godine, a 2012. godine je bio 119,80. Prodao je pet milijardi evra deviznih rezervi, što Šoškić, što Jelašić, i nisu sačuvali kurs dinara zato što ih je učila profesorka Danica Popović da treba da štampaju novac. To samo lud čovek može da uradi. To nema nikakve ekonomske logike.

Kada smo počeli sa štampanjem novca, pobegli su svi investitori iz Srbije i domaći i strani, pozatvarali fabrike i nasledili smo 400 hiljada nezaposlenih. To je rađeno do 2012. godine i nemojte to više da pokušavate da pravdate.

Ne očekujem od vas da vi hvalite rezultate Vlade Republike Srbije, ne očekujem ni da aplaudirate, ni bilo šta drugo, ali očekujemo bar da se ne izmišljaju, relativizuju i banalizuju rezultati. Nisu to samo rezultati Vlade Republike Srbije, to su rezultati i građana Republike Srbije.

Zahvaljujem, kolega Arsiću.
Kolega Vukadinoviću, želite repliku?
Izvolite.

Nije meni problem, ne moram baš da aplaudiram, ali da pohvalim, gospodine Arsiću, kada ima šta da se pohvali. Navodio sam, ali ne mogu sad u ovo kratko vreme da se ponavljam, šta sam sve pohvaljivao kada god je bila prilika da se pohvali bilo na spoljno političkom, bilo na privrednom planu. Ali, na sreću, tj. na žalost, nema mnogo toga.

Samo konkretno da vam odgovorim na vaše konkretno pitanje. Ovo je naravno lepa retorika, lep govor, ali nema tu mnogo onoga što demantuje ono što sam ja i kolega pre mene ovde govorili. Vi ste pitali – šta je prodato, kažite mi šta je prodato? Svašta se ovde kaže i preko toga se pređe, šta je prodato …(ne razume se) ove vlasti. Da, oni prethodni su jako mnogo prodali. Ja sam to strašno kritikovao i mislim da je loše i zato su i bivši, i vi ste ih kritikovali i zato su bivši jednim delom.

Prodat je „Jat“ gospodine Arsiću, napravljena „Er Srbija“. Dobro, naravno, ali faktički jeste i to nazovite dokapitalizacijom, nazovite kako hoćete, ali jeste prodat. Prodato je „Smederevo“, prodat je „Bor“, prodat je aerodrom, odnosno opet ćete vi reći da nije, nego je nešto drugo. Ali, činjenica je da smo se mi odrekli, ja za „Smederevo“ sam podržao takođe i pohvalio to rešenje zbog radnika i ljudi koji tamo žive, ali recimo za „Bor“ je veliko pitanje da li je zaista moralo tako da se radi. Mi prodajemo, a za aerodrom sam siguran da nam nije trebala ta vrsta aranžmana.

Dakle, mi prodajemo ona profitabilna preduzeća ili možda nisu trenutno profitabilna, ali su u perspektivi će biti ili bi mogli biti da im stavimo sposoban menadžment ili da im stavite pošto ste vi vlast. Dakle, nije tačno da se nije prodavalo,

Napokon, što se tiče situacije i zaduženja ovih prethodnih vlasti. Pa, zaduživali su se i prodavali su, ali bila je i najveća svetska ekonomska kriza. Što se tiče Titovih kredita, znate šta? Izgradila se ta zemlja, ja sam navodio kao loš primer, ali moramo priznati da se puno toga izgradilo, podignut je standard i nemojte sugerisati, aludirati da neko ne želi da se gradi klinika, da se leče ljudi. Naravno da želimo da se leče ljudi samo je pitanje da li da se leče iz kredita ili preraspodelom unutar ovih bilansa i budžeta koji imamo na raspolaganju. Hvala.

Zahvaljujem, kolega Vukadinoviću.

Pravo na repliku, narodni poslanik Veroljub Arsić.

Izvolite, kolega Arsiću.

„Er Srbija“ ima strateškog partnera, a mogu da kažem da smo nasledili „Er Srbiju“ sa sedam boinga 737 od kojih su tri bila u letnom stanju. Ostala četiri su bili najobičniji tzv. frankenštajni. Skidali su se delovi sa njih i ugrađivalo u ova tri. Uspeli smo jedan da osposobimo, četvrti koji sada pripada avio letu, koja je sestrinska kompanija „Er Srbije“ i našli strateškog partnera koji je svoje avione dovezao i lete pod zaštitnim znakom „Er Srbije“.

E, sad, kažite mi a šta smo mi to u budžet dobili, pa smo mogli da trošimo, kao što su trošili ovi drugi? Nismo ništa. Ali, kažite mi još jedno - da li je neko izgubio posao u Er Srbiji, kao što su gubili posao zaposleni za vreme privatizacije koje je sprovodila ova banda najobičnijih lopuža? Nije niko. Jel smanjen broj zaposlenih? Nije, nego je povećan. E, to je model kako SNS i Aleksandar Vučić vode jedan deo privrede. Idemo dalje.

Rekli ste da je prodat "Sartid" i da je to možda preduzeće koje je imalo perspektivu u nekoj budućnosti. Ali, znam da je to preduzeće dok ga je vodila država, a složićete se svi da država ne zna dobro da vodi takve privredne subjekte, beležilo neki gubitak. Taj gubitak je jednim delom prebačen na "Hestil", jedan deo smo mi prihvatili, jer smo ga mi i napravili. Opet pitanje - jel neko od radnika "Sartida" izgubio posao, kao što su gubili posao za privatizaciju koju je sprovodio Dragan Đilas, Boris Tadić, Bojan Pajtić i ostali? Nije niko. Jel smanjena plata zaposlenima u "Sartidu", odnosno "Hestilu"? Nije, nego je povećana. I Bubalo, naravno.

Jel to uspešan model privatizacije? Jeste.

Hoćemo o Boru da pričamo, o RTB Boru? Možemo i o tome da pričamo. Sadašnja poznata nalazišta su skoro završila sa svojom eksploatacijom, potrebno je otkrivati nova, to puno košta, država nema taj novac. Dalje, država ne ume da posluje na berzama kao što to ume privatan kapital. I opet jedno pitanje. Privatizovan je Bor, neka imovina, nisu rudnici, rudnici su državni. Jel neko od radnika u Boru izgubio posao? Možda neko od direktora, ali nije bez razloga. Nije. Jel im smanjena plata? Nije, nego je povećana. E, to je razlika između nas i ovih lopuža kao što su bili Bojan Pajtić, Đilas, Šolak, Tadić i ostali.

Još nešto. U budžet je uplaćivano, samo nije uplaćivano ni približno kao kada su rasprodavali društvenu imovinu koja je bila predmet kredita koje sada vraćamo.

Možemo da pričamo i o koncesiji na aerodromu "Nikola Tesla". Koncesija je, nije prodat. On je i dalje državni. Država dobija prihode od njega. Ali nam je cilj da jedna kompanija koja ima svetski ugled posluje na našem aerodromu, ponavljam, našem aerodromu, da pronalazi avio-kompanije koje će da koriste naš aerodrom i da oni na osnovu svog iskustva i poslovnih partnera koje imaju po celom svetu od Beograda naprave vazdušnu luku. Jel smo nešto oštetili državu? Jel smo oštetili nešto aerodrom? Jel smo oštetili nešto zaposlene? Nismo. E, to je razlika između Aleksandra Vučića, koji ovako vodi Srbiju i lopova kao što su Dragan Đilas, Boris Tadić, Bojan Pajtić, Dragan Šolak, Miroslav Mišković i ostali.

To je razlika i razlika se vidi. I o toj razlici će građani da glasaju za samo nekoliko meseci, dva ili tri. I kazaće da li je bilo dobro kako smo mi vodili državu ili je bilo bolje kako je ova družina lopuža upropašćavala sve čega se god dohvatila, da bi punili svoje džepove.

Zahvaljujem, kolega Arsiću.
Pravo na repliku, narodni poslanik Đorđe Vukadinović. Izvolite.

Znate, gospodine Arsiću, vi kažete da su oni lopovi, a oni kažu da ste vi lopovi, ne vi lično, nego nabrajaju sve predstavnike vlasti. Na kraju krajeva, ko je lopov treba da utvrde nadležni organi. Ovakvo etiketiranje, pogotovo onih koji nisu tu, mada bi neki trebali da budu, ali, svejedno, nekih koji nisu tu malo je degutatno. Oni drže konferencije za štampu i daju saopštenje, isto kažu i nabrajaju, imaju neke argumente ko je lopov.

Zato ja više volim da govorim konkretno i o činjenicama.

Ja sam pomenuo "Sartid", odnosno ovu prodaju "Hestilu" kao pozitivan primer, iako ima tu, naravno, raznih problema, ali sam to naveo kao pozitivan primer.

Bor sam apostrofirao, aerodrom i sve ovo drugo kao problematične stvari. Uzgred, kad pitate šta prodajemo, pa, prodajete Komercijalnu banku, najveću, najjaču, poslednju veliku državnu banku. Taj proces je u završnoj fazi. Ja se nadam da se na kraju neće to dogoditi, ali prodajete. Mogu vam po spisku nabrojati šta ste sve prodali i prodajete. Kad vas čovek sluša, mislio bi, čak se i ja zbunim, kao, ovi stvarno divni, kako možeš da napadaš tako divne ljude i tako divnu vlast.

Što se tiče Bora, možda je, vi kažete i to volite da ponavljate, i ne samo vi nego i jedan deo naših ekonomista, država je loš vlasnik, itd. Zavisi ko upravlja u ime države. U tom nesrećnom Boru jedan isti čovek, ako se ne varam, ispravite me kolege, bio je direktor, glavni i prvi čovek i za vreme SPS-a, onog, 90-ih godina, i za vreme DOS-a, DS-a, DSS-a, G-17 i na kraju je čak stigao da bude i u vašoj, čini mi se, stranci, znači u SNS-u. Možda da ste promenili, ili da je promenjeno u nekom trenutku, možda bi bila neka garnitura koja bi uspela i bolje da upravlja, a ne da ga prodamo, sa svim tim perspektivama koje ima, teoretski i s obzirom na povoljne trendove sada na tržištu, cene bakra i slično. Kao što su i Amerikanci bili u "Železari" kad je čelik bio skup i kada je bilo povoljno, kada im se to isplatilo, da bi ga posle poklonili za dolar, vratili državi.

Hoću da kažem, ako ikad može, bolje je da ostane u državnim rukama. A vi, kao neko ko ima apsolutnu vlast ili veliku vlast, ste tu da nađete sposobne u svojim redovima ili među svojim simpatizerima, stručnjake, menadžere, da ih postavite, pa da onda relativno dobro upravljaju.

Što se tiče toga, nisam ja protiv svake prodaje i protiv svakog zaduživanja. Naravno da treba da se grade klinike, ali malo preraspodelite. Nemojte da gradite stadion, nego izgradite kliniku od državnih para.

I poslednje, često ovde kolege kad govore navode primere, statistiku, a to i ministri rade, kako je 2014. godine udeo javnog duga bio 70%, da je bio 24-25 milijarde, itd. a sad je pao na 51, 52, neki dan smo čuli da je ispod 50 taj udeo javnog duga. Ali, čija je Vlada bila 2014. godine? Vi se ponašate kao da ste vi došli pre neku godinu a ne da ste od 2012. godine na vlasti, gospodine Arsiću.

Zahvljujem.
Povreda Poslovnika, narodni poslanik Marijan Rističević. Izvolite.

Dame i gospodo narodni poslanici, povreda dostojanstva, član 107. Poslovnika o radu.

Dame i gospodo narodni poslanici, kada čujete prethodnog govornika mislite da se radi o jednoj čestitoj, poštenoj, nevinoj ličnosti. Ali, kada počne da vam nabraja stranke, shvatite da vam je nabrojao sve stranke koje on podržava. Divlja predatorska privatizacija bez njega kao analitičara ne bi mogla da prođe tako lako da on nije svako veče davao legitimitet sa medija.

Dakle, ja ne mogu da razumem praksu koja je nastala za vreme Koštunice i njegovih mačaka, da se umesto političara da govore na televiziji odjednom pojavilo brdo analitičara na čelu sa prethodnim govornikom, koji su govorili šta političari misle.

E sada, kada bih ja njega pitao da li je bilo magle na putu između Novog Sada i Beograda, vi bi rekli – ovaj Marijan Rističević nešto lupa. Ali, da bi vam ja to pojasnio, ne samo da se radi o čoveku koji je pokušao da ukrade nacionalni identitet Vlaha, što je i sam priznao da nije bio Vlah, ali, eto, bio je Vlah na izborima, to znači, ljudi, da je to prevara i krađa identiteta jedne nacionalne grupe koja živi u Srbiji.

Broj dva, kada pričam o putovanju, on svakodnevno učini jedno krivično delo prevare. Mi putne troškove dobijamo tako što damo izjavu da smo putovali, recimo, iz Novih Karlovaca do Beograda i na osnovu toga ja na kraju meseca dobijam, je li tako, sekretaru, putne troškove. Onda, ako neko ne putuje, a priloži automobil, broj registracije itd, i dobije putne troškove 5.500 dinara, pojavi se ovde 10-20 minuta, optuži ovu vlast što brže ne rešava probleme koje su Koštunica i Tadić, koje je on podržavao zbog iznosa iz Lutrije od dva miliona i 400 hiljada dinara, dakle, dođe i optuži nas i onda ode i 50 evrića za putne troškove za lažno putovanje koje nije postojalo.

Svakoga dana on putuje od Majke Jevrosime do Narodne skupštine, a ne od Novog Sada do Beograda. Kad ga ja pitam – jel bila magla, poledica, naravno da ne zna. Pitanje da li ima vozačku dozvolu, pitanje da li ima automobil. Mnoga pitanja se otvaraju. Ali, u suštini, radi se o prevari, a prevara je povreda dostojanstva Narodne skupštine. Hvala.