Dame i gospodo narodni poslanici, član 107. sam reklamirao ja. Posle mene odmah drugi kolega ne može da reklamira isti član. Jel tako, gospodine sekretaru, jer je na taj član već ukazano.
Takođe, rečeno je da nije normalno ovo što ja govorim. Hoćemo li u Narodnoj skupštini da zabranimo istinu? Ja sam spreman da podnesem ostavku. Evo, ako sam govorio neistinu, ja podnosim ostavku. Ako nije normalno govoriti istinu, onda to tako recite, ali ako sam rekao neistinu, ja nudim ostavku.
Dakle, tri ključne stvari – da li je gospodin Vukadinović bio drugi na listi Vlaške nacionalne manjine? Ona nije namenjena i manjini i većini, već je to pozitivna diskriminacija manjinskih naroda, manjinskih nacionalnosti da bi imali prirodni prag.
Ako ste vi pripadnik većine, a hoćete da koristite prava manjine, vi činite prevaru. Da ili ne?
Broj dva – da li je časopis, odnosno udruženje građana koje nije ni na sedištu koje je on naveo, dakle, nije u Dečanskoj broj 8, ja sam to proverio, ili ne znam koji tačno broj, da li je vršilo istraživanje o „Lutriji“, da li je dobio dva miliona i 400 hiljada za vreme Tadićeve vlasti da ispituje javno mnjenje u vreme kada je „Lutrija“ bila u minusu?
Treća stvar za koju on tvrdi da je kleveta – da li je tačno da naplaćuje putne troškove od Novog Sada do Beograda svakog dana i da je to oko 5.500 dinara?
S tim u vezi, ja nudim da se proveri moje putovanje, tako što odgovarajućoj službi nudim da proveri bazne stanice mog telefona i utvrdi da li ja putujem iz Novih Karlovaca do Beograda.
Isto to da proveri za gospodina Vukadinovića, ništa nije strašno, ništa ne boli. Da utvrdimo da li ja lažem kada kažem – on ne putuje od Novog Sada do Beograda svakog dana, a da je naplatio putnih troškova za preko milion i 200 hiljada, u poslednje vreme nisam računa, milion i 269 hiljada, što je preko 10.000 evra, za koliko možete da kupite jedan automobil.
Ako sam nešto slagao od ovoga, ja dajem ostavku. U suprotnom ja se protivim da neko ko govori istinu bude nazvan – nenormalnim. Hvala.
Ne tražim da se glasa.