Zahvaljujem.
Izvinite još jednom što sam vas prekinuo.
Reč ima narodni poslanik Ivan Bauer, po amandmanu.

Zahvaljujem.

Hteo bih da se nadovežem na ovu diskusiju kolega. Krenuću od jednog pitanja koje sam dobio na jednoj od društvenih mreža, a vezano za moju diskusiju kada sam kao ovlašćeni predstavnik govorio o ovom zakonu. Pitanje je bilo – zašto kada Vlada i država tako dobro finansijski stoje, odnosno kad su nam tako dobre finansije, kako kaže taj gospodin, zašto se, kaže, zadužujemo?

Pa, ne treba mešati te dve stvari. To što stojimo dobro finansijski je jedna stvar. To ne znači da imamo dovoljno sredstava da finansiramo u jednom trenutku sve projekte koje u tom trenutku izvodimo. A mi smo, podsetiću vas, u poslednjih nekoliko godina započeli veliki broj projekata, a najavili smo našim programom do 2025. godine ogromna ulaganja, naročito u infrastrukturu. Takve projekte je nemoguće finansirati, ne znam koliki suficit u budžetu bi trebalo da imamo da bismo takve projekte finansirali iz budžeta.

Druga stvar, kamatne stope po kojima se mi zadužujemo, naročito kada govorimo o setu ovih zakona koji je trenutno na dnevnom redu, su toliko male da nam neko praktično plaća da uzmemo kredit. Ne bukvalno, naravno, mi ćemo taj kredit morati da otplatimo, ali kamatna stopa je niža od inflacije. Dakle, kamatne stope na ove kredite koje uzimamo su niže, oni su u evrima, a kamatne stope su niže od inflacije u evro zoni. Dakle, praktično, kamatna stopa je negativna. Dakle, uzimamo izuzetno povoljne kredite.

Što se tiče nedoumica u vezi sa našim stepenom zaduženosti, evo, i koleginica Žarić Kovačević je rekla, u poslednjih pet godina mi smo smanjili našu zaduženost za preko 20% BDP. Naša zaduženost, rekla je premijerka pre nekoliko dana, je pala ispod 50%, što će reći, ukoliko nastavimo ovim tempom, mi do kraja godine možemo da smanjimo zaduženost na nivo od 45%, što je, podsetiću vas, propisano Zakonom o budžetskom sistemu, koji je donet davno i prekršen davno, tad kada je donet, jer je u tom periodu krenula da raste dramatično naša zaduženost u odnosu na BDP.

Jeste naša zaduženost, da kažemo, u apsolutnom iznosu 24 milijarde otprilike ili 23,9 milijarde, čini mi se, tačno. Ali, mnogo je važniji parametar kolika je zaduženost u odnosu na BDP, jer vi taj novac vraćate iz tog BDP. Tako da, taj parametar je evidentno i jasno kao dan vrlo važan.

Što se tiče strukture našeg duga, evo, koliko se sećam, pre dva dana je ministar Siniša Mali rekao – mi smo u poslednjih nekoliko godina upravo smanjili strukturu, popravili strukturu našeg duga, odnosno smanjili učešće dolarskog duga u ukupnom dugu. Zašto? Zato što se pokazalo da dolar u poslednjih nekoliko godina raste u odnosu na evro, te nam ti dolarski krediti, naravno, u ovom trenutku mnogo manje odgovaraju u smislu da kamata na njih je veća zato što kad on raste u odnosu na evro, a naša valuta je realno vezana za evro, između ostalog, i zbog našeg procesa pristupanja EU, a i drugim delom zato što smo mi i dalje evroizovani, dakle, nama odgovara da se zadužujemo više u evrima, mi smo smanjili, poboljšali strukturu u smislu smanjenja učešća dolarskih dugova u ukupnim dugovima.

Dakle, ja mislim da zaista nema razloga ni za kakvu bojazan kada je u pitanju naše zaduživanje, naročito kada je u pitanju procenat učešća našeg duga u BDP, a otvaranjem mogućnosti stranim investitorima i fondovima da se pojave na našem tržištu i da kupuju naše državne obveznice, pa to će samo da smanji kamatne stope po kojima ćemo se zaduživati.

Podsetiću vas da smo se u nekim drugim vremenima zaduživali po mnogo višim kamatnim stopama. Dakle, mi danas možemo da se zadužimo na našem domaćem tržištu obveznica po nižim stopama, da vratimo te skupe kredite i da time još smanjimo učešće našeg duga u BDP.

Dakle, sve što radimo vidim kao apsolutno pozitivno u ovom smislu i ne vidim razloga ni za kakvu bojazan kada je u pitanju naša zaduženost. Hvala.

Zahvaljujem.
Reč ima narodni poslanik prof. dr Mihailo Jokić. Izvolite.

Poštovana gospodo, ja sam juče govorio o tome, a sad ću ponoviti.

Novac je jeftina roba. Nikada novac neće biti jeftiniji nego sada. Znači, nije problem kredita i duga, problem je da li mi znamo, a znamo, gde ćemo taj novac upotrebiti. Ono što je već rečeno, nikada kamatna stopa, kapitalisanje, vreme nisu i neće biti povoljniji nego sada. Ja se zalažem za to, bez obzira na javni dug koji se smanjuje itd, da treba uzimati kredite, jer je situacija nikada povoljnija za zaduživanje ako znamo u šta ćemo investirati.

Prema tome, ne podržavam predlog za ovaj amandman. Mislim da je ovo dobar potez u ovom trenutku i da je povoljno to uzimanje kredita. Još bi se založio da se krediti uzeti u dolarima, ako je to moguće, konvertuju u evro iz razloga koji sam više puta objašnjavao. Hvala.

Zahvaljujem.
Reč ima narodni poslanik Žarko Bogatinović, po amandmanu. Izvolite.

Zahvaljujem, predsedavajući.

Dame i gospodo narodni poslanici, poštovani ministre sa saradnicima, od velike važnosti za našu Srbiju je svakako očuvati finansijsku i ekonomsku stabilnost. Rekao bih da je to odlučujuće.

U prethodnom periodu se delovalo na posledice, uzroke smo pobedili i sklonili sa vlasti 2012. godine da se više nikada ne vrate. Lečili su se, da tako kažem, bilansi i države i banaka i sada je vreme da se deluje preventivno, da se predupredi bilo kakva kriza i da jednom budemo spremni za sve ono što nas očekuje, našu državu i naš finansijski bankarski sistem u budućnosti.

Glad za preuzimanjem rizika u bankarskom sektoru uglavnom je pozitivna stvar, jer se sredstva plasiraju privredi i stanovništvu, ali mi smo se odlučili za sistem sigurnosti.

Nakon dužeg niza godina lutanja i stagnacija, perioda u kome je bilo gotovo nemoguće naći posao, ove 2019/2020. godine smo svedoci situacije u kojoj građani Leskovca imaju izbor gde da se zaposle. Poslodavci su prvi put, u poslednjih tridesetak godina, primorani, i to tržišnim razlozima, da poboljšaju uslove u pogledu plata i kvalitet radnog ambijenta, jer radnici u Leskovcu sada mogu da daju otkaz lošem poslodavcu i da odmah nađu bolji posao.

Ovo nije samo priča. Na strani ponude i dalje ima građana koji žele posao, ali situacija se promenila. Sada se postavlja pitanje plata i uslova rada, a radnici traže bolje uslove, jer im se nude veće mogućnosti.

Rekao bih da je prvi korak ključnog cilja našeg delovanja da se ljudi zaposle završen, sada je vreme za drugi deo, a to je povećanje plata, jer jedno bez drugog ne ide. Sve ovo ne bi bilo moguće da 2012. godine nije započeta veoma važna reforma stabilizacije, vraćanja poverenja u naš finansijski sistem, reforma za koju je trebalo vremena, imajući u vidu katastrofalno nasleđeno stanje te 2012. godine, i to su činjenice. Gledali smo kolebanje kursa svakog meseca, od 118 do 125 dinara za evro. Neko je iz te žute vlasti, pre 2012. godine, taj spekulativni novac stavljao u džep. Setimo se bezočne pljačke državnih banaka od strane istih lažnih Evropljana.

Stabilizacija kursa, inflacija izuzetna su dostignuća sadašnjeg rukovodstva Narodne banke Srbije, na čelu sa guvernerkom Tabaković. Stvoren je ambijent u kome poslodavci žele da otvore radna mesta u mom Leskovcu i kao pozitivna posledica te činjenice koji sugrađani mogu da nađu posao i dobiju veće plate. Stabilan ambijent je za velike fluktuacije kursa u ovom dugom vremenskom periodu je zaista veliko dostignuće, jer toga nikada nije bilo kod nas. Inflacija je pod kontrolom, može se planirati i proizvodnja investicija. Zahvaljujem.

Zahvaljujem.

Reč ima narodni poslanik Nataša St. Jovanović, po amandmanu. Izvolite.

Zahvaljujem, predsedavajući.

Poštovani ministre sa saradnicima, kolege narodni poslanici, želela bih javnost da upoznam sa priznanjem koje je guvernerka Narodne banke Srbije, gospođa Jorgovanka Tabaković, dobila od uglednom i uticajnog magazina „The Banker“ koji je deo grupe „Financial Times“. Naime, londonski mesečnik „The Banker“ je dodelio godišnje priznanje najboljeg guvernera na globalnom nivou i za najboljeg evropskog guvernera. Ne sećam se da je neki guverner iz bivše vlasti dobio neku međunarodnu nagradu od bilo koga ili priznanje, što je logično, jer zaista nisu imali nikakav uspeh.

Priznanje se dodeljuje na osnovu odluke redakcije tog magazine i ankete među bankarima i ekonomistima i dodeljuje se na globalnom nivou za Evropu, Severnu i Južnu Ameriku, za Aziju, Pacifik, Bliski Istok i Afriku. Nagrada joj je dodeljena zbog podsticaja rasta i stabilizacije ekonomije Srbije.

Zahvaljujući rezultatima vođenja Vlade Republike Srbije, Ministarstva finansija i Narodne banke Srbije, građani Srbije bolje žive, lakše mogu da planiraju svoj život i poslove, a privrednici imaju predvidive i podsticajne uslove za poslovanje. Doslednim sprovođenjem monetarne politike i uspešnom koordinacijom sa fiskalnom politikom postignuti su rezultati koji čuvaju poverenje tržišnih učesnika u nosioce ekonomske politike i čine rast održivim i u narednim godinama.

Ukratko ću vas podsetiti šta je urađeno da se obezbedi sigurnost i povrati poverenje u tržište kapitala.

Dinar je u 2019. godini ojačao prema evru za 0,5%, a dinarska štednja je povećana za oko 30% tokom 2019. godine. Bruto devizne rezerve Srbije povećane su za 2,2 milijarde evra na nivo od 13,5 milijardi evra, a učešće zlata u deviznim rezervama povećano je sa sedam na 10%.

Srbija je jedina zemlja u okruženju koja nije članica EU, a koja je uključena na listu zemalja za koje je moguć preferencijalni tretman za ulaganja. Takođe su otvorena dva nova poglavlja: Poglavlje 9 – finansijske usluge i Poglavlje 4 – slobodno kretanje kapitala.

Sve mere koje se donose uvek će imati za cilj rast životnog standarda građana i podsticanje boljih uslova poslovanja za našu privredu. Hvala.

Zahvaljujem se.
Reč ima narodni poslanik Đorđe Vukadinović, po amandmanu. Izvolite.

Samo kratko povodom izlaganja koleginice.

Ne sporim dobre rezultate i bilanse koje je Narodna banka ostvarila i želim da budu još bolji, ali bih intervenisao samo povodom jedne stvari, pošto je ona u formi pitanja otprilike rekla – da li je iko ikada sa ovih prostora dobio tako važno priznanje kao što je, eto, dobila guvernerka Narodne banke?

Podsetio bih da je bilo slučajeva i za mandata prethodnih vlasti, prethodnih vlada da su ministri i visoki funkcioneri, pa i guverneri dobijali neke nagrade. Sad možemo da se sporimo koliko prestižne, koliko ugledne, koliko ne. Isto su se veoma hvalili njima i vesti su bile preplavljene tim podacima o njihovim dobrim rezultatima i nagradama i međunarodnoj valorizaciji tih rezultata.

Ministar Dinkić je bio najmanje jednom, a mislim i par puta nagrađivan. Takođe i to istican kao najbolji ministar, ako se ne varam, najbolji ministar finansija u jugoistočnoj Evropi ili istočnoj Evropi ili maltene u celoj Evropi. Evo sad dobacuju i u celom svetu. Ne znam da li je bilo baš u celom svetu, ali na nagradi je svakako stajalo da je bila jugoistočna Evropa. Dakle, najbolji ministar. Znamo šta je bilo sa tim i kakvi su bili bilansi i rezultati rada tih najboljih ministarstava.

Hoću da kažem neka priznanja se, kao što znamo, i diplome se, nažalost, kupuju, kao što znamo, a kamoli priznanja. Ne želim da ovim delom ugledno, ali i tada su nas ubeđivali da je ugledno. Hoću da kažem da građani na kraju krajeva, najbolje znaju i cene na kraju balade kako žive i to kako radi vlast, bez obzira koliko ih ta vlast ubeđivala da radi odlično.

Kada sam već uzeo reč, da odgovorim i kolegi koji je, doduše nije me pomenuo eksplicite, ali je rekao. Jedan ovlašćeni predstavnik je juče govorio, pa je pomenuo praktično moje izlaganje u vezi upozorenja o porastu javnog duga, odnosno o ovim zaduženjima koje mi, između ostalog, današnjim setom zakona ćemo koliko sutra verovatno usvojiti, odnosno ova Skupština usvojiti.

Pa sam ja sabrao ta zaduženja i došao do toga da su ona oko 430 miliona evra i upozorio, a to je mislim i smisao bio i ovog amandmana i ovog izlaganja malo pre kolege Mirčića, on će me ispraviti, da treba ipak biti oprezan sa tim zaduživanjima čak i kada deluju povoljno i pozitivno. Naravno da je važno da kamatna stopa bude niska ali sam ja to i rekao da je činjenica da je stanje na tržištu kapitala sada takvo da se može vrlo jeftino i lako zadužiti.

Mimo ovih naših zakona, odnosno potvrda i prihvatanja garancija i zaduženja koja ćemo usvojiti, kažem, danas ili sutra, Vlada Republike Srbije je izdala obveznice juče i prekjuče i dinarske i devizne koje u zbiru iznose negde oko 200-220, čak 250 miliona evra. Znači, što dinarskih, što deviznih obveznica za još 250 miliona evra, na konto ovoga.

Dakle, isto se ističe kako su jako povoljne i da je bila velika tražnja i da smo mogli i više da izdamo, tj. prodamo obveznica, to stoji u toj vesti, ali ne valjaju i da su na duži rok i da su kamate, ako se ne varam, evo vidim kolega Arsić je ovde gestikulirao, verovatno će on nešto reći tim povodom. Mislim da je 3,5% kamata na jednu od tih vrsta i na druge takođe tu seriju obveznica. To je ono što, i kažu bila je velika potražnja i navala.

Naravno da je bila velika potražnja, s obzirom da je to sada vrlo povoljno. Teško da se može sada kupiti povoljnije nešto na tržištu kapitala, jer kao što smo rekli kamate padaju. Tako da, ti koji su rešili da kupe te naše obveznice to jeste verovatno jednim delom poverenje u to da će vam to biti vraćeno i to je ono što vi, što kolege iz vlasti hoće da potenciraju. Ali je to, bogami, prilika njima da zarade vrlo dobro, jer teško da mogu takav plasman da ostvare negde druge, znajući da se te kamatne stope kreću, kao što smo i rekli prethodnih dana i čuli, oko nule i vrlo su niske. Prosto se tako obrnula stvar. Sada je lako, odnosno sada je na izgled jeftino podizati kredite, ali će se jednog dana morati i vraćati, da ne bude, kažem ono da posle to stigne na naplatu, kao što su oni Titovi krediti iz Titovog vremena stigli na naplatu kad više ni Tita ni države nije bilo.

Poslednja stvar koju sam još hteo u vezi sa tim da kažem, dakle, pošto je potpuno jasno da će svaka stvar ovde biti predstavljena kao nešto što je sjajno i izvanredno i što je potvrda i dokaz dobrog efikasnog rada Vlade i vladajuće koalicije. I to je razumljivo, naravno, kada je reč o poslanicima vlasti. Ne mislim da treba sad sve automatski da se kritikuje ili pljuje, ali kada je reč o zaduživanju, uvek je tu i ja to shvatam i kao obavezu opozicionog poslanika, pa i građanina, prosto da upozori, da skrene pažnju da se vodi računa. Naravno da su neki krediti povoljni, naravno da su neke investicije neophodne, ali postoje trenuci i postoje prosto neka sećanja i upozorenja da sa tim treba biti jako oprezan. Naš običan čovek, građanin, zna da je dug uvek zao drug, čak i kad deluje privlačno. Na kraju krajeva, kao što sam već rekao, setimo se kako su privlačno delovali pre desetak godina oni krediti u švajcarcima.

Ne bih voleo da i sa ovim našim obveznicama i ovim tako naizgled povoljnim kreditima koje uzimamo, da se u nekom trenutku, možda mi ovde nećemo sedeti, možda će neka druga vlast i vladajuća većina, da se ispostavi da smo kao država prošli slično ili prolazili slično kao što su ovi naši nesrećni građani koji su se zadužili u švajcarcima, platili višestruko taj dug i još ostali dužni jednako ili više nego što su dugovali.

Tako da, makar da se ne veselimo, možemo da objasnimo, kao što je ministar pokušao neki dan da kaže zašto je to bitno, zašto je to neophodno, ali možda je nekim preraspodelama unutar budžeta, pominjao sam već onaj famozni nacionalni stadion, a ima više takvih stavki, stadion je samo tu kao primer nečega za šta se odvajaju sredstva u visini od stotina miliona evra, a istovremeno se zadužujemo za te iste stotine miliona evra. Hvala.