Da se zahvalim svima na odgovorima i pošto sad po Poslovniku ova zadnja dva minuta nemam pravo više da postavljam pitanje, ja ću da pozdravim i ministra ekologije, gospodina Trivana.
Gospodinu Nedimoviću, samo još jednu stvar, ono što sam ja malo pre davao kao predlog nije se odnosilo na velike poljoprivredne proizvođače, fakat, oni su jaki, oni mogu da iznesu tu priču, država treba da im pomogne, odnosilo se na one male sitne, i upravo na one male traktore o kojima smo pričali.
Dobar je vaš predlog, može da im se izađe u susret i još neka metodologija koja bi mogla da im se osmisli kako da im se izađe u susret da oni mogu da se udružuju u zadruge. Veliki broj tih malih sitnih nije dovoljno pismen, bez ikakve uvrede, ili nema dovoljne veštine koje su potrebne za otvaranje jedne zadruge i vođenje zadruge. Da li postoji mogućnost da ljudi u lokalnim samoupravama koji se bave temom poljoprivrede mogu da iznađu neko vreme i da se organizuju tribine, gde bi ovi ljudi mogli da se upoznaju sa načinom kako najlakše osnovati poljoprivrednu zadrugu? Hvala.

Zahvaljujem.
Reč ima narodni poslanik Olena Papuga. Izvolite.

Hvala, predsedavajući.

Pošto nema ni jednog resornog ministra kome sam namenila pitanja, pitanja postavljam svim ministrima koji su ovde prisutni, a posebno premijerki Brnabić.

Prvo pitanje se odnosi na male privrednike i zanatlije. Zbog gomile nepotrebnih papira i preduge procedure mnogi od njih ulaze u sivu ekonomiju i rad na crno. Preduzetnici i zanatlije se snalaze da bi preživeli. Evo vam jednog primera, preduzetnik daje platu na primer 50 hiljada dinara po svakom zaposlenom. Porez je 10%, 5.279 dinara, PIO 14%, 9.600, zdravstvo 5,15%, 3.500 itd. Sve u svemu, ako bih nabrojala sve one obaveze koje privrednik treba da da državi na tih 50.000 plate neto izlazi da on treba državi da da 30.490 dinara po zaposlenom. Pitam vas, da li mali preduzetnik ili zanatlija to može da uradi? Da li on jednostavno može da izmiri sve te obaveze i jednostavno da ne uđe u neku crnu ekonomiju?

Pitam, koliko je država utrošila domaćih i inostranih sredstava za otvaranje stranih firmi u Srbiji u 2019. godini? Molim vas, navedite mi koja je lokalna samouprava pomogla nekom malom i srednjem preduzetniku, a i zanatliji i u kom obliku?

Pitam vas, zašto je država u poslednjim godinama, ne sada, nego već decenijama, uništila udruženja zanatlija, koja su u nekim selima, ja znam u Vojvodini, a sigurno i u Srbiji su ta udruženja zanatlija postojala i preko 200 godina, znači, oni su brinuli na neki način o tome kako će zanatlije da funkcionišu itd. Država to jednostavno više ne pomaže. Sva, uglavnom, udruženja zanatlija su uništena i, u stvari, više ni ne postoje. Pitam vas, da li će i kada će država doneti zakon o zanatlijama, što zanatlije čekaju već godinama?

Drugo pitanje postavljam, pošto nema resornog ministra Šarčevića za obrazovanje, možda ministarki Joksimović, kažete da, a i ja znam da nas je Evropska komisija pohvalila da imamo dobro obrazovanje na jezicima nacionalnih manjina. Poglavlje 23 smo, ja mislim, dobro uradili, nemam primerki, stvarno brinemo o pripadnicima nacionalnih manjina, ali mogu da kažem da nacionalne manjine još uvek nemaju udžbenike.

Znači, drugo polugodište je počelo u Vojvodini, pripadnici Rusinske nacionalne zajednice u drugom razredu nemaju matematiku, u šestom razredu nemaju matematiku, biologiju, istoriju, geografiju, informatiku i tehničko.

Taj drugi i šesti razred ove godine uče po novom programu. Znači, roditelji su bili primorani da kupe deci stare udžbenike, da bi sada možda u aprilu morali da kupe nove udžbenike, tako da, zato što će se matura polagati po novom programu.

Zahvaljujem.
Reč ima predsednik Vlade, gospođa Ana Brnabić. Izvolite.

Hvala.
Što se tiče malih privrednika i zanatlija, čini mi se da nam je poseban fokus u 2018. i 2019. godini bio na male privrednike, paušalce i samim tim, naravno, i zanatlije, kao deo te grupe.
Mi smo u poslednje tri godine smanjili porez za ukupno nekih 3%. Slažem se da to možda ne deluje mnogo, to je značajno izdvajanje za državnu kasu, odnosno značajni prihodi koje mi nećemo prikupiti, ali sa svim smanjenjima poreza uvek mislimo na teško stečenu finansijsku stabilnost zemlje. Dakle, smanjili smo porez 3% i nastavićemo da smanjujemo porez.
Paralelno sa tim smo povećavali svake godine neoporezivi dohodak, što je isto tako olakšica pri isplati plata. Trenutno je neoporezivi dohodak oko 16.300 dinara. Kada sam ja, ako se ne varam, kada sam bila ministar za državnu upravu i lokalnu samoupravu, neoporezivi dohodak je bio oko 11.000 dinara. Dakle, nije ni malo beznačajno.
Upravo sam pre dva dana predstavila reformu sistema paušalnog oporezivanja i to je bila jedna od najvećih teškoća, pre svega paušalcima, pa kažemo da su i mali privrednici tu. Zašto? Zato što smo imali sistem u kome su poreska rešenja kasnila i po dve godine, u kome vi niste znali koliko vi treba da platite porez te godine i onda pošto vam kasni dve godine, stigne vam porez za sve te dve godine, sa tim da treba da ga platite u narednih 15 dana.
Vi niste tačno znali koliki porez treba da bude zato što je on dosta arbitrarno ostavljen na odlučivanje poreskoj upravi, odnosno poreskim inspektorima i mi smo hteli da napravimo taj sistem potpuno drugačiji, da on bude potpuno transparentan, da bude potpuno, tačno i jasno kontrolisan, da bude objektivan, čime smo u ogromnoj meri u stvari zatvorili taj prostor za korupciju, jer gde god imate arbitrarnost, gde god imate da neko diskreciono odlučuje koliko će neki privrednik platiti, tu imate ozbiljan ne samo prostor za korupciju, nego poziv za korupciju.
Mi smo to izmenili, tu je zaista Ministarstvo finansija i Poreska uprava kao deo Ministarstva finansija jako povukla, radili smo zajedno sa privrednicima i sada imamo sistem gde vi potpuno transparentno odete na sajt Poreske uprave, ukucate sve vaše parametre, čime se bavite, koja je šifra delatnosti, u kojoj lokalnoj samoupravi, kojoj zoni, kliknete na kalkulator i on vam da koji porez treba da platite.
Da ne bi kasnilo, ovo se sve radi elektronski. Elektronski se i to za godinu unapred šalju prijave, tako da se plaća porez. Tu smo uveli jedan potpuni red i transparentnost i smanjili svaki prostor za korupciju. Onda smo da bi posebno podstakli preduzetništvo, mala i srednja preduzeća, mikrofirme, od 1. oktobra 2018. godine za mlade ljude koji su u proteklih 12 meseci završili školu, bilo da je tehnička škola ili gimnazija ili završili fakultete i ljude koji su više od šest meseci nezaposleni registruju na Nacionalnoj službi za zapošljavanje od 1. oktobra 2018. godine ako otvore firmu svoju, u prvih 12 meseci su u potpunosti oslobođeni poreza, plaćanja poreza i doprinosa, upravo da bi imali 12 meseci da razviju svoj posao, da se nauče, da nađu tržište, da se ne plaše da će država odmah da im ispostavi račun u prvom mesecu poslovanja. Zahvaljujući tome smo od 1. oktobra 2018. godine do 1. decembra 2019. godine imali osnovanih novih nekih 780 preduzeća koja zapošljavaju oko 900 ljudi.
Ono što je najlepše u toj priči, što su ta preduzeća upravo tamo gde nam najviše trebaju. Dakle, najveći broj preduzeća je registrovan u Brusu, pa imamo Loznicu, Trstenik, Knić, dakle, tačno tamo gde je nama možda teže da dovedemo strane direktne investicije, a ti ljudi imaju svoje ideje i sada smo im dali priliku da započnu svoje poslovanje.
Od 1. marta ove godine smo zakonima koji su izmenjeni ovde u Skupštini u decembru 2019. godine to poresko oslobođenje proširili na inovacione kompanije i to za prvih tri godine od formiranja.
Onda smo 1. januara 2019. godine usvojili novu uredbu koja subvencioniše značajno samo opremu, samo kupovinu opreme za mala i srednja preduzeća, preduzetnike, čime se značajno poboljšala krvna slika naše privrede, zbog čega nam se polako oporavlja industrijska proizvodnja, zbog čega ćemo mi imati, odnosno smo imali rast u 2019. godini značajno, značajno veći nego planiranih 3,5%.
Videli ste, ako niste, pogledajte, danas je i Evropska komisija rekla da je zahvaljujući ekonomskom rastu Srbije podignut ekonomski rast čitavog zapadnog Balkana. To je u velikoj meri zbog građevine i mnogo naših većih izdvajanja u infrastrukturu i kapitalne projekte, kapitalne investicije, ali i u velikoj meri zahvaljujući oporavku industrije, što je i zbog toga što smo ponovo svetski prvaci u privlačenju stranih direktnih investicija, ali i zbog toga što smo dosta promenili uslove u preduzetništvu.
Konačno, dali smo posebne poreske olakšice za stare zanate, tako da sada i u toj samoj prijavi imate da kliknete i da se bavite starim zanatima, da bi vam se u skladu sa tim umanjio porez.
Sigurno postoji još mnogo stvari koje ćemo uraditi, koje ćemo moći da uradimo. Ali, čini mi se da smo do sada uradili više nego bilo ko ranije za naše preduzetnike, mikro, mala, srednja preduzeća, u smislu poslovanja, uvođenja elektronske uprave, smanjivanja troškova samom elektronskom upravom, na kraju krajeva, i ovde smo imali, prošle nedelje ste usvojili Zakon o arhivskoj građi, kojim uvodimo konačno elektronsko arhiviranje.
Sve te stvari štede dodatne troškove našoj privredi. Više ne morate da iznajmljujete magacine da bi štampali sve, čuvali sve u papiru, digitalizujete, uništite i to je to. To će velikim kompanijama uštedeti stotine hiljada evra godišnje. Malim, mnogo manje, ali nešto značajno. Hvala vam.

Zahvaljujem.
Reč ima ministar gospođa Jadranka Joksimović.
Izvolite.

Hvala.
Evo, poštovana poslanice, zaista nije moj resor, ali potrudiću se, makar onoliko koliko pratimo tu situaciju u okviru Poglavlja 23 i Akcionog plana koji sam već pomenula za nacionalne manjine. Postoji Memorandum o saradnji u oblasti izdavanja udžbenika na jezicima nacionalnih manjina i na pismima nacionalnih manjina iz 2016. godine.
Da budem iskrena, jedno vreme je najveći problem bio upravo sa udžbenicima na bugarskom jeziku i tu se nekako fokusirala pažnja dok smo rešavali te probleme. Cela procedura ide na sledeći način. Vi znate da se odeljenje opredeljuje na osnovu broja učenika, mora da postoji određeni minimalni broj učenika da bi se formiralo odeljenje. Ako je ispunjen taj uslov, onda se program usaglašava sa nacionalnim savetom, savetom nacionalnih manjina, pa se vrati izbor učenika po odobrenju Saveta udžbenika, pa se onda knjige prevode.
Mogu da vam kažem da je postojao problem i dosta se čekalo na izvesne prevode po katalogu udžbenika koji je odobren, jer nekada nije bilo ni dovoljno prevodioca. I to je bio jedan od problema, a onda, taj prevod i kada se uradi, mora da se verifikuje.
Što se tiče pitanja za Rusine, koje ste konkretno pomenuli, zaista ne znam šta se tu dogodilo. Hvala na signalu. Sigurno sam da će ministar Šarčević pripremiti adekvatan odgovor ili preduzeti neke od aktivnosti.
Mislim da je problem kada ne postoji matična država dodatni, u smislu nekih preciziranih aktivnosti, jer Ministarstvo obrazovanja potpisuje ugovore sa Zavodom za izdavanje udžbenika. Za to novca ima u budžetu, da se oko toga razumemo. To je promocija i podrška nacionalnih zajednica. To je poseban republički fond koji je formiran, tako da, zaista mogu eventualno da obećam u ime ministra Šarčevića da vam dostavimo podatke. Ali, hvala na signaliziranju. Zaista nemam o ovome informacija, ali nikada do sada, osim ove teme koja je bila na dnevnom redu sa bugarskom nacionalnom manjinom, nismo imali ozbiljnijih problema.

Zahvaljujem.
Izvolite, koleginice.

Još jedno pitanje postavljam, a tiče se salašarskog života.

Na salašu između Crvenke i Sivca bračni par Dragica i Danilo Kaluđerski u 21. veku žive bez struje. Znači, dvadeset godina vode uzaludnu borbu da im se uvede struja na salaš. Salaš nije zabačen, jer se nalazi odmah do regionalnog puta Novi Sad-Sombor, znači, nije salaš negde da ne može da se uvede struja. Nalazi se samo na 200 metara od fabrike „Jafa“ u Crvenki.

Iz godine u godinu, oni vode borbu da im se uvede struja. Jednostavno, kontaktiraju sa lokalnom samoupravom u Kuli, sa Elektrodistribucijom u Somboru itd. Taj električni vod oko četiri kilometra koji bi trebao da se pruži, kako bi salaš Kaluđerski mogao da dobije struju. Na taj električni vode se ne bi priključili samo oni, što bi bilo stvarno nekako na neki način nepotrebno, ali bi se na taj električni vod priključilo oko stotinu salaša i vikendica koje nalaze oko tog salaša Kaluđerski. Pa vas pitam da li je Srbija zaboravila na te male ljude koji su svoj život proveli na salašima i na te ljude koji su, i mladi ljudi, odlučili da žive na salašima? Da li je moguće da taj deo Vojvodine dobije struju, da se priključe na taj električni vod?

Reč ima ministar Nedimović.