Dvadeseto vanredno zasedanje , 30.01.2020.

4. dan rada

PRIVREMENE STENOGRAFSKE BELEŠKE
(neredigovane i neautorizovane)

REPUBLIKA SRBIJA
NARODNA SKUPŠTINA

Dvadeseto vanredno zasedanje

01 Broj 06-2/17-20

4. dan rada

30.01.2020

Beograd

Sednicu je otvorila: Maja Gojković

Sednica je trajala od 10:15 do 19:00

OBRAĆANJA

Zoran Đorđević

Zahvaljujem.
Svakako, pored ekonomskih reformi i naših uspeha u ekonomiji, pitanje ekonomskih migracija i pitanje populacione politike su jedno od najvažnijih pitanja kojima se ova Vlada bavi, što je svakako bilo i biće prioritet u nekom narednom periodu.
Čuli ste da i naš predsednik svaki put, kada se obraća javnosti, jedna od stvari koja jeste jeste pitanje demografije i mi smo svakako radili dosta na tome u prethodnom periodu i svedoci smo toga da, recimo, oni koji su kritičari onoga što mi radimo danas su u svoje vreme, dok su oni bili, kako kažu, njihovo zlatno vreme, za porodilje izdvajali 26 milijardi. Mi smo danas taj iznos ne udvostručili, već se on kreće za ovu godinu na predviđenih 68 milijardi. Znači, mi iz godinu u godinu, u skladu sa ekonomskih mogućnosti, to izdvajanje za unapređenje naše demografske slike svakako povećavamo.
To je vrlo teško i odgovorno i, s obzirom da se krećete u nekim ograničavajućim finansijskim sredstvima, vrlo je bitno da pažljivo odmerite u kom pravcu treba da idete da bi to imalo efekata.
Koliko smo bili uspešni govori ovo što je naša predsednica Vlade rekla da smo prvi put ove godine, odnosno prošlu godinu završili sa 614 dece više. Gledao sam tu statistiku i sve zemlje u okruženju, i Rumunija, i Bugarska, i Mađarska, i Bosna i Hercegovina, i Crna Gora, i Albanija, i Severna Makedonija, su završile sa negativnim brojem dece. Jedino Srbija ima pozitivan skor i naravno da to ne sme da nas ohrabri na nekom kratkom roku, već treba da nastavimo dalje da radimo. Nas je obradovala ta činjenica da je predsednik prilikom prezentacije „Srbija 2025“, kada je pričao o demografiji, populacionoj politici, upravo rekao da će ona biti i te kako prepoznata sa tih 700 miliona i dosta tih para je upravo odvojeno za populacionu politiku u smislu podsticaja rađanja, odnosno roditeljskog dodatka, dečijeg dodatka i svih ostalih nekih stvari koje sada dajemo i koje želimo upravo da unapredimo.
U tom nekom smislu smo mi stali sa onim što smo imali prethodno, jer prethodna neka naša analiza se kretala u ograničenim finansijskim sredstvima koja su bila daleko manja o ovoga i sada pažljivo ministarstvo Slavice Đukić Dejanović i Ministarstvo rada radi na tome da prvo predstavi predsednici Vlade kako bi to otprilike izgledalo i kako i na koji način mi treba da svoju populacionu politiku usmerimo do 2025. godine, a onda, ukoliko postignemo neki konsenzus, naravno da izađemo i ka drugim ministarstvima i da idemo i na izmenu Zakona o finansijskoj podršci porodici sa decom i da dođemo ovde u Skupštinu.
Svakako to i radimo i u saradnji sa nevladinim organizacijama, jer nam je vrlo bitno da čujemo i neko drugo mišljenje i da vidimo da te mere koje budu bile, postignu neki opšti konsenzus u društvu, da znamo koliko izdvajamo i da na neki način zajednički donesemo odluku kako i u kom pravcu će taj iznos otići, a najveća želja nam je upravo da ovaj trend koji sada imamo, koji je, neko će reći mali, 614, ali za nas je i te kako veliki s obzirom da smo jedina zemlja koja smo u pozitivnom skoru, bude iz godine u godinu bude sve veći.
Siguran sam da ćemo uspeti u tome, jer smo svi kao Vlada na neki način usmereni ka ostvarivanju tog cilja i duboko sam uveren da će godine ispred nas, a i ova godina biti svakako bolja u tome nekom smislu i da ćemo vrlo brzo ući u skupštinsku proceduru sa izmenom i dopunom Zakona o finansijskoj podršci porodici sa decom. Hvala.
...
Srpska napredna stranka

Maja Gojković

Poslanička grupa Srpska napredna stranka | Predsedava
Zahvaljujem.
Reč ima ministar Nedimović.
...
Srpska napredna stranka

Branislav Nedimović

Poštovana predsednice, poštovani poslanici, želim samo nekoliko reči da kažem pre svega zbog javnosti, a isto tako da se nadovežem na vaše pitanje vezano za podsticanje mladih u ruralnim područjima i način preko ove mere kako da mladi mogu da ostanu i da žive u seoskim sredinama što mislim da je jako važno.
Pogledajte istočnu Srbiju i južnu Srbiju, ogroman prostor gde jako malo ljudi inače živi, a i još manje je mladih tamo prisutno. Pre nekoliko godina, 2017. godine Vlada Republike Srbije je otpočela sa primenom jedne mere, a to je podrška početnicima, mladim ljudima u poljoprivredi, starosti do 40 godina. Nije ovo nikakvo izmišljanje tople vode, ovo je jedan od instrumenata u kojima u evropskoj poljoprivrednoj politici, mnoge zemlje se koriste, ali za nas je ona neophodna iz jednog prostog razloga zato što na taj način pomažemo pomoću grantova, mlade poljoprivrednike da započnu svoju poljoprivrednu proizvodnju. Ne da oni prvo investiraju, pa da je onda čekaju, nego ovako unapred da ljudi dobiju. Krenuli smo sa finansijskom podrškom od, kada se prevede to u evre, na 10 hiljada evra, milion i 200 hiljada dinara i na prvom konkursu koji je bio 2017. godine prijavilo se negde oko 780 mladih poljoprivrednika.
Od 780 mladih poljoprivrednika, pravilnik poseban postoji, naročito apostrofiramo angažovanje u oblasti stočarstva, povrtarstva i voćarstva baš zbog ovih krajeva koji su nenaseljeni, gde su male parcele, usitnjene parcele, planinska područja gde je mnogo lakše ostvarivati ovu poljoprivrednu proizvodnju, a sa druge strane jako je važno da to budu one grane poljoprivrede gde je potrebno angažovanje mladih.
Nije isto kada u ovim sektorima poljoprivredne proizvodnje se angažuju lica od 25 i 30 godina ili kada imate lica od 60 godina. Produktivnost je mnogo manja, složićete se. Ne može čovek sa 60, 65, 70 godina da ostvaruje iste rezultate u voćarstvu i povrtarstvu gde se traži gola fizička radna snaga, gde se traži mnogo veće angažovanje. Prirodno je da tu onda insistirate na tome.
Od tih prvih, nepunih 800 prijava, 667 lica je ostvarilo pravo na ovaj podsticaj, isplaćeni su i ta lica još imala obavezu da u naredne dve godine investiraju još 25%. Mogu da vam kažem da na osnovu kontrola koje smo sproveli, da je veliki broj lica i uspeo da realizuje svoj biznis plan, ali pojavila su nam se i 15% lica u kontrolama koja nisu to uspela da urade.
Ali, ja bih to podveo pod klasičan onaj preduzetnički duh. Ne možete očekivati da kada neko hoće samoinicijativu da ima, kada hoće da se bavi nekim preduzetničkim biznisom, da od 10 projekata bude svih 10 uspešno. Ako bude tri uspešna to opravdava smisao čitave priče, neka tri će nastaviti da žive, krenuće da prave mnogo veće vrednosti i samim tim generisati u čitavoj priči mnogo više novca i za ove koji idu poslednji.
Druga mera koja je bila, to je bilo 2018. godine, negde oko 1.300 aplikacije je bilo po istim uslovima, 1.160 ih je dobilo novac. Samo je sada ovaj put bilo više novca, ne 10 hiljada evra, nego 12,5 hiljada evra. Ove godine, i da time zaključim, pardon, prošle 2019. godine, imali smo jednu neverovatnu stvar. Pet i po hiljada mladih se prijavilo za ovu meru. Konkurs je gotov 7. januara, naravno ovo će staviti Vladu na nove muke, mnogo više finansijskih sredstava, nego što je iko planirao će biti neophodno za to, ali tu je ministar finansija, nadam se da prati ovo izlaganje pa će on to razumeti.
Naravno, šalu na stranu, ali jako je važno da je mnogo već broj mladih lica u ovom trenutku spreman da uđe u poljoprivrednu proizvodnju, naravno uz stroge mere kontrole. Iz jedno prostog razloga, da ne bi došlo do zloupotrebe.
Mi smo imali kontrole koje smo sprovodili u različitim sektorima i podizanja višegodišnjih zasada sistema za navodnjavanje, te se pojavljuju određena lica koja pokušavaju da zloupotrebe ceo sistem. Toga će uvek biti, ali mi moramo to da svedemo na najmanju moguću meru.
Ovo je jedan od alata, ova mera podrške mladim poljoprivrednim proizvođačima, jedan od alata čitavog spektra mera koja preduzima Vlada Republike Srbije kroz svoje koordinaciono telo, preko prof. Dejanović koja vodi čitavu tu priču i mislim da je jako važno da svako iz svog ugla da maksimalan doprinos.
Nije ovo kraj. U okviru Ministarstva poljoprivrede još dve mere mogu doću u obzir u narednom periodu, ali je neophodno da izmenimo i Zakon o poljoprivrednom zemljištu i Zakon o podsticajima u poljoprivredi. To je da ženama, koje su članovi poljoprivrednih gazdinstava, damo mnogo veća prava da bi one ostale na selu, jer ipak se sve vrti u seoskim domaćinstvima oko žena. Ako nema njih, teško da može biti i priče o zasnivanju porodice i teško da može biti priče o bilo kakvom razvoju.
S druge strane, postoji određena količina poljoprivrednog zemljišta, pre svega mislim na pašnjake, na utrine koje moramo u baciti u sistem i koji se mogu ponuditi po izuzetno povoljnim uslovima na mnogo veći i duži vremenski period po povoljnim cenama mladim poljoprivrednicima kako bi oni mogli da ostvaruju na jedan kvalitetniji način, da ostvaruju svoju poljoprivrednu proizvodnju i prave veći profit.
Ovo su mere koje stoje pred nama. Mi ćemo iz ugla koliko god možemo pomoći ovo. Činjenica da je u svetu prisutna depopulacija iz ruralnih područja, da se sve kreće prema gradovima, ali postoje nam na raspolaganju i neki drugi alati.
Pre svega, nama predstoji, složiće se koleginica Joksimović, i ova mera IPARD 3, mi smo u predlozima Evropskoj komisiji za ovaj budući program, predložili posebnu meru podrške gde će EU davati 75% novca za mlade poljoprivredne proizvođače, a naša država 25%. Tu meru IPARD 2 programu nismo imali. Mislim da je to jako važno da što više resursa koristimo.
Pred vama, pretpostavljam danas, u toku rasprave po amandmanima kada je bio Predlog sporazuma između Vlade Republike Srbije i Svetske banke, a tiče se programa podrške konkurentnosti poljoprivredne proizvodnje, i tu je jedan od alata biće podrška mladim poljoprivrednim proizvođačima, naročito sa akcentom na istočnu Srbiju, južnu Srbiju gde postoje desetine kilometara, na primer, između Soko Banje i Knjaževca gde 40, 50 kilometara skoro nikog da ne možete ni da vidite.
Mislim da je jako važno da koristimo ove alate koliko ćemo uspeti, vreme je pred nama da to realizujemo.
...
Srpska napredna stranka

Maja Gojković

Poslanička grupa Srpska napredna stranka | Predsedava
Zahvaljujem.

Imate komentar?

Izvolite.

...
Pokret socijalista

Ana Karadžić

Poslanička grupa Pokret socijalista - Narodna seljačka stranka - Ujedinjena seljačka stranka
Zahvaljujem se.

Samo bih još jedno ponovila pitanje, znam da ne možete sada da odgovorite, ali ako budete u prilici, vezano za vaspitače, da li će biti prebačeni u nekom trenutku, da li će dobiti ugovor za stalno?

Želim samo da kažem da će poslanička grupa Pokreta socijalista podržavati i dalje Vladu Republike Srbije i sve što radite. Nisam istakla kao pitanje, ali svakako kao pohvalu budžet koji je odvojen za socijalna davanja. Koliko sam shvatila oko 100 hiljada lica, novčana pomoć za oko 100 hiljada lica i oko 400 hiljada dece koja žive u siromaštvu primaju dečiji dodatak. Tako da, ta odvajanja su za svaku pohvalu.

Pokret socijalista je levičarska partija, mi se zaista zalažemo za sve one kojima je pomoć najpotrebnija za prava svakog čoveka. Možda nismo velika partija, ali smo veoma uporna, dosledna i verna građanima Srbije.

Ne želim da nam poželim sreću predstojećim izborima, jer već radi i trud koji ste uložili je dovoljan. Hvala.
...
Srpska napredna stranka

Maja Gojković

Poslanička grupa Srpska napredna stranka | Predsedava
Zahvaljujem.
Reč ima Balin Pastor.
...
Savez vojvođanskih Mađara

Balint Pastor

Poslanička grupa Savez vojvođanskih Mađara
Imao bih pitanje za predsednicu Vlade u vezi ilegalnih migracija. Ja sam u nekoliko navrata već u NS RS govorio o toj temi, pošto je izuzetno važan za građane Republike Srbije, pogotovo za meštane onih naselja koja su pogođena migranskom krizom. Tačno je četiri i po godine od dana kada sam prvi put o ovoj temi u Narodnoj skupštini govori i ponovio bih neka pitanja.

Zašto Republika Srbija, nadležni organi Republike Srbije ne čuvaju južnu granicu Republike Srbije, da ti ljudi bez dokumenata ne bi ulazili u našu zemlju?

Drugo je pitanje – zašto se na ilegalne migrante zakoni Republike Srbije ne primenjuju? Zašto je moguće da ti ljudi tzv. ilegalni migranti obijaju kuće, ne samo prazne kuće, nego i one kuće u kojima ljudi stanuju? Ja bih spomenuo nekoliko naselja, Majdan, Rabe, Banatsko Aranđelovo u opštini Novi Kneževac na severu Banata, Horgoš, Martonoš i Kanjiža, u opštini Kanjiža u Bačkoj? Ti ljudi jednostavno od tih migranata, godinama ne mogu da žive.

Ja apelujem na veće prisustvo policije i moram da vam priznam gospođo Brnabić, da sam ja juče stupio u kontakt sa ministrom Stefanovićem i zamolio sam ga da policija bude u većoj meri prisutna u tim naseljima i da štiti naše stanovništvo, građane Republike Srbije. Zahvaljujući tome je policija juče i danas ceo dan prisutna u Majdanu i u Rabeu i u još nekim naseljima i radi onaj posao koji treba da radi.

Tako da pohvalim rad policije, rad MUP vezano za Majdan i Rabe u poslednjih 24 časa i apelujem na veće prisustvo policije i na to da svi nadležni organi Republike Srbije učine sve u interesu garantovanja bezbednosti građana Republike Srbije.

Ovi ljudi su ilegalni migranti, treba ih samo pogledati, većina njih ne beži od rata, to su ekonomski migranti koji žele da dođu preko nas u zapadnu Evropu, ali ne smemo dozvoliti da ugrožavaju bezbednost građana Republike Srbije.
...
Socijalistička partija Srbije

Đorđe Milićević

Poslanička grupa Socijalistička partija Srbije | Predsedava
Zahvaljujem.
Izvolite.

Ana Brnabić

Hvala.
Dakle, kada je Srbija bila najviše pogođena migracionim talasom 2015, 2016. godine, mislim da su zaista nekako združene snage vojske i policije pokazale na koji način Srbija može da se odbrani i sa druge strane, kako humano može da odgovori na ovakve izazove. Mislim da smo bili stabilan i predvidiv partner, ne samo svim našim susednim državama, već i celoj EU.
Vi znate da je naš specifičan problem i ne samo Srbije, nego svih zemalja Zapadnog Balkana, taj što nama migranti dolaze iz zemalja EU, da idu dalje u druge zemlje EU. Tako da je prva linija odbrane ipak EU zbog čega smo mi potpisali Sporazum o saradnji sa Fronteksom.
Dakle, da ne bi naše granice štitili samo na našim granicama, već da bi krenuli sve zajedno, da ih zajedno čuvamo i na granicama EU, da imamo i sa najvećim brojem susednih država zajedničke granične patrole i da smo mi 2015. i 2016. godine sprečili, ako se ne varam, preko 50.000 nelegalnih ulazaka u Srbiju, a da smo na najbolji mogući način sakupljali podatke i informacije o ljudima koji su legalno ušli i delili to sa našim partnerima iz EU kako bi zajedno videli šta da radimo sa tim ljudima.
Mi smo tada imali jedno koordinaciono telo u okviru Vlade Republike Srbije koja je pratilo celu situaciju. Ponovo ćemo reaktivirati to koordinaciono telo da bi pratili sva nova dešavanja kojima smo bili svedoci u poslednjih nekoliko dana i da bi se naši građani osećali potpuno sigurno i potpuno bezbedno. Na kraju krajeva, da bi podigli na maksimalnu moguću meru koordinaciju između svih naših službi bezbednosti i naših partnera iz EU, ali i drugih zemalja u okruženju.
Tako da je to ono što će preduzeti Vlada Republike Srbije. Verujem i zaista sam sigurna da ćemo uspeti da odgovorimo i na ovaj talas. Na kraju krajeva, danas smo mnogo spremniji nego što je to bio slučaj 2015. godine kada niko nije znao da će takva kriza ispiti, odnosno da će toliki broj migranata krenuti da ide ovom rutom koja je nakon toga, zahvaljujući našoj efikasnoj reakciji, pre sveta naših bezbednosnih snaga, zatvorena i onda su oni našli drugu rutu preko Crne Gore i BiH.
Dakle, Vlada će ponovo reaktivirati koordinaciono telo. Drago mi je što ste se čuli sa ministrem Stefanovićem i svakako, znate da će oni uvek promtno reagovati na svaku prijavu moguće eskalacije, za naše građane. U ovom trenutku zaista ne postoji razlog ni za brigu, ni za paniku i mi ćemo u svakom slučaju reagovati na vreme.
Takođe, nastavićemo da apelujemo na Brisel, da postoji neka zajednička evropska politika za migrante. Na kraju krajeva, zato što nije fer da se snalazi svako za sebe, ponovo kažem, zato što nismo zemlja ni koja je krajnje odredište, kao što ste rekli, ni koja je krajnja destinacija tih ljudi i zato što smo mi praktično okruženi jednim delom sa EU, odakle dolaze migranti. Ili, ako dolaze iz Severne Makedonije, ponovo oni dolaze iz EU zato što se Severna Makedonija u tom smislu graniči sa EU.
Dakle, videćemo da u maksimalnoj mogućoj meri razgovaramo i sa njima i sa Fronteksom i da nađemo najefikasniji način za rešavanje eventualnih novih situacija.
Izvinjavam se, dugujem odgovor oko predškolaca, to je jako važna stvar i ne radi se tu samo oko stalnog zapošljavanja, što jeste velika tema. Čini mi se da smo mnogo radili sa predškolskim ustanovama i sa sindikatima koji okupljaju zaposlene u predškolskim ustanovama i sa lokalnim samoupravama i sa Ministarstvom državne uprave i lokalne samouprave i Ministarstvom prosvete i moj kabinet, kako bi poboljšali uslove za rad u predškolskim ustanovama. Pričam samo o zaposlenima u predškolskim ustanovama i to je od ključne važnosti. Ako bih mogla da nekako iz ovog ugla savetujem buduću Vladu Republike Srbije, rekla bih da su mnogo uradili sada za osnovne škole, zaista dosta smo uradili i za srednje škole. Pokrenuli smo velike stvari i u visokom školstvu, poštujući autonomiju, ali sledeća Vlada treba ozbiljno da se bavi predškolskim ustanovama, zato što po svim istraživanjima koja danas vidite, sve ono što se uloži u predškolske ustanove se vrati kroz kasniji ekonomski rast i razvoj mladih, porodični život, sreću i lično ostvarenje.
Dakle, ono što je nama bila velika muka, što smo uspeli da rešimo jeste taj problem finansijske neodrživosti povećanja plata u nekim lokalnim samoupravama za predškolske ustanove. Dakle, mi smo svaki put kada smo povećavali plate u prosveti, povećavali plate i predškolcima. Neke lokalne samouprave su to mogle da isprate, neke nisu mogle da isprate zato što se plate daju iz budžeta lokalnih samouprava. Imali smo onda jednu veliku akciju da usaglasimo plate, jer nije fer da se neko u vrtiću u Priboju drugačije plaća, a drugačije plaća u Novoj Varoši ili Beogradu ili u Novom Sadu. To smo uspeli i to smo usaglasili, čak smo tokom 2019. godine nekako vanredno iz budžeta Republike prebacili u budžete lokalnih samouprava, kako bi one uspele da podignu plate tamo gde nisu uspevale i to smo sada izjednačili.
Drugi veliki problem je problem koji takođe imamo već zaista dugi niz decenija, a to je da mi imamo i u prosvetu i donekle u zdravstvu to da imamo ljude koji su nekoliko godina ili dugi niz godina na određeno vreme. Tim ljudima ugovor za stalno, nekada mnogo više znači, nego povećanje plata, zato što znači sigurnost njima, njihovim porodicama, uzimanje kredita, rešavanje stambenog pitanja itd. I, time smo sada ozbiljno krenuli da se bavimo.
Mi smo praktično u prosveti i zdravstvu ukinuli, nismo formalno pravno, ali na komisiji smo ukinuli zabranu zapošljavanja, tako da za sve što je potrebno u prosveti i u zdravstvu idu odmah odobrenja za nova zapošljavanja.
Ministarstvo državne uprave i lokalne samouprave je uputilo dopis lokalnim samoupravama da za predškolske ustanove svi koji su na duže vreme na određeno da ih prevedu, da im daju ugovore za stalno, i mi smo, i Komisija za zapošljavanje je dala saglasnost za 1.900 ugovora za stalno u predškolskim ustanovama i to ćemo nastaviti.
Videli ste verovatno da je Ministarstvo prosvete, ministar Šarčević danas nije tu, on ju u Tokiju, mi ćemo biti jedno od samo pet ili šest zemalja sveta koja sa Japanom potpisuje ugovor o saradnji u oblasti prosvete, što takođe dovoljno govori o našem kredibilitetu i reformama koje smo sproveli u poslednjih pet ili šest godina, ali u prosveti smo najavili konkurs za 5.000 ljudi koji su bili na određeno vreme da se prebace za stalno.
Naš cilj je da svi ljudi koji su duže od godinu dana na određeno vremenu da ih prebacujemo za stalno. I, znate šta, za naš budžet je to neutralan efekat, nama je to u redu, dakle, nemamo mi te plate, dajemo, pa dajemo, tim ljudima je to dodatna sigurnost. Ja sam kao predsednica Vlade jasnu instrukciju ministru prosvete da ovo moramo da završimo.
Razgovarala sam i sa ministrom Lončarom da ovo završimo u zdravstvu i da ti ljudi onda pored toga što danas imaju veće plate, mnogo nego i pre mera fiskalne konsolidacije, a u zdravstvu, čak otprilike 43% veće.
Dakle, ono što danas prima medicinska sestra, kao platu, toliko je 2012. godine platu imao doktor. Toliko je to promenjeno.
Kad završimo i ovo oni će imati sigurnost mi nastavljamo sa podizanjem plata, ali je potpuno drugačiji uslovi u kojima će oni raditi.
Što se predškolaca tiče prvih 1.900 već imaju saglasnost nastavljamo dalje da uvodimo red i u ovom sektoru. Hvala.
...
Srpska napredna stranka

Maja Gojković

Poslanička grupa Srpska napredna stranka | Predsedava
Zahvaljujem.
Reč ima narodni poslanik Balint Pastor. Izvolite.