Predsednice Vlade zahvaljujem se na odgovoru i ja sam svestan toga da Srbija niti je prouzrokovala migrantsku krizu, niti može sama da reši migrantsku krizu i uopšte se na to moj apel ne odnosi. Moj apel se odnosi isključivo na zaštitu našeg lokalnog stanovništva, jer želim da iznesem samo nekoliko podataka.

U Horgošu trenutno u naseljenom mestu Horgoš trenutno ima 300 migranata, ilegalnih migranata. Ti ljudi u Horgošu ne mogu od njih da žive, ne smeju decu da puštaju na ulicu. Ti građani, ilegalni migranti, ti ljudi, uopšte ne poštuju zakone Republike Srbije. Ne poštuju zakone zbog toga što na to nisu prinuđeni, ne poštuju zakone zbog toga što niko od njih nije legitimisan.

Moje pitanje se odnosi na to – zašto se ti ljudi ne legitimišu, kao što se legitimišu građani Republike Srbije i zna se tačno šta je posledica po Zakon o javnom redu i miru Republike Srbije ukoliko neko ne nosi lična dokumenta sa sobom, a građani Republike Srbije ili je inostrani državljanin, bilo koje druge države.

Drugo pitanje je, kako je moguće da te ljude i legalne migrante u ta naselja dovode autobusima.

Recimo, za naseljeno mesto Majdan i Rabe, ne postoje redovne autobuske linije, ne postoje. Ukoliko se radi o nekakvom specijalnom prevozu, treba da postoji putna lista. Zna se šta su obaveze privrednih društava koja se bave prevozom lica. Policija sve kažnjava koji nemaju listu putnika, tako da bi se moj apel odnosio isključivo na ta pitanja.

Kažem još jedanput, policija je odlučno reagovala danas i juče u opštini Novi Kneževac. Ja bih želeo da to bude praksa i u budućnosti i da se to proširi i na opštinu Kanjiža.

Ja znam da se MUP suočava sa ogromnim problemima zbog nedostatka ljudstva, ali apelujem na sve da zaštitimo naše lokalno stanovništvo. Recimo, Majdan i Rabe su naselja sa ukupno 170 stanovnika, to su staračka domaćinstva, migranti, ileglani migranti ulaze u te kuće, ti ljudi su preplašeni, ne mogu jednostavno normalno da žive i ja apelujem na vas da Vlada Republike Srbije sve učini u interesu zaštite naših stanovnika.

Mi smo kao što smo bili i do sada, partneri u svemu tome. Hvala.

Zahvaljujem.
Izvolite.

Ja bih samo želela da vas pozovem ja ću početkom sledeće nedelje zakazati sastanka i ponovo ću pokrenuti našu koordinacionu grupu u okviru Vlade, da se čujemo, dođite na taj sastanak, da sednemo zajedno, razgovaramo i vidimo da, svakako, u tim mestima koja ste nabrojali rešimo sve problem koji postoje, ali i da od sada pa u narednim nedeljama i mesecima predupredimo bilo kakve eventualne moguće probleme. Hvala.

Izvolite, komentar.

Zahvaljujem se, predsednice Vlade.
Ja ću svakako vrlo rado se odazvati na taj poziv. Mi smo tu, zajednički nam je posao, zadatak da zaštitimo naše lokalno stanovništvo, jer u Republici Srbiji se puno puta govorilo o tome da treba biti human i treba razumeti te ilegalne migrante.
Lako je biti human u područjima koja nisu zahvaćena prisustvom ilegalnih migranata.
Jednostavno, treba razumeti one ljudi koji ne mogu normalno da žive, nisu mogli normalno da žive 2015. godine, pa smo zajednički te probleme na neki način rešili, a sada se ti problemi ponavljaju.
Znamo svi, a znate i vi da je jedna veća grupa ilegalnih migranata prekjuče pokušala na vandalski način da uđe u Mađarsku, rušili su ogradu. Ukoliko se oni tako ponašaju pored graničnog prelaza gde je prisutna policija i vojska jedne druge suverene države, kako se onda u staračkim domaćinstvima sa naše strane granice u Republici Srbiji, ljudi mogu osećati i zbog toga vam se najlepše zahvaljujem, što ste rekli da će se ponovo aktivirati ta radna grupa.
Ja mislim da je našim građanima izuzetno bitno što mogu da vide da je Vladi Republike Srbije bitno da se njihovi problemi rešavaju, kao i u ekonomiji, kao i u poljoprivredi, kao i u drugim temama i mislim da je bezbednost na prvom mestu.
Zaista, smatram da je naš zajednički zadatak da garantujemo bezbednost našim građanima i još jednom nudim partnerstvo za to u ime SVM. Hvala najlepše.

Reč ima narodni poslanik Đorđe Vukadinović.

Gospođo Brnabić, mi smo se pre malo više od mesec dana ovde sreli i razgovarali i tu je bilo više tema, ali je ključno, centralno pitanje bilo situacija u Crnoj Gori, tada je to eskaliralo upravo i ja sam tu imao primedbe na ponašanje naših, odnosno na reakciju naše Vlade.

Vi ste uz dosta insinuacija, maltene, kao da neko poziva na nasilje, pominjali ste neke tenkove, svašta, ali ste rekli neke stvari koje zvuče razumno.

Rekli ste, moramo biti pametni, moramo biti promišljeni i taj problem moramo rešavati u dijalogu sa Vladom Crne Gore, jer je to sada nezavisna država i onda ste još aludirali ko je kriv, što jeste, itd.

Evo, prošlo je više od mesec dana, prošlo je pet nedelja, gospođo Brnabić, bili smo pametni i promišljeni, nismo reagovali ishitreno, čak naše Ministarstvo spoljnih poslova je propustilo priliku da reaguje, pa je njihovo Ministarstvo spoljnih poslova otprilike protestovalo zbog relativno sitnog incidenta ispred Ambasade Crne Gore u Beogradu, dakle, koje jeste za osudu, ali nije za tako dramatične reakcije. Čitava javnost njihova se tresla zbog tih par vatrometa, ili ne znam šta je ispaljeno u Knez Mihailovoj ispred ambasade.

Hoću da kažem, razumni smo bili, nismo reagovali, ja bih rekao ni onoliko koliko se mora, a šta je efekat toga? Šta smo postigli? Šta ste postigli? Dakle, za dijalog, kao i za tango potrebno je dvoje. Propustili smo priliku da učinimo nešto što svaka razumna suverena država može da učini, od Saveta bezbednosti, što deluje kao najkrupnija mera, ali je ovde u ovoj sali ministar Vulin, doduše kao svoje lično mišljenje rekao da je on čak i na to spreman i misli da bi to trebalo, znači, od alarmiranja Saveta bezbednosti, preko OEBS-a, preko Parlamentarne skupštine Saveta Evrope. Mi, zapravo, nismo učinili ništa, možda je bilateralno neko nešto razgovarao.

Evo, ja vas pitam da li ste vi kao Vlada, kao predsednik Vlade i predsednik je najavio da će razgovarati, ali ne znamo da li je tog razgovora bilo, da ćemo rešavati taj problem dijalogom? Do sada nismo videli nikakve efekte tog dijaloga, nego smo samo videli aroganciju, bahatost i eskalaciju arogancije, režima u Podgorici, pa i stiglo se od ovog skandaloznog zakona o navodnoj slobodi veroispovesti, stiglo se i do fizičkih napada na mladiće koji su protestovali i branili one svoje murale, odnosno trobojke, pa su kao najgori kriminalci rasterivani šok bombama, suzavcima, bilo je i prebijanja.

Dakle, to je moje prvo pitanje – da li se namerava i šta se namerava učiniti od onog što je razumna diplomatska mera ili lepeza mogućih mera?

Druga stvar, ali bojim se da druge stvari neće biti, odgovorite na prvo, pa ću onda u sledećoj turi postaviti i to drugo pitanje.

Izvolite.

Hvala.
Reč ima Ana Brnabić.
Izvolite.

Dakle, ponovo kao i toliko puta u našim debatama, kao što sam i malo pre pomenula o maniru jednog dela opozicije, ne čujem nikakve predloge, konstruktivne kritike, evo, ja bih uradio ovo ili uradio bih ono ili trebali smo da uradimo ovo, nikakav uzročno posledični sled.
Kada sazovemo ili zamolimo da se sazove sednica Saveta bezbednosti UN koji onda rezultat očekujemo od toga? Očekujemo da će se sazvati? Očekujemo da ćemo nešto dobiti. Šta ćemo dobiti? Šta je onda rezultat toga?
Dakle, ja sam vam rekla i prošli put, to paradiranje radi paradiranja, to vreme u Srbiji ja se nadam da je prošlo zato što imate odgovornu vlast, odgovorne ljude koji ne paradiraju nego nešto rade, a kada se paradira bez ikakve jasne vizije šta želimo da postignemo i gde će to i u koju situaciju dovesti Srbiju, i Srbiju u odnosu na taj drugi problem, pa onda ja ne vidim da to zaista ima nekog smisla.
Kao što smo i prošli put pričali, čini mi se da je prava i pametna diplomatija kad je ima mnogo više u kontaktima koji se ne vide, nego paradiranjem nečega što neće doneti nikakav rezultat, a ni vi sami ne znate šta bi očekivali od toga.
Meni se čini da smo mi dosta dobili. Meni se čini da su mnogi prema tom zakonu iz inostranstva mnogo suzdržaniji, nego da smo mi paradirali, kako bi vi to voleli ili kako se to nekada radilo i da mogu da kažu, evo, sad opet imamo problem između neke dve strane koje su nerazumne.
Mi smo jasno rekli da se mi sa tim zakonom ne slažemo, da on ugrožava prava i slobode srpskog naroda u Crnoj Gori, ali isto tako da je Crna Gora suverena država, čiji suverenitet mi poštujemo i u čiji suverenitet mi ne želimo da se mešamo, ali da imamo pravo i da imamo obavezu da zaštitimo srpski narod u Crnoj Gori ili gde god on živeo.
To mišljenje se danas poštuje i mislim da u tom smislu, da je to racionalno reagovanje dovelo, između ostalog, do toga da su neke druge međunarodne sile i faktori suzdržani prema tome i da je svaki naš nesmotreni potez mogao da posluži kao alibi za podršku tom zakonu, to ja mislim.
Isto tako bih iz ovog Doma od narodnih poslanika volela da čujem, ako se ne slažu sa tim što Vlada radi, predlog šta bi mogli drugačije da uradimo, ali predlog sa tim šta očekujemo mi onda od toga, zato što je ipak, odgovornost na nama kada tako nešto uradimo, šta očekujemo, koji rezultat?
Završiću sa time da svi građani Republike Srbije i svi Srbi, ne samo u Crnoj Gori, nego u celom regionu, treba da znaju da se mi ovim zaista aktivno bavimo, ali da je naš stav taj da poštujemo suverenitet Crne Gore, da nam je stalo do najboljih mogućih odnosa sa Crnom Gorom, ali da sa druge strane, da hoćemo, moramo i da je naša obaveza da čuvamo interes srpskog naroda u Crnoj gori i da ćemo uraditi sve, pre svega, u direktnom razgovoru sa zvaničnicima u Crnoj Gori, što predsednik Vučić i radi i što je radio, da probamo da dođemo do nekog rešenja.
Hvala.

Reč ima narodni poslanik Đorđe Vukadinović.
Izvolite.