Hvala, predsedavajući.
Dame i gospodo narodni poslanici, uvaženi ministre sa saradnicima, poštovani građani, a pre svega moje komšije sa opštine Stari grad.
Moje kolege danas govore i iznose brojne rezultate iz lokalnih samouprava, gde je na vlasti SNS i gde zaista možemo da se podičimo brojnim unapređenjima koja su postignuta u podizanju kvaliteta života naših građana, mnogim dostignućima u kulturi, koje smo uspeli da uradimo, u zdravstvu, socijalnoj zaštiti, infrastrukturi itd.
Ja imam sreću da živim na teritoriji opštine Stari grad, za mene najlepšoj opštini u Beogradu, u Srbiji. Svakome je njegova najlepša, naravno. Ali, imam i tu nesreću da je u toj opštini na vlasti jedna koalicija koju predvodi Marko Bastać, poznatiji kao „kesa“.
Ta osoba ili spodoba, teško je nazvati njega osobom, svakodnevno tvituje i umesto da koristi, eto, još malo vremena koliko mu je ostalo do odlaska na robiju i odlaska sa mesta predsednika opštine Stari grad, da popravi koliko može taj žalosni, tragični utisak koji je ostavio za vreme svog mandata u opštini Stari grad, on nastavlja da halucinira. Kao što sam i rekao malopre, onih preko sedam tona droge koje je zaplenjeno, proizvelo je krizu kod jednog dela opozicije i njima se svašta priviđa. Priviđa im se oružje, priviđaju im se stanovi, priviđaju im se automobili, sve upravo ono čime su oni raspolagali od 2000. do 2012. godine. Podsetiću vas, 2000. godine su oni pokrali oružje iz policijske stanice u Majke Jevrosime, pa sa tim oružjem ubijali svoje političke i svoje kriminalne protivnike i konkurente. Pa im se onda priviđaju stanovi, a znamo da su oni stekli, a posebno Dragan Đilas je veliki ljubitelj, obožavalac skupocenih vila po Senjaku i Dedinju. Pa, sećamo se i onog nesrećnog Miki Mausa Đelića. On je, takođe, veliki obožavalac miliona, ali samo u deviznoj valuti.
Sećamo se, takođe, Milovanovića. Sećamo se i onog iz „Otpora“, kako se zvao onaj nesrećnik, koji je posle otvarao fast fudove po Beogradu i po Srbiji. Sve je to od novca građana Srbije.
Jedan od poslednjih tih bastiona tog nesrećnog režima, pljačkaškog, Marko Bastać, poznatiji kao „kesa“, jeste, rekao bih, spodoba koja pokušava u poslednjim mesecima svog mandata da podavi sve građane Starog grada. On je sa kumova prešao na komšije, na građane Starog grada, koje svakodnevno svojim besmislenim plakatima koje lepi po ulazima na Starom gradu, pokušava da uznemiri javnost, te uvođenjem trolejbuskih linija, gde pokušavamo da poboljšavamo gradski saobraćaj u Beogradu, da omogućimo bolju komunikaciju među stanovništvom, da poboljšamo infrastrukturu, da uradimo nešto kako bi građani Starog grada, koliko možemo, na toj opštini živeli bolje, iako još uvek su na vlasti, nadam se ne još dugo, oni koji čuvaju leđa i koji čuvaju slobodu Draganu Đilasu, Marko Bastać, poznatiji kao „kesa“.
Oni idu i buše sve ono što radi SNS svakodnevno da pokuša da građani Starog grada bar malo osete boljitak u ovom teškom vremenu.
Ja se nadam i uveren sam da će doći vreme, a evo, bliži se trenutak izbora i na opštini Stari grad, da napokon, nakon dve i po decenije oslobodimo opštinu od onih ljudi koji su je doživljavali samo kao priliku da kad sednu na mesto predsednika opštine ili načelnika opštinske uprave, da uzimaju pare od investitora, da uzimaju pare od legalizacije. On se nada, on priželjkuje, on neće bojkotovati izbore na Starom gradu, jer neće, on vidi šansu za kombinaciju u tome što opština danas učestvuje u legalizaciji, u davanju građevinskih dozvola. To je za njega Meka i Medina. On se nada da će tu ponovo da uzima neke pare, da će ponovo moći da otima, da će nastaviti da uvećava svoje bogatstvo. On govori o tuđim stanovima, kojih nema. On govori o nekakvim vilama, o nekim parama. Sve je to autoprojekcija.
Marko Bastać, Dragan Đilas, Marinika nesrećna Čobanu Tepić, kako li se već zove i preziva, ne zna ni sama, Borko Stefanović i ostali, ništa drugo ne rade, osim što stoje ispred ogledala, drže telefon u ruci i pišu tvitove sami o sebi. Oni time što govore, ne govore ni o kome iz SNS, ponajmanje o Aleksandru Vučiću, Nebojši Stefanoviću, Marku Atlagiću, Vladi Orliću i drugim našim čestitim i poštenim funkcionerima. Oni o njima ne govore, govore sami o sebi.
Upravo sve to što govore i što iznose jeste slika i prilika njihovog režima, prilika te koalicije koja davi Stari grad već preko dve decenije, prilika te nesrećne omče koja se steže oko vrata građana Starog grada. Ja sam uveren i verujem da će, nadam se krajem aprila, građani Starog grada biti odgovorni i jesu.
Svakodnevno razgovaram sa komšijama na Starom gradu. Živim u Venizelisovoj ulici. Ljudi ne mogu više da žive od njih. Kažu – evo, imamo bolji gradski prevoz, autobuski prevoz, trolejbuski prevoz. Sređuje se Dušanova ulica. Jeste da postoje problemi, ali se mnogo radi. Ljudi, tamo gde se radi, može i da se pogreši. Oni ništa apsolutno nisu uradili na infrastrukturi, pa naravno da nisu mnogo ni grešili. Tamo gde su radili, tamo su ostale milionske afere, ne u dinarima, u evrima. Oni su veliki zaljubljenici u deviznu valutu, veliki obožavatelji evra i dolara. Oni su, gde god su imali priliku da rade nešto što je vezano za infrastrukturu propustili, ali tu gde su radili, tu su gledali da što više može da se uzme.
Oni su govorili o drvoredima, pa ću da vas podsetim, onih platana u Bulevaru Kralja Aleksandra, oni veliki zaštitnici ekologije, životne sredine, posekli su sve što su mogli da poseku u Beogradu, gde god je bilo prilike za to. Oni nijedan park nisu uredili u ovom gradu. Oni nijedno igralište čestito nisu deci uredili da deca mogu bezbedno da se igraju, nego su napravili onaj „Pazl grad“, gde je neko dete moglo da pogine da je pušteno bilo u rad.
Njihovi parkovi su se svodili u ulici Đure Daničića na Starom gradu kada je Bastać nešto probao tu da uradi, pa je ukrao ne znam ni ja koliko miliona dinara samo na tom parku. Znači, sve gde je bilo šta krenulo da se radi, nije se završilo do kraja. Kada su radili, radilo se bez dozvola. Ako se završilo, završilo se nebezbedno. Ako se radilo, radile se krpene Terazije, pa su tu ukrali milione dinara. Ako se radilo nešto, kupovali su se oni tramvaji, od kojih se pola raspadalo odmah, pa su plaćeni i više nego što su plaćeni u Mađarskoj isti ti tramvaji.
Znači gde god da krenemo… Ja mogu ovde da govorim naredna tri sata i neće biti dovoljno da iznesem sve ono što su Marko Bastać, poznatiji kao „kesa“, Borko Stefanović, Dragan Đilas, svako u svojoj oblasti kojom se bavio, pokrali i gde su sve napravili nesreću za građane Srbije, a naglašavam…
Javio sam se zbog opštine Stari grad. Podstakle su me moje kolege koje govore celo jutro o tome šta je postignuto u njihovim lokalnim samoupravama, koliko je toga dobro urađeno, koliko kilometara puteva, koliko novih parkova, koliko je kupljeno novih autobusa, koliko je obnovljeno domova zdravlja, koliko smo napravili novih u Beogradu.
Ja ću vam dati primer. Svi građani mogu o tome da se informišu putem medija, da ponovimo, zašto toliki napadi na Nebojšu Stefanovića, pa evo otvorena je nova vatrogasno-spasilačka stanica u Zaječaru, prvi put posle 40 godina je napravljena neka nova vatrogasno-spasilačka stanica. Nabavljeno je stotine novih vozila za našu policiju i za sve njene službe. Opremljena je policija prvi put sa nekoliko kompleta uniformi, sa novim naoružanjem, nova tehnika, šalju se ljudi na obuku, pa je kao rezultat toga prošle godine preko sedam tona zaplenjeno droge, rekordnost, stopa kriminaliteta manja, manje ubistava.
U ovoj zemlji se, činjenica, živi daleko bolje, ali ne vredi. Neki ljudi žive na „Tviteru“, žive u tome koliko imaju pratilaca na „Tviteru“, lažnih profila. Mene ne interesuju pratioci na „Tviteru“, niti me zanima broj toga. Zanima me šta imamo u realnom životu. Neka oni nastave da pobeđuju na „Tviteru“, na „Tviteru“ mogu i da kradu, za to se ne odgovara, na „Tviteru“ mogu i da otimaju, da gase profile, da blokiraju sa svojim blokiranim umovima, kako god hoće, samo da prestanu više da blokiraju naš Stari grad, naš Beograd i našu Srbiju. Hvala vam.