Zahvaljujem.

Neki put čovek ovde može i onako iskreno da se nasmeje. Nije baš sve tako kako je u žaru diskusije izrečeno od pojedinih poslanika ovde. Naravno, o amandmanu ne treba više ni raspravljati. Amandman je predlagač Gordana Čomić usvojila, prihvatila ga je i on je postao sastavni deo Predloga zakona i isti takav amandman je predložen takođe na član 1, potpuno ista formulacija Olene Papuge i Nade Lazić i naravno, na predlagaču je bilo da prihvati amandman i ona je to veoma kolegijalno i dobro promišljeno politički uradila da jedan Predlog zakona koji je dala opoziciona poslanica, uvaži amandman poslanice iz SNS, ali da kažem, mi smo se sve zajedno dogovorile kako će amandmani da izgledaju, da bi nakon vaše sveukupne rasprave, gde je bilo i nevernih Toma odagnali sumnju da će zaista biti 40% žena, ovde u parlamentu, kada se završe izbori. Znači, ne samo na izbornim listama, nego će ih zaista biti 40% ovde u parlamentu.

Niko nikoga nije sprečavao da predloži izmene Zakona o izboru narodnih poslanika u drugom smeru da ide. Četiri godine smo ovde. Da je neko od poslanika koji sada lamentiraju nad sudbinom žena, pa kažu, pa što nije 50%, predložio 50%? Dobro bi došlo i mi bi to opet zdušno podržale, ali nije to četiri godine predloženo, niti je bila predložena izmena materije o kojoj se danas govori i koja nema veze sa ovim predlozima i izmenama i gde sada priča ko šta hoće, ali dobro, u nekoj široj raspravi možemo da pričamo i o potpisima, o ovome i o onome, ali niko nije predložio.

Hartiju, olovku ima svako i može da predloži amandman ili izmenu i dopunu zakona. Čemu sada priča, što niste ovo, što niste ono, kada možete i vi? Svi smo ovde jednaki, nas 250, sedneš, predložiš, raspravljamo, ne raspravljamo i onda možeš da kažeš da neko nešto nije hteo, te vas čekamo da predložite i radićemo još da bude više zastupljnih žena, možda u izvršnoj vlasti, pa da razgovaramo.

Ali, polako, pošto je očigledna namera nekoga da puno priča, a u stvari uskoro, sat, dva, tri, pokazaće se na glasanju ko iskreno želi da napravi pomak u ravnopravnosti žena, u političkom životu Srbije, ovog puta u zastupničkim domovima građana naše države, ovde u parlamentu Srbije, na lokalnom nivou, čekamo predlog i na pokrajinskom nivou i nadam se da će biti jednak kao i ovo za šta se mi ovde zalažemo.

Zašto sam rekla da ima amandmana sa istom sadržinom?

Zato što ne želim da umanjim značaj svih političkih opcija koje su zaista aktivno radili na donošenju ovog zakona, odnosno prihvatanje zakona koji smo dobili od Gordane Čomić i kako je ona više puta ponovila da nije bilo sluha vladajućih stranaka ovde toga ne bi bilo, ali je stvarno bilo izuzetno zadovoljstvo učestvovati u ovom radu.

Moram da ponovim mi učestvujemo u kreiranju dela istorije naše države kada će se za 100 godina, kada bude stogodišnjica nečega čitati naša imena onako kako smo mi čitali imena poslanica koje su učestvovale u velikoj Narodnoj skupštini u kojoj se odlučivalo o ujedinjenju Republike Srbije. Čitali smo ovde imena Mage Malagurski i ostalih. Ne želim ni jednu iz istorije da izbrišem, tako će se čitati naša imena.

Možda bude to sada smešno, možda nas neko zove cveće, ne cveće, dame, slabiji pol, ne znam ni ja kako, možda su i njih zvali tako, ali su ostale upisane u istoriju. Ne sumnjam da im je bilo lakše nego nama. Bilo im je teže. Ušle su u istoriju. To je bitno. Ne treba to da zaboravimo. Tako će ući u istoriju i ko podržava i ko ne podržava, ali naravno politička odluka je svakoga da u skladu sa svojim političkim opredeljenjima i glasa.

Napravili smo veliki pomak. Godina 2020. je značajna zato što svet obeležava 25 godina od donošenja Pekinške deklaracije. Srbija ima čime da se prikaže svetu. Uskoro će biti i veliki skup u UN na temu šta je svet uradio 25 godina kasnije po pitanju ravnopravnosti polova. Znači, nismo mi nikakav slabiji pol. Ne znam šta to znači slabiji pol? Fizički, intelektualno, radno, ne znam na šta se to misli?

Sebe smatram često jačim polom, bilo je u ovo kategoriji, merim sebe ili neku svoju koleginicu u odnosu na poštovane kolege. Ne bi mi nikada palo napamet da u diskusiji sa poslanikom muškog roda kažem ti si slabiji pol ili vi ste slabiji pol, nego bi intelektualno tražili da obaram ruku sa njim, u stavovima, ne bi li ubedila glasačko telo i građane Srbije da sam u pravu ja, a ne on koji je kao jači pol.

Ali, pitam u čemu. Kada neko to izgovori baš me interesuje u čemu su žene tako generalizovane, da smo mi sve slabiji pol, koliko god nas ima, miliona, milijardi, mi smo kao slabiji pol, a neko drugi je zajedno, generalno jači pol. Sa tim se zaista ne mogu složiti.

Da vam kažem nešto. Taj zakon o čemu se često govori kao opravdanje je za to da nije potrebno 40% žena više prevaziđen životno. Zakon je glasio 30%, odnosno svaka treća, to je 33,3% u ukupnom broju. Sada u ovom momentu nas ima 37,8% u parlamentu. Život pokazuje nešto drugo i mi povećamo praktično prisustvo žena za 2,5% ovde u parlamentu. Kada se o nečemu govori treba suštinski da se prouči šta mi to danas radimo.

Otvaramo vrata i obavezujemo političke stranke da uvaže da u ovoj državi postoji preko 50% manje zastupljenog pola, ovog puta ženskog i da u biračkom telu takođe ima više zastupljenog manje zastupljenog pola, odnosno ženskog u ovom trenutku. Pa da vidimo ko je manje zastupljen pol u toj kategoriji, uopšte u broju stanovnika i u broju birača ispadne da su uvaženi muškarci manje zastupljeni pol u Srbiji.

A, da li se mi udvaramo nekome ili ne udvaramo, ne udvaram se trenutno nikome u mom životu, ne znam da li to radi uvaženi kolega kome se dopada tako da nekoga potcenjuje kada ima dobru politiku ideju. Ne. Ovo je naš politički program. Mi zastupamo naša politička opredeljenja. Srećom da ogromna većina u parlamentu, ne samo vladajuća većina, nego ogromna većina u parlamentu ima takva politička opredeljenja da žene budu, ne samo vidljivije, nego da žene imaju mnogo veću ulogu u kreiranju politike Republike Srbije.

Izuzetno sam ponosna što će naš parlament doneti odluku i što ćemo ući jedne od pet u Evropi, a ne znam vrlo, vrlo visoko u svetu, 23 u svetu i ne može niko da kaže da ne pravimo krupne korake u ispunjenju ciljeva održivog razvoja 2030. godine i ispunjavanju te agende. Ovaj deo rodne ravnopravnosti je izuzetno važan deo agende UN. O tome će se razgovarati u Beču, jer je to jedna od najvažnijih tema na samitu predsednika parlamenata sveta. Ne znam ko će zastupati naš parlament u avgustu mesecu, ali biće ponosan što je Srbija lider u omogućavanju manje zastupljenom polu, ženskom polu, da donosi važne odluke za svoju državu. Hvala vam.

Hvala, gospođo Gojković.
Reč ima narodni poslanik Olena Papuga. Po amandmanu.
Izvolite.

Da, ja se javljam po amandmanu pošto i Liga Socijaldemokrata imala isti amandman, možda smo ga malo drugačije uobličili, ali smo na isto mislili, da treba urediti tih 10 mesta, odnosno, tih 40%, pa smo i mi predložili da to budu dve osobe manje zastupljenog pola, između pet.

Možda smo to drugačije uradili, ali pohvaljujem svu aktivnost Ženske parlamentarne mreže koja je u poslednjim danima, poslednjim nedeljama, dok smo se dogovarale kako ćemo izvesti, kako ćemo predložiti, kako ćemo možda lobirati, kako ćemo napraviti jednu dobru energiju, na plenumu smo danas i ovih dana, prekjuče uspeli.

Stvarno hoću da kažem da davno nisam prisustvovala plenumu sa tako dobrom energijom kao što je bila rasprava o ovim izmenama, uključili smo se svi, posebno kažem žene iz Ženske parlamentarne mreže, ali i svi poslanici muškog roda koji su nas podržali u svemu tome.

To što neki misle da smo mi tu zbog kvota, a bilo je i takvih razmišljanja, možda, neka smo. Ja sam bila kreator amandmana 2009. godine, kada smo se sa Aleksandrom Jerkov izborile da u parlamentu bude 30% žena. Tada je, na neki način, mogu vam reći, bilo još teže.

Za jedanaest godina smo postigle to da ta kvota od 30%, zbog koje se govorilo da smo mi tu možda zbog te kvote na silu, se ispostavilo da smo i prevazišli tu kvotu od 30%, da je danas u Narodnoj skupštini Republike Srbije 37,8 žena bez neke nasilne kvote.

Znači, muški rod, pripadnici muškog rod, sad to tako govorim, su osetili da žene u parlamentu donose dobru energiju, da smo kreativne, da dobro vodimo svoje poslaničke klubove, bez obzira što ima jako malo žena koje su predsednice poslaničkih grupa, ali mislim da u našoj borbi treba još da istrajemo, da imamo još puno toga, ali uz pomoć muškaraca to nećemo uspeti.

Problem je što u izvršnoj vlasti ima malo žena, na lokalima ima malo žena. Znači, sve poslanice koje su sada članice Ženske parlamentarne mreže i koje će ubuduće biti članice Ženske parlamentarne mreže, treba, prvenstveno, u svom zadatku da imaju da odlaze na terene i da osnažuju žene koje još uvek ne znaju da li mogu zbog sredine, zbog nekih miljea, prostora, predrasuda u kojima žive, ući u politiku. Može se biti majka, domaćica, učiteljica i sve, raditi u nekoj stranci ili učestvovati u političkom životu, jer politički život je ceo na život, svaka pora naših života je politika. Tako da, sve to ne može da prođe bez žene.

Zato zahvaljujem kao koordinatorka Ženske parlamentarne mreže i drago mi je lično da kažem da je u tom nekom mom šestomesečnom mandatu ostvareno da prođe amandman Marije Obradović i izmena zakona Gordane Čomić.

Zahvaljujem svim ženama koje su uložile svu energiju da to prođe i muškom polu, za sada većoj populaciji u Narodnoj skupštini, što će pomoći da se ovo izglasa.

Hvala.
Reč ima Vjerica Radeta. Izvolite.

Ne možemo da prihvatimo da se za Srpsku radikalnu stranku kaže da mi nešto govorimo samo da bismo rekli, reda radi, a da, eto, ništa ne predlažemo. To jednostavno nije tačno.

Kada smo govorili o procentu žena i o ovom predlogu zakona, rekli smo da nemamo ništa protiv ovog predloga gde je predloženo 40% žena i da nam ne bi smetalo ni da je 50%.

Upravo na taj način je to rečeno, a najbolji dokaz našeg odnosa prema tome je upravo sadašnji predsednik Narodne skupštine. Gospođa Gojković je bez kvota, bez ikakvih obaveza, bila prvi potpredsednik Narodne skupštine kao srpski radikal, bila u prvih četiri ili pet narodnih poslanika u Srbiji kao radikal, bila ministar, bila gradonačelnik, potpredsednik Vlade i sve to bez obavezujućih kvota. To je naš odnos prema ženama u politici i na bilo kojem drugom mestu.

Nije tačno ono što je rečeno - što nismo predložili, pa, da smo predložili, raspravljalo bi se o tome i valjda bi se usvojio naš predlog. To jednostavno nije tačno. Ne bi se ni raspravljalo o našim predlozima zato što mi nismo deo nikakvih predizbornih kombinacija koje su sada toliko očigledne.

Znate, mi smo predložili Zakon o izvršnom postupku i obezbeđenju pre pola godine i podneli više od 100 hiljada potpisa građana, uz taj naš predlog. Jel se to našlo na dnevnom redu? Nije. Jeste li hteli o tome da raspravljate? Niste. I onda kažete - pa, evo, predložite, mi ćemo raspravljati. Ne, vi samo raspravljate i usvajate ono što dobijete kao nalog Evropske unije i ono što su kombinacije na unutrašnjoj političkoj sceni trenutno aktuelne.

Hvala, gospođo Radeta.
Reč ima po amandmanu Nada Lazić. Izvolite.

Poštovani predsedavajući, poštovane kolege i koleginice narodni poslanici, ja želim da podržim amandman koleginice Obradović, upravo što sagledava ono što smo i mi slično predložili i tu ne bih više elaborirala.

Nažalost, Srbija je zemlja u kojoj moraju da postoje kvote i to je praksa pokazala. Od toga ne treba bežati i ne treba zatvarati oči pred tim.

Ja bih samo napravila paralelu sa Finskom. U Finskom ima 200 poslanika u parlamentu, a od skoro je premijerka od 34 godine najmlađi premijer, a inače kuriozitet je da je čini koaliciona vlada sa još četiri stranke koje vode žene, a od toga su tri mlađe od 35 godina. Finska je zemlja o kojoj često želimo da govorimo kada je obrazovni sistem u pitanju, jer je on najbolji na svetu i želimo da nam oni budu uzor. Finska je zemlja koja ima najviši indeks sreće, kako se to kaže, jedna uređena zemlja sa visokim standardom. Pa kad ona može da izabere tamo gde nije kvota, oni nemaju kvote nego je, prosto, toliko visoka svest u društvu, da su žene ravnopravni činioci u društvu i da su hrabri da prepuste, da tako kažem, da zemlju vode pre svega žene.

Mi trenutno imamo 22 ministarstva, ispravite me ako grešim, imamo premijerku i četiri ministarke. To je negde oko 22, nešto manje od 23%. Trebalo bi da bude i u izvršnoj vlasti mnogo više žena, na nižim nivoima mnogo više žena, ali, tamo ima mnogo većih otpora, mnogo većih predrasuda nego što bi to bilo u izborima za republički parlament.

Zato je ovo istorijski značajan korak, po meni, kao što se i ovde moglo čuti, da se u ovom parlamentu izabere veći procenat žena, ali da se izborimo da u izvršnoj vlasti takođe imamo veći procenat žena. Jer, način funkcionisanja i način izbora prioriteta je drugačiji između muškaraca i žena, to je praksa pokazala. Mislim da bi nam onda život bio mnogo lakši kada bi se mnogo više pitale žene. Hvala lepo.

Hvala.
Reč ima Zvonimir Đokić. Izvolite.

Zahvaljujem, predsedavajući.

Hvala bogu da danas u parlamentu nema onih koji će se suprotstaviti suštini predloga narodnog poslanika Gordane Čomić da se na izbornim listama pojavi najmanje 40% manje zastupljenog pola, pa mi sada u Skupštini i nemamo suprotstavljenu stranu. Hvala bogu da se sad samo takmičimo kako da poboljšamo taj predlog.

Predlog narodnog poslanika Gordane Čomić je bio da na izbornoj listi mora biti 40% manje zastupljenog pola i da u prvih 10 budu najmanje četiri pripadnika tog manje zastupljenog pola, u sledećih 10 još četiri, pa u sledećih 10 još četiri i tako dalje. Taj predlog je ostavljao mogućnost da podnosilac liste na prvih šest mesta uvek stavi pripadnike više zastupljenog pola, a da tek na sedmom, osmom, devetom i desetom mestu postavi pripadnike manje zastupljenog pola, u ovom slučaju žene.

Tek podnošenjem amandmana naše koleginice Marije Obradović, ovaj predlog zakona dobija još više na kvalitetu i postiže suštinu.

Amandman koji je podnela naša koleginica Marija Obradović kaže da na izbornoj listi mora biti 40% manje zastupljenog pola, među svakih pet kandidata po redosledu na listi, prvih pet mesta, drugih pet mesta i tako do kraja liste mora biti najmanje po dva kandidata pripadnika onog pola koji je manje zastupljen, što će reći da se na svakih pet kandidata, trenutno sada, mora naći najmanje dva pripadnika manje zastupljenog pola, tj. ako su tri muškarca, moraju biti najmanje dve žene.

Može se desiti da odnos bude i četiri prema jedan, ali nikako u korist pripadnika više zastupljenog pola. Znači, nikako u korist muškaraca. Ako je na celoj listi manje zastupljeno žena, može se desiti da u onih pet negde odnos bude i četiri prema jedan, ali mora biti u korist žena, kako bi na celoj listi odnos bio najmanje 40% zastupljenih pripadnika.

Ovo je po meni veliki uspeh u borbi za rodnu ravnopravnost, pre svega Ženske parlamentarne mreže, ali i svih nas koji smo podržavali i dalje podržavamo tu pravednu borbu.

Da ne bih dalje dužio, smatram da je amandman koji je podnela Marija Obradović dobar i drago mi je da je predlagač zakona prihvatio taj amandman i da je on ušao u Predlog zakona. Hvala.

Na član 1. amandman, sa ispravkom, su zajedno podneli LJupka Mihajlovska, Tatjana Macura, Vladimir Đurić, Aleksandar Stevanović i Nemanja Radojević.
Reč ima narodni poslanik LJupka Mihajlovska.
Izvolite.