Reč ima narodni poslanik Ivan Bauer.

Moja vrlo uvažena koleginica, koja me je, doduše, počastila i podučila matematiku, mene, matematičara, ali to je u redu, samo bih hteo da pojasnim ono što sam rekao.

Dakle, ona je rekla da se oni glasovi stranaka koji ostanu ispod cenzusa ne računaju. A šta se dešava s tim glasova? Ti glasovi se, pod znacima navoda, kao što sam i rekao, prelivaju onim strankama koje su prešle cenzus, i to na osnovu rezultata koje su napravili. Matematički - onaj koji je osvojio najviše glasova, njemu će se preliti najviše onih glasova koji su ostali ispod cenzusa. Dakle, on će dobiti najviše dodatnih glasova, tj. dobiće najviše mandata jer je imao najbolji rezultat. I drugi će dobiti više mandata, najverovatnije, u zavisnosti od toga kako će formula u konkretnom slučaju biti primenjena, ali će dobiti manje mandata, jer su dobili manje glasova. I ne znam šta tu nije jasno?

Molio bih samo, kada se govori o matematici, da ne budem ispravljan, naročito ne za one stvari koje sigurno znam prilično dobro. I molim bez dobacivanja.

Zahvaljujem.
Reč ima narodni poslanik Milija Miletić.

Zahvaljujem se. Ja bih po amandmanu.

Kao što je rekao moj kolega iz Topole, Dragan Jovanović, podržavam Predlog ovog zakona za smanjivanje cenzusa od pet na tri procenata, zato što je ovo šansa da male političke stranke, kojoj i ja pripadam, ja sam predsednik Ujedinjene seljačke stranke koja ima 60-ak odbora u Srbiji, koja po nekim podacima i statistikama može do 1% glasova da osvoji na parlamentarnim izborima, ovo je šansa da takve stranke uđu u Skupštinu.

Ovo što se sada radi, sve što je predložio gospodin Martinović, to je sve na štetu najjače stranke, Srpske napredne stranke, zato što će ona sigurno imati manji broj poslanika, zato što će veći broj stranaka ući u Skupštinu, zato što je 3% izvodljivije da se pređe cenzus. Na ovaj način SNS i mi sa njom u koaliciji ima mogućnost za veću demokratiju, veću prohodnost manjim strankama i normalno, očekuje se da će u narednom periodu ući u Skupštinu veći broj stranaka koje će zastupati određene interese.

Što se tiče Ujedinjene seljačke stranke, čiji sam ja predsednik, ona će i u narednom periodu nastupati na izborima, kako parlamentarnim, tako i lokalnim i pokrajinskim i imaćemo mogućnost sigurno da uđemo u veći broj lokalnih parlamenata samostalno, gde ćemo zastupati interes sela, poljoprivrede i svega onoga što se tiče seljaka i svih onih ljudi koji žive na selu i od sela.

Ja bih voleo da veći broj poslanika u Skupštini Srbije budu ljudi koji se bave poljoprivredom, koji znaju probleme u poljoprivredi, koji su članovi ili simpatizeri Ujedinjene seljačke stranke, jer na taj način siguran sam da će imati veća mogućnost da se da podrška selu i poljoprivredi.

U mom kraju se kaže - tuđa ruka svrab ne češe i zato, još jednom, podržaću predlog ovog zakona da se smanji cenzus na 3%, zato što je to dobro, odlično, za sve male političke stranke.

Još jednom, drage moje kolege i koleginice, uz dužno poštovanje za sve vas, voleo bih da veći broj poslanika ovde u Skupštini budu ljudi koji znaju kako se radi na poljoprivredi, kako se živi na poljoprivredi i kakva je žuljevita ruka naših seljaka. Još jednom, podržaću ovaj predlog.

Reč ima Srbislav Filipović.

Hvala predsednice. Dame i gospodo narodni poslanici, uvaženi građani Republike Srbije, i birači, čuli smo svašta od jutros ali glavna poruka je da mi kao poslanici SNS, generalno kao poslanici Narodne Skupštine Republike Srbije, nismo tu da ispunjavamo muzičke želje, bilo kome u opoziciji.

Mi smo tu da radimo odgovorno za građane Srbije, da radimo odgovorno na očuvanju demokratije i demokratskih vrednosti u našem društvu, na izgradnji demokratije, na jačanju naših demokratskih kapaciteta, kako našeg parlamenta, tako i našeg društva u celini i mislim da je ovaj zakon o kome danas raspravljamo i o kome smo raspravljali u načelu, dobar zakon koji će u mnogome ojačati i stabilizovati demokratiju u Srbiji, time što ćemo širim društvenim grupama, dati mogućnosti da imaju svoje predstavnike u parlamentu i pokazujemo da smo demokrate u svojoj srži, ideološki gledano, u tom pogledu što želimo da građanima omogućimo da mogu da imaju i šire svoje predstavnike, od onoga kako je do sada to bilo predviđeno našim izbornim zakonodavstvom.

Toliko smo toga učinili u prethodnim mesecima, napravili velike iskorake, učinili smo i velike ustupke, opozicionim strankama jer hoćemo da pokažemo da smo otvoreni i za dijalog i da smo otvoreni za ozbiljnu izbornu utakmicu u kojoj želimo da se takmičimo, svojim programima, svojim idejama, a konkretno i SNS da izađe sa svojim rezultatima, zbog kojih nemamo razloga da se stidimo, već da se ponosimo.

Samim tim i spuštanje izbornog praga za ulazak u parlament sa 5% na 3%, omogućava građanima i nekim manjim društvenim grupama da imaju svoje predstavnike u parlamentu Republike Srbije, da ti njihovi predstavnici zastupaju i njihove interese.

Samim tim je sada izvesno da će priča pojedinih opozicionih grupa o nekom bojkotu pasti u vodu, jer oni sa svojih 5% ili 10% će postati potpuno smešni u narednoj izbornoj trci, zato što će mnoge društvene grupe, neke manje političke stranke imati priliku da izađu na izbore i imati priliku da pokažu da svojim idejama i programima mogu da pređu taj prag od 3% i da ovde zajedno sa nekim budućim poslanicima u narednom sazivu parlamenta, debatuju konkretno i nadam se sa mnogo više argumenata u nekim narednim debatama o zakonima koji će se nalaziti pred plenumom i pred novim sazivom Narodne Skupštine.

Kada su u pitanju, čuli smo ovde da se Narodna Skupština pretvorila u ruglo, da ima nekih besmislenih amandmana, mi samo nismo od onih predlagača, od dela opozicije čuli ništa konkretno kada su njihovi amandmani u pitanju, ništa kako će se poboljšati ovi zakonski predlozi, neki prethodni koje smo imali.

Čuli smo samo golu kritiku na račun SNS, nismo čuli ništa konkretno, ništa kako da poboljšamo već postojeće zakone u Republici Srbiji i ništa kako da poboljšamo život građana, ništa kako da povećamo stepen demokratičnosti našeg društva, znači samo gola kritika radi kritike, ništa ne znači.

Ovim konkretno, SNS, spuštanjem cenzusa sa 5% na 3%, čini konkretnu stvar za demokratiju u Srbiji i to je dobro i nastavićemo i dalje da jačamo naše demokratske kapacitete. Hvala.

Reč ima narodni poslanik Nataša St. Jovanović

Poštovane kolege narodni poslanici, poštovani građani Srbije, predložene zakonske izmene doneće mnogo veći broj izbornih lista, koje će preći cenzus, jer će niži izborni prag privući i političke organizacije koje nisu ni pomišljale da izađu na crtu od 5%.

Što je u brojkama izraženo, ako na parlamentarne izbore izađe tri miliona građana, umesto minimalnih 150 hiljada glasova, po važećem zakonu, ako cenzus bude 3%, biće im dovoljno samo 90 hiljada glasova. To je dobro, jer omogućava manjim partijama da uopšte izađu na političku scenu i predstave svoje programe.

U privredi se borimo protiv monopolizma i raspodelu tržišta samo na krupne igrače, a ovo je takođe način da uvećamo opoziciju, jer bez opozicije vlast može da se uljuljka, da sporije radi. Ovo je način da sa ukazivanjem na greške, kritikom vlasti, bolje shvate potrebe građana.

Srpska napredna stranka će dati sve od sebe da ne izgubi mnogo zato što izlazimo u susret manjim političkim organizacijama u cilju demokratizacije parlamenta i društva, uopšte.

Poređenja radi, na poslednjim parlamentarnim izborima održanim 24. aprila 2016. godine, na izbornoj listi bilo je 20, što stranaka, pokreta ili koalicija i bez ijednog mandata ostalo je njih osam. Najjača lista Aleksandar Vučić – Srbija pobeđuje osvojila je 48 glasova, 1,8 miliona, 52% mandata, što je 131 narodni poslanik. Glasalo je blizu 3,8 miliona građana, 56%, a koalicija Dveri i DSS jedva je prošla 190.000 glasova. Više puta se u Skupštini i pominjao način na koji su došli na poslanička mesta.

Da zaključimo, na izbore izlaze svi oni koji predstavljaju mišljenje određenog broja građana, a ne samo svoje. Na izbore ne izlaze oni koji su samozvani lideri opozicije, jer tako se prikazuju u svojim medijima. Bojkot im služi da se sakriju iza onih građana koji ne izlaze na izbore već godinama, kako bi svoju snagu prikazali većom, a kad najave masovno okupljanje vidimo da je to samo šačica nasilnika i buntovnika.

Hvala na pažnji.

Zahvaljujem.
Reč ima narodni poslanik Marko Parezanović.
Izvolite.

Zahvaljujem.

Poštovana predsednice, poštovane kolege, u prethodnih nekoliko meseci usvojili smo više promena izbornih zakona koji imaju za cilj da poboljšaju i unaprede izborni proces. Rekao bih da su ove promene o kojima danas razgovaramo najznačajnije.

Kao što su kolege već rekle, dešavalo se više puta u prethodnih 20 ili 30 godina da na različitim izborima jedan broj stranaka ne uspe da osvoji taj cenzus od 5% i da značajan broj glasova ostane ispod cenzusa, pa da, na primer, neke stranke osvoje i do 100.000 i do 150.000 glasova, a da ne budu deo parlamenta, iako se radi o značajnom i svakako broju glasova koji nije zanemarljiv.

Ovim izbornim promenama omogućićemo i tim partijama da imaju veće šanse da postanu deo parlamenta, da budu više motivisane da uzmu učešće u izbornom procesu i da na kraju, ono što je najvažnije, Narodna skupština Republike Srbije i lokalni parlament i na pravi način oslikaju ono što je izborna volja građana, odnosno ono zašta su građani glasali na izborima.

Takođe, mislim da će ove promene motivisati i grupe građana koji se u lokalnim parlamentima udružuju i okupljaju oko nekih lokalnih tema i ciljeva.

Te male grupe građana često imaju nedostatak motivacije da se oko neke teme udruže i da nastupe na izborima, opet sa izbornim cenzusom od 3% i njima će lokalni parlament biti dostupniji i imaće, da kažem, više hrabrosti da uzmu učešće u izbornom procesu, što svakako u dobroj meri poboljšava rad lokalnih parlamenata.

Ono što posebno hoću da kažem, u nekom prethodnom periodu bilo je dosta priče o tome da li izbore treba bojkotovati. Mi vidimo u poslednjih nekoliko dana i nekoliko nedelja da čak i oni koji su bili najuporniji u pričama u tome da izbore treba bojkotovati na određene načine traže zaobilazne puteve da na izbore ipak izađu, što govori da je cela ta priča o bojkotu bila prilično besmislena.

Ono što je moje duboko uverenje je da je u trenutku kada je kampanja bojkota parlamenta počela jedini cilj bio destabilizacija političke situacije u zemlji i pokušaji da se tenzije u društvu podignu kako bi ti protesti bili što masovniji.

Međutim, kao što smo videli, građani to nisu prepoznali i jedini rezultat tog bojkota bila je činjenica da su određene stranke praktično same sebe lišile mogućnosti da se obraćaju građanima u direktnom televizijskom prenosu, praktično, svakodnevno i u Skupštini Republike Srbije i u mnogim lokalnim parlamentima.

Moj stav je da mi možemo na različitim protestima da iskazujemo stav o nekom pitanju, nezadovoljstvo u nekim temama i svako ko je učestvovao u političkom životu u nekom trenutku je bio opozicija i na nekom mestu i oko neke teme je protestvovao ili izražavao svoj stav, ali kada su u pitanju važne teme, donošenje zakona, formiranje vlasti, smena vlasti, jasno je da su parlament, i republički i lokalni, jedino mesto na kojima možemo da razgovaramo o tim temama i da one političke opcije koje imaju stav – zašto da izađemo na izbore ako ne možemo da pobedimo i koji misle da učestvovanje u političkom životu jedini cilj ima dolazak na vlast i koji nisu spremni da pruže ruku onda kada izgube, mislim da ne zaslužuju ni da budu deo i političkog života, a i deo Skupštine Republike Srbije ili bilo kog lokalnog parlamenta. Toliko.